|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 03. 12. 2007.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 03. 12. 2007.
|
|
|
Odabrani u sali, ostatak Novosađana napolju
“Koncert za odabrane” – tako bi mogao da se nazove nastup Gorana Bregovića koji je u okviru Samita balkanskih gradova Balcineta održan u subotu uveče u Srpskom narodnom pozorištu, a čiji organizator je gradska vlast. “Odabrani” su bili svi oni koji su na ovaj ili onaj način dobili kartu koja je bila jedini uslov da se ove večeri uđe u pozorište, jer ih u prodaji nije bilo. Kako smo saznali, karte su, između ostalih, dobili neki od zaposlenih u Skupštini grada, a među zvanicama koje su pohodile pozorište bili su i zaposleni u nekim javnim preduzećima, direktori nekih institucija kulture, vlasnici tabloida, modnih agencija, pa i neki funkcioneri iz novosadskih opozicionih stranaka...
Ostatku Novosađana omogućeno je da koncert prate na dva video bima postavljena ispred pozorišta. Bilo je međutim samo nekolicina onih koji su se odlučili da Bregovića slušaju na ovaj način i to uglavnom oni koji su šetali centrom ili su se pak zaustavili na putu u noćni život. Tako je jedan mladi bračni par u šetnji sa detetom zastao i kada smo ih pitali da li su čuli za koncert i zato došli kazali su da nisu ni znali da se održava, i gledjući na video bimu zapitali su se da li je to Bregović zaista u pozorištu.
Bez novinara koji nemaju „magičnu” kartu
Vrata pozorišta zaključana su u 21 sat, a radnici obezbeđenja su upozoravali one koji su čekali društvo koje kasni da, i ako, imaju karte posle ovog vremena ne mogu da ih puste unutra. Novinarima ulaz nije bio dozvoljen, a obezbeđenje je ovu meru obrazložilo rečima da im je organizator tako naložio i da je rečeno da niko od predstavnika medija ne može da uđe ako nema “magičnu”, poklonjenu kartu, a institucija akreditacije ove večeri nije važila.
|
- Smatram da ljudi nisu došli i zbog protesta, jer dovoljno je reći da mi se za 17 godina, koliko radim u Srpskom narodnom pozorištu, nikada nije dogodilo da ne mogu da uđem na neku manifestaciju – kaže LJiljana Ladar i ističe da nikome od zaposlenih u ovom teatru, ko nije imao kartu, nije bilo dozvoljeno da uđe na koncert.
Kako je kazala, to nije slučaj ni kada su gostovanja drugih pozorišta, kada su predstave na Sterijinom pozorju ili kada se pak organizuje neki koncert kao što je primera radi bio nastup Vlada Geogrieva. Naša sagovornica ističe da je gradonačelnica Maja Gojković mogla za goste Samita da organizuje koncert, ali je takođe mogla i da Novosađanima priredi zabavu, na primer, na Trgu slobode.
O mistifikaciji cele priče oko koncerta ilustrativna je i informacija koju smo čuli ispred SNP – a da je gradonačelnica navodno sve one kojima je lično dala pozivnice upozorila da će eventualni izostanak tolerisati jedino uz lekarsko uverenje.
Da podsetimo, za organizovanje Samita i događaja u okviru njega, kako je “Dnevnik“ saznao, gradska vlast je iz budžeta grada izdvojila oko 50.000 evra, a najveći deo novca otišao je na koncert Gorana Bregovića koji je Novosađane koštao oko 35.000 evra. Ovu informaciju u kabinetu gradonačelnice Maje Gojković nisu želeli da potvrde, a nisu odgovorili ni na pitanje koliko košta organizovanje Samita i sam koncert.
|
|
|
KOSTREŠ: Prva petoletka vojvođanskih regionalnih integracija
– Iskustvo, brojni sporazumi o međuregionalnoj saradnji, spoznaja da su «smetnje u komunikaciji» s centralnim vlastima univerzalan problem... Iznad svega je, ipak, činjenica da se Vojvodina pet godina nakon učlanjenja u Skupštinu evropskih regija – AER i zvaničnog ulaska u proces regionalnih integracija, u Evropi ne prepoznaje samo kao regionalna lokomotiva Srbije na njenom na putu ka evropskim integracijama nego i kao pojam u evropskim razmerama za dobre međunacionalne odnose – rezimira za naš list predsednik vojvođanske skupštine Bojan Kostreš.
