VOJVOĐANSKA VLADA FORMIRALA KOMISIJU KOJA ĆE ISPITATI VALJANOST KONCESIONOG ARANŽMANA

Pajtić: Ugovor nije slučajno skrivan

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je juče za “Dnevnik” da bi razgovori predstavnika PIV-a i Vlade Srbije o koncesionom ugovoru za izgradnju autoputa Horgoš-Požega mogli da počnu za desetak dana.
– Mi ćemo taj sastanak s njima imati nakon što naši stručni timovi, formirani od univerzitetskih profesora i eksperata, koji i inače sarađuju sa pokrajinskom vladom u projektima Fonda za kapitalna ulaganja, taj ugovor detaljno razmotre, jer ipak je reč o izuzetno obimnom dokumentu. S obzirom na to da će sigurno trebati desetak dana, a možda i više, da stručni timovi ceo taj ugovor obrade, odnosno da sagledaju sve njegove elemente, tek tada ćemo moći da razgovaramo sa predstavnicima Vlade o onim segmentima koji su od interesa za građane Vojvodine – rekao je Pajtić, koji se, inače, nalazi na čelu juče formirane Komisije Izvršnog veća Vojvodine, a koja bi o koncesionom ugovoru trebalo da razgovara sa nadležnom komisijom Vlade Srbije.
Predsednik PIV-a je, naime, obrazložio da je i Vlada Srbije izabrala nekoliko ministara koji bi trebalo da razgovaraju sa predstavnicima pokrajinske administracije o tome da li je koncesioni ugovor koristan za građane Vojvodine, kao i da li je zaključen u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima. Pajtić je, inače, podsetio da je formiranje gorenavedene komisije PIV-a obećao odmah nakon što je Vlada Srbije uslišila pokrajinske višemesečne zahteve da se ugovor o koncesiji objavi na sajtu Vlade. Pajtić je napomenuo i da pokrajinskim institucijama ugovor do tada nije bio dostupan, iako je po Zakonu o koncesijama izvršni organ AP Vojvodine morao biti konsultovan i u toku samog postupka i davanja saglasnosti.
– Činjenica da je ugovor dugo bio sakrivan od očiju javnosti govori da to sakrivanje nije bilo slučajno, te zaista moraju da se pažljivo sagledaju svi njegovi segmenti – rekao je predsednik PIV-a.
Komentarišući to što se Vojvodina u Ugovoru tretira kao “SAP Vojvodina”, pokrajinski premijer je odgovorio da još nije sagledao ceo ugovor, ali da “ne sumnja da postoje tehničke neispravnosti”.
– U krajnjoj liniji, već sam Zakon o koncesiji govori o tome da u određenim elementima prilikom zaključivanja ugovora, čak i kod izbora koncesionara, mora da se traži mišljenje izvršnog organa Pokrajine. A izvršni organ Pokrajine je Izvršno veće Vojvodine. Dakle, kako to nije bilo činjeno, ne sumnjam da će biti povoda i razloga za razgovore oko korekcije ugovora – smatra Pajtić.
O razlozima zbog kojih u sastavu pokrajinske Komisije nema predstavnika jedne od četiri članica vladajuće koalicije – LSV – Pajtić je odgovorio da ta komisija nije zamišljena kao političko telo.
– Komisija je izbarana jednoglasno, glasovima svih članova Izvršnog veća. Ona nije koncipirana kao političko telo, nego je sastavljena od ljudi koji su resorno zaduženi za one oblasti koje su važne za primenu ugovora – obrazložio je Pajtić, napominjući da Ligu u Izvršnom veću predstavljaju tri člana koji su zaduženi za kulturu i obrazovanje (potpredsednik Dušan Jakovljev), te za lokalnu samoupravu i za poljoprivredu (sekretari Emil Fejzulahi i Daniel Petrović). Stoga će, objasnio je predsednik pokrajinske vlade, koncesioni ugovor sa aspekta usklađenosti sa zakonima, sa stanovišta finansija, zatim iz ugla putne privrede, kao i urbanizma, kao članovi Komisije sagledati resorni sekretari Tamaš Korhec (SVM), Jovica Đukić (DS), Siniša Lazić (DS) i Dragoslav Zelenović (PSS).
S. Nikolić

