NOVI SAD SLAVI 63 GODINE OSLOBOĐENJA OD FAŠIZMA

Kapije zatvorene samo za bubnjeve mržnje

Svet, to nas nauči čim odrastemo, nije pravedno mesto. Da jeste, nevini i dobroćudni ne bi vazda izvlačili najdeblju slamku i naš grad, današnji slavljenik, to dobro zna. Pre nego je Novosadski partizanski odred oslobodio Novi Sad 23. oktobra 1944, lepa varoš krvarila je tri i po godine. Za to vreme, na njenim ulicama fašizam je ispisivao stranice bezumlja, mučeni su, ponižavani i likvidirani svi oni koji se nisu uklapali u Novi Sad po meri okupatora, Novi Sad kakav nikada neće postati.
Kako biti gospodin u patnji, Novi Sad je imao i previše prilika da pokaže. Osetio je na svojoj koži petrovaradinske topove iz revolucije 1848-49, bombe saveznika za vreme Drugog svetskog rata, na posletku i NATO projektile, i nije iz svakog krvoprolića izlazio jači, kako se obično peva velikim gradovima. Bivao je ranjen, slabiji, tešnji, jer su njegovo blago i moć ljudi koji u njemu žive. Isti oni ljudi pod žaokom genocida, nasilnog raseljavanja i najrazličitijih oblika diskriminacije, kojima su Novosađani vekovima bili ponižavani. Na ulicama više ne šetaju oni koji bi s najviše prava nosili njegovo ime. Pravi Novosađani su laka meta, njihove grudi su preširoke. Da li zbog plodne ravnice na kojoj leži, ili tog jedinstvenog duha, izvlačio se iz ropca kako je umeo, uvek spremniji da oprosti nego da ne zaboravi. „Grad po meri čoveka“, kako se Novi Sad često naziva, imao je i ima ljude po meri grada!
Novosađani svoj grad neizmerno vole - ljude, cigle i zemlju, i ako od te ljubavi ima nešto veće to su novosadske kapije, otvorene, umivene, bez brave. Poslednje dve decenije, u varoši tutnje bubnjevi lošeg štimunga, pevaju se pogrešne pesme, ističu parole u koje njeni građani ne veruju. Previše se naopakog dogodilo, i dešava se, sve se češće čudu čudimo, ne žalimo više za dobrim starim vremenima, par vekova iza. Danas setno prizivamo uspomene iz dana ne tako davnih, valjda jer se čemera nakupilo preko svake mere, pa krotki kakvi jesmo nećemo da tražimo previše, samo ono pristojno.
Silno greše oni koji nas nazivaju depresivnim i sporim. To što neće da iskezi čeljust, što ume da sluša, da oseti, retka je gradska vrlina. Pre samo dve nedelje naš Novi Sad i te kako je izašao na crtu onima koji su ga zavili u crno. Smireno, ali ne kilavo, šetali smo se ulicama za koje nas vežu najlepše i najcrnje uspomene, tamo gde se volelo i ubijalo. Danas, kada slavimo 63 godine od poslednje slobode, nije zgoreg osvestiti se i prisetiti da među nama i te kako žive naopaki ljudi. Oni kojih se Grad i njegove žrtve najviše stide, oni koji nemaju pravo da se nazivaju Novosađanima. LJudi koje dunavska lola nikada neće prihvatiti. Novi Sad i njegova sloboda - to smo mi.
Ig. Mihaljević