U nedavnom izveštaju o šestomesečnom predsedavanju Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope, podseća Kostreš, istaknuta je i velika uloga Skupštine Vojvodine na polju međuregionalne saradnje.
– A ta saradnja je dobila na intezitetu upravo našim ulaskom u AER, najveću regionalnu organizaciju u Evropi s više od 250 članica. Taj izveštaj, ako imamo u vidu kako smo primljeni u AER-u, govori mi da smo u potpunosti opravdali «kredit» kod Saveta Evrope – ocenjuje naš sagovornik.
Podsećanja radi, da bi neki region bio primljen u AER, matična mu država mora biti članica Saveta Evrope. Uz lobiranje pojedinih članica AER-a, pre svega Istre, Vojvodina je u tu organizaciju primljena 28. novembra 2002. godine na Generalnoj skupštini u Napulju – pola godine pre nego što je Srbija (i Crna Gora) postala članica Saveta Evrope.
O aktivnostima Vojvodine na planu međuregionalne saradnje svedoči veliki broj potpisanih bilateralnih sporazuma o saradnji, članstvo u postojećim evroregionima i podsticanje osnivanja novih, poput Dunavskog ili najsvežijeg, Evropanona, organizovanje međunarodnih konferencija na temu regionalizma, decentralizacije, regionalne saradnje i drugo. Sporazumi o saradnji s drugim regionima institucionalizuju uspostavljanje ekonomskih i političkih odnosa, ali i kulturnih, sportskih i ostalih, no saradnja s pojedinim regionima odvija se i bez potpisanog papira. Kostreš, opet, navodi da Vojvodina sve više postaje poželjan partner i zbog svog multikulturalnog i multinacionalnog karaktera i standarda na polju međunacionalnih odnosa.
Pomoć Srpskoj
– Ove godine u članstvo AER-a primljena je i Republika Srpska. Ja sam njenim zvaničnicima obećao da ću im na raspolaganje staviti sve svoje veze i poznanstva kako bi ostvarili što više kontakata u Evropi i tako se što bolje integrisali u taj prostor – navodi Kostreš.
|
Inače, predsednik vojvođanske skupštine nedavno je treći put izabran u Biro AER-a, izvršno telo te organizacije, i to navodi kao još jedno priznanje Vojvodini i njenim aktivnostima na polju regionalne saradnje, doprinosa evropskim integracijama matične zemlje .
U gotovo donkihotovskom, po «difoltu» u javnosti, ali i među političarima, pogrešno interpretiranom nastojanju da se Srbija regionalizuje po modelu članica EU, Vojvodina je uglavnom dobijala tek moralnu podršku o matične panevropske regionalne asocijacije. Ozbiljni pritisci i, daleko bilo, politička uslovljavanja, izostali su. Na pitanje da li je Vojvodina po tom pitanju više očekivala od parntera u AER-u, pa i od EU, Kostreš odgovara odrično.
– Niko ne pomišlja na to da Srbiji spolja nametne način kako će se regionalizovati i decentralizovati, to mora da bude rezultat procesa unutrašnje demokratizacije zemlje. Ali, da se ne zavaravamo, to jesu uslovi za dalje evropske integracije, iako, istina, nisu među glavnim. Ovako centralizovana Srbija, sigurno je, neće moći da uđe u EU, i sad je pitanje da li će neko morati na to da nam ukaže ili ćemo sami to da shvatimo, a to onda znači promena Ustava u pravcu decentralizacije i regionalizacije – smatra predsednik vojvođanske skupštine, navodeći da je danas ipak mnogo veći optimista da ti procesi imaju izgleda, naročito nakon što se nedavno uverio u to da u Nišu, ali i na istoku zemlje, u Timočkoj krajini, inicijative za formiranjem regiona sve više dobijaju podršku, pa i od političara vladajućih stranaka.
– LJudi sve više postaju svesni kvaliteta koji donosi decentralizacija jer će Srbija time biti samo jača, bogatija i demokratskija. Suština regionalizacije je da država određene nadležnosti poveri nižim nivoima vlasti, kako se ne bi, kao naša sada, bavila svim i svačim, poput krečenja škola, i kako se ama baš za sve u zemlji ne bi morao pitati Beograd. Ali, to ne može da obezbedi nekakva statistička regionalizacije, jer to nije ništa više do perfidnog pokušaja centralnih vlasti da Evropi zamažu oči i da se obezbedi tobože ravnomerni regionalni razvoj, dok sve, a pre svega kontrola novca, zapravo ostaje centralizovano – upozorio je Kostreš.
