Kamp tolerancije

Poseban program Kampa tolerancije u Bačkoj topoli 27. 07. bilo je gostovanje najmlađih jedriličara JK. Vojvodine i JK. Palić na simuliranoj regati odnosno treningu, upoznajući učesnike kampa sa osnovama ovog atraktivnog sporta.
Rukovodstvo klubova ujedno je testiralo ovo jezero kao moguće regatno polje vojvođanskog jedriličarskog saveza u budućnosti. Ovo predivno jezero zadovojilo je sve kriterijume budućeg takmičarskog polja za najmlađe u klasi Optimist. Obavljeni su i preliminarni razgovori sa topolskim čelnicima u kulturi sportu i turizmu, da već na jesen bude održana prva regata na ovom jezeru.
U nadi da će i Kamp tolerancije nastaviti svoje aktivnosti i dogodine, a novo regatno polje najzad zaživeti i da će se bela jedra optimista zavioriti vojvođanskim ravnicama u funkciji afirmacije naše regije Evropi, želimo brzi preporod Vojvodine sa svim njenim materijalnim i ljudskim resursima.
Kamp tolerancije mladih podunavskih gradova i regija

U PROKUPLJU OTKRIVEN SPOMENIK ZORANU ĐINĐIĆU

Srbija još kaska za njegovim idejama

Prvi spomenik ubijenom srpskom premijeru Zoranu Đinđiću otkriven je juče u Prokuplju. Spomenik je otkrila Đinđićeva majka Mila, a ceremoniji su prisustvali njegova sestra Gordana, predsednik Srbije Boris Tadić, vicepremijer Božidar Đelić, predsednika Skupštine Oliver Dulić, ministri Rasim LJajić i Dragan Šutanovac, predstavnici diplomatskog kora, većina ministara iz Đinđićevog kabineta kao i brojni građana Prokuplja i okoline. “Najvažniji spomenik koji imamo jeste delo Zorana Đinđića i njegove ideje koje su obeležile početak 21. veka u Srbiji, koje su veoma važne za našu zemlju. Te ideje i njegovo delo takođe su važni i za ljude koji nastavljaju da se bave politikom u Srbiji”, rekao je Tadić.
Šutanovac je, pak, priznao da je jedina stvar u kojoj se nije slagao sa Đinđićem bila opaska pokojnog premijera da će, i ako ga uklone, sistem nastaviti da funkcioniše „jer on nije sistem”. “Nažalost sistem u Srbiji nije bio dovoljno jak da izdrži takav udarac, kao što je njegova smrt”, rekao je Ssutanovac i dodao da su vizije i ideje Đinđića “zastale i zakočile posle njegove smrti”. On je kazao da je spomenik samo oduživanje malog dela duga prema Đinđiću, ali da će veći deo biti odužen kada Srbija potpiše Sporazum o pridruživanju EU i kada se priključimo društvu razvijenih zemalja, što je bila Đinđićeva vizija, ali i vizija svih koji su ga sledili.
U okviru zvanične ceremonije otkrivanja spomenika okupljenima se obratio i predsednik Opštine Prokuplje Vladimir Jovanović koji je kazao da su Topličani svesni značaja trenutka otkrivanja spomenika isto onako kao što pamte i prvu posetu Zorana Đinđića tom kraju. “Možda bi neko mogao da pomisli da je trg gde otkrivamo spomenik mali, ali mi to činimo po želji Đinđićeve majke Mile, a i sportska hala ispred koje se nalazi spomenik nosi ime Zorana Đinđića”, kazao je Jovanović. O Đinđiću su još govorili i ministri u njegovoj vladi Gordana Matković i Gašo Knežević, a delove iz govora pokojnog premijera kazivao je glumac Sergej Trifunović.
Po otkrivanju spomenika u sportskoj hale otvorena je izložba slika Nenada Stojanovića na kojima je prikazana Đinđićeva poseta Toplici. Spomenik, inače, prikazuje Đinđića u hodu, s ispruženom rukom spremnom za rukovanje. Po rečima autora, vajara Zdravka Joksimovića, ispužena premijerova ruka predstavlja ideje i vizije za kojima je Zoran Đinđić išao.

