Tunel kroz Frušku goru golica struku

Regionalna kancelarija Inženjerske komore Srbije u Novom Sadu organizuje danas tribinu na kojoj će se razgovarati o izgradnji tunela ispod Fruške gore. Ministarstvo za infrastrukturu i Javno preduzeće “Putevi Srbije” najavili su da je za sledeću godinu planirano proširenje saobraćajnice preko ove planine. Blizu 3.000 inženjera iz novosadskog regiona pokušaće da doprinese zanimljivoj i izazovnoj ideji probijanja Fruške gore, čime bi se skratilo putovanje, smanjila gužva, ali i zagađenje prirodne sredine. Da bi se u oblasti izgradnje uvelo više reda i sprečilo izigravanje zakona, kome su često pod pritiskom kapitala podlegali stručnjaci, u Srbiji je osnovana Inženjerska komora, a pre oko pola godine u Novom Sadu otvorena je regionalna kancelarija.
Osnovna namera je da se pomogne sprovođenje građevinskih propisa i spreči eventualna sprega inženjera iz oblasti planiranja, projektovanja i izgradnje objekata s tajkunima, koji bi ih pritiskali da izigravaju zakon za šačicu para, kako bi oni ostvarili veći profit tako što bi izgradili veći objekat od dozvoljenog, ne poštujući urbanističko-tehničke uslove, u kojima, takođe, ima rupa.

Sud časti Od oko 18.000 članova Inženjerske komore Srbije, najviše ih je iz Beograda. Region Novog Sada okuplja 2.703 inženjera, a Subotice 893 člana. Mnogo ljudi se obraća Komori, više sa tehničkim pitanjima o dobijanju licenci, članarine... U tu svrhu priprema se baza podataka, kako bi se na ta pitanja lakše odgovorilo. Sagovornik ističe da se javljaju i građani s problemima zbog nepravilnosti izgradnje, koje upućuju na Sud časti. Svi koji ne postupe po pravilima struke, koji se ogreše o zakon, mogu ostati bez licence, što se i desilo u dosadašnjem radu Komore. Ima mnogo pitanja kojima se građani obraćaju kancelariji Inženjerske komore, koja se nalazi na Bulevaru Mihaila Pupina 24. Bez obzira na to da li su pitanja za građevinsku inspekciju ili Sud časti, niko od građana neće biti vraćen, već će biti usmeren na pravu adresu, kako bi se uvelo više reda u građenje.

