IZ LIGE SOCIJALDEMOKRATA PORUČUJU

Pasoši Vojvodine u hiljade primeraka

Liga socijaldemokrata Vojvodine će u nekoliko hiljada primeraka štampati “pasoše Vojvodine”, potvrdio je juče za naš list republički poslanik LSV-a Radovan Radovanović iz Bačke Topole. Reč je o istim onim jarkocrvenim “pasošima” s natpisom “Vojvodina”, vojvođanskim grbom i iscrtanim granicama te pokrajine, čiji je primerak ministar Velimir Ilić nedavno javno pokazao pred TV kamerama, optužujući svog sagovornika, funkcionera LSV-a i predsednika Skupštine Vojvodine Bojana Kostreša za separatizam. Kako se to ovih dana moglo videti, naslovnica “pasoša” sadrži i nazive te “putne isprave” na tri jezika – srpskom, mađarskom i engleskom.
Portparol MUP-a u Novom Sadu Stevan Krstić rekao je za naš list da policija “nema komentar” o tome. Ipak, urnebesna medijska i politička komedija, čija osnovna tema je bila da li ministar Ilić “krade i kraducka”, kako to Kostreš kaže, na koncesiji za autoput Horgoš–Požega, otvorila je to vruće političko pitanje. O kakvim se “vojvođanskim pasošima” radi? Zamenik predsednika LSV-a Kostreš rekao je da o tom pasošu ništa ne zna i “da je to izmišljotina Vlade Srbije”.Ali, ispostavilo se da o tome u partiji ipak neko zna. Tako će predsednik LSV-a Nenad Čanak kasnije reći kako su vojvođanski pasoši samo “marketinški trik”.
U razgovoru za “Dnevnik”, funkcioner LSV-a Radovanović rekao je da su “mlađani ljudi” iz Bačke Topole napravili 27 takvih “pasoša” jer su bili podstaknuti idejom Demokratske stranke Srbije u predizbornoj kampanji pred parlamentarne izbore 2007. godine.
– Mlađani ljudi Lige su, podstaknuti tom idejom, napravili svoju varijantu o kojoj niko od starijih nije znao. Kada su nam pokazali, mi smo to stopirali. Nije nam se svidela ideja, ali, eto, ne znam kako je tih 27 primeraka napravljeno – kaže Radovanović.
“Neukusno je”, smatra on, kako je ta priča izašla u javnost, u kojoj je Liga, dodaje on, optužena da radi protiv države. Omladina je, po njegovim rečima, bila uverena da je to “pravi pasoš za Evropu”.
– Ali, evo, otrglo se kontroli, i mi stariji u stranci smo se sada dogovorili da ćemo to štampati u nekoliko hiljada primeraka, da ne bi bilo zabune i da ljudi vide o čemu se radi. U tome nijednog trenutka nije bilo nečeg zlog i nečeg protiv države – kaže Radovanović.
Svojevrsni “pasoš“ u predizbornoj kampanji 2007. godine imala je i Demokratska stranka. Naslovnica te “putne isprave” plave boje, na kojoj se nalazi natpis “Srbija” sadrži središnji deo grba Srbije sa četiri ocila, a naslovljen je kao “pasoš za bolji život”. I to je, kako smo čuli od predsednika Pokrajinskog odbora DS-a Dušana Elezovića, bila ideja omladinaca. On za naš list kaže da je na takav, simboličan način, predstavljen program DS-a “Za bolji život”. A takav “pasoš“, po njegovom mišljenju, treba Srbiju da odvede u EU. Na pitanje da li smatra da je “pasoš“ LSV-a “marketinški potez”, kako to Čanak tvrdi, Elezović je kratko odgovorio: “Naravno”. Šta o tome misle u DSS-u, juče nismo mogli da saznamo, jer u toj partiji nijedan od dvojice portparola ni nakon više poziva i poruka ostavljenih u stranci nije bili dostupan za komentar.
