IZLOŽBA GRAFIKA I ILUSTRACIJA PABLA PIKASA U GALERIJI MATICE SRPSKE

Trijumf crteža i linije

Od 19. jula u grafikama i ilustracijama Pabla Pikasa istovremeno mogu da uživaju i Novosađani i Beograđani. Naime, postavka pod nazivom “Pikaso: vrtlog oštrih uglova”, u isto vreme može da se pogleda u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu i izložbenom prostoru beogradskog Instituta “Servantes”.
Vest koja je, sasvim sigurno, obradovala probirljiviju publiku, željnu elitnih sadržaja, ali i razočarala one kojima su prve asocijacije na španskog umetnika njegova čuvena remek-dela poput “Gernike” (Muzej Kraljica Sofija, Madrid), “Gospođice iz Avinjona” (Muzej Moderne umetnosti, NJujork) ili “Žene na plaži” (Muzej Pikaso, Pariz). Bez ikakve sumnje, izložba Pikasovih radova predstavlja praznik za muzejske sladokusce, a mišljenja su nepodeljena da ovaj događaj prevazilazi okvire i mnogo značajnijih kulturnih sredina nego što je naša.
Kustos postavke koju čini 44 grafike (31 je izložena u Novom Sadu) i 15 crteža kojima je umetnik ilustrovao knjige, jeste Pedro Pisaro. Dela potiču iz Muzeja savremene umetnosti u španskom gradu Bahados, koja su mahom prikupljena iz privatnih kolekcija. U Galeriji Matice srpske izložene su neke od najčuvenijih grafika španskog umetnika, poput radova nastalih između 1930. i 1937. godine, za koje je poznato da su urađene po porudžbini čuvenog kolekcionara Ambroaza Volara. Postavku čini i grupa bakarnih ploča izrađenih između 1970. i 1972. godine, svojevrsni omaž umetnicima koje je Pikaso izuzetno cenio, poput El Greka, Rembranta, Goje, Engra, Dega i drugih.
Po mišljenju kustosa Lurdesa Morena i Pedra Pisara, radovi koji su stigli u Novi Sad raznovrsni su po temama i tehnikama, a kada se radi o kvalitetu izvođenja pomenuti stručnjaci smatraju da je reč o trijumfu crteža i linije. U tehnici grafike Pikaso nije imao potrebe da predstavlja sadržaje drugačije od onih koje je prikazao na svojim platnima. Međutim, grafika i forma crteža pružali su mu mogućnost da se izrazi sa više slobode i temperamenta, da razrađujući određenu temu dođe do rešenja koje je kasnije predstavljao na platnu.
Pikasa nije zanimao naturalizam po svaku cenu, niti imitiranje viđenih oblika, već, najpre, odraz tih predmeta u njegovoj mašti. U njegovim skicen-blokovima otkriva se ključ za razumevanje umetnikovih crtačkih metoda. Iznova je uzimao iste motive, crtao ih i analizirao, dobijajući tako neograničen broj varijacija. Za njega je to bio način na koji se najbolje mogla istražiti određena tema.
Pikaso, koji važi za jednog od najsvestranijih (slikar, vajar, keramičar, grafičar, ilustrator) i najvećih umetnika 20. veka, stvarao je grafike brzo, u nesavladivom naletu inspiracije, teskobe ili strasti. Moreno i Pisaro dodaju da u grafikama i ilustracijama prepoznajemo Pikasov osoben stil i senzibilitet, a umetnik u njima koristi mnogo veći opseg tema - mitološke scene, erotiku, nasilje, voajerizam, koridu, aktove, simbole, fluidna isprepletena tela čije se linije zatvaraju kao u arabesci. Do danas je registrovano dve hiljade Pikasovih grafika od kojih su većina bakropisi i litografije. Smatra se da je razlog privrženosti ovim tehnikama umetnik nalazio u tome što su one najmanje ometale njemu toliko važnu spontanost i pogodovale brzom načinu rada (jedne godine je uradio 347 bakropisa za sedam meseci).
Da su pojedini grafički radovi slavnog umetnika uvršteni u remek-dela njegovog zamašnog opusa, svedoči i čuvena litografija “Golub”, koja postaje sastavni deo plakata Mirovne konferencije održane u Parizu 1949. godine. Ovaj prikaz postaje čest motiv Pikasovih dela, a o značaju goluba u slikarevom stvaralaštvu svedoči i podatak da je svojoj ćerki dao ime Paloma (na španskom: golubica).
Na izložbi u Novom Sadu, pored grafika izloženo je i nekoliko crteža od velikog broja dela koje je umetnik uradio ilustrujući 156 knjiga. Sem toga, predstavljena je i zbirka od dvadesetak knjiga s tekstovima o Pikasovom stvaralaštvu i slikarevom odnosu prema kubizmu, koje su napisali njegovi bliski prijatelji i savremenici - Gertruda Štajn, Žan Kasu, Hose Ortega i Gaset, fotograf Brasai i drugi.
Siniša Kovačević