Poslanici o zabrani neonacista

Dodela Oktobarske nagrade

SKELA KOD PADEJA, ŠTO BANAT I BAČKU SPAJA, NADŽIVELA 11 CAREVINA, KRALJEVINA I REPUBLIKA

Neće „Divan” u penziju

Nije mnogo šminkana skela još otkad ju je sagradio padejski vlastelin Đerđ Divan, ali je pouzdana kao i pre 165 godina. Kako i ne bi kad je jedan od članova posada bivši specijalac elitne 72. brigade, sa svojih sto kila dokazanih mišića
U severnom Banatu, tu oko Padeja, oduvek je na nepreglednim poljima rasla kamilica i drugo lekovito bilje, a dok nije bilo mostova, jedina spona između ovog sela i Ade, u Bačkoj, na drugoj strani Tise, bila je skela. Zbog lekovitih travki u Padeju je svojevremeno sagrađena fabrika «”Menta”, najveći te vrste u SFRJ. Raspala se »Juga», poklekla “«Menta”, ali skela opstala. I ostaće da prevozi preko Tise ljude, automobile, kamione, stoku, perad... Tako već 165 godina.
– Zaplovila je zahvaljujući vlastelinu Đerđu Divanu, velikom humanisti, koji je mnogo učinio za Padej... Od pre pola veka je vuče brodić, a do tad je radila po starinski – čeličnim užetom i drvenom alatkom. Iz pijeteta prema prvom vlasniku, brodić je nazvan «”Divan”, a i skelu danas tako zovemo – priča predsednica Saveta MZ Padej koja gazduje skelom Stana Đember.
U Srbiji trenutno postoji 23 plovila ove vrste, s kapicitetom za 1.262 putnika. Ova padejska radi svih 365 dana u godini. Bez obzira na to da li je nedelja, verski ili državni praznik, + 40 ili –15. Zimi, kad Tisa zaledi, iskusne skeledžije «”naprave stazu”», da posao ne trpi. Letnje radno vreme počinje u zoru, u 4.15, a završava se u 21 sat. Zimska satnica je od 6 do 20. Put od Kikinde do Ade skraćuje se za čak 70 km. Ko zakasni ili mu ne paše ovakva vožnja, ima da potegne do mostova kod Čoke, Novog Kneževca ili Novog Bečeja. Od Padeja skela je udaljena oko kilometar. Toliko je od druge obale do Ade. S obe strane prilaza asfaltni put širok tri metra. Na banatskoj strani, blizu skele je čarda, malo oronula prizemnica s velikom terasom, koja služi i kao čekaonica. Okružena ogromnim stablima topola, leti stvara debeli hlad, a zimi štiti od ljutog severca. Na bačkoj strani putnici nemaju gde da se sklone.
“«Divan”» hrani sedam padejskih porodica. Motorista su Romeo Vince, Tibor Molnar i Branislav Milošev. Vince je, kao i većina Padejaca, radio u “«Menti” dok nije «pukla», onda je otišao u skeledžije i ostao već deceniju.
– Radimo na smenu: četiri dana smo za kormilom, a dva slobodni. Posao nije težak, ali treba izdržati deset sati buke. S banatske strane krećemo na pun sat, povratak je posle pola sata. Odstupimo od reda vožnje, ako je dosta putnika – objašnjava Vince dok plovilo lenjo klizi pod tupim uglom kontramatice i tek vidljivih talasa. “«Divan”», koji “u cugu” prenosi 45 tona, na drugu obalu, 250 metara udaljenu, stiže za pet minuta.
Skeledžijama je nešto teže. Valja da na pristanišnoj platformi učvrste skelu i privuku je do doka.
– Ma, nije to ništa. Zato smo mi, ovako, malo kršiniji – šeretski opisuje svoj posao Radovan Knežević, delija od stotinak kila, koji je do pre dve godine bio pripadnik elitne 72. specijalne brigade.
– Vojsku sam napustio najviše zbog stana. Kad sam video da nema šanse da ga dobijem, skinuo sam uniformu i vratio se u rodno selo. Sad na porodičnom imanju gajim ovce, a ovde zarađujem ‘lebac. Posao nije težak, al’ je bilo muke, najviše kad nam puče čelično uže. Momak, levo, napred, ti u sredini, a ti desno... Idemo još malo napred... Ajmo još troje kola. Pazite, iza njih, polako! – komanduje Knežević kao četom vojnika. A onda naplaćuje karte. – Ja sam, eto, i dispečer i kondukter.
Da se skela ne “šeta”, s boka joj čelično uže održava pravac. Služi ono i za ručno tegljenje, ako se pokvari brodić. Mada nije mnogo “šminkana” od kad plovi, skela je u dobrom stanju, pa joj nadležni “«Jugoregistar”» svake godine, posle detaljnog pregleda, produžava registraciju.
– Za dve i po godine, otkako je ovaj Savet MZ na vlasti, uveli smo red. A zatekli smo haos na skeli: pokidanu sajlu, pokvareni menjač na brodskom motoru, pijanu posadu. Uveli smo strogu diciplinu, dvojica su zbog alkohola dobila otkaze, i uložili smo oko milion dinara u popravke. Mada smo povećali cene za oko 15 posto, MZ od skele nema neki prihod. Kad izmirimo plate radnika i amortizaciju, uglavnom smo na nuli – ističe Silvija Đember.
Iz Padeja dnevno skelom putuje 250 ljudi. Toliko se, naravno, i vrati. U MZ nas uveravaju da cena nije tri godine menjana. Od 20. septembra novi je cenovnik: pešaci i biciklisti plaćaju 25, odnosno 40 dinara, traktor s prikolicom 400, motor do 50 kubika 50 dinara, automobili i zaprega po 200. U cenovniku je 45 stavki, a najskuplji je transport mešalice – 850 dinara. Skela je mnogima spas da brže stignu do njiva i posla. Paor iz Ade Šandor Fehir tri puta nedeljno ide, jer na banatskoj strani ima zemlju i ovčarnik.
– Dakle 1.200 dinara nedeljno. Mnogo, ali moraju se ovce nahraniti i pomusti. Treba mesna zajednica da nam da neki popust – priča on.
NJegov čilaš, upregnut u dotrajale tragače, ne plaši se ni vode, ni skele. Samo se povremeni repom brani od muva i, koliko mu vidikkroz oglavu dozvoljava, “šacuje” Tisu.
Dva kilometra od skele, s bačke strane, niče most, poklon Nemačke.
– I kad on bude gotov, a kad će – ne zna se, biće ljudi koji će ići skelom. Taj most za nas Padejce nije od velike koristi, već samo onima što idu dalje. Bar da je ovde, di je skela. Ovako, ona će još dugo raditi. Ako ocenimo da nije rentabilna, ostavićemo je kao turističku atrakciju. Sigurno neće u staro gvožđe – odlučna je gospođa Đember.
Milan Bozokin