S druge strane, pojedini marketinški stručnjaci smatraju da je “vojvođanski pasoš“ polarizujući potez LSV-a.
– Taj potez će sigurno ići u korist LSV-u, ali i radikalima – kažu u jednoj marketinškoj agenciji iz Beograda u kojoj su zatražili anonimnost.
Profesor novosadskog Univerziteta Mikloš Biro, koji ima bogato iskustvo u istraživanju raspoloženja javnog mnjenja, kaže da je priča o pasošu “bitka onih koji kroz simbole, poput oznake na automobilu, pasoša ili grba i zastave, hoće da naglase neku svoju vojvođansku ideju, pa makar ona zvučala i separatistički, i onih koji po svaku cenu hoće to da uguše s idejom centralističke i nacionalističke svesti”.
– Čanak koristi pasoš kao simbol za ono što hoće da prikaže i da bi okupio svoje glasače. A Velja Ilić, kao druga strana medalje, kao konzervativna srpska stranka, hoće da uguši svaku moguću ideju i štampanje pasoša uzima kao živi dokaz kriminala. To bi otprilike bilo jednako kao kada bi neko odštampao vojvođanski dinar. To niko ozbiljan ne bi uzimao ozbiljno. Jer to nije u opticaju, niti će ikad biti u opticaju, i niti iko sanja o tome da to može da bude u opticaju. Ali to može da bude marketinški potez – smatra profesor Biro.
Profesor smatra da u priči o “pasošu” politički profitiraju obe strane:
– Jedan dobija tako što pokazuje kako je on veliki Srbin i ne da Vojvodini niti ’a’ od autonomije, a ovaj drugi dobija time što pokazuje kako je veći autonomaš od nekih drugih koji se zalažu za neku ekonomsku autonomiju, za ostvarivanje prava koje dozvoljava Ustav Srbije i Statut Vojvodine – kaže on.
Biro dodaje da je to nivo političke borbe, ali napominje da pogled u to šta ljudi zaista žele od Vojvodine donosi neku “sasvim desetu priču”. On objašnjava da većina ispitivanja javnog mnjenja pokazuje da ljudi u Vojvodini hoće neku vrstu regionalne autonomije, a u nekoj perspektivi – čak i zakonodavnu autonomiju.
– I kad ih tako konkretno pitate, oni na ta pitanja, koja jasno mogu da razumeju šta znače, daju vrlo jasne i konkretne odgovore o autonomiji Vojvodine. Ali kada ih pitate da li hoćete da se otcepite, ogromna većina kaže da im to ne pada na pamet. A pogotovo im ne pada na pamet da mnogo talasaju i da ratuju, ni po koju cenu, što je u duhu vojvođanskog mentaliteta – kaže Biro.
Dakle, nikakva “frka” koja bi podrazumevala neke sukobe, uveren je prof. Mikloš Biro, nema šanse da prođe. To je ujedno, smatra naš sagovornik, i objašnjenje zašto ekstremno autonomaške ideje nemaju neku podršku u javnom mnjenju i među biračima.
S. Nikolić

