Koncert „Pepersa” može odmah da počne

U dobrom ritmu i atmosferi, 95.000 fanova kalifornijskih rokera iz benda "Red hot čili pepers" doći će 26. juna da uživaju u Inđiji, gde je sve već spremno za veliki spektakl i koncert. Zbog bezbednost tolikog broja posetilaca i oko 30.000 žitelja, kako je istakao predsednik inđijske opštine Goran Ješić na jučerašnjoj konferenciji za novinare na lokaciji u italijanskoj industrijskoj zoni, gde će se i održati koncert, postavljeno je preko 200 pokretnih video-kamera sa centralnim nadzorom, obezbeđen je helikopter i bespilotna letelica, a, osim privatnih obezbeđenja, red će kontrolisati i najmanje 2.500 policajaca, odred specijalaca i konjička policijska brigada.
Trebalo je srediti i sve puteve, asfaltirati ih i izgraditi nove, dok će neki prilazi s autoputa biti zatvoreni za hitne intervencije, a drugi za zaštićene ličnosti. Ipak, kako je novinarima rekao zamenik direktora Direkcije za izgradnju inđijske opštine Alen Krljić, najviše pažnje je usmereno na obezbeđivanje dovoljnog broja parking-mesta, kako oko arene, tako i gradu, slobodan tok i bezbedno odvijanje saobraćaja. Apeluje se, međutim, da što više posetilaca dođe autobusima i vozovima.
Direktor Sektora za prevoz putnika „Železnice Srbije“ Miodrag Stojčić saopštio je da će, pored redovnih vozova, biti i po 13 vanrednih na relaciji Beograd – Novi Sad, što je ukupno 47 vozova, a povratna karta će biti 200 dinara, dok će "Beovoz" saobraćati produženo do Inđije i nazad. Takođe, i Saobraćajno preduzeće „Lasta“ će obezbediti polaske sa platoa Centra "Sava" na svaki sat, a po završetku koncerta, čuli smo od direkora sektora turizma Nebojše Mirovića, autobusi će kretati na svakih 15 minuta. U samoj areni , ali i po gradu, dežuraće ekipe urgentne medicinske pomoći i instalirana je poljska bolnica, a kako je rekao direktor inđijskog Doma zdravlja dr Vasa Petrović, svi lekari će imati na terenu i defibrilatore.
Kompletna arena je ograđena zidom, a bina je krenula iz Italije, dok će nekoliko desetina šlepera opreme iz Belgije stići već ovih dana. Bojan Bošković, generalni menadžer „Egzita“, najavio je i lično obezbeđenje „Pepersa“, prateće karavane sa ličnim kuvarom i medicinskim sestrama, šminkerima, teretanom... Svakako, koncert će biti najveći spektakl u Evropi, na dosad neviđenoj bini. Po Boškovićevim rečima, generalni menadžer kalifornijskog benda je oduševljen lokacijom i interesovanjem za koncert, te su zato i odobravali dodatne kontigente karata.
Za koncert „Pepersa“ još ima karata u prodaji. Ulaznice po 2.790 dinara mogu se kupiti u filijalama „Erste“ banke, na prodajnim mestima „Tiketlajna“ i „Bilet servisa“, kao i u turističkoj agenciji „Hepi turs“ u Inđiji.
G. Umićević

AMBASADORI RUMUNIJE I AUSTRIJE POSETILI VRŠAČKU OPŠTINU

„Dan Evrope” u Vršcu

Ambasadori Rumunije i Austrije Jon Makovei i dr Gerhard Jandl juče su u vršačkoj opštini organizovali “Dan Evropske unije”. U pratnji predsednika opštine Jovice Zarkule i generalnog konzula Rumunije u Vršcu Gabriela Nikole, Makovei i Jandl su na sastanku s privrednicima i studentima Više škole za obrazovanje vaspitača govorili o evropskoj zajednici i uslovima ulaska u EU, kao i o prvim iskustvima Rumunije. Potom su obišli farmaceutsku kompaniju “Hemofarm”, Sportsko-poslovni centar “Milenijum”, Rimokatoličku crkvu, Rumunsku pravoslavnu crkvu, Srpsku pravoslavnu crkvu i Vladičanski dvor.
Na konferenciji za novinare Jandl i Makovei su istakli da je poseta Vršcu krajnje prijateljska, s najboljim namerama. Makovei se zahvalio predsedniku opštine što im je omogućio da se detaljno upoznaju s Vršcem, a zatim ga pohvalio što ova južnobanatska opština već ima značajna iskustva s brojnim evropskim projektima u kojima učestvuje zajedno pograničnim županijama u Rumuniji.
- Ekonomska saradnja Srbije i Rumunije postoji, iako smo izgubili nekoliko godina na tom planu. Drago mi je bilo da čujem da “Hemofarm” ima odličnu saradnju s kompanijama u Rumuniji i da počinje tamo da investira. Rumunija, koja je uvek bila i biće uz Srbiju, i u procesu priprema za pristupanje EU, smatra da bez Srbije i bez zemalja zapadnog Balkana nema prosperitetne Evropske unije - rekao je Makovei i privrednike ovog regiona uputio da na najbolji mogući način iskoriste prisustvo generalnog konzula Rumunije u Vršcu.
Jandl je rekao da je vizija EU da će Srbija jednog dana postati punopravni član Evropske unije i da će se to desiti čim se ispune uslovi koji su poznati javnosti, a zatim je naglasio da Srbija jeste na dobrom putu. On je izrazio zadovoljstvo što su nastavljeni pregovori o stabilizaciji i pridruživanju.
- Integracija ne znači samo da nekoliko birokrata sedne za sto i dogovori neki ugovor, nego da i ljudi treba da se susreću, što je jedan od glavnih razloga naše posete. Oduševljen sam Vršcem, njegovim razvojem, i stekao sam veoma dobar utisak o gradu. Čini mi se da je ovo opština koja već punim plućima ostvaruje uspešne korake ka integraciji u EU. Time mislim i na privredni razvoj. Vršac, kao i mnogi drugi gradovi u Vojvodini, pruža odličan primer zajedništva, suživota raznih naroda. Smatramo da Vršac i Vojvodina u tom smislu mogu da preuzmu ulogu graditelja mosta ka Evropi - rekao je Jandl i uporedio Vršac s donjom Austrijom iz koje potiče.
Predsednik vršačke opštine rekao je da su se ambasadori na licu mesta uverili da je Vršac prosperitetna sredina.
- Goste smo upoznali i s našim kapacitetima i s problemima. Trudili smo se da im damo sve informacije. Prikazali smo Vršac onakvim kakav jeste. Na sastanku s privrednicima zaključeno je da u što pre treba organizovati sastanak s trgovinskim i privrednim predstavnicima ambasada Rumunije i Austrije u Srbiji, kako bi se otvorile direktne mogućnosti saradnje - rekao je Zarkula.
A. Čupić

