RIBOLOVAČKI SAVEZ VOJVODINE O POMORU RIBE U TISI

Ekološka katastrofa bez epiloga

- Pomor ribe u Tisi, registrovan na 119. kilometru reke 30. avgusta, koji na neki način traje i sada, nezapamćena je ekološka katastrifa, za koju još nije tačno preciziran krivac - ocenio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare predsednik Ribolovačkog saveza Vojvodine Dušan Jovanović. - Prema podacima s terena, od 31. avgusta do 10. septembra, od mesta pomora do brane u Novom Bečeju, sakupljeno je 68.207 kilograma uginule ribe, ali na dnu reke i na obali ostalo je još mnogo ribe i riblje mlađi. Najviše je stradao som (čak 90 odsto uništene ribe), a devastacija Tise poremetila je mikrobiologiju rečnog dna, pa su stradale školjke i rakovi, ali i plankton, kao i puževi i vilini konjici.
Ribolovački savez Vojvodine nema obavezu niti nedležnost da pronađe krivca, ali je na vreme reagovao i obavestio sve nadležne. Činjenica je da na tom vodotoku Tise postoje četiri izlivna kanala, koja koriste samo dve fabrike - fabrika kvasca “Alteč-Fermin” i šećerana TE-TO Senta, da se pomor ribe desio kada je počela kampanja prerade šećerne repe, a nakon reagovanja inspekcije i zabrane rada tim fabrikama situacija se popravila. Uzvodno od 119. kilometra Tise zagađenja i pomora nije bilo.
- Očekujemo da nam nadležni saopšte ime krivca i sankcije koje zbog pomora slede - naglašava Jovanović. - Naša stručna služba će uraditi procene i analize, ali mislim da će šteta biti veća od 100 miliona dinara. Još nam nisu dostavljeni rezultati analize vode i ne reaguje se i na sadašnje enormno zagađenje Tise biološkim otpadom. Niko nije želeo da ispita primerak ribe, kako bi se tačno utvrdilo da li su se ribe ugušile ili su bile otrovane. Prvi koji su reagovali i pozvali nas da razgovaramo o pomoru u Tisi jesu čelnici Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, na čelu sa sekretarem dr Zoltanom Đarmatijem.
Neposredno nakon početka pomora ribe, čelnici Ribolovačkog saveza Vojvodine poslali su dopis predsednicima opština i udruženjima ribolovaca s područja gde se desio pomor, sa preporukom da stanovništvo obaveste da ribu ne konzumiraju dok se sve činjenice ne utvrde. Nadležno ministarstvo, koje je trebalo da zabrani upotrebu ribe za ljudski ishranu, nije reagovalo. Prema Jovanovićem rečima, problem je u tome što o ribarstvu trenutno niko ne brine. Pripadalo je Ministarstvu poljoprivrede, a treba da pređe u nadležnost novoformiranog Ministarstva za zaštitu životne sredine.
A. Brzak

Šećerana dobila prečistač - U Fabrici šećera TE-TO u Senti pušten je u rad deo prečistača otpadnih voda, u koji je investirano dva miliona evra, kako bi se zahvatanje vode iz Tise smanjilo za deset puta - rekao je generalni direktor te šećerane LJubiša Radenković. - Otpadna voda za pranje i preradu repe, posle prečišćavanja, ponovo se koristi u proizvodnji, a izliv u Tisu s tog dela potpuno je zatvoren. U naredne dve-tri godine u sistem za prečišćavanje otpadnih voda investiraće se još tri miliona evra i potpuno ćemo zatvoriti čitav sistem, tako da se iz fabrike otpadna voda neće ispuštati u Tisu. M. M.

NEIZVESNA SUDBINA FILMSKOG SELA U DELIBLATSKOJ PEŠČARI

Rušenje ili zaštita?