REKONSTRUKCIJA STUDENTSKIH DOMOVA U NOVOM SADU I ZRENJANINU

Vojvodina ulaže u studentski standard

Pred početak (visoko)školske godine, koja startuje 1. oktobra, Studentski centar “Novi Sad” privodi kraju veliki posao potpune rekonstrukcije najvećeg novosadskog studentskog doma “Slobodan Bajić”, koji ima 750 mesta. Okrečen je i susedni dom “Veljko Vlahović” (340 mesta), a u Zrenjaninu je završena rekonstrukcija i nabavljen novi nameštaj za dom “Mihajlo Predić – dr Miša” (208 mesta).
“Slobodan Bajić” veliko je radilište, na kojem je svakodnevno angažovano od 100 do 150 radnika preduzeća “Struja”. Rekonstruiše se kompletna električna, vodovodna i kanalizaciona mreža, u kupatilima se postavlja potpuno nova sanitarna oprema (lavaboi, klozetske šolje, tuš-kade) i keramičke pločice na zidovima i podovima. Umesto dotrajalog parketa, predsoblja dobijaju keramičke podove, a već stiže i novi nameštaj za predsoblja, čajne kuhinje i sobe.
– Vrednost investicije za rekonstrukciju “Bajića” je 113.915.000 dinara, a finansira je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine – kaže direktor Studentskog centra “Novi Sad” Jovan Bjelobaba. – Predviđeno je da radovi budu završeni do 1. oktobra, a do sada je oko 60 odsto mesta već spremno za prijem studenata. U cilju blagovremenog smeštaja studenata, odmah po započinjanju radova, s kojima smo krenuli 17. jula, svakom od 750 studenata smeštenih u ovom domu poslali smo pismo i zamolili ih da blagovremeno planiraju svoje obaveze i najave svoj povratak u dom.
Oni koji su morali zbog ispita ili drugih obaveza na fakultetu da se vrate 21. avgusta ili 1. septembra trebalo je to da napišu našoj Službi smeštaja. Svim dosadašnjim molbama smo izašli u susret. Za 15. septembar dolazak je najavilo još 44 studenta. NJima smo poslali preporučeno pismo i zamolili ih da se jave ili 14. ili 17. septembra, pošto je 15. septembar subota i poslednji dan konkursa za smeštaj studenata prve godine, onih koji su dali uslov do septembra i rekonvalescenata.
I jedini studentski dom u Zrenjaninu “Mihajlo Predić – dr Miša”, koji je, osim sedam novosadskih domova, takođe u ingerenciji SC “Novi Sad”, ovog leta dobio je novo ruho. Rekonstruisani su fasada, krov i podovi i ugrađena PVC stolarija. Takođe je zamenjen kompletan stari nameštaj, koji se, posle četrdesetogodišnje upotrebe, bukvalno raspao kada je iznet u dvorište. Za novi je plaćeno 8,5 miliona dinara, a, prema saznanjima direktora Bjelobabe, zrenjaninski studenti su više nego zadovoljni uslovima koje sada imaju u ovom domu.
Nakon ovih popravki zrenjaninski dom ostao je u trećoj kategoriji smeštaja, dok bi rekonstrukcija “Slobodana Bajića” trebalo da podigne njegovu kategoriju.
– Obratićemo se Ministarstvu prosvete s molbom da se dom “Slobodan Bajić” prekategorizuje i da iz dosadašnje treće pređe u drugu kategoriju – kaže Jovan Bjelobaba, i najavljuje i izgradnju studentskog doma prve kategorije u Novom Sadu, s 346 mesta. – Podneli smo pismeni zahtev Fondu za kapitalna ulaganja, što je prihvaćeno na sednici njegovog upravnog odbora, 3. septembra.
Planirana vrednost investicije za izgradnju novog doma je 367 miliona dinara, uključujući nadoknadu za komunalno opremanje i opremu. Glavni građevinski projekat je gotov i imamo rešenje o odobrenoj izgradnji, a već sutra podnosimo Fondu kompletan formalni zahtev s potrebnim obrascima. Očekujemo da bi već 15. oktobra mogla početi izgradnja doma, koji će se nalaziti iza Novog doma B, na Limanu III, na parceli koja je naše vlasništvo.
Uslovi smeštaja studenata u Novom Sadu poslednjih nekoliko godina stalno se poboljšavaju. U novembru 2005, posle totalne rekonstrukcije i dogradnje, otvoren je dom “Sajmište” (prve kategorije), lane je rekonstruisan dom “Veljko Vlahović” (sada je druga kategorija) i tada je i u njemu i u “Bajiću” ugrađena PVC stolarija. Kvalitetniji smeštaj i te kako utiče na to da se studenti u sve većem broju odlučuju da konkurišu za dom.
Konkurs za smeštaj studenata u domove SC “Novi Sad” u školskoj 2007/8. godini raspisan je za 2.190 mesta u Novom Sadu i 208 u Zrenjaninu, a kandidati se prijavljuju u dva roka: od 1. do 15. septembra konkurišu brucoši, studenti starijih godina koji su dali uslov do septembra i rekonvalescenti, a od 15. septembra do 31. oktobra svi ostali budžetski studenti.
Iako se najveći deo molbi u prvom konkursnom roku može očekivati u ovih nekoliko dana, direktor Bjelobaba veruje da će ovo biti rekordna godina po broju molbi, ali, nažalost, i onih koji će ostati bez mesta, jer je kapacitet domova znatno manji od broja studenata koji imaju pravo na smeštaj. Jovan Bjelobaba naglašava da studenti diplomskih master studija, kao i doktorskih studija (po novom Zakonu o visokom obrazovanju) mogu da konkurišu za smeštaj u domovima samo pod uslovom da su upisani na teret budžeta.
V. Čekić

NAKON TRKE U MONCI, AS FORMULE 1 LOVIO U VOJVODINI

Ralf Šumaher u Bačkom Monoštoru

Proteklog vikenda u lovu na jelena u Bačkom Monoštoru bio je zvezda Formule 1 Ralf Šumaher.
Kako smo čuli od meštana ove varoši nadomak Sombora, u čuveno lovište „Vojvodina šuma”, u kojem su kadgod divljač ganjali Aleksandar Karađorđević i kum mu Dunđerski, a pre njih i njegovo carsko veličanstvo Franja Josif, mlađi Šumaher je došao ubrzo nakon trke u Monci.
Da li je nešto ulovio, nismo uspeli da saznamo, ali mu je opuštanje nesporno dobro došlo, s obzirom na činjenicu da je na Velikoj nagradi Italije Šumaherov bolid kroz cilj prošao tek petnaesti. M. S.

