Leto u Subotici

Uporedo sa prebogatim kulturnim letom Novog Sada sa Exitom kao krunom letnjih događanja koji je ove godine definitivno potvrdio svoju svetsku klasu i ostvario i turističku lentu države sa 15000 stranih gostiju. I Subotica hvata korak u pokrajinskom kulturnom letu.
Uvek dobro posećen palićki Evropski filmski festival upravo je završen. Seli se u Motovun na još jednu promociju Vojvodine kao evropske kulturne regije.
Uz festival održana je i palička likovna kolonija sa dvadesetak mladih slikara sa akademija iz bivših jugoslovenskih republika. Ujedno Palić je bogatiji za još jednu skulpturu u slobodnom prostoru poznatog skulptora Save Halugina, “Čovek instrument”. Skulpturu je otkrio dr. Julijan Tamaš, predsednik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti uz prisustvo gosp. Miljkovića direktora JP. Palić-Ludoš. Ovom otvaranju pridružio se i poznati slikar i violinista Miroslav Jovančić svojim performansom i instalacijom na samom jezeru.
Sam grad Subotica sa očuvanim gradskim jezgrom i izuzetnom turističkom ponudom i u ovim vrelim danima pruža izuzetne mogućnosti za večernje provode mladima. Na kraju jedna mala zamerka. Slučajni prolaznik u 10 sati pre podne na celom Paliću nema prilike da se osveži uz kafu jer se restorani otvaraju kasnije.
Od nedelje I Bačka Topola postala je centar evropskih susreta, gde se održava međunarodni kamp tolerancije sa preko 150 učesnika iz evropskih zemalja.