Manual, muzej zaboravljenih umetnosti

Novi Sad je nedavno postao prvi grad u Srbiji u kojem je otvoren prvi privatni muzej, a glavni „krivac“ za taj, slobodno možemo reći, istorijski događaj za Novi Sad i kulturu naše zemlje, bio je vlasnik kompanije „Manual“ Siniša Žarin, koji je svoju dugogodišnju ideju konačno i realizovao. Manual, muzej zaboravljenih umetnosti nalazi se na Bulevaru despota Stefana 5, poznatijem kao Kineska četvrt, u blizini Limanskog parka. Specifičan izložbeni prostor Muzeja zaboravljenih umetnosti, prema planu, trebalo bi da bude deo Muzeja savremene umetnosti, čija je izgradnja planirana upravo u neposrednoj blizini prvog privatnog, Manualovog muzeja.
S obzirom na to da je Muzej zaboravljenih umetnosti nastao pre svega zahvaljujući podršci direktora Muzeja savremene umetnosti Živka Grozdanića, prvi rezultati saradnje jedne državne i jedne privatne kulturne ustanove viđeni su već pretprošlog vikenda. Tada je u neobičnom muzejskom prostoru u Kineskoj četvrti otvorena je izložba „In site“, koju je Grozdanić otvorio i na kojoj su izloženi radovi nastali u Vojvodini, tokom devedesetih godina prošlog i početkom ovog veka.
Pomenuta izložba završava se 9. novembra, a potom će te izložene radove u Muzeju zaboravljenih umetnosti zameniti samo neki od brojnih eksponata iz privatne kolekcije kompanije Siniše Žarina koje je vredno sakupljao prethodnih dvadeset godina.
- Do sada smo sakupili više od 150.000 predmeta sa područja Vojvodine, a svi oni oslikavaju našu blisku, odnosno daleku prošlost. Poslednje tri godine, svakodnevno dvoje-troje ljudi iz naše firme vredno klasifikuje, fotografiše i obrađuje sve predmete, ali još uvek nismo uspeli da tačno izračunamo koliko ih zapravo posedujemo. Većina tih predmeta će biće izložena u Muzeju, ali nažalost ne baš svi, jer muzejski prostor nije dovoljno velik – kaže u razgovoru za „Dnevnik“ vlasnik Muzeja zaboravljenih umetnosti Siniša Žarin.
Jedna od oblasti kojima će se prvi privatni muzej baviti je izdavaštvo, a među prvima biće izdata knjiga fotografija. Naime, „Manual“ je vlasnik preko 500 slika između dva rata, koje će kataloški biti obrađene.
- Sve je to obrađeno sa likovnog i dizajnerskog aspekta, neke su radili poznati dizajneri i slikari iz tog vremena. Naša knjiga će imati oko 300 strana, sa preko 1000 fotografija, čiji je autor Nenad Marjanović, modni fotograf koji je proglašen za najboljeg modnog fotografa za 2007. godinu. Okupili smo interesantnu ekipu entuzijasta, a na knjizi je radilo preko 20 ljudi. Trudimo se da energiju mladih umetnika koji su tek završili akademiju usmerimo na pravi put i da im približimo ovu estetiku koja nas fascinira – kaže naš sagovornik.
Siniša kaže da slučajnost više ne postoji, te da je ozbiljan hobi dostigao nivo profesionalizma.
- Da bismo nastavili tim tempom, naš prvi zadatak bio je otvaranje muzeja, u kojem će se naći samo deo od hiljadu i više eksponata. Uskoro ćemo postaviti sajt Muzeja zaboravljenih umetnosti, kako bi svako uvek imao pristup i mogao da vidi šta se dešava u muzeju. Želimo da budemo vrlo posećen, komercijalni muzej, a ostaće tajna kako to nameravamo da postignemo – kaže Žarin i dodaje - mi smo svih ovih godina besomučno bacali ljudima rukavicu u lice, pokušavajući da isprovociramo ambijent i okruženje, ne bismo li naterali nekoga da razmišlja slično kao mi. Međutim, bezuspešno, jer su institucije malo zabajatile, a ljudi koji u njima rade su postali previše inertni – smatra Žarin.
Sanja Ignjatovic

Spas u novom zakonu o kulturi Direktor Muzeja savremene umetnosti Živko Grozdanić u izjavi za „Dnevnik“ kaže da bi izgradnja novog Muzeja, pored „Manualovog“, trebalo da počne 2009. godine i to na površini od 10.000 kvadratnih metara. - Od Grada smo dobili prostor, a Pokrajina će finansirati izgradnju. No, sada je najvažnije da smo dobili prvi privatni muzej, u kojem ćemo prikazati najnovije radove umetnika iz Vojvodine – kaže Grozdanić. On velike nade poklanja na Nacrt zakona o kulturi, koji bi do januara trebalo da bude usvojen. Novi zakon, naglašava direktor Muzeja savremenih umetnosti, veoma je važan za sve koji se bave umetnosšću, pre svega zbog činjenice da će njime privatne i javne institucije biti izjednačene, a kultura posle toliko godina depolitizovana. Radionica kao muzej Siniša Žarin je prethodnih 20 godina vredno sakupljao najrazličitije eksponate u Vojvodini i njima je bukvalno „preplavio“ radionice u kojima je „Manualova“ proizvodnja, te taj prostor više liči na muzej nego na radionicu. Bukvalno je svaki kutak, svaki pedalj radionice popunjen predmetima koji oslikavaju prošlost Vojvodine. Mogu se tu videti stari satovi, ventilatori, torbe, kosilica za travu, držači za kišobrane, televiziori i radio uređaji, staklene flaše, kuhinjski aparati iz Drugog svetskog rata i brojni drugi eksponati. Osim toga, soba na spratu pretvorena je u biblioteku, sa bogatom litereturom iz umetnosti. Studenti Akademije umetnosti svakodnevno dolaze u tu biblioteku i pozajmljuju knjige.