Vest da bi filmsko selo izgrađeno na prostoru zvanom Stevanova ravan – Labudovo okno u Deliblatskoj peščari, za potrebe snimanja domaćeg filma “Sveti Georgije ubiva aždahu”, moglo biti srušeno, pomalo je iznenadila i poštovaoce sedme umetnosti, ali i ljubitelje prirode i etnonasleđa. U tom jedinstvenom ambijentu ostali su pet-šest seoskih kuća, crkva, kafana, obori...
S obzirom na to da je ideju turističkih poslenika o ovom etnoselu kod Dubovca, s tridesetak objekata izgrađenih od maja do jula ove godine, po nacrtu poznatog scenografa Miljena Krekovića Kreke, podržalo i Izvršno veće Vojvodine, koje je i novčano pomoglo snimalje filma, najava skorog demontiranja deluje iznenađujuće. Prema rečima predsednika PIV-a Bojana Pajtića, selo smešteno na rubu Deliblatske peščare, pored poznatog lovišta i uz sam Dunav, moglo bi biti deo ponude lovnog i rečnog turizma. Pajtić je rekao da će etnoselo biti sačuvano, jer može da donese dobrobit, pošto će tamo moći da se zaposle ljudi koji će ga održavati i predstavljati. Kako “Dnevnik” nezvanično saznaje, filmsko selo je izgrađeno kao kulise, ne od čvrstog materijala, već od gipsa i iverice. Pošto u tom delu Vojvodine duva jaka košava, ono može već ove jeseni ili zime da se uruši, a teren je podložan i plavljenju. Uz to, u tom delu Deliblatske peščare borave veoma retke i zaštićene vrste ptica, te se postavlja pitanje kako bi regovale na turiste. A. B.

NOVO I LEPO U TURISTIČKOJ PONUDI PALIĆA

Vredna ikona u ovom delu Evrope

Na Paliću i u Subotici se u skorije vreme u turističkom sektoru desilo dosta lepih događanja. Otvoreni su novi hoteli, vile restorani, nova zgrada Turističkog informativnog centra, pripremljen je Master plan za Palić.
- Jezero Palić je panonska banjska destinacija i prava ikona za ključne vrednosti aktivne relaksacije i zdravlja u ovom delu Evrope, kaže generalni direktor Javnog preduzeća “Palić Ludaš“ Dragutin Miljković koji sa mnogo entuzijazma je okrenut investicijama na Paliću, ali i na celokupnom regionu Subotice. -Ukupno, prema Master planu je potrebno obezbediti oko 217 miliona dinara za pripremu zemljišta - plan, geodetska podloga, otkup zemljišta i stanbenih objekata kao i rušenja, nove saobraćajnice, trotoare, parkinge i biciklističke staze, za izgradnju elektro gasne i telekomunikacione mreže i naravno da bi za koju godinu Palić bio, a već i jeste, konkurentna turistička destinacija Srednje Evrope. Naša ciljna grupa nije samo u okvirima naše države već je pozivna i u okviru banjskih lečilišta Mađarska i Slovačke i praktično ovim planom bi mi zaokružili jednu turističku ponudu srednjoevropske regije.
Vojvodina igra na kartu bogatstva reka i kanala povezanih uz nautički turizam, nadzemne i podzemne vode izražene u banjama i prožete urbanim strukturama, salašima i čardama. Vodeno bogatstvo je panonsko blago poput rudnika zlata i dijamanata.
- Tako i mi gledamo stvari i vrednosti Palića i okruženja. Romantične male destinacije i panonski način života mogu i moraju da budu turističko odredište i racionalna investicija, svet je to prepoznao i posebno poslednjih nekoliko godina na tome gradimo popunjenost hotelskih kapaciteta. Tipične čarde sa atraktivnim terasama ka jezeru su realni investicioni zahtevi, u predloženim projektima formiramo konjički ranč na Kelebiji, okrećemo se i šire ka Zobnatici, a početna tačka je razgledanje palićkog okoliša u kočijama sa konjskom vučom. Naši salaši su blago koje takođe ima mesta u Master planu, a sa oko pola miliona evra mi bi zaokružili formiranje desetak salaša koji bi mogli da ostvare veliki devizni prihod u narednom periodu, naglašava Miljković.
U turističkoj organizaciji Subotice Palić ima posebno značenje. Novoimenovana predsednica Upravnog odbora JP “Palić Ludaš“ Nadica Momirov je saglasna sa ovim razmišljanjima i ističe da bi država kao i pokrajina morali da se više angažuju na ovom planu. Posebno je apostrofiran značaj angažmana pokrajinske vlade na realizaciji Master plana za Palić.
Subotica je dobila sjajne nove hotelske kapacitete poput hotela u centru “Galerija”” i “Glorija”, posebno su ambiciozni planovi nadogradnje i širenja kapaciteta i sadržaja u hotelu “Glorija” u samom gradskom jezgru, ali nezaobilazni su i uslovi za prihvat gostiju i to najvišeg nivoa u hotelima “Prezident” na Paliću, vile “Majur”na Kelebiji, vile “Lujza” ili vile “Milord”, kompleks Brvnara je već znan, kao i “Vinski dvor” i vinski salaš Čuvardić na Kelebiji.
Subotica kao grad na kapiji razvijene Evrope, pomešanih nacija i kultura koji je u samo vek i po promenio vlast nekoliko država je, po mišljenju ljudi kojima je turizam privredni izazov, idealno područje razvoja. To je prestonica raznolike kuhinje i sjajnih domaćih napitaka i nema bolje pozivnice kako za ulagače tako i za goste kojih je ove turističke sezone bilo više nego ikada.
J. Tanurdžić