BORBA PROTIV ZAGAĐENJA VELIKOG BAČKOG KANALA

Akcioni plan kao lek

Članak naslovljen „Dokle će šećerana zagađivati kanal?“ objavljen 18. oktobra, 1936. godine u Srbobranskim novinama, nagovestio je početak jedne ere u kojoj smo prestali da brinemo o sebi, zagađujući izvor koji nas hrani. Reč je Velikom bačkom kanalu. Još tada, početkom 20. veka, novine su pisale o šećerani koja godinama zagađuje vodu izazivajući pomor ribe koje je bilo sve manje u kanalu. Takav trend nastavljen je do današnjih dana.
Trka za profitom nije dopustila proizvođačkim gigantima poput Karneksa, Vitala, šećerana i Iskre... da misle o obavezama prema sebi i drugima, ali i prema prirodi ( to ignorisanje će kasnije značajno uticati na već pomenuti profit). Bilo je pojedinačnih pokušaja organizacija i institucija da stanu na put nemaru koji je doveo do toga da Veliki bački kanal postane najzagađeniji vodotok u Evropi, ali organizovanog delovanja svih onih koji mogu da pomognu da se ova kvalifikacija preinači u neku pozitivniju;do nedavno nije.
Akcioni plan prvi je „projekat“ koji bi, pod uslovom da ga prihvate kako zagađivači tako i ustanove koje mogu da pomognu revitalizaciju kanala, mogao da zaustavi decenijsko trovanje ovog vodotoka. Razloga za to ima, jer već sada alarmantno stanje jednako ugrožava kako stanovništvo koje koristi vodu iz kanala, tako i floru i faunu u kanalskoj vodi.
Samo neke od opasnosti i posledica nekontrolisanog ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda su zagađenje vodotoka organskim materijama i teškim metalima, moguće zagađenje podzemnih voda, degradacija vodoprivrednih objekata, taloženje mulja, prisutnost teških metala - gvožđa, mangana, olova, kadmijuma, cinka, bakra i hroma, ograničena protočna moć kanala, smanjena dubina... Procena je da na ovom potezu organsko zagađenje opterećuje kanal kao da ga koristi oko milion stanovnika.
Mere koje podrazumeva ovaj plan, a koje bi trebalo prvenstveno da utiču na smanjenje zagađenja su primena nove metodologije za obračun naknade, edukativni sastanci sa industrijom, korisnicima, laboratorijama koje uzorkuju i obrađuju otpadne vode kao i sa vodoprivrednom inspekcijom. Neophodno je i popuniti baze podataka zagađivača, utvrditi specifične parametre za svakog zagađivača posebno, odrediti bat standarde, obučiti i edukovati stručnjake javnih vodoprivrednih preduzeća o primeni Metodologije i drektivama EU. Prikupljeni novac od naknade Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ će koristiti za saniranje štete na kanalu, izmuljenje, razblaženje i održavanje kanala i objekata u funkcionalnom stanju, dok će preostali prikupljeni novac biti iskorišćen za izradu studije i glavnog projekta za uklanjanje netoksičnog i toksičnog mulja, njegovog bezbednog deponovanja i monitoringa uticaja na životnu sredinu, pripremne radove za izmuljenje i deponovanje mulja kao i radove na uređenju uzvodnih deonica po posebnim programima. Ukoliko neki zagađivači odbiju saradnju ili ne poštuju dinamiku aktivnosti Akcionog plana, protiv njih biće pokrenut postupak pred nadležnim organima.
Uloga JVP „Vode Vojvodine“ je kontrola svega što je zacrtano planom, kao i ispunjenje onih obaveza koje je preduzeće preuzelo. Nakon uklanjanja zagađenja „Vode Vojvodine“ dovode ove deonice kanala u funkcionalno stanje, obavljaju monitoring i dalju revitalizaciju kanala kroz redovno održavanje. Osnovