SEDMI FESTIVAL ULIČNIH SVIRAČA

Vesela povorka otvorila Festival

Da je muzika univrezalni jezik koji ne poznaje granice uverili su se sugrađani koji su u sredu uveče, uprkos lošem vremenu, izašli na ulice i ispratili povorku muzičara i umetnika koju su povodom otvaranja 7. Festivala uličnih svirača prošetali centrom grada, predvođeni “Bateria SambaNSom” i muzičarima iz Maroka “Les Etoiles D’ Essaouira”.
Praćeni ritmovima sambe i severne Afrike, povorka učesnika Festivala stigla je do glavne bine na Trgu slobode gde se publika zagrevala uz vesele zvuke tarantele i južne Italije uz “Ponentino trio” iz Rima i uživala u komičnom i akrobatskom nastupu na minijaturnim instrumentima “The von Trolley Quartet” iz Australije.
Usledio je egzotični muzički doživljaj koji je priredila grupa iz Maroka “Les Etoiles D’ Essaouira” koji su na prohladni Trg doneli ritmove Južne Sahare, a kroz ples, muziku i živopisne nošnje predstavili su tradiciju Gnava. Uz balalajku i hramoniku, publiku je na istok “preselio” ruski četvreac “Dreva” koji je svojim četvoroglasnim pevanjem i atraktivnim nastupom predstavio bogatu muzičku tradiciju Rusije.
Posle pozdravnih reči Borislava Beljanskog, ispred organizatora Festivala, Centra za kulturnu animaciju, i Radovana Jokića, predstavnika Grada koji je pokrovitelj Festivala, usledio je vatromet , a potom je u pozotinvom ritmu diska, esid džeza, hausa, popa i latina za koje je bila zadužena novosadska grupa “Blonj” nastavljen program na Trgu.
Na 7. Festivalu uličnih svirača u okviru 80 programa publici će se na šest scena u centru grada predsatviti oko 200 muzičara, akrobata i žonglera iz Senegala, Porugalije, Makedonije, Maroka, Švajcarske, Italije, Kanade, Velike Britanije, Nemačke i Rusije kao i Srbije. Festival traje do nedelje 9. septembra, a više informacija može se dobiti na sajtu http://www.cekans.org.yu/
vesna.vukojev@dnevnik.co.yu
Foto: B. Lučić

Muzika Afrike, Havaja, Mediterana.... Trećeg dana Festivala publika će, između ostalog, moći da na sceni 1 u Dunavskoj ulici pogleda od 17.30 nastup orkestra usnih hramonika iz Portugalije “Orljuesta de Harmonicas de Ponte de Sor”, u 19.30 žonglerske i zabavljačke veštine umetnika Vilija Vondera iz Nemačke, a zatim akrobatski nastup Australijskog dua “The Pitts”. Na sceni 2 u Gimnazijskoj ulici u 18.30 publika će moći da uživa u havajskim ritmovima muzičara Majka Kupera iz Velike Britanije, od 19.30 “Les Etoiles D’ Essaouira” iz Maroka, a zatim u 20.45 nastupaju “Meyer – Colombo – Sinsicalco – Fioravanti” italijansko – švajscarski bend koji će predstaviti repertoar Mediterana i Magreba. Na sceni 3 u Zmaj Jovinoj ulici ispred knjižare IPS u 19.30 publika će imati priliku da upozna muzičku tradiciju Senegala kroz nastup grupe “Farafinaritmi”, dok će na sceni 4 ispred NS Centra u 19 sati svaoj performans sa lutkama i balonima izvesti Pane Puppeteer iz Makedonije.

