DR ZOLTAN JEGEŠ, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA OBRAZOVANJE I KULTURU

Vojvođanske specifičnosti traže negu

- Kvalitet školstva u Vojvodini rezultat je istorijskog nasleđa, jer ovde je problem nepismenosti rešen mnogo pre nego u ostalim delovima Srbije - kaže pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu dr Zoltan Jegeš. - Mi u Vojvodini imamo i niz specifičnosti za čije negovanje je zadužen sekretarijat na čijem sam čelu nešto manje od godinu dana.
U Vojvodini imamo šest zvaničnih jezika i da bismo negovali sve te različitosti, drugačije moramo da organizujemo školstvo, što se u Beogradu retko razume. Zbog toga, mada je obrazovni sistem Srbije jedinstven, bez samostalnosti i potrebne autonomije ne možemo razvijati svoje specifičnosti
Govoreći o tome šta je u proteklih 11 meseci urađeno u vojvođanskom školstvu, ali i o tome šta je pred sekretarijatom na čijem je čelu, dr Jegeš napominje da su otvorena sportska odeljenja u gimnazijama “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, gde je nastava na srpskom jeziku, i “Deže Kostolanji” u Subotici, s nastavom na mađarskom. Pored toga, od ove školske godine ponuda smerova s nastavom na mađarskom jeziku proširena je likovnim tehničarima u Školi za dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu. U novoj školskoj godini počeće i realizacija projekta osnivanja centara za elektronsko učenje u srednjim školama.
- Pored ovih pozitivnih novina, još uvek ostaje kao veliki problem činjenica da država još nije donela standarde zanimanja koji bi bili kompatibilni s evropskim - kaže dr Jegeš. - Kod nas je to prepušteno školama, a one se često povode za trenutnim interesovanjima učenika, a ne za stvarnim potrebama tržišta rada. Mi se pripremamo da u saradnji s privrednom komorom uradimo istraživanje koje će pokazati koje su potrebe sredine. Na taj način prevazićićemo problem viška kadrova. Novina u vojvođanskom školstvu, kojom ono hvata korak s evropskim standardima, po rečima dr Jegeša je i pomak učinjen na obrazovanju odraslih otvaranjem sedam centara za prekvalifikaciju.
- Možemo da se pohvalimo i da je svih devet državnih vojvođanskih viših škola dobilo akreditaciju, dok istovremeno 30 viših škola u Srbiji nije akreditovano jer nisu ispunjavale uslove - kaže dr Jegeš. - Ovo je samo potvrdilo zavidan kvalitet vojvođanskog višeg školstva.
Sekretarijat intenzivno radi i na strategiji višeg i visokog obrazovanja, međutim, ovaj posao koči nepostojanje ove strategije na državnom nivou, s obzirom na to da mnogo toga zavisi od republičkih rešenja. Po mišljenju Zoltana Jegeša, pri donošenju ove strategije moralo bi se voditi računa o činjenici da uz državne univerzitete, sa čak petinom studenata, stoje privatni univerziteti, koji u budućnosti ne bi smeli biti alternativa, nego dopuna državnim po svim kriterijumima, od finansiranja do studentskog standarda.