U MORU ZELENILA, UGNEZDILO SE SELO SA 29 DOMAĆINSTAVA

Erem, selo kojeg nema

EREM: Na Eremu, bivšoj pustari grofa Pejačevića, gde su živeli biroši-grofovske sluge, nema traga od ove grofovske porodice. Dvorac Pejačevića, koji je bio na ulazu, odavno je nestao, a u ovom naselju kojeg svi zaobilaze, tek je 29 kuća i samo 55 stanovnika. Od grofovskog je ostalo samo ime - pustara Erem, mada meštani i ne vole da je tako zovu.
Erem je na pola puta između Rume i Sremske Mitrovice, ali skrajnut kilometar od magistralnog puta, kao izgubljen, utonuo u atar, gotovo zaboravljen. NJega nema u geografskim kartama, pa čak i Sremci iz okolnih mesta ne znaju gde se Erem nalazi. Za Erem se vele, zna samo oko izbora. Tada lokalni političari dolaze, obećavaju, a kad odu više ne navraćaju.
Stanovnici su na ovo mesto stizali u etapama. Prvo je kralj Petar prvi oslobodilac deo grofovske zemlje podelio soluncima-kolonistima iz Like. To je prvo naseljavanje ovog grofovskog imanja. A onda, kako koji rat na ovim balkanskim prostorima, u Erem stiže i poneka izbeglička porodica. Posle poslednjih nesrećnih ratova, u Erem su stigle dve porodice iz Like i jedna iz Daruvara.
Posebna kategorija su doseljenici koji su ovde stizali kada je ondašnja JNA, sredinom šezdesetih, gradila tenkovski poligon na Manjači, pa onda Bratunači, a sa njima i oni iz Bajine Bašte, koji su se selili, jer im je za potrebe hidrocentrale uzeta zemlja, a kuće potopljene. Od starosedelaca su izvesni Pišta i jedna starica.
Novodoseljeni je i Alojz Bruhman iz Lajbnica u Austriji koji se nekad davno zagledao u gastabajterku, lepu Stojanku sa Erema, planula je ljubav i Alojz je postao eremski zet. Kad se penzionisao on i Stojanka su kupili kuću u Eremu i sada žive na dve strane. Po nekoliko meseci provedu na Eremu, dovedu i unučad, a onda kad dođe vreme da se pođe u školu, pokupe se i nazad u Austriju. I Alojz i Stojanka se broje u 55 stanovnika Erema, dakle zimi je ovde tek 53 stanovnika.
- Imamo asfalt u glavnoj ulici, struju. Prodavnice nemamo, a u Eremu nikad nije bilo kafane. Škola bila, pa ukinuta, nema dece. Vode nemamo. Ustvari, imamo bunare, a do prve vodovodne cevi je tek tri kilometara. Bavimo se poljoprivredom, zemlja je dobra. Nekad smo sejali mnogo bostana, dok se moglo s njim u Bosnu - priča zemljoradnik Mile Čubrilo.
Starac Novak Zarić je došao šezdesetih iz Bratunca. Ništa se, kaže, od onda do danas nije promenilo. Živi se zaboravljeno, usamljeno, niko i ne svraća, kao da su preko sveta, a samo osam kilometara su udaljeni od dva grada. Nedavno je „strefio grad”, sve obro, ali kako su daleko od svega, to kao da se nije ni desilo.
-Radila sam u „Rumagumi”, pa kada je fabrika prodata, pokupila sam se i otišla kući. Sad sam domaćica, a muž je ostao na poslu. - priča Stojanka Zarić.
Žao im, kažu što posle ovog rata, jedan izbeglica iz Daruvara, imena se ne sećaju, nije ostao u Eremu. Tražio čovek da mu prodaju zemlju za garaže, imao desetak kamiona, prevoznik, a za uzvrat bi, tako bi govorio, doveo vodu u selo, ponekog zaposlio. Pošto se nije dogovorio, otišao je dalje.
-To je bila naša šansa, ali propade, kao i sve druge. Ne da nam se, mada znate mi ovde ipak lepo živimo u ovoj tišini – vajka se radnik rumskog „Galaksa” Dragoslav Zarić.
Na Eremu, kao da vreme stoji. Jedna glavna ulica i odmah atar, kukuruzište, tišina pritisla, sunce julsko upeklo, a živa u termometru prelazi 37 podeok. Na rastanku Mile Čubrilo nam reče:
- Nemojte i vi napisati da smo pustara Erem. Davno je ovo bila grofovska pustara, sada smo selo, jeste da nemamo školu, kafanu, trgovinu, ali smo ipak selo, tako se vodimo u katastarskim i gruntovnim knjigama, zar to nije dovoljno.
Istina, Erem ne liči na pustaru. Ima ovde života, ali kao u svakom sremskom selu i ovde ima praznih kuća i sve manje dece. Od 29 kuća, tri su prazne, a uskoro će ih, s tugom konstatuju naši sagovornici, biti još. Mali Erem postaje sve manji.
S. Bojević

PAKAO
U celoj Vojvodini i Novom Sadu u nedelju još jedan pakleni dan, sa temperaturom i preko 40 stepeni.
U ponedeljak i utorak takođe jako toplo, a tek u utorak na noć osveženje u vidu kiše.
U sredu malo prijatnije temperature, niže u proseku za desetak stepeni. (021)

EKOLOŠKI AVANTURISTA
Švajcarski avanturista i putopisac Luj Palmer stigao je u Beograd kao prvi putnik u istoriji koji namerava da obiđe svet u automobilu na solarnu energiju.
Novinarima je rekao da je cilj njegovog putovanja promocija čiste i besplatne sunčeve energije kao alternative korišćenju fosilnih goriva, koja su najveći zagađivači koji doprinose globalnom zagrevanju. (Beta)

RIMEJK KLOPKE
Producenti filma 'Klopka' Srdana Golubovića do kraja jula trebalo bi da odluče kojoj će američkoj producentskoj kući prodati prava za snimanje rimejka tog domaćeg ostvarenja. 'Najozbiljnije su ponude producentskih kuća 'Vajnstajn' i 'Vertigo'', koja je, inače, jedan od izvršnih producenata filma 'Dvostruka igra' Martina Skorcezea, rekla je Jelena Mitrović iz producentske kuće 'Baščelik'. 'Klopka' je za sada, prema podacima producenata, najgledaniji film u Srbiji u ovoj godini, sa oko 51.000 gledalaca. (RTS)