POSLE NEZAPAMĆENE EKOLOŠKE KATASTROFE NA TISI

Tuga na obali reke

Zbog nepročišćene otpadne vode ispuštane iz senćanske šećerane TE-TO, Tisa je pretrpela ekološku katastrofu, čije su se razmere videle ovih dana oko brane na Tisi kod Novog Bečeja.
- Do sada je kod brane i u priobalju kraj nje izvađeno i ekološki zbrinuto blizu 30 tona uginule ribe, a još najmanje toliko je otplutalo kroz branu – kaže Živa Neatnica, inspektor zaštite životne sredine u Novom Bečeju. - Među uginulom ribom u početku je bilo najviše soma, zatim smuđa, šarana i tolstobika, ali i druge vrste ribe i mnogo riblje mlađi. Mada Tisa još nosi uginule primerke, narednih dana nećemo angažovati mehanizaciju, jer smatramo da smo s obala i iz reke uklonili uginulu ribu.
Po rečima sagovornika, Novobečejci, ali i žitelji drugih naselja u Potisju, još nisu shvatili pravu razmeru ekološke katastrofe. Uz reku je ovih dana bilo nedopustivo malo ljudi spremnih da se prihvate čišćenja reke.
Na obali Tise, u gradskoj marini, spontano se okupila grupa ribolovaca koji su se pridružili akciji sakupljanja uginule ribe.
Pecaroš Ivan Milankov, iskusni šarandžija, koji na svom brodiću provodi po ceo dan, ponekad i noć, rezignirano kaže da nema komentara, a Ivan Garčev upozorava da zbog velike količine uginule riblje mlađi Tisa neće biti ono što je bila najmanje pet–šest godina, uz uslov da, u međuvremenu, niko ne pusti ni kap otrova u reku. Ileš Farkaš, ribolovac već šest decenija, ne pamti ovakav pomor ribe na Tisi. Nije imao komentara ni ribolovac Brane Jakšić, koji se uverio da je u Tisi bilo mnogo uginule krupne ribe, kakvu cele sezone priželjkuju mnogi ribolovci.
Pre nekoliko godina, kada je pitoma banatska reka bila zatrovana cijanidom, uginulo je nekoliko stotina kilograma ribe. Ovog puta uginula riba i mlađ se mere tonama. Šteta je nenadoknadiva za Tisu, ali i ceo ekosistem.
M. Kiselički
Foto: S. Malešev

