DONACIJA PAPE BENEDIKTA XVI INSTITUTU U SREMSKOJ KAMENICI

Snažna pomoć oslabljenom srcu

Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici juče je uručena vredna donacija pape Benedikta XVI - intraaortna balon-pumpa, koja će kardiohirurgiji, intenzivnim i koronarnim jedinicama mnogo značiti za kvalitetnije lečenje terminalnih stadijuma srčane slabosti.
Donaciju je uručio apostolski nuneije u Beogradu Eugenio Sbarbaro u pratnji nadbioskupa beogradskog Stanislava Hočevara. Na donaciji vrednoj 30.000 evra zahvalila se direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti dr Nada Čemerlić-Adžić, koja je rekla da, iako je Institut danas dobro opremljen aparatima, uvek postoji potreba za još nekim novim aparatom. Ovaj poklon će doprineti kvalitetnijem lečenju bolesnika.
Po rečima upravnika Klinike za kardiohirurgiju dr Mikloša Fabrija, ovaj aparat predstavlja poslednju reč tehnike, a radi se o mehaničkoj potpori srčanom radu, kada srce više nije u stanju da snabde kiseonikom čovečje telo. Aparat predstavlja suštinski napredak u lečenju srčane slabosti i uvođenje nove tehnologije na kardiohirurgiji i kardiologiji Instituta u Sremskoj Kamenici.
J. Barbuzan

MALO KO ZNA ZA MALU CRKVU BOGATE ISTORIJE U EČKOJ

Trista leta ečanskog Nikolaja

Čitav svetlucavi prostor oko Carske bare je nekako diskretan, a vanredan. I ne čuva taj prostor svoje tajne, sve je dostupno, otvoreno posetiocu, ali, one se izgleda, čuvaju same. E sad, s koje god strane da ulazite u Ečku, sigurno ćete ugledati toranj velike katoličke crkve. Ako malo zumirate vizir, ili pak prilazite helikopterom ili kakvim eroplanom, ima ozbiljnih izgleda da ugledate rumunsku pravoslavnu crkvu. Ali, šanse su apsolutno nikakve, da , ukoliko ne znate za nju, ugledate malu srpsku crkvu Sv. Nikolaja u Ečki. Prekrivena krošnjama, toranj i krst na njemu može dohvatiti svaki NBA aktivista.
Nekako je lepo i šarmanto što je nadvisuje i parohijalni dom čija se izgradnja privodi kraju preko puta crkve Sv.Nikolaja. Protojerej Milorad Anović u Ečki je paroh od početka osamdesetih. U ona dva sparna proletnja dana pri poseti ovom Domu, tamo je uvek bio i Jefta Čvarkić, onaj što su njegovi u Ečki ’’ne zna se otkad’’. Kad je paroh Milorad došao u Ečku, beše pet ljudi na vaskršnjem jutrenju: ’’tri babe, deda Sava i Brka’’, seća se paroh.
A ko hoće da uđe u crkvu, valja mu da pređe ulicu, i onaj osedeli par izbeglica iz okoline Bratunca, što su ostali bez doma, pa ih paroh primio pod krov, zamoli da mu crkvu otključaju. I, hoće, učiniće ljudi.
Zakoračićete u godinu 1711. I koju deceniju pre toga...
Srbe je bila zadesila seoba s patrijarhom Čarnojevićem. Nekako istovremeno, Turaka je bivalo po Banatu sve manje. Usledili su Karlovački i Požarevački mir, pa se Turci povukoše iz Banata. Granica se sa Tise i Moriša 1850 , za vreme Marije Terezije, pomera na Dunav i Savu. Boreći se da očuvaju identitet, jer Austrija uređuje nacionalnu kompoziciju Banata, Srbi su tada, u skladu sa mogućnostima, gradili crkve od naboja.
U članku gđe Nade Boroš, sada direktora Arhiva Zrenjanin, o bogomoljii Sv. Nikolaja, stoji da je crkva ’’izgrađena od naboja, busenja i čerpića. Oblepljena je blatom. Toranj je drveni, ranije otvoren, a od 1883 . godine zatovoren. U tornju se nalaze tri zvona, dva mala iz 1774. i jedno veliko iz 1883. godine, izliveno u zvonolivnici u Vršcu’’. I, da je ranija prošćana ograda oko porte, zamenjena 1883. ogradom od pletene žice.
Crkva je, odmah posle Drugog svetskog rata stavljena 1946. pod zaštitu države. Tek početkom devedesetih zamenjen je krov od šindre. Po proračunu nadležnih državnih institucija, zaduženih za zaštitu spomeneka, valjalo je izdvojiti za tu zamenu ’’ 30-40000 ondašnjih maraka’’. - Dali su nam nedovoljno i za ručak majstorima, a mi smo zamenili šindru za 15 000 DM’’ - veli paroh Milorad.
Istina, uštedelo se na tome što šindra nije ručno cepana, već rezana.Sada je manje trajna.Stazu do crkve glodari su podigli, pa se preporučuje da se izbetonira podloga, te da se stara cigla po tome ređa.
- Da bismo to uradili, moramo naručiti planove koji su preskupi - veli paroh. Dok govori, ptica što kljucka drvo čuje se u tornju.
Kada paroh pre svega misli o tome da što više verujućih prigreva se pri crkvi, a on bogosluži u najstarijoj građevini u Ečkoj,u mestu koje trpi posledice balkanskih turbulencija i srpske imigracije, to pobuđuje uvažavanje i pozornost.
Prostor u crkvici mali je: levo je ženski deo, desno muški, gore balkon za hor. Prvobitni ikonostas iz godine 1744 . rad zoografa Šerbana Popovića , delom je u Narodnom muzeju u Zrenjaninu u stalnoj postavci, a delom , ta ikona Apostola i Krst, još u crkvi. I zna se šta je dužnost, pre svega paroha, pa nije čudo da je barjak i svečani krst za povorke naslonjen, baš na zoografsku ikonu iz 1744.
Odmah po dolasku spahije Lazara Lukača u Ečku, godine 1782, Srbi u velikom broju napuštaju Ečku, i ima ulica u Čenti koja se, imigrantski, zvala Ečanskom. Već 1785. Lukač naseljava Rumune iz Erdelja da zamene odlazeće Srbe. Sve do godine 1856. Srbi i Rumuni bogosluže u maloj crkvici Sv. Nikolaja. U desnoj pevnici pojalo se na rumunskom jeziku, u levoj na slovenskom.
Po podacima iz članka gđe Boroš, služba se u crkvi nije obavljala 18 godina, a od 1874. do danas, ponovo je crkva samo srpska.
No, to ne znači, kao što beše nedavno, da i rumunski crkveni velikodostojnik nije ponekad u staroj bogomolji. Skrivena, diskretna, za nju nije znao ni novi vlasnik Kaštela, kako svedoči Boroševa. A paroh Milorad veli: ’’Ni jedan odsto sveta ne zna za crkvu’’...
Petar Nešić

OD DANAS U NOVOM SADU FILMSKI FESTIVAL SRBIJE

Prvi FFS otvara Bata Živojinović

U Novom Sadu večeras počinje prvi Filmski festival Srbije, u organizaciji Filmskog Centra Srbije i “Egzita”, velika manifestacija s ciljem da afirmiše domaći film i filmsku industriju. Festival će u sali Srpskog narodnog pozorišta, svečano u 21 čas otvoriti naš poznati glumac Velimir Bata Živojinović, a nakon toga će biti prikazan film “Zavet” Emira Kusturice.
Biće to jedna od desetak domaćih premijera na ovom festivalu, zastupljenih u selekciji “Nacionalna klasa”, u kojoj će, kako je izneto na jučerašnjoj konferenciji za novinare, biti prikazano 18 filmskih ostvarenja, a među njima će se 16 takmičiti za festivalske nagrade.
Filmovi u selekciji “Nacionalna klasa” takmičiće se za sledeće nagrade “Ibis” : “Gran pri”, zatim za režiju, glavnu i epizodnu mušku i žensku ulogu, scenario, montažu, fotografiju, muziku, zvuk, kostim i masku. O nagradama u selekciji “Nacionalna klasa” odlučivaće petočlani žiri u kojem su: islandski producent i reditelj Fridrik Tor Fridrikson, francuski direktor fotografije Karlo Varini, hrvatski filmski kritičar Nenad Polimac, naša glumica Dušica Žegarac, i reditelj Boro Drašković.
U selekciji “Eurimaž” su inostrani filmovi koji će se takmičiti za poseban “Gran pri”, a o toj nagradi će odlučivati tročlani žiri u kojem su: selektor festivala “Vienale” Oto Rajter, sarajevski reditelj Jasmin Duraković i naš reditelj Gorčin Stojanović.
Kako je na konferenciji za novinare napomenuo programski direktor festivala Dragan Jeličić, iako je u stvaranju ove manifestacije bila primarna želja da se stvori jak nacionalni festival, kako bi se i na taj način uticalo na celokupnu domaću filmsku industriju, postojala je i ideja da se festival internacionalizuje, tako da je uvedena i selekcija “Eurimaž”, zamišljena kao fakultativna, ali se ispostavila kao pandan glavnom programu, i svojevrstan balans selekciji “Nacionalna klasa”.
Projekcije ove dve selekcije biće organizovane u maloj i velikoj sali SNP-a. U prodaji je sto kompleta karata po ceni od 1.290 dinara za “Nacionalnu klasu”, i 990 dinara za “Eurimaž”, a pojedinačne će stajati od 60 do 250 dinara. Karte će se, inače, prodavati na mestima gde se prikazuju filmovi.
Među ostalim pratećim programima su selekcija starih srpskih filmova “Lektira srpskog filma” u Miletićevoj ulici na otvorenom, dok će u Sokolskom domu u “Bioskopu dvorište” biti prikazivano šest odvojenih programskih celina. To su: “Srbianima” (retrospektiva srpskog animiranog filma), “Najkraći rezovi” (najnoviji dokumentarni i kratkometražni filmovi”, “Filmovi Festivala studentskog filma” (međunarodna selekcija), “Front” (filmovi nezavisne produkcije), “Studentska klasa” (domaći studentski filmovi) i “Filmovi festivala srpskog filma i fantastike”. Na ovom mestu će takođe biti prikazivani i filmovi festivala “Nova svetlost na dlanu” koji je na konferenciji za novinare predstavio Vladimir Đukelić, ukazujući da je u pitanju festival kratkih digitalnih formi.