Kamp tolerancije mladih podunavskih gradova i regija

KAMP TOLERANCIJE MLADIH U BAČKOJ TOPOLI

U Evropi imamo samo prijatelje

– Ono što Vojvodina može ponuditi Evropi je svakako njena različitost, sadržana u multijezičnosti, multinacionalnosti, multikonfesionalnosti i multikulturalnosti. To je nešto što svi zajedno moramo negovati, ali isto tako i od Evrope moramo primiti njen duh, vrednosti i tendencije koje su zasnovane upravo na toleranciji.
'Prevedeno', to znači da se Vojvodina mora boriti protiv neonacionalizma, a u toj borbi mi i tražimo podršku Evrope i mislim da svi dobronamerni ljudi koji žive u Vojvodini to i shvataju. Stoga smatram da mi u Evropi imamo samo prijatelje, a ne neprijatelje, jer treba tražiti samo ove prve, a ne one druge – rekao je juče za "Dnevnik" potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši povodom "Kampa tolerancije mladih iz podunavskih gradova i regija", koji će od 22. do 30. jula biti održan u Bačkoj Topoli.
Među ukupno 200 učesnika "Kampa tolerancije" mladih od 17 do 27 godina, gotovo polovina je došla iz podunavskih zemalja, od Nemačke do Ukrajine. Jedan od njih je i Aleksandar Lalić iz Vukovara, koji kaže da je ovom podunavskom gradu u Hrvatskoj tolerancija preko potrebna, ali i da postoje sredine u kojoj je poštovanje različitosti još važnije.
– Tolerancija nije samo pojam koji se veže za pitanje nacionalnosti nego je to, jednostavno, pravo na jednakost u različitosti, bez obzira na to da li je reč o veri, boji kože, polu, dobi ili nečemu drugom. S obzirom na to da o Vojvodini dosta znam, nisam iznenađen visokim stepenom tolerancije koji sam uočio i ovde u Bačkoj Topoli – kaže Aleksandar Lalić, koji će, možda upravo iz navedenih razloga, od jeseni biti brucoš na Univerzitetu u Novom Sadu.
Student matematike Branko Ackola iz Budakalasija iz okoline Budimpešte kaže da je "Kamp tolerancije" izuzetno značajna zamisao ka stvaranju prvih koraka u približavanju mladih iz različitih sredina, koji govore različitim jezicima i pripadaju različitim kulturama. Međutim, on posebno ističe problem asimilacije kao sveprisutan u svim sredinama podunavske regije.
– Asimilacija, čak i ona suptilna ali ne manje prisilna, prisutna je svuda. Mislim da se to jednako odnosi i na Mađare u Vojvodini, kao i na Srbe u Mađarskoj, pošto je ona prisutna i u mestu iz kojeg dolazim. To za posledicu ima ne samo nepoznavanje svog maternjeg jezika nego ni kulture i tradicije naroda kojem pripadaš. Primera radi, Srbi su iz postojbine u Mađarsku došli pre oko 500 godina, a danas ih u Budakalasiju ima u oko 60 porodica u kojima se srpski praktično i ne govori. Isti je slučaj i s Nemcima, koji takođe žive u mom mestu – kaže, na tečnom mađarskom, Branko Ackola, dodajući da je već prvog dana u Bačkoj Topoli osetio "čudno iskustvo" da nije znao kome na kojem jeziku da se obrati, pa je, "da bi udovoljio želji sagovornika", koristio i srpski i mađarski.
NJegov malo mlađi, sedamnaestogodišnji, kolega Aljoša Arlov iz Novog Sada kaže da je na "Kamp tolerancije" došao pre svega zbog želje da usavrši znanje nemačkog jezika, a prisustvo vršnjaka iz Nemačke i Austrije u tome će mu svakako pomoći.
– Završio sam treću godinu gimnazije, ali planiram da intenzivno učim nemački, jer šta god budem upisao želim da bude vezano s tim jezikom i kulturom. Što se tolerancije u mom gradu među mladima tiče, mogu reći da je ona na zadovoljavajućem nivou. Možda je to zbog toga što se sam bavim sportom, ali mi se čini da je sve manje predrasuda među mladima. Ratovi su, na sreću, za nama i mislim da nas mnogo više stvari povezuje nego što nas razdvaja u smislu različitosti – kaže Aljoša Arlov.
Paul Langer iz nemačkog grada Ulma kaže da je tolerancija veoma bitna za svakog čoveka u bilo kojem delu sveta:
– Da nije tako, ni mi ne bismo bili ovde. U Evropskoj uniji svakodnevno smo u prilici da se susrećemo s ljudima koji su međusobno veoma različiti: pripadaju različitim kulturama, govore različitim jezicima i uvažavanje tih činjenica je preduslov za suživot. Mislim da i vi u Vojvodini to imate, jer sam, boraveći nekoliko puta u vašoj Pokrajini, imao priliku da se u to uverim. LJudi s kojima sam ovde pričao, bez obzira na njihove različitosti, imali su jednu zajedničku stvar: vrlo su ljubazni i neposredni. To treba čuvati – napominje Langer.
Tokom osam dana polaznici "Kampa tolerancije" će – osim upoznavanja, druženja i razmene međusobnih iskustava – imati priliku da kroz različite edukativne i kulturno-zabavne programe prošire svoja znanja o ovom veoma bitnom segmentu svakodnevnog života, a kako navodi Šandor Egereši, mladi će nakon njegovog završetka u vidu zaključaka uputiti zajedničku poruku zemljama u podunavskoj regiji.
Z. R.

ODRŽAN DVANAESTI DUNAVSKI MARATON

APATIN: Stolić najbrži

Pobednik 12. međunarodnog dunavskog maratona, koji je održan prošle subote je Saša Stolić iz beogradske „Crvene zvezde” koji je stazu dugu 21 kilometar pretrčao za jedan sat i 19 minuta i 32 sekunde.
Drugo mesto osvojio je Zdravko Mišović iz Apatina vremenom jedan sat, 19 minuta i 48 sekundi, dok je treće mesto pripalo takođe članu Apatina Nebojši Milenkoviću koji je za drugim zaostao četiri sekunde. Start i cilj ove trke bio je na ulazu u zgradu Banje „Junaković”, a od starta maratonci su trčali do Apatina pa kroz grad do restorana „Plava ruža”, a potom opet do banje.
Od žena je najbolja bila Stojanka Sokol iz Subotice, druga je bila Mira Jurišin iz novosadske „Vojvodine”, a treća Slavica Neta iz Zemuna.
Na ovom takmičenju učestvovalo je 40 maratonaca iz skoro svih klubova iz Srbije i nekoliko klubova iz Hrvatske, a izostali su neki takmičari iz Slovenije i Mađarske. Vreme je bilo izuzetno toplo, iznad 40 stepeni, pa su takmičari morali uložiti dosta napora da izdrže i stoga su postignuti rezultati još vrednije.
- Pobedio sam na Dunavskom maratonu 2005. godine, dakle, ovo mi je druga pobeda, ali i najteža. Iako je staza bila lepa jer se kretala delom i gradom i obalom Dunava, nikada do sada nisam trčao uz ovako visoku temperaturu - rekao je Stolić nakon ulaska u cilj brišući bezuspešno znoj sa lica.
U prepodnevnim satima održane su trke budućnosti u kojoj su učestvovala deca iz Crvenke, Novog Sada, Vukovara, Prigrevice i Apatina. Na 50 metara pobedio je Arsenije Rodić iz Apatina, na sto Nikolina Mijatović iz Crvenke, na 200 Ivan Gavrilov iz Novog Sada i Vanja Đaković iz Crvenke, na 300 metara Gordana Dimitrić iz Crvenke, na 400 Marija Pena iz Crvenke i Đurađ Zorić iz Apatina, na 800 metara Dragan Radojčić iz Prigrevice i Dragana Blagojević iz Crvenke i na 1.500 metara Dragana Čortan i Vitomir Guslov, oboje iz Apatina.
Promoter glavne trke bio je Srđan Šerer, jedan od začetnika atletike u Apatinu.
- Dunavski maraton pokrenuli smo 1985. godine i drago mi je da se nije posustalo, naprotiv, svake godine sve je više učesnika i postižu se zapaženi rezultati - rekao je Šerer. J. P.

NA ŠTRANDU ODRŽANO TAKMIČENJE U PRAVLJENJU PEŠČANIH FIGURA

Najbolji vajar Ana-Marija Rabatić

Ana-Marija Rabatić pobednica je ovogodišnjeg takmičenja u vajanju u pesku “Štrand 07”, koje je juče održano na najpopularnijoj novosadskoj plaži.
NJu je nakon dvočasovnog pravljenja peščanih figura, među 65 dece koliko je učestvovalo na takmičenju, šestočlani žiri proglasio za pobednicu. Drugo mesto pripalo je Marku Verešu, a treće Bojani Vasić. Žiri je dodelio i pet utešnih nagrada, a svojevrsno priznanje za najmaštovitiju figuru pripalo je Ivanu Mariću. Za najmlađeg takmičara proglašen je trogodišnji Danilo Oreščanin. Takmičenje u vajanju peščanih figura na Štrandu održava se svake godine, a deca su ovaj put najviše pravila zamkove i tvrđave, ali i obične figure u pesku. Tkmičenje je organizovalo JKP “Gradsko zelenilo” iz Novog Sada. D. Kn.
Foto: R. Hadžić

POŽARI NE JENJAVAJU
Šumski požari u Srbiji i dalje izazivaju velike probleme. Zbog vrućina, nepristupačnog terena, vetra, ali i nemara, situacija je veoma teška. Na Staroj planini, posle pet dana, vatra je pod kontrolom. Požari besne u okolini Bele Palanke, Priboja, Leskovca, Niša, i Bora. U Svrljigu, požar je zahvatio oko 150 hektara borove i bukove šume. Stanje je veoma teško i na Kosovu, gde je registrovano 50 požara. U protekloj nedelji, šumski požari u Srbiji zahvatili su 3.500 hektara. Za sada se ne zna kolika je šteta nastala širenjem požara. (RTS)