5768. JEVREJSKA NOVA GODINA
Noćas Jevreji u Srbiji i celom svetu dočekuju 5768. Novu godinu - Roš Hašana.
Godišnji ciklus praznovanja jevrejskih praznika počinje praznikom Roš Hašana, koji se slavi prvog i drugog dana sedmog meseca - Tišri. Ovaj praznik po gregorijanskom kalendaru pada u jesen, između početka septembra i kraja oktobra. Ova godina za Jevreje, koji upotrebljavaju lunarni kalendar, počela je u subotu, 23. septembra prošle godine, a završava se danas, kada na prestanku dana, počinje nova 5768. godina. Roš Hašana zajedno sa Jom kipurom razlikuje se od ostalih praznika po atmosferi ozbiljnosti i odgovornosti unutrašnjeg preispitivanja. Deset dana između ova dva praznika nazivaju se jamim noraim (strašni dani) na koje, po verovanju, ljudska zajednica izlazi pred nebeski sud.
Na Roš Hašana, čovek želi da se oslobodi duševnih tegoba kako bi u novu godinu ušao očišćen od greha. Otuda običaj da se na prvi dan praznika ide na obalu reke ili mora i da se gresi simbolično bacaju u vodu. Taj običaj naziva se Tašlih. Novogodišnja trpeza treba da sadrži nešto slatko - da bi cela godina bila slatka. Ne služi se ništa kiselo, gorko ni ljuto. Jede se riba sa glavom ili jagnjeća glava da bi godina bila celovita. Osnovna molitva na praznik Roš Hašana glasi: Upiši nas u knjigu života.

13. FESTIVAL MEDA
Festival meda održava se od 14. do 16. septembra u Novom Sadu. Manifestacija počinje u petak u 9.30 h Medenom promenadom mališana iz predškolske ustanove "Radosno detinjstvo", a potom se održava priredba.
Kao i ranijih godina, tezge sa izloženim raznoraznim vrstama meda i drugim medenim preradjevinama, kao i opremom za pčelarstvo, stručnom literaturom i brošurama, biće postavljene duž Zmaj Jovine ulice. (021)

"ZVERINJAK" U SNP-u
Drama Dušana Spasojevića "Zverinjak" u režiji Borisa Liješevića premijerno se igra u petak, 14. septembra, u Srpskom narodnom pozorištu, čime zvanično počinje 147. sezona u najstarijem nacionalnom teatru. Spasojevićev tekst, pod nazivom "Zločin nad divljim zverima", prvi put je javno čitan u SNP-u pre tri godine u okviru Projekta 3 "Nevinost".
Prema rečima reditelja Liješevića, drama "Zverinjak" počiva na nerešenim odnosima iz prošlosti: "Na nekoj krvi koja traži osvetu i ne može da se umiri, na sukobima i ranama i na kraju završava nečim što ja nazivam Nojevom barkom. Zapravo, na neki način krv je namirena i dvoje mladih ljudi imaju šansu da počnu iz početka".
Glavnog lika drame "Zverinjak", šumara Petra, koji se nakon višegodišnje robije zbog ubistva lovokradice vraća u rodno selo, igra Boris Isaković. Ulogu Petrove žene Andje tumači Jasna Đuričić, a u predstavi, izmedju ostalih, igraju i Novak Bilbija, Aleksandra Pleskonjić Ilić i Marija Mitrović. Prema rečima Borisa Isakovića, koji je igrao i u drami Dušana Spasojevića "Odumiranje", u ovoj predstavi je otvoren prostor za istraživanje, za razliku od ostalih, koje su uglavnom opterećene rečima.
Kostime za predstavu radila je Bojana Nikitović, a scenografiju Ljerka Hribar. Premijera je u petak, 14. septembra, u 19:30 na sceni "Pera Dobrinović" SNP-a. (021)