BIRTAŠI BAČKE PALANKE NOMINOVALI SVOJU VAROŠ ZA PLANETARNU PRESTONICU RIBLJE ČORBE

Šta će čardama mermer ako nemaju dušu

Uopšte nije neumesan i neprimeren predlog Branka Štembergera, barda palanačke kafanske kulture, čiji je najveći „lonac” na svetu zvanično registrovala i Ginisova komisija, da se na grb grada stave – kotlić i dve ukrštene varjače
Kada povremeno opštinski čelnici Bačke Palanke (oni koji nisu uhapšeni), a naročito poslenici turizma i ugostiteljstva, krenu da referatski elaboriraju “strategiju” razvoja ovoga posla, retko se ko seti nekoliko čardi na levoj obali Dunava. A priobalje je u južnoj Bačkoj baš prepoznatljivo po čardama, čorbi, paprikašu i svežoj ribi koja se direktno iz vode seli u vrelo ulje i na tanjire gostiju.
– Trenutno u gradu radi nekoliko čardi, a ova koju ja držim na obali rukavca “Bager” možda jedna od retkih koja je u pravom smislu reči čarda – kaže Branko Štemberger, vlasnik “Kaloša” i dunavski alas. – Teško je pojedinim državnim činovnicima objasniti šta je sve moguće uraditi i koliko se ljudi može zaposliti nakon nevelikog ulaganja u marketing. Svojevremeno, ima tome petnaestak godina, u neposrednoj blizini moje čarde grupa korpara je sekla pruće. Mladi konobari, tek izašli iz škole, bili su u dilemi da li da ih onako blatnjave puste unutra i posluže ribljom čorbom. Vidim da se deca ne snalaze najbolje, spremim dve obilne porcije s baš puno ribe i počastim goste. Posle mnogo godina na Đerdapu, negde u blizini Golupca, takmičio sam u hvatanju somova na bućku. Tamošnji ugostitelji, kad su čuli da sam iz Palanke, pričali su mi da su se nekakvi korpari pre nekoliko godina hvalili kako su najbolju riblju čorbu u životu jeli u nekom palanačkom “Kalošu”.
Valja verovati ovom poznatom birtašu da nema bolje reklame od one usmene, pa se i ne hvali previše sa stotinak pehara, diploma i drugih priznanja koje su njegovi kuvari osvojili na brojnim takmičenjima.
– Bio sam mlad, ali se dobro sećam kad je u Palanci na staroj “Dunav” čardi boravio naš poznati pisac Momo Kapor. Valjda je te 1965. za “Nin” pisao reportažu o velikoj poplavi – priča Štemberger. – Tada je pričao, a kasnije i naširoko pisao kako je Palanka svetska prestonica riblje čorbe. Ma, neverovatan čovek, prava katastrofa zadesila gotovo celu Bačku, a on najbolje zapamtio šta je ovde kod nas kusao!
Branko tvrdi da je totalno pogrešno od čarde praviti nekakve glamurozne restoran, u kojima vlasnici pokušavaju da svoje goste fasciniraju mermerom i staklom. Čarde moraju imati svoju dušu, enterijer je nezamisliv bez mreža, kotlića i kapitalnih trofeja, a neformalnoj atmosferi doprinose prepoznatljivi mirisi ribe, luka, dima i vatre.
– Kraj moje čarde i danas stoji najveći kotlić na svetu. Do pre šest meseci bio je zvanično moj, ali sam ga tada preveo u vlasništvo opštinske turističke organizacije. Pre pet godina u njemu smo kuvali riblju čorbu za “Ginisa”, koju je jelo više od 10.000 ljudi. Da se ja pitam, na grb Palanke bih stavio kotlić i ukrštene varjače. Dobro je što se nešto menja u ovdašnjem shvatanju turizma. Očekujem da nadležni pametno iskoristi ovaj džinovski “lonac”. Treba ga zajedno s ogromnim nogarima možda premestiti u neposrednu blizinu sportske hale u parku prirode “Tikvara”. Nekoliko puta godišnje, recimo u okviru turističko-zabavne manifestacije “Dunavski bal”, koja se decenijama održava početkom jula, moglo bi se nešto zapapriti u njemu. Pošto mu je kapacitet 12.000 porcija riblje čorbe, nije teško izračuvati koliko dobro se može zaraditi. Jer, verovatno nikome nije skupo da za porciju dobre čorbe skuvane u planetarno unikatnoj “posudi” plati jedan evro, ili 80 dinara. Eto šanse da se promoviše Palanka, kao prestonica riblje čorbe, kako davno reče Kapor – predlaže Štemberger.
Čim je na prostorima bivše Juge završen rat, dođu dvojica Bosanca iz Sarajeva na “Kaloš” i od gazde zatraže morsku ribu. Na Dunavcu može sve, pa čak i girice. Domaćin počasti goste aperitivom, uze sačmu, ode dvadesetak metara nizvodno od čamaca, tri put je baci i navate dve-tri kile kedera, koji nakon prženja ispadoše bolji od papalina. Posle su Sarajlije pričale kako u Palanci ima svega, pa čak i slanih sardinica s prelivom od limuna i još koječim. Popili su baš dosta i dalmantinskog vina, ali iz Neština. Jedino što to nisu znali.
Miloš Sudžum