D. Kolundžija
|
|
|
Ko drukčije kaže – kleveće i laže
LJudi moji, da sam kojim slučajem u petak zorom umro i nisam kupio lokalne, “Somborske novine”, skapao bih ožučen što mi Glavni sokak, Ulica kralja Petra Prvog, još nije uređen. Tačnije, što nije završena prva faza radova na potpunoj rekonstrukciji, a sve plaćeno iz pokrajinske kase. Ovako, pazarim nedeljnik u trafici na “Glavnjaku”, zalomim u šikanu oko nekoliko bagera, kamiona i momaka s “kobrama” (pneumatskim čekićima što asfalt i beton razbijaju), dokopam se dobrano kaljav kancelarije i tamo iz sredstva varoškog priopćavanja saznam od naše v.d. načelnice opštinskog Odeljenja za komunalne poslove da samo haluciniram.
Ma, prva faza je zapravo gotova, i to u predviđenom roku. Dakle, mašine i “kubikaši” iz “Vodokanala” su zapravo virtuelni, imaju se smatrati nepostojećim i od 12. jula, kad su radovi otpočeli, do 30. novembra nema 141 dan kako kalendar za 2007. veli, već “previđenih” 120 dana. Dobro, može biti i da su onomad svečari na obeležavanju početka posla “mislili” na radne dane, pa se nekako i uklapamo, samo, valjalo je to i napisati. Ili je, zapravo, moja malenkost samo zlonamerna i usmerena ka sistematskom urušavanju naše krhke demokratije i državnog poretka, a o subverzivnoj delatnosti glede balvanizacije hitrog puta naše male opštine ka EU i drugim evroatlantskim integracijama da i ne pričam. A rezultat toga je, dabome, radikalizacija našeg društva i njegova vaskolika izolacija, za šta bih bio direkt odgovoran.
U vlastitom sramu što verujem svojim očima, umesto izjavama zvaničnika varoških, već sam spremio košulju od kostreti, da je obučem pre no što stidljivo zapitam šta bi od ideje da će se instalacije polagati u tzv. reviziono-instalacione kanale, umesto samo zatrpavati, pa posle, kad se nešto pokvari, da se opet bageriše po Glavnom sokaku. A valja, što’no kaže Dušanov zakonik, „podpedepsati“ (izbiti po tabanima) i znatiželjnika koji nađe petlju i priupita šta će biti s, glavnoj ulici pripadajućim, Trgom svetog Đorđa, odnosno jesu l’ se rešili vizionari uređenja grada, sleduje li aždahoubici česma, fontana ili vodeno ogledalo.
Ali, meni ovako podmuklom i regresivnom, a bogami, iz pouzdanih izvora znam, i još po nekom Somborcu, priviđaju se i druge stvari. Načulo se onomad pri potpisivanju ugovora s opštinom da će distributer kablovske televizije SBB, sve instalacije “vući” pod zemljom, a nama, zanemarljivoj nekolicini pakosnika, danas se čini da su nebo nad Somborom premrežili samonosivim kablovima-koaksijalcima. Ili su to optički kablovi, pa se to ne računa, a ja lažem kao kera iz maloritskog Jakobsfelda.
Dobio Sombor i gasovodnu mrežu, ali ova malobrojna banda huškačka našla da zanoveta što su trotoari i dalje raskopani, kao da nema dovoljno sive moždane mase i shvati građevinski “vjeruju” po kojem se netom zatrpani otkop mora nekoliko godina ostaviti na miru. Da se slegne. Jer, ako preuranjeno asfaltiraš pešačku stazu, asflat hoće da ulegne i eto belaja. Pa, ne nalaze ovi iz “Somborgasa” pare na granama, pa da ih kroz prozor bacaju.