POČELO IŠČITAVANJE KONCESIONOG UGOVORA I DEŠIFROVANJE NEOBJAVLJENIH ANEKSA

Sve se vrti oko putarine

VOJVOĐANSKI RATARI POČELI DA UČE KAKO PO RECEPTU PRADEDOVA PROIZVODITI HRANU BEZ HEMIJE

Ptice i krtice efikasnije od otrova

Goran Obradov iz Zrenjanina i njegovi prijatelji iz udruženja „Priroda“ nisu tog četvrtka mogli s robom na uobičajeni prodajni miting organske hrane pred novosadskim „Spensom“, pod pokroviteljstvom „Zelene mreže Vojvodine“. Naime, vlasnik automobila kojim je trebalo da se prevezu, naprasno se toliko razboleo da se imao smestiti u bolnicu.
U Srbiji, pre svega Vojvodini, proizvodnja zdravih namirnica je jedna od retkih oblasti gde za svetom ne zaostajemo previše. U Sloveniji, se recimo, samo 2,5 odsto kmetova time bavi na skromnih pet odsto parcela. Ali u posao se već uključilo 1.880 farmi. Instan- odgovor na pitanje šta je organska proizvodnja hrane otprilike glasi: ono kako su radili pradedovi plus zaboravljena „otkrića“. Sažeta su u brošuri subotičkog „Terasa“, izvesno supervizora organske proizvodnje u nas: „Par senica za ishranu mladih dnevno skupi 300-350 gusenica.
Jedna lasta za 12 sati pojede preko 1.000 skakavaca, a carić tokom popodneva preko 500 jaja, larvi i odraslih insekata. Ptice grabljivice tamane glodare. Treba im obezbediti osmatračnice od kolja u vidu slova T na visini 1,5 do 2 m. Važnu ulogu u zaštiti bilja imaju ježevi, slepi miševi i krtice, koje se hrane insektima i njihovim larvama u zemlji, a od domaćih životinja mačke, fazani, ćurke i morke mogu da unište ogromne količine insekata, a patke puževa“.
Taman pomislismo da imamo kompetentnog sagovornika, no ispostavi se da to i jeste i nije tako. Rade Nikolić iz novosadskog „Jugoinspekta“ nam objasni da će Ministarstvo poljoprivrede tek objaviti u „Službenom glasniku“ ovlašćene sertifikacijske kuće, a trenutno to rade stranci. Formalno gledano, ko nema sertifikat, nema ni zvanično zdravu hranu.
U Kovačici Jano Omasta uporno organski proizvodi žitarica već treću godinu na 25 lanaca. Osnovao je i porodičnu manufakturu „ZrnCo“ gde na način jedinstven u Evropi, a po nekim američkim „zelenim“ uzorima, najintegralnije moguće prerađuje žito.
– Počeo sam prvenstveno zbog sebe i svoje porodice, hteli smo da jedemo svinjetinu uzgojenu zdravim kukuruzom i sojom, a onda spontano odlučili da organski proizvodimo žitarice – kaže Jano.
Hranljivost integralnih zrna, tretiranih parom i mlevenih u kamenu, je iznad 90 odsto. Poređenja radi, kod muslija je tek 35 do 37 odsto. Tako obrađenu raž, ječam i pšenicu prodaju preko beogradskog posrednika „Trajana“ u „Maksiju“, „Tempu“, „Ideji“, „Rodiću“, „Merkatoru“.
No, upozorava Omasta, prinos u organskoj proizvodnji manji je do 50 odsto, jer se ne koriste otrovi, a troškovi su za toliko veći. Po njemu, ako je konvencionalna pšenica 15 dinara kilogram, organska mora biti 30. A on preradi samo deset odsto svoje „čiste“ proizvodnje. Ostalo – nema cenu. Kad je nedavno bio u Danskoj, dvoumio se u samoposluzi između breskvi od pet evra i onih od 25.
Odlučio se za prve. Druge su bile organske! Zrenjaninac Goran Obradov jedan je od tri ovlašćena „izvođača projekta“ Svetske banke na uvođenju poslovnog modela u organskoj proizvodnji hrane. „Teras“ iz Subotice dobio je 33.000 dolara za svoj angažman i izvođenje poverio „Eko-dineku“ iz Valjeva, Goranovoj „Prirodi“ i Poljoprivrednoj stanici iz Rume. Goran je već okupio 70 zainteresovanih paora u najvećoj opštini Srbije i nastavlja da s brošurama misionari po Perlezu, Mužlji, Aradcu, Ečki, Stajićevu, Tomaševcu Kumanu, Botošu...
Od 22 prijavljena u prelaznu fazu ušlo je deset. Kad počne zvanično izdavanje sertifikata, ko se angažuje preko promotera Svetske banke, ima gratis prvu sertifikacijsku godinu, a onda se plaća od 200 evra po hektaru za godinu do više od hiljadu stočarima.
Zakonodavstva EU najavljuju zabranu korišćenje 250 vrsta herbicida. Kazne za falsifikate su ogromne i čekaju se podzakonska akta da i mi postanemo malo Talijani, koji imaju najrazvijeniju proizvodnju organske hrane u Evropi. Zna Latin!
Petar Nešić

SAOPŠTENJE RDP "021"
Radiodifuzno preduzeće "021" iz Novog Sada podneće tužbu protiv požarevačkog radija Boom 93 zbog bezočne krađe intelektualne svojine. Povod za tužbu je što je dotična medijska kuća otvorila u Požarevcu "Radio kafe", bezobrazno kopirajući format novosadskog Radio kafea. Pored ideje da u sklopu radio stanice proradi kafe jedinstvenog imena, ukradena je i prekopirana unikatna ideja unutrašnjeg enterijera (izložbena postavka starih aparata). Novosadski Radio kafe, iznad kojeg su smeštene prostorije najslušanije lokalne stanice - Radija 021, počeo je sa radom u januaru ove godine, a požarevački sedam meseci kasnije.
"021" saopštava da pred sudom želi da zaštiti svoja prava i da bi pravična sudska odluka, a na štetu lopova, mogla da bude važna i za budućnost ostalih medijskih kuća kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine i autorskih prava. Nadamo se da nismo bili preotvoreni i neusklađeni sa našim vojvođanskim poreklom koje nalaže daleko prefinjeniji način izražavanja.
Inače, obe stanice su dugogodišnje članice ANEM-a. (RDP "021")

UMBRIA JAZZ U NOVOM SADU
Treći Umbria Jazz festival održava se 31. i 1. septembra u glavnom gradu Vojvodine. Novosadjani imaju priliku da čuju kvartet Frančeska Berzatija iz Italije, domaći MF kvintet, kao i bend italijanskog kontrabasiste Lela Paretija.
Besplatan program najpoznatijeg italijanskog džez festivala održava se u Dunavskoj ulici, dok je džem sešn predvidjen za klub Trema u Srpskom narodnom pozorištu.
Umbria Jaz festival održava se u Perudji više od 30 godina, a od 2005. godine pokrenut je u Beogradu i Novom Sadu. (021)

JAT OD POŽARA ŽELEO PROFIT
Šest aviona dromadera iz poljoprivredne avijacije "Jata", koji su upućeni grčkoj vladi kao pomoć u gašenju požara, mogli su da gase i požare po Srbiji. Za iznajmljivanje istih aviona dok je buktala vatra na Staroj planini, direktor te eskadrile Slobodan Mišković tražio je čak 55.000 dinara po satu leta, piše današnji Blic.
Sa takvim ugovorom, Mišković se u julu mesecu pojavio u Upravi za spasavanje MUP-a Srbije, odakle je rukovođeno akcijom gašenja požara. Da bi na delu demonstrirao moć svoje flote, Mišković je čak naredio da jedan avion preleti preko Deliblatske peščare a da, kako saznaje "Blic", čak nije ispustio vodu na tlo koje je ispod gorelo.
Direktor Mišković, koji je sa avio-flotom u Grčkoj, juče je uporno odbijao da odgovori na pitanje zašto je avijacija tog javnog preduzeća, čije ogromne gubitke godinama plaćaju građani preko budžeta Vlada Srbije, tražila novac za gašenje požara u našoj zemlji.
Interesantno je da u vanrednoj situaciji, koja je Srbiju zahvatila u julu, po pitanju "Jatove" ponude nije reagovala ni Vlada Srbije, iako su njeni stranački funkcioneri u Upravnom odboru tog preduzeća. (021)