Protest socijalista Prokupački odbor Socijalističke partije Srbije protestovao je zbog podizanja spomenika Zoranu Đinđiću. “Smatramo da je trebalo da prođe vreme da se tako nešto učini, imajući u vidu da je period njegove vladavine bio kratak, a pravi sud o njegovom činjenju-nečinjenju daće istorija”, obrazložio je svoj stav SPS.

„NAJČISTIJI GRAD U EVROPI” KUBURI SA KORPAMA ZA SMEĆE

Tri stotine Novosađana dele jednu korpu

„Na mapi evropskih gradova Novi Sad važi za jedan od najčistijih gradova“. Ovo je krajem prošle godine izjavio direktor JKP „Čistoća“ Branko Dragičević, promovišući preduzeće na čijem je čelu. Građani su svedoci potpuno drugačije slike - prljavština i smeće su svuda po gradu. danas, pola godine kasnije od Dragičevićeve izjave doživesmo da u tom „najčistijem evropskom gradu“ u ulicama u užem centru ne postoji gotovo nijedna korpa za otpatke.
Reporter „Novosadske hronike“ prošetao je juče od početka Ulice Vojvođanskih brigada, pa do kraja Žarka Zrenjanina, noseći u džepu ostatak ambalaže i, srećom, ispred zgrade Skupštine grada, nabasao na jednu jedinu korpu za otpatke na tom potezu. Dalje nas je put naveo u Dunavski park. Situacija gotovo identična. Drveća, cveća i ostalih lepota na pretek, ali korpe za smeće ni od korova.
Podatak, koji smo dobili iz „Čistoće“, da u Novom Sadu ima 800 korpi za smeće (na oko 300 hiljada stanovnika), razrešio je sve dileme i nejasnoće. Dakle, 375 građana na jednu korpu, a parola ove svojevrsne bitke za korpu za smeće bila bi ona stara „ko pre devojci, njegova je“.
Da posao nabavke i postavljanja korpi za otpatke nije nimalo jednostavan, objasnila nam je portparolka JKP „Čistoća“ Milica Vlaisavljević.
- Korpe ne možemo samoinicijativno, bilo gde da postavimo, različite nadležnosti su uključene u tu proceduru. Za postavljanje, na primer, urbanog mobilijara nadležan je Zavod za izgradnju grada, potom za određene delove grada moramo najpre da dobijemo saglasnost Zavoda za zaštitu životne sredine - kaže Milica Vlaisavljević.
Ona dalje navodi da je za svaku lokaciju u gradu neophodna saglasnost Gradske uprave za komunalne delatnosti, dok primera radi, na autobuskim stajalištima korpe za otpatke postavlja preduzeće, kome je JGSP dao u zakup stajalište, pa njegovo sređivanje podrazumeva i postavljanje korpi za smeće. Milica Vlaisavljević, međutim, upozorava na još jedan problem.
- Građani su jako nemarni prema korpama za smeće, pa se tako dešava da samo deset dana, nakon što ih postavimo, neko ih uništi. Zaista ne znam kome one smetaju - pita se portparolka „Čistoće“.
I ko je glavni krivac za deficit korpi za otpatke u „najčistijem evropskom gradu“? „Čistoća“, ZIG, Gradska služba za komunalne delatnosti, građani ili ... Jedini zaključak koji se na kraju nameće jeste da je korpi malo, da ima i onih koji ih uništavaju, ali i da je procedura za postavljanje korpi za smeće komplikovanija i od izbora direktora u javnom preduzeću.