O, što kažu Ere Veljovim, obilaznicama ne bih dužio. Severnu smo svečano pustili u promet pre tri-četiri godine, bez završnog sloja, koji samo što nije. Istočnu, od Apatinskog do Staparskog puta, ni danas iz istih razloga. Otvaranju Bogojevačkog železničkog mosta smo i godišnjicu pre koju nedelju davali, a još nijedan voz preko njega nije uzmogao. Ima toga još, samo da ne denunciram i druge pripadnike somborskog zlotvorskog udruženja nevernih Toma, kao onog veselnika što je javno priupitao zašto su dečja igrališta polomljena i neosvetljena. I to u situaciji kad je u opštinskom budžetu predviđena izvesna suma za njihovo održavanje i opremanje, koje je, je l’, konstantno, samo što slepac kod očiju to neće da primeti.
Nije da ne pokušavam da revidiram ovakvo zlonamerno, takoreći zločinačko vlastito ponašanje. Onomad sam se s familijom zavadio, verujući stranačkim zvaničnicima umesto vlastitim očima, pokušavajući da dvanaestogodišnjem čedu objasnim da na Dunavu kod Bezdana stoje pristani, za šta je onomad ministar turizma izdvojio silne budžetske evre. Stojimo na obali, ja mašem rukama, premeravam pristane (komada dva) brojim jahte, jedrilice i lađe što pristaju ne bi li reke turista panoramskim autobusima odjezdile ka Somboru. Toliko sam se oduševio procvatom rečnog turizma da sam posle jedva pristao da uzmem neke čudne šarene pilulice i prozborim koju s doktorom za glavu, Zobenicom.
Milić Miljenović
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 03. 12. 2007.
|
|
|
|
POPRAVLJA SE ATMOSFERA
Opšta atmosfera u Vojvodini se popravlja i sve je više građana sa pozitivnim, a manje sa negativnim očekivanjima, pokazuju istraživanja javnog mnjenja agencije TNS Medium Galup. Direktorka istraživanja, Slađana Brakus, kaže za Radio 021 da je istraživanje pokazalo kako se materijalna situacija građana stabilizuje na podnošljivom nivou i da raste broj onih koji normalno žive.
Najveći strahovi građana su i dalje usredsređeni na sopstvenu materijalnu i zdravstvenu situaciju, tako da se ispitanici najviše plaše bolesti, nedostatka novca i gubitka posla. Institucija u koju, prema istraživanju TNS Medijum Galupa, Vojvođani imaju najviše poverenja, su crkva, obrazovanje i vojska, kaže Slađana Brakus.
Građani Vojvodine pokazuju veće poverenje u pokrajinske nego u državne institucije, tako da je rad Izvršnog veća ocenjen bolje u odnosu na republičku Vladu. Vlad i republičkih i pokrajinskih vlasti ocenjuje se pozitivnije u odnosu na prethodna istraživanja TNS Medijum Galupa. (021)
POČINJE KIĆENJE GRADA
Danas počinje novogodišnje kićenje grada, a prvo će početi ukrašavanje centralnog trga. Novogodišnja jelka će biti na starom mestu u ulici Modene, a nove ukrase dobiće bulevari i Zmaj Jovina.
Čitav posao bi trebalo da bude završen do 15. decembra. Ove godine novogodišnje tezge postavljene su samo na platou kod Spensa. (021)
KONCERT U SINAGOGI
U novosadskoj Sinagogi, u ponedeljak se održava koncert Beogradskih perkusionista i Beogradskog klavirskog dua.
Na programu su dela Ravela i Helvega.
Početak koncerta je u 20 časova, a ulaz je slobodan. (021)
BITEF U NOVOM SADU
Bitef teatar će u okviru Nedelje Bitefa gostovati do 9. decembra u Pozorištu mladih.
U sredu 5. decembra biće izvedena predstava Vitolda Gombrovića "Ivona, knjeginja burgundska" u režiji Jovana Grujića, a u petak 7. decembra predstava "Senke" rediteljke Ivane Ašković, koreografska predstava, koja spaja elemente savremenog, balinežanskog, afričkog plesa, balkanskih igara i brazilske kapoere.
Nedelju Bitefa zatvara predstava Fridriha Diremata "Poseta stare dame" u režiji Stefana Sabljića. To je priča o Klari Zahanasijan, najbogatijoj ženi na svetu, koja se vraća u svoj rodni grad iz koga je proterana pre mnogo godina, a njena poseta pokreće niz apokaliptičnih događanja. (021)
|
|