RAZGOVORI NA SOKAKU

Solo s „mađaricama” uz guščiji paprikaš

„Krov od trske kuća bela, nema više takvih sela”, zabeležio je u Zrenjaninac Aleksandar A. Milić - Bockalo, koji je prodao nekoliko lanaca zemlje da bi o rodnom Obilićevu objavio knjigu. Obilićevo je još davno spojeno sa Novim Kneževcom, pa su dva mesta srasla u varošicu Novi Kneževac, ali još uvek su žive osobenosti iz prošlosti. Za vreme Marije Terezije Obilićevo se zvalo Jozefovo, a Novi Kneževac je bio Turska Kanjiža ili Terek Kanjiža, a jedno vreme i Nova Kanjiža.
Na ćošku pod krošnjom dve stoletne lipe standardna četvorka igra solo, kartašku igru koja je osmišljena ovde u Obilićevu, a preko puta pred Kekinom kućom je celovečernje zasedanje vremešnog ženskog konzilijuma. “Pričamo obično o našim dobrim penzionerskim i staračkim životima, kako nemamo novaca”, veli Dragica Ivkov, koja se u Obilićevu obrela pre 34 godine, a došla zbog ljubavi čak iz Velikog Zvornika. Penziju je stekla na imanju “Kupusina” i “Alevi”. “Kako se može od penzije danas živeti, to mi najbolje znamo. Bolešljivi smo. Kad odemo kod lekara, lekovi su skupi, doktori nas slabo i gledaju i tako, a mora da se plati. Pitajte malo o tome Keku, ona bolje zna”. Olga Trolić je u “Lepenci” pakovala i slagala kartonske kutije. “Bilo je teško, ali nije lako ni u penziji”.
Anđelka Keka Bikić pred čijom kućom starom 130 godina družina sedi na iznetim klupama, u SDK i banci radila je tri decenije, kaže da je pre šest godina obolela.
- Bikići su vlastelinskog porekla i ovde su se naselili sa Kosova iz vremena seoba pod Čarnojevićima. Bili smo plemići, pa vremenom postali sasvim obični građani. Samo da su nam penzije malo veće. Platiš gas, struju, komunalije, kupiš lekove i ništa ti ne ostane. Ostane za lebac i jogurt. Nisam se udavala i živim sama, brat ovde živi sa porodicom. Živimo od danas do sutra, a lepše nam je ipak nego onima koji su bogati. Verujte da smo mi siromašni zadovoljniji. Bogati smao slažu pare - priča Keka.
LJubici Jančić (74) najstarija je u družini i na sedeljku biciklom dolazi iz Ulice Jovana Popovića 39. Živi sama, od penzije koju je stekao muž Voja radeći u “Alevi”, ali nažalost umro pre pet godina. Pridružuje nam se Smiljka Petrov, ispred čije kuće se muški kartaju, objašnjavajući da joj je muž Sava, onaj debeli, na klupi što sedi.
- Pedesetprva godina je kako sam ovde u Obilićevu i uvek se tako na ulici kartaju - pripoveda Smiljka, koja je rodom iz Mokrina, devojačkog prezimena Rackov. - Zaludio me moj Sava pa sam se udala. Ja Mokrin ne dam ni za jedno selo, a ovde sam naučila. U Mokrinu i Obilićevu su složni ljudi, već u Novom Kneževcu nisu takvi. Mokrin je nešto posebno, ali nisam imala tamo momka, došla sam tu i ostala. Uzeli smo se pre nego što je u vojsku otišao. Ćerka se uveče rodila, a Sava ujutro otišao u vojsku. Dobijamo zemljoradničke penzije. Za Savu smo uplaćivali 21, za mene 16 godina, a dobijamo jednaku penziju, nešto više od šest hiljada i tristo dinara. Zemlju nismo prodali, a imamo i vinograd. Nedamo našu zemlju dok smo živi, ima tu mladih ljudi pa neka rade. Najviše sejemo kukuruz, zato što ne možemo da kopamo i veliko da radimo. Šetnja kroz groblje, dođe nam kao korzo.
Bake su za ispomoć u razgovoru pozvale studenta treće godine Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Duška Jančića. NJemu, a i mnogim meštanima je krivo što Obilićevo ne postoji kao zasebno mesto, pa čak ni kao mesna zajednica u okviru varošice Novi Kneževac.
Solo je lokalna kartaroška igra koja se igra sa kartama “mađaricama”, a koju je prema pripovedanju starijih meštana sredinom 19. veka izmislio tadašnji mesni učitelj Petar Petrović. Obilićevo je u prošlosti imao i sveštenika Petra Petrovića. U zimskim danima kada nije bilo odviše posla, vreme se prekraćivalo igranjem sola, koji se igra najmanje u četvoro ili šestoro, nikako udvoje. Igra se u sitne pare ili piće i najgore je u igranju sola kada se dobiju “kere” ili “ide u dupe”.
- Kartamo se predveče u hladu dok se ne smrkne svaki dan, a nedeljom posle prepodnevne smene i ručka malo prilegnemo pa krenemo i posle podne, da ne dangubimo. Solo igramo uglavnom mi neradnici penzioneri, ili se takmičimo ko dalje pljune. Ko gubi, ako ima volju, može i da časti - priča penzionisani seljak Sava Petrov, koji vole da kaže kako je radni vek protraćio kao zemljostrugar, a da je pravilo da se društvo ne meša u politiku, sem u agrarnu.
Vele da u parlamentu ima ko je za to plaćen pa neka se svađa za njih, a da se njima ne isplati svađa zbog mizerne penzije, koja je mačiji kašalj spram obelodanjenih plata direktora velikih državnih firmi, a posebno su bili kivni kada su čuli da platu direktora kontrole letanja iznosi 16.000 evra. “Mogli bi i mi za neku dobru platu da kontrolišemo let komaraca”, kažu u šali. Petrov, njegov partneri u igri Miloš Petrović i komšije iz protivničkog para Ištvan Kovač i Dragoljub Botka, rodom Mokrinčanin, kažu da su uslovi na klupama dobri za solo, a i za posle kada naiđe kakav mladi par koji voli romantiku ispod lipe. Petrović je u društvu najmlađi po stažu, pristigao iz Šekovića pre 37 godina. Seća se da kada je došao u Obilićevo da se sedelo skoro ispred svake kuće, kartalo i pričalo, a sada je društvo ipak malo proređeno. Bivši čobanin Luka Markov, u ulozi kibicera, izbegava priču i priznaje da ne zna da igra solo: “Ne umem da igram, čim pogrešim odma viču na mene, pa najviše idem pred dućan da se razladim pivom. Nismo mi uvek u ladu, kao što bi se mogao steći utisak, kada treba i radimo.
Čobanski poso sam batalio jer me izdaju noge.” Iza susednog ugla Milojka Milivojević (72) u društvu dve Novokneževčanke ponosno naglašava da je u Obilićevu rođena, da je to njeno selo i da lepšeg nema. “Muž Milojko mi je bio Srbijanac od Užica, radio je u Vojnom odseku u Staroj Kanjiži i lepo smo proživeli. Mi u Obilićevu se dobro slažemo, svako ima svojih problema i pošto je siromaštvo pritisnulo o tome najviše pričamo. Ko prođe ulicom taj se trenutno ogovara, a oni koji projure drumom lepo nam se jave i mi otpozdravimo”, kaže Milojka. NJena komšinica ne želi da joj se pominje ime, ali upućuje primedbu predsedniku opštine da više povede računa da selo ne zaraste u korov: “Plaćamo samodoprinos i vazdušarinu, a niko ništa ne radi”. Pa što ove muške što se kartaju ne poterate da to pokose? “Pa, ne stoji im dobro držalje”, odgovara gospođa kao iz topa, a svi prasnuše u smeh.
Ispred kuće Dragana Trolića često se uz solo nešto zakuva u kotliću, a društvo uvek brojno i dobro raspoloženo. Dok se četvoročlana ekipa kartala, u utorak u sumrak Luka Nikolin se trudio da valjano crvenom alevom paprikom i ostalim špecijama začini guščiji paprkaš. “Zasedamo obično vikendom, a često i utorkom. Družimo se, a u kotliću kuvamo šta stigne na red. Za nedelju dogovaramo da za slobodu padne jedna ćurka”, kaže Trolić. Kad je pao mrak, razvučen je gajtan i uključena sijalica, pa kartanje nije prekidano, izuzev dok se nije jeo guščiji paprikaš, koga je preteklo da se najedu i seoske kere koje su se baš tu zatekle.
Obilićevo je nekada bilo među deset slobodnih sela koja su pripadala privilegovanom Velikokikindskom dištriktu, Turska Kanjiža je u to vreme bila sresko mesto u vlasništvu plemićke porodice Servijski i njegovih naslednika. Mladen Ćinkul, iako Novokneževčanin, čija je familija poreklom iz Siriga kraj Segedina, izuzetno poznaje ovdašnje prilike jer mu je mati rodom od Ignjačevih u Obilićevu. Pored Ignjačevih, dobro su znane familije Grgin, Pavlov, Miškov, Janjatov, a Ninčići su došli iz Stare Kanjiže. I preci Zlatoja Despotova su poreklom iz Siriga, odakle su izbegli 1922. godine s jednim konjem i zapregom, snalazili su se kako su znali i umeli i bilo je svakojako, dok nisu dobili šest jutara zemlje, pa kupili salaš u Zlatnom vrtu, a sada Smiljevači.
- Snašao smo se u životu, autobus vozio u “Transportu” 36 godina i ne mogu da kažem da loše živimo. Iskren da budem, uvek je bilo da je nekome bilo dobro, a nekom nije jer u svakom žitu ima kukolja. Niko nije ni gladan ni žedan, imaju ljudi svega i svačega, samo što nas muči nerad. Stariji još i rade, a mladi glede da malo rade i dobro žive, a od kada je sveta i veka, nije se moglo tako, pa ni danas - kategoričan je Despotov.
Milorad Mitrović

