Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo
na degustaciju 600 vina iz 14 zemalja
na Festivalu vina INTERFEST
od 28. do 30. juna 2007. godine

Muzički program

NIKO NE HAJE ZA ARHITEKTONSKO BLAGO ZRENJANINA I MELENAČKU VETRENJAČU

I pop Ćira se u grobu prevrće

Koliko Zrenjanin vodi računa o arhitektonskim lepoticama i etnološki vrednim objektima, najbolje svedoče slučajevi vetrenjače u Melencima, danas jedine u Banatu, Pinove vile i Sandićeve kuće. Melenačka vetrenjača, vele u Zavodu za zaštitu spomenika u Zrenjaninu, predstavlja jedan od retko sačuvanih primeraka narodnog graditeljstva.
Sazidana je 1899. godine na izlazu sela, pored puta za Bašaid. Zidana je opekom u vidu zarubljene kupe i trenutno joj nedostaju krila za hvatanje vazduha. Obzirom da je ovaj objekat, koji predstavlja kulturno dobro od velikog značaja, u dosta lošem stanju, tražio se novac za njegovu sanaciju.
Ministarstvo kulture Republike Srbije odobrilo je lane ovdašnjem Zavodu za zaštitu spomenika kulture pet miliona dinara pomoći za restauraciju dva kulturna dobra na području opštine. Jedno od njih je i vetrenjača. Radovi na obnovi trebalo je da počnu još minule jeseni, ali...
- Svi konkursi su okončani. Ni do dana današnjeg, međutim, ništa nije učinjeno na sanaciji vetrenjače. Svojevremeno je do građevine doteran kamion šljunka i na tome se stalo - priča Ivica Milivojev, predsednik Saveta Mesne zajednice Melenci, podsećajući da su kraj nje snimljeni pojedini kadrovi filma „Pop ćira i pop Spira“, nastalog po istoimenom romanu Stevana Sremca.
Po rečima Milivojeva, vetrenjača je u izuzetno lošem stanju, zbog čega ljudi iz MZ svake nedelje zovu nadležne, raspitujući se kada će konačno početi sanacija ovog raritetnog građevinskog primerka.
- Konkretan odgovor nikada ne dobijemo. Tražili smo da se vetrenjača vrati u prvobitnu formu, da se osposobi tako da opet može da melje. Želja nam je da buduća pokolenja imaju priliku da vide kako se nekada pravilo brašno. DŽaba! - setno veli Milivojev.
„Oronula lepotica“ sintagma je rezervisana za Pinovu vilu, kažu arhitekte, jednu od najvrednijih građevina ne samo u Zrenjaninu, nego i u Vojvodini. Ni ta činjenica, međutim, nije ponukala nadležne da se materinski odnose prema ovoj arhitektonskoj lepotici koja je i dalje, više godina od upozorenja da je u lošem stanju, prepuštena zubu vremena. I opasana kontejnerima.
- Pinova vila sagrađena je 1894. u vreme najživlje i najznačajnije graditeljske aktivnosti u Velikom Bečkereku. Podigao ju je Leon Štergevald, a dve godine potom kupio Ferenci Danijel u čijem je vlasništvu bila do 1919. - kaže istoričarka umetnosti Vesna Karavida.
Paja Pin, geometar po struci, postao je 1928. njen šesti po redu vlasnik. Iako je vila od 1943. godine, kada su Nemci iselili Pinove, promenila još niz stanara, ostala je upamćena kao njihovo vlasništvo.
Raskošno drveno stepenište koje je iz prostranog ulaznog hola vodilo na spratni deo objekta više ne postoji. Parket je uništen kao i ostali detalji enterijera, među kojima su izvesni primerci predstavljali spomenike ondašnjem zanatstvu - objašnjava Karavida i dodaje da je projekat obnove fasada Pinove vile urađen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu u novembru 2005. godine. Realizovan - nije.
Prema priči stručnjaka, savremeni urbis uništio je mnoge etnološki vredne stambene i privredne objekte u gradu, tako da je preostala jedino Sandićeva kuća, kao kulturno dobro od velikog značaja. U toj kući živeo je književnik i pisar Vuka Stefanovića Karadžića - Aleksandar Sandić (1836-1908), jedna od najznamenitijih ličnosti iz prošlosti Zrenjanina. Kuća se nalazi na Karađorđevom trgu broj 21.
Podignuta je oko 1790. godine po uzoru na kolonističku kuću jozefinskog perioda. Sazidana je od naboja, oblepljena blatnim malterom i pokrivena trskom. Duž cele dvorišne fasade proteže se ispuštena streha.
U pomenutom Zavodu rečeno nam je da se Opština Zrenjanin stara o ovom stambenom objektu i da je ona nadležna za njegovu dalju sudbinu. Zadatak stručnjaka Zavoda, kada bi se obezbedila preko potrebna finansijska sredstva, bio bi da osmisle projekat revitalizacije kuće.
Do sada, koliko vidimo, nije učinjeno ništa. Jednostavno, uvek iskrsnu neki „važniji“ problemi.
Željko Balaban