RASTE BROJ POTPISNIKA PETICIJE
Direktor Zmaj Jovine gimanzije Radivoje Stojković izjavio je da je rukovodstvo škole i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture doneo odluku da se na oba ulaza škole ispiše "Srpska pravoslavna velika gimnazija u Novom Sadu" i da je to naziv od 1813. godine, ali da će gimnazija zadržati sadašnje ime. On kaže da je to istorijski natpis i da ne vidi zašto bi to nekom danas smetalo kada nije smetalo ni austrijskom caru.
Podsetimo, bivši učenici Jovine gimnazije pokrenuli su internet peticiju protiv izmena i ocenjuju da škole nisu mesta na kojima treba isticati religiozna obeležja, pošto su državne institucije. Peticiju je do sada potpisalo preko 2.000 građana, a nalazi se na internet adresi http://www.petitiononline.com/novisad/petition.html.
Inače, predloženo je i da se umesto fontane u školskom dvorištu postavi spomen-česma na kojoj bi bili dva mozaika "Hristos kao pastir" i "Sveti Sava blagosilja srpčad". (021)

REKONSTRUKCIJA MILETIĆA
Oko spomenika Svetozaru Miletiću na Trgu slobode postavljene su skele, kako bi se spomenik rekonstruisao. Podsećamo da će skulptura biti očišćena, patinirana i zaštićena, dok će biti sanirani postament, ploča i kamene površine.
Restauracija spomenika Svetozaru Miletiću koštaće nešto više od milion dinara, a najavljena je pre godinu dana. (021)

NOVOSADSKA JESEN
Manifestacija "Novosadska jesen", koju organizuju Pokret gorana Novog Sada počinje danas u holu na prvom spratu Spensa i traje do subote.
To je ekološka, edukativna, turistička, privredna i kulturna manifestacija, koja, pored izložbe jesenjih plodova, sadnica i cveća, nudi i druge sadržaje. Predstaviće se preko 160 izlagača, a posetioci će moći da vide izložbu cveća, sadnica i opreme za hortikulturu, izložbu meda i zdrave hrane, izložbu suvenira, starih i umetničkih zanata te izložbu akvaristike i teraristike.
Biće i predavanja o stručnim temama, kao i kulturno-zabavni programi za najmlađe. (021)

GODIŠNJICA OSLOBOĐENJA NOVOG SADA
Danas se obeleževa 63. godišnjica oslobođenja glavnog grada Vojvodine od fašističke okupacije u Drugom svetskom ratu. Tim povodom, delegacije pokrajinskih i gradskih vlasti odvojeno će položiti vence na spomenike borcima palim u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu.
Dobitnik ovogodišnje Oktobarske nagrade je koreograf Milorad Lonić. (021)

AUTO-ŠOU NA SAJMU
Na Novosadskom sajmu sinoć je otvoren 7. Sajam automobila na kojem će čak 37 modela biti premijerno izloženo, među kojima je i pežo 4007, reno laguna, micubiši lanser, mazda 2. Nastupaju skoro sve lizing kuće koje posluju u našoj zemlji, banke i osiguravajuća društva.
Na sajmu se predstavlja 150 izlagača, a kapije su otvorene do nedelje od 10 do 19 časova. Ulaznica je 350 dinara za odrasle, 200 za decu do 12 godina, penzionere i organizovane đačke posete, dok su kolektivne karte 250 dinara. (021)

KRAVE JOŠ TRI DANA
Krave koje su celog leta bile izložene u centru grada, sada su skupljene u ulici kralja Aleksandra. Izložba oslikanih krava u centru trebalo bi da traje još tri dana. Kako je ranije rekao portparol Udruženja "Art parada", Blaža Stevanović, izložba je produžena zbog toga što je procenjeno da ih se Novosađani nisu zasitili.
Kao i prošlogodišnja parada konja, i ova izložba biće prodajnog karaktera, a deo prihoda će otići u humanitarne svrhe. (021)