- Smatram da preglomazan univerzitet koji imamo u Novom Sadu onemogućava razvoj drugih regija, jer je postojanje univerziteta u jednoj sredini u direktnoj vezi s njenim razvojem - kaže dr Jegeš. - Zbog toga bi paralelno s akreditacijom u skladu s Bolonjskom deklaracijom, na univerzitetu trebalo započeti i decentralizaciju. To je veliki posao, ali ako ga ne uradimo, nećemo se nikad više vratiti na mesto koje smo u evropskim razmerama imali. Recimo, beogradski Elektrotehnički fakultet nekad je bio po kvalitetu peti u Evropi, a danas nijedan fakultet u Srbiji nije ni među prvih hiljadu. Mi imamo i kadrovske potencijale na fakultetima, a i među mladima koji žele da studiraju, ali treba prevazići ove poslednje godine i organizaciono i tehnički univerzitet dovesti do stadijuma kada će srednjoškolci želeti da studiraju ono za šta ima i potrebe i resursa u Vojvodini.
Skrećući pažnju na demografski pad koji nas očekuje, pokrajinski sekretar najavljuje i uvođenje celodnevnog boravka u školamama gde god je to moguće.
- Naredne tri godine imaćemo stabilan broj upisanih srednjoškolaca, a zatim će ih godišnje biti čak 1.000 učenika manje - kaže dr Jegeš. - Tako ćemo sa sadašnjih 29.700 učenika u generaciji, za osam godina spasti na 19.800. To je ozbiljan problem, s kojim se moramo suočiti i, da ne bismo morali zbog nedostatka dece zatvarati škole, jer bi bez njih umirala čitava sela, moraćemo nešto izmeniti. Čini se da bi rešenje bilo u organizovanju celodnevnog boravka i autobuskog prevoza učenika. Na taj način zaposlili bismo i nastavnike koji bi zbog smanjenog broja dece ostali bez norme časova, te bi i njihov posao bio u pitanju. Rešavanju ovog problema i univerzitet mora doprineti tako što će školovati nastavnike dvopredmetne nastave, jer takav profil zahtevaju manja mesta. Mi trenutno u školama imamo 1.000 nastavnika s neodgovarajućom školskom spremom. Nedostaje nam čak 400 profesora engleskog, 60 matematike... Po rečima dr Jegeša, demografski pad neće zahtevati promene samo u osnovnim školama, nego i u srednjim.
- Moći će da se održe samo jaki centri, koji neće obavezno morati biti u većim mestima - kaže dr Jegeš. - Postojanje domova učenika u ovim centrima takođe bi obezbedilo posao srednjoškolskim nastavnicima, jer će se zbog sve manjeg broja dece i njihova norma časova polako smanjivati. Pored toga, srednje škole bi u budućnosti mogle da preuzmu i obrazovanje odraslih, ali i u tom segmentu ima još puno posla, jer Srbija ima strategiju obrazovanja odraslih, ali ne i prateći zakon. Mi smo u sekretarijatu pripremili nacrt i o njemu ću uskoro razgovarati s ministrom prosvete.
D. Devečerski