Pored svega navedenog, jedan od festivalskih programa je i “Tribute to Emir Kusturica”, koji će, uzgred, doći u Novi Sad na projekciju svog filma, zatim selekcija pod nazivom “Život=film” s filmovima autora koji će dobiti nagradu za životno delo, i “Omaž članu žirija” koju obuhvata po nekioliko ostvarenja članova žirija.
Odvijaće se i muzički programi na Trgu slobode, u Katoličkoj porti, i još nekim mestima na otvorenom. Nastupiće pored ostalih Šabana Bajramovića, Zorana Simjanovića, grupe “Kal”, “Ritma nereda” i drugi. Tokom festivala će biti organizovane i radionice, kako je najavila je urednica programa za filmsku edukaciju Jelena Jočić, u kojima će dvadesetak mališana imati priliku da prođe kroz sve faze snimanja filma, takoće i radionica za producente, kao i seminar za filmske prikazivače. Biće organizovan i mali sajam filmskih izdavača.
Na festivalu se očekuje oko sto gostiju iz inostranstva, pomenuo je Jeličić, a takođe i oko dvesta iz Srbije. Meću gostima su predstavnici gotovo svih filmskih festivala iz zemalja u okruženju.
Festival su finansirali Grad Novi Sad, Izvršno veće AP Vojvodine i Republičko ministarstvo kulture, i, po rečima predsednika UO ovog festivala glumca Dragana Bjelogrlića, dobijene su sve obećane pare. Budžet festivala je 1.300.000 evra, iznela je direktorka ovog festivala Svetlana Jovičić, uz napomenu da je od toga iznosa, pored ostalog, finansirana postprodukcija četiri filma (120.000 evra), a da je 200.000 evra odvojeno za festivalske premijere (po 10.000 evra za svaku premijeru). Pominjući vrednost nagrada, Dragan Bjelogrlić je naveo da je “Gran pri” u selekciji “Nacionalne klase” vredan 25.000 evra, a ostale nagrade su od dve do deset hiljada evra, dok “Gran pri” u selekciji “Eurimaž” donosi 5.000 evra.
Ogranizatori ovog festivala potpisali su sa Gradom Novim Sadom ugovor na dve godine, rekao je Dragan Bjelogrlić, odgovarajući na novinarsko pitanje, što znači da će se ove i naredne godine održavati u Novom Sadu, jedino što će termin naredne verovatno biti pomeren na 20.jun. Ali, ideja je bila, dodao je Bjegrlić, da ovaj festival bude specifičan po tome što će menjati gradove i lokacije na dve, ili možda četiri godine, no, kako je rekao, ove i sledeće godine će svakako biti u Novom Sadu.
N. Pejčić

BICIKLIJADA DO LEDINACA
Kako bi se skrenula pažnja na problem Ledinačkog jezera u nedelju 8. jula održava se biciklijada od Novog Sada do Ledinaca. Radomir Delić iz Mesne zajednice Stari Ledinci pojašnjava za 021 da vožnju organizuje planinarsko društvo Adrenalin, start je u nedelju u 10 h sa platoa ispred SPENS-a a cilj je izvor Zvečan nedaleko od jezera. Vožnja će biti prilagodjena svim učesnicima, kolonu će pratiti policija, a na cilju je za sve učesnike obezbedjeno osveženje. Pored ukazivanja na problem Ledinačkog jezera cilj vožnje je i promocija zdravog stila života i rekreativnog bavljenja sportom. Prijave se mogu predati u nedelju 8. jula već od 9 h, a učestvovanje u biciklijadi od Novog Sada do Ledinačkog jezera je besplatno. (021)