Trajekt između Bača i Vukovara

Trajekt između Bača i Vukovara počeće da prevozi putnike u nedelju, 1. jula, kako je i bilo najavljeno. To je definitivno dogovoreno juče u Vukovaru, prilikom potpisivanja plana kojim se utvrđuju red vožnje, organizacija rada, kao i obaveze potpisnika plana.
Prva skela kreće u nedelju, 1. jula u 7 časova iz Vukovara, a u 8.15 sati vraća se iz Bača. Prevoz putnika i robe trajektom biće besplatan, jer je Vlada Kraljevine Holandije obezbedila sredstva za nesmetano funkcionisanje saobraćaja na ovoj vodenoj deonici. Trajektom koji će svakodnevno saobraćati između Bača i Vukovara upravljaće četvoročlana posada: dvojica brodara biće iz Bača, a dvojica iz Vukovara.
- Nije bilo potrebe da odlažemo početak rada malograničnog prelaza, jer je sve spremno, ispunjeno su svi tehnički uslovi za rad skele, koju građani čekaju već sedam godina - istakao je predsednik opštine Bač Tomislav Bogunović. - Zbog toga će prelaz u nedelju zvanično otvoriti budu dozvolile, ovaj malogranični prelaz posetiće i šefovi diplomatije građani.
Početkom naredne nedelje, u zavisnosti od toga kada im obaveze to Srbije i Hrvatske Vuk Jeremić i Kolinda Grabar-Kitarović.
U ovaj projekat uključeni su i svi autobuski prevoznici, koji će putnike sa autobuske stanice u Baču prevoziti u pune sate prema malograničnom prelazu. Prvi autobus kreće u nedelju u 8 časova. M. B.

POSEBNA VALUTA ZA EXIT
State of Exit od ove godine uvodi svoju valutu, tokene, kako bi se olakšala kupovina na Exit festivalu, ali i da bi se smanjile gužve na šankovima.Tokom Exita 07 piće će se na Petrovaradinskoj tvrđavi, osim na VIP terasi, plaćati isključivo tokenima. Posetioci će dinare za tokene moći da zamene na pet punktova na Petrovaradinskoj tvrđavi i na jednom u Exit kampu. Tokeni su novac liven u gvozdenim apoenima u Zavodu za izdavanje novca, a njihova vrednost je u stvari cena pića, tako da postoje posebne kovanice za pivo koje košta 120 dinara, sok i vino 100, a mineralna voda 80 dinara. (021)

VAŠAR, A NE KULTURNA POLITIKA
Zaposleni u novosadskim ustanovama kulture predlažu da član Gradskog veća zadužen za kulturu Radovan Jokić podnese ostavku zbog neobaveštenosti i nepoznavanja propisa iz oblasti kulture. Radnici u kulturi već mesecima traže povećanje zarada, isplatu Božićnih i Jubilarnih nagrada, doslednu primenu posebnog kolektivnog ugovora, te da dobiju sve isplate koje dobijaju zaposleni u upravi grada. I dok kulturnjaci, nezadovoljni platama, najavljuju štrajk, novosadska vlast za navodno besplatne koncerte na Trgu slobode "Novi Sad s ljubalju" izdvaja više od 30 miliona dinara. Dok se prosečna zarada u glavnom gradu Vojvodine kreće iznad 30.000 dinara, zaposleni u ustanovama kulture primaju izmedju 12.000 za nižu i 28.000 dinara za visoku stručnu spremu, što je mnogo manje od plata njihovih kolega u drugim gradovima, ali i od zarada zaposlenih u gradskoj upravi. Udruženi sindikati kulture Novog Sada su još pre dve nedelje uputili zahtev za povećanjem zarada, medjutim zvaničan odgovor iz novosadske uprave još nije stigao. Član Gradskog veća zadužen za kulturu, Radovan Jokić izjavio je nedavno za 021 da je Grad nemoćan bilo šta da uradi, pošto je to u nadležnosti Vlade Srbije. Medjutim, prema rečima kustosa Muzeja grada Bogoljuba Savina, prema posebnom kolektivnom ugovoru koji je republička vlada potpisala prošle godine lokalna samouprava je obavezna da kao osnivač ustanova kulture obezbedi sredstva za ostvarivanje prava zaposlenih. Zbog neodgovornog odnosa prema zaposlenima u gradskim ustanovama kulture i nepoznavanja propisa kulturnjaci traže ostavku Radovana Jokića, za koga kažu da umesto kulturne politike nudi samo zabavu i vašar u centru grada"ispred Gradske kuće". U ustanovama kulture kojima je grad osnivač radi više od 300 ljudi, a polovina njih, uglavnom iz Gradske biblioteke, Muzeja grada, Pozorišta mladih, Novosadskog pozorišta, Ateljea 61 i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, nezadovoljno je svojim primanjima. Pored povećanja zarada traže i potpisivanje kolektivnog ugovora. Kulturnjaci kažu da su svi rokovi odavno već prošli, medjutim, ukoliko gradska uprava i dalje ostane gluva za njihove zahteve, za jesen najavljuju obustavu rada. (Smiljana Milinkov, 021)