Škole vape za renoviranjem

Milion evra za Rome srednjoškolce

ZAVRŠEN SEDMI FESTIVAL ULIČNIH SVIRAČA

Simfonija različitosti za kraj

Sedmi Festival uličnih svirača završen je sinoć nastupom svih učesnika na bini na Trgu slobode. Ovogodišnji festival okupio je oko dve stotine učesnika iz zemlje, ali i iz Afrike, Evrope, Rusije, Amerike i Australije. Na šest scena postavljenih u Dunavskoj , Zmaj Jovinoj i Gimnazijskoj ulici kao i na Trgu slobode, Novosađanima su se proteklih pet dana u okviru 80 programa predstavili muzičari sa svojim kompozicijama, neobičnim instrumentima i nošnjama, a ne manje posećeni i zapaženi bili su i nastupi akrobata, žonglera i drugih uličnih performera.
Najmlađi su uživali u lutkarsko – žonglerskim predstavama Pane Putera iz Makedonije, ali i u veštini modeliranja balona i sviranja na njima koju je izvodio Sean Rooney iz Kanade. Vesela festivalska atmosfera bila bi gotovo nezamisliva bez nastupa sjajnog klovna Gustava Augusta, kao i odlično šoumena Vili Vondera iz Nemačke. Svojim akrobatskim vratolomijama simpatije publike osvojili su Australijanci – dvojac The Pitts i Leopardmen, dok je odlične i vrlo posećene nastupe imala i grupa The Von Trollet LJuartet, takođe iz Australije, koji su publiku uveseljavali svojim minijaturnim instrumentima i komičinim nastupom.
Po prvi put, Novosađanima su se predstavili muzicari iz Maroka i Senegala, Les Etoiles De Essaouira i Farafinaritmi, sa svojim tradicionalnim instrumentima, muzikom, nošnjama i folklorom. A da ovdašnja publika voli afro ritmove svedočio je i veoma posećen zajednički nastup ove dve grupe u subotu uveče na sceni tri kod knjižare IPS, gde je još neko vreme posle svirke publika nastavila druženje sa muzičarima iz Senegala, uz fotografisanje ili kupovinu nakita od školjki ili CD izdanja. Veseloj, gotovo karnevalskoj atmosferi doprinosili su i umetnici koji su oslikavali dečja lica, slikari sa izloženim radovima u centru grada, i muzičari svirajući na balkonima u Zmaj Jovinoj ulici. Publika je, između ostalog, imala prilike i da uživa u muziciranju na havajskoj gitari Majka Kupera, da vidi i čuje kako zvuči teremin, jedini muzički instrument kog je bez dodirivanja svirao Alesandro Pieroti iz Italije, u četvoroglasnom pevanju ruskog četverca Dreva, koncertu usnih harmonika iz Portugalije, kao i u, mnogim drugim zanimljivim muzičkim programima i domaćih i stranih izvođača.
Na Festivalu, koji je organizovao Centar za kulturnu animaciju, uz pokroviteljstvo Grada Novog Sada, učestvovali su i domaći muzičari i umetnici koji su svojim repertoarom upotpunili festivalsku ponudu i promovisali našu kulturu i umetnost u najboljem svetlu. Potpisivanje Protokola o saradnji izmedju novosadskog festivala i Ferrara Buskers Festivala iz Italije i Imaginarius festivala iz Portugalije omogućiće našim uličnim umetnicima da se predstave evropskoj publici, kao i da Novi Sad u budućnosti ugosti nove i zanimljive umetnike i muzičare koji će nas svojim nastupima pribliziti drugim kulturama.
V. Vukojev

OTIŠLI ULIČNI SVIRAČI
Festival uličnih svirača, zatvoren je sinoć nastupom svih učesnika na bini na Trgu slobode. Ovogodišnji festival okupio je oko dve stotine učesnika iz 12 zemalja, sa četiri kontinenta.
Na šest scena postavljenih u centru grada, predstavljeno je 80 programa. Festival je organizovao Centar za kulturnu animaciju, uz pokroviteljstvo Grada Novog Sada. (021)

ZABORAVLJENI PETROVARADIN
Mesne zajednica "Petrovaradin" optužila je Srpsku radikalnu stranku i predsednika Gradskog odbora radikala, Igora Mirovića, da na nelegalan način prikuplja potpise protiv Saveta te Mesne zajednice, odnosno za smenu njenog predsednika Petra Mudrog. U saopštenju Mesne zajednice, navodi se da "pune tri godine gradska vlast uzima novac Petrovaradinaca, a Zavoda za izgradnju grada ništa ne ulaže u ovo mesto, te da je zahvaljujući gradskoj vlasti, Petrovaradin postao najzapušteniji deo grada i nerazvijena opština".
Između ostalog, u saopštenju se navodi da Mesna zajednica nema svoj budžet, te ne može da izvodi infrastrukturne radove, već da je to posao Zavoda za izgradnju grada. (021)

ĐOKOVIĆ ZAUSTAVLJEN U FINALU
Novak Đoković nije uspeo da osvoji svoj prvi gren slem pošto je u finalu turnira u Njujorku izgubio od Švajcarca Rože Federera sa 3:0 (7:6, 7:6, 6:4). Federeru je ovo bila četvrta uzastopna titula na US Openu.
Đoković je posle meča izjavio da je Švajcarac zasluženo slavio, dok je najbolji igrač današnjice ocenio da je Đoković zaslužio više od poraza u tri seta. Naš teniser je na ovom turniru zaradio 700.000 dolara, a Federer 1.400.000 plus dodatnih milion jer je bio ukupno najbolji na američkoj turneji.
Đoković tokom finala nije iskoristio sedam set lopti. Bez obzira na plasman u finale on će se zadržati na trećem mestu ATP liste, iza Federera i Rafaela Nadala.
Podsetimo, u ženskom finalu je Žastin Enan savladala Svetlanu Kuznjecovu 2:0. (021)