KONJSKE ZAPREGE I DALJE NA ULICAMA
Gradonačelnica Maja Gojković zatražila je od policije da sa gradskih ulica ukloni konjske zaprege, navodeći da je Grad 3. jula doneo odluku kojom se zabranjuje kretanje zaprega. Podsećamo da je to i ranije bilo zabranjeno, a iz lokalne uprave nisu obrazložili zašto su usvojili zabranu koja postoji godinama. Zaprege se, međutim, i dalje svakodnevno mogu videti na ulicama. Policija je ranije navela da je glavni problem kažnjavanje vozača zaprega, uglavnom Roma, koji najčešće nemaju novca da plate kaznu, a policija ne može da im oduzme zapregu jer nema gde da smesti konje. (021)

"PATRIOTE" PROTESTUJU
Za 7.oktobra u centru Novog Sada zakazan je protest nazvan "Srpski marš-Marš za jedinstvo Srbije", navodi se na blogu osudjenog pripadnika neonacističke organizacije Nacionalni stroj Gorana Davidovića. U pozivu stoji da se protest organizuje protiv cepanja Srbije i protiv svih oblika autonomaštva, separatizma, sektašenja i podela. Organizatori skupa su, kako se navodi, srpske patriote koje su marta ove godine održale i memorijalni skup u Beogradu povodom 8 godina od bombardovanja. Sem okupljanja kod spomenika Jaši Tomiću u 17 časova i polaganja venca, pedvidjena je i šetnju centrom grada do Trga slobode gde bi se održalo nekoliko govora. “ Svako kome na srcu leži Srbija, nacionalna sloboda srpskog naroda i iznad svega jedinstvo i budućnost našeg naroda treba da pruži svoj doprinos i da prisustvuje skupu”, stoji u pozivu srpskih patriota objavljenih na blogu Gorana Davidovića. (021)

ĐOKOVIĆ U POLUFINALU US OPENA
Novak Đoković se plasirao u polufinale US Opena pobedivši Španca Karlos Moju rezultatom 3:0 (6:4, 7:6, 6:1). U subotu će se za prolaz u finale Đoković boriti protiv još jednog Španca, Davida Ferera. Drugi polufinalni par je Rože Federer - Nikolaj Davidenko. (021)