NOVI SAD GOSTOPRIMLJIV GRAD?

Čuvajmo ćirilicu, ne zanemarimo turiste!

U umetničkom performansu nedavno su u centru grada postavljene i kartonske table latinično ispisanih naziva ulica. Cilj umetničkog izraza i poruka akcije „Novi Sad, turistički grad“ bili su: skrenuti pažnju da turiste kojih je srećom sve više u glavnom gradu Vojvodine, zbog nepoznavanja ćiriličnog pisma imaju nevolja sa snalaženjem i obilaskom grada.
Događaj je u ispolitizovanom vremenu dobio dimenziju koja mu ne pripada: reč je o umetničkom izrazu s porukom - pomozimo turistima i NovomSadu, a ne - zanemarimo i zamenimo ćirilicu.
Tako je asistentkinja predmeta Turističke regije Srbije i Crne Gore i Marketing u turizmu Nevena Ćurčić sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na PMF-u navela da se čak i u zemljama koje se navode kao uspešni primeri očuvanja nacionalne kulture, kao što su Grčka, Tajland, ali već i arapske zemlje, koje računaju na turizam, imena ulica i važnijih institucija pišu na engleskom.
- Ako posmatramo problem s tačke turizma, pisanje imena ulica, u principu, bi nazive glavnih ulica trebalo pisati ne samo latinično, već i na engleskom jeziku. Hoćemo turizam i da nam dolaze stranci, a nismo spremni da postavimo turističku signalizaciju. Postojao je takav pokušaj, te su postavljen po neki putokazi, ali se stalo sa tim.
Latinično ispisivanje nema nikakve veze sa politikom, i to ne isključuje ćirilicu kao naše pismo koje treba čuvati, već je to, isključivo pitanje turizma - rekla je Ćurčić.
Ekonomski analitičar i profesor na Filozofskom fakultetu Mita Boarov smatra, takođe, da se imena ulica pišu i ćirilično i latinično, kako zbog turizma i stranaca koji dolaze, tako i s obzirom na struktiru stanovništva Novog Sada.
Međutim, gradska Uprava nije tog stanovišta. Do sada su se imena ulica, po odlukama prethodnih skupštinskih saziva, pisala isključivo latinicom, pa na oba pisma, da bi ova poslednja Skupština grada donela odluku da se nazivi ulica pišu samo ćirilično. Zato sada po gradu imamo, kako smo saznali u „Geoplanu“ mešane natpise: stare latinične i ćirilične samo u ulicama čiji su se nazivi menjali, kao i na onim zgradama čije su fasade renovirane i onima u centru. Za kompletno sprovođenje svoje odluke Grad nema dovoljno novca.
aleksandra.vidanovic@dnevnik.co.yu

Vignjević: Svi se mogu snaći - Mi smo ulična obeležja poverili firmi „Geoplan“ i sada su ta obeležja samo na ćirilici, ali imamo putokaze koji su latinični. Mislim da nije smetnja to što su ulicane ispisane ćirilicom i da svako može da se snađe - navela je član Gradskog veća zadužena za komunalne poslove Danica Vignjević. Izgubljeni Francuzi Za razliku od nje, iz praktičnog iskustva, lektor na Filozofskom fakultetu i profesor u Francuskom kulturnom centru Claire Poinsignon kaže da ona trenutno nema problema sa snalaženjem, jer u Novom Sadu živi već tri godine, ali da su joj prekjuče svratili Francuzi, koji su došli zbog filmskog festivala i koji nisu mogli da se snađu u gradu. Takvih primera je puno.

ČIJA JE GRADSKA BIBLIOTEKA U NOVOM SADU?

Lokalna kapija znanja

Jedna od najstarijih i najvažnijih kulturnih adresa Novog Sada jeste Gradska biblioteka, koja nastavlja tradiciju Srpske čitaonice novosadske, osnovane još 1845. godine. Malo ko iz ovog grada nije bio, ili bar ne zna za centralnu zgradu u Dunavskoj broj 1.Biblioteka godišnje ima oko 20 hiljada korisnika, a već godinama radi u više nego skučenom prostoru.Prošle godine Grad je, kao osnivač, obezbedio sredstva za adaptaciju potkrovlja, pa je tako uz postojećih 700 kvadratnih metara, prostor proširen za još 220.Problem ni izbliza nije rešen, jer u ovoj, centralnoj zgradi, blizu polovina knjižnog fonda čami u vlažnom podrumu (oko 25 hiljada knjiga).
Korisnicima je na usluzi preko 400 hiljada knjiga, časopisa i drugih publikacija.Inače, GB NS ima 22 bibliotečka ogranka-9 u gradu i 13 u prigradskim naseljima i druga je po veličini biblioteka pozajmnog tipa u Republici.
Gradska biblioteka je matična ustanova za Južnobački okrug, što znači da brine o mreži od 25o javnih, školskih i specijalnih biblioteka sa tog područja.Sem dugogodišnje izdavačke delatnosti, u poslednje vreme ovde se puno pažnje posvećuje Informaciono-referalnom centru, kao modernom načinu pružanja usluga. Tu je besplatan pristup Internetu, ali i stručna pomoć u pretraživanju nekoliko prebogatih elektronskih baza podataka.

Kako je život promenio testament Korisnicima i javnosti uglavnom nije poznato da je ova kuća u Dunavskoj 1, sada spomenik kulture, davno zaveštana Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”-tako su u svom testamentu iz 1905. godine zapisali plemeniti Anka i Arsa Pajević.Škola je najavila da će, čim se za to steknu zakonske mogućnosti, tražiti svoje pravo.Ne treba ni navoditi kakve bi nevolje izazvalo prinudno preseljenje Gradske biblioteke. Pominje se da bi Grad, rešavajući prostor za Muzičku školu “Isidor Bajić”(koja je od skora podstanar u zgradi vraćenoj Katoličkoj crkvi), od Vojske kupio bivšu kasarnu u ulici Vojvode Bojovića. Ta zgrada raspolaže sa oko pet hiljada kvadratnih metara. Ima nezvaničnih razmišljanja da Muzička škola i Gimnazija (ustupajući Biblioteci objekat u Dunavskoj 1) podele taj prostor.Prostora ima, potreban je (samo) dogovor.

PREDLOŽEN ZORAN ĐERIĆ
Upravni odbor Pozorišta mladih, jednoglasno je uputio predlog Komisiji za kadrovska pitanja Skupštine grada, da dosadašnji v.d. direktor te ustanove, Zoran Đerić, bude izabran za direktora Pozorišta. Član Upravnog odobra Pozorišta mladih, Ratko Radivojević, izjavio je za "Građanski list" kako očekuje da će gradski parlament izabrati Đerića za direktora i da će se o tome odlučivati na sednici zakazanoj za sledeću nedelju. Podsetimo da je Đerić imenovan za v.d. direktora Pozorišta mladaih, posle štrajka i prebijanja glumaca, za šta još nije utvrđena ničija odgovornost. Tada je smenjeno i celokupno rukovodstvo teatra s bivšim direktorom Tomislavom Kneževićem na čelu. Pozorište mladih, prva je ustanova pod ingerencijom grada, gde se direktor bira konkursom, a ne kao što je slučaj u drugim gradskim preduzećima, gde se direktori postavljaju po partijskoj liniji. (021)