RADNICI RTV-a NAJAVLJUJU ŠTRAJK
Samostalni sindikat RTV najavio je štrajk ukoliko rukovodstvo ove medijske kuće do 10. oktobra ne ispuni postavljene uslove.
Sindikat traži da se završi sistematizacija kuće kako je obećano, povećanje plate zaposlenih za 20 odsto, informacije o tome koliko košta nezavisna produkcija, jer postoje podaci da samo jedna emisija košta više nego zajedno dokumentarni i informativni program, kao i informaciju koliko je podeljeno stambenih kredita i pod kojim uslovima. Sindikat traži i da se raspiše konkurs za jedan stan koji je prazan već četiri godine, kao i da se formira nova stamvena komisija.
Ukoliko rukovodstvo ne ispuni ove uslove do 10. oktobra, krenuće se u pripremu štrajka, na osnovu Zakona o radu i kolektivnog ugovora koji je potpisan početkom maja ove godine. (021)

O FENOMENU NEONACIZMA
Tribina o fenomenu neonacizma u Srbiji "Stop fašizmu" održava se u četvrtak 4. oktobra u Radio kafeu. Učestvuju Mirko Djordjević, Filip David i Aleksandar Popov, a moderator je Dinko Gruhonjić. Nakon razgovora prikazuje se film Danice Vučinić "Prošlost traje zauvek".
Tribina počlinje u 18 h, a Radio kafe se nalazi u Miletićevoj 45. (021)

ALAS VIŠE NEMA INTERESA NA LEDINAČKOM JEZERU
Austrijska firma Alas, neće moći da sprovede planirani plan rekultivacije kopa Srebro koji su nedavno predstavili, jer je on u suprotnosti sa uslovima koje je izdao Zavod za zaštitu prirode, saopštila je MZ Stari Ledinci.
Greška austrijske kompanije je što su izradili plan rekultivacije pre dobijenih uslova, nepoštujući zakone ove zemlje, što je samo jedan od problema u kojima se našla strana kompanija, nakon što su dobili uslove od Zavoda.
"Ono što je bitno istaći iz ove obimne dokumentacije koja reguliše kako i šta može da se radi na Ledinačkom jezeru, odnosno kopu Srebro, je to da se kop Srebro nalazi u Nacionalnom parku Fruška gora, da je kop većim delom u prostoru 2. stepena zaštite a tim prostorm je gotovo u potpunosti okružen a da je 3. stepenom zaštite obuhvaćen zapadni deo i pristupni plato. Takođe je navedeno da se u blizini kopa nalaze lokaliteti sa režimom 1. stepena zaštite, nekadašnji rezervati Zmajevac, Kraljeve stolice i Javornati do. Napominjemo da se Ledinačko jezero nalazi u težištu trougla koji čine navedena tri lokaliteta što mu daje posebnu vrednost. U nastavku se navodi da je višegodišnjim istraživanjima Zavoda za zaštitu prirode Srbije utvrđeno da područje kopa Srebro ima značajne prirodne vrednosti. Posebno se ističe prisustvo značajnih vrsta ornitofaune kao što su planinska crvenperka, žutarica, seoska lasta, zatim mišar, kobac, jastreb i soko lastavičar koje se gnezde po okolnim šumama", navodi se u saopštenju.
Prema uslovima Zavoda, Alas ne može da eksploatiše planiranu količinu kamena, tako da će ova firma i ukoliko se upusti u rekultivaciju kopa, ostati bez planiranog profita.
"Kada je tehnička rekultivacije u pitanju, iz uslova Zavoda za zaštitu prirode Srbije izdvajamo sledeće: Ukoliko proračun završnog nagiba kosina za istočno krilo ukaže, da se od sadašnje ivice kopa treba intervenisati u dubinu područja sa režimom 2. stepena zaštite, za više od 25-30 m i to u gornjoj zoni, od takvog rešenja se mora odustati", dodaje se u saopštenju.
U obimnim uslovima se navode i detalji u vezi sa transportom kamena, biološkom rekultivacijom, kontrolom aerozagađenja, nivoom buke, što su dodatni problemi sa kojima kompanija tek treba da se pozabavi.
Raša Delić iz MZ Stari Ledinci, kaže za Radio 021 da mu je drago što je naša država počela ozbiljno da se bavi pitanjima u vezi sa Nacionalnim parkom i navodi da je ovim uslovima Alas stavljen u mat poziciju. (Milan Srdić)