MEĐUNARODNO PRIZNANJE RADIJU 021
Radio 021 dobio je nagradu za najbolju radio stanicu u Jugoistočnoj Evropi od strane SEENAPB mreže koja okuplja privatne radio stanice iz devet zemalja. Na ceremoniji u Skoplju nagrada je uručena glavnom i odgovornom uredniku Slobodanu Krajnoviću koji je ujedno dobio priznanje za najboljeg radijskog urednika u ovom delu Evrope. Novinarka makedonskog radija Kanal 77, Vesna Kolovska, dobitnica je nagrade za najbolju radijsku reportažu (vezanu za pogibiju Tošeta Proeskog), dok je radijska asocijacija HURIN iz Hrvatske proglašena najaktivnijom u mreži. SEENAPB mreža okuplja partnerske asocijacije i radio stanice iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Albanije, Bugarske, Rumunije i Moldavije. Postoji skoro osam godina i funkcioniše na međuregionalnoj saradnji i međusobnoj razmeni informacija kao jedinstveni projekat u ovom delu kontinenta. Uz profesionalizaciju medija i usklađivanje zakonske regulative u regiji s evropskim standardima, najvažniji deo projekta je svakodnevna produkcija i razmena vesti. Na Radiju 021 se vesti iz regiona emituju svakog dana u 17:20h, posle Akcenata. (021)

OTVOREN ZELENI TELEFON
U kancelariji Pokreta gorana Novog Sada počeo je da radi servis Zeleni telefon. Reč je o medjunarodnom projektu "Širenje mreže zelenih telefona" čija je ideja da podstakne gradjane da aktivnije učestvuju u zaštiti životne sredine, kao i nadležne institucije da efikasnije rešavaju probleme. Kako za 021 navodi Milica Rat iz Pokreta gorana, broj Zelenog telefona jedinstven je za čitavu Srbiju, medjutim, trenutno funkcioniše samo na teritoriji Pančeva i Novog Sada. Milica Rat dodaje da gradjani od aktivista Pokreta gorana koji su angažovani na Zelenom telefonu mogu da dobiju savet i pomoć u rešavanju problema. Novosadjani mogu da prijave probleme vezane za zaštitu životne sredine, zatraže pomoć ili informaciju na broj Zelenog telefona 0700/123456, po ceni lokalnog poziva. Zeleni telefon u Hrvatskoj postoji od 1992. godine, a Mreža zalenih telefona, koja okuplja desetak centara, funkcioniše već osam godina. Projekat se sprovodi uz podršku granta koji je odobren u okviru Sector programa, Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu. (021)

FRANCUSKI AMBASADOR U POSETI NOVOM SADU
Ambasador Francuske Žan Fransoa Teral u utorak boravi u celodnevnoj poseti Novom Sadu, gde se prvo sastao sa privrednicima Vojvodine. "Pomoć u uspostavljanju saradnje dve privrede jedan je od prioriteta ambasade Francuske u Srbiji", naglasio je Teral na predstavljanju privrednih potencijala Vojvodine u organizaciji Meridijan banke Credit Agricole grupe i Privredne komore Vojvodine. U razgovoru ambasadora i privrednika konstatovano je da obim saradnje dve privrede nije dovoljan, ali i da značajni potencijali postoje posebno u sektoru agrobiznisa. "U Francuskoj još vlada loša slika o Srbiji i privrednici oprezno ulaze u saradnju ali, na sreću, takva vremena prolaze", rekao je ambasador Teral. Predsednik Izvršnog odbora Meridijan banke Credit Agricoli grupe, Dominik Tisije, ocenio je da Vojvodina ima dovoljno potencijala za izlazak na medjunarodno tržište i ukazao na ulogu koju bi ta francuska banka mogla da ima u povezivanju dve privrede. Ambasador Teral je pozvao vojvodjanske kompanije da se obrate ekonomskom odeljenju francuske ambasade za pomoć u saradnji sa francuskim privrednicima. "Mi smo tu da vi pronadjete partnere, a posle se snalazite", poručio je on i podsetio da je Francuska omogućila poslovnim ljudima u Srbiji da dobiju vize koje važe tri godine. (021)