KRIGLA FEST
Drugi novosadski festival piva ''Krigla Fest'' održava se od 2. do 5. avgusta u Limanskom parku u organizaciji Nekoliko mladih entuzijasta. Program svaki dan počinje u podne vojvođanskim tamburašima na maloj bini, dok će na velikoj između ostalih nastupati Šaban Bajramović, Inspektor Blaža, Ritam nereda i Sanšajn. Ceo festival je humanitarnog karaktera jer prikupljeni novac od ulaznica, koje koštaju svega 20 dinara, namenjen je nezbrinutoj deci i mališanima u Sigurnoj kući. Organizatori ''Krigla Festa'' najavljuju 15 štandova sa preko 30 vrsta izloženog piva po cenama od 50 do 200 dinara. Pošto nije dobijena dozvola da se program održava do jedan sat posle ponoći tako da se posle 23 časa žurka nastavlja u klubu '' Rut 66''. Pokrovitelji ove manifestacije su Grad Novi Sad i Izvršno veće Vojvodine. (021)

CENTRIFUGA ZA MLADE
Erste banka i Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) pokrenuli su program kulturne decentralizacije "Centrifuga", sa ciljem da se podstakne aktivizam mladih od 15 do 30 godina u oblasti kulture. Programom su obuhvaćena mesta u Srbiji u kojima posluje Erste banka, osim onih na teritorijama gradova Beograd, Niš i Novi Sad. Sredstva su namenjena lokalnim, omladinskim neprofitnim organizacijama i neformalnim grupama koje se na kreativan način bave pitanjima kulturnog aktivizma u svojim mestima. Najbolji projekti biće podržani donacijama u visini od 500 do 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Konkurs je otvoren do 21. septembra. Osnovni kriterijumi prilikom dodele donacija su da projekat ima lokalni karakter, da su ga osmislili i da ga vode mladi ljudi iz te zajednice, kao i da odgovara potrebama mladih. Nagrađeni projekti moraju biti realizovani u periodu od oktobra do februara naredne godine. Mesta iz kojih se primaju prijave su Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Banovci, Bečej, Beočin, Čačak, Čelarevo, Despotovo, Futog, Inđija, Kikinda, Kragujevac, Kraljevo, Kula, Nova Pazova, Odžaci, Pančevo, Plandište, Šid, Sombor, Srbobran, Sremska Mitrovica, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Subotica, Temerin, Ub, Užice, Valjevo, Vrbas, Vršac, Žabalj i Zrenjanin. Obrazac za prijavu može se pronaći na internet stranicama www.bcif.org i www.erstebank.co.yu. (021)

SKOČIĐEVOJKA, PREMIJERNO U BUDVI
Predstava "Skočiđevojka", koju u koprodukciji SNP-a i Grada teatra Budva, po tekstu Maje Pelević režira Kokan Mladenović, premijerno se odigrava u subotu 4. avgusta u budvanskom Starom gradu. Na kraju prošle sezone, Pelevićeva i Mladenović su već sarađivali na predstavi "Ja ili neko drugi" koja je izvedena i na Sterijinom pozorju, a pozvana je i na Showcase predstojećeg Bitefa. Maja Pelević je, za razliku od drame "Ja ili neko drugi" u kojoj je polazište potražila u dramatičnoj sudbini austrijske devojčice Nataše Kampuš koja je nakon desetogodišnjeg života u izolaciji oslobođena tek kada je njen otmičar izvršio samoubistvo, za "Skočiđevojku" inspiraciju pronašla u drevnoj budvanskoj legendi o devojci koja je radije izabrala da se s visoke stene baci u more nego da se uda za čoveka kojeg ne voli i izneveri mladića kojem se obećala. Melodramska priča je zaoštrena uvođenjem političkih intriga i sukoba između brđana i primoraca. Glumačku ekipu predvode Nataša Šolak i Branislav Trifunović, a igraju još i Draginja Voganjac, Gordana Kamenarović, Radoje Čupić, Jugoslav Krajnov, Nenad Pećinar, Jovana Balašević, Sanja Ristić Krajnov, Jovana Mišković, te balerine Andreja Kulešević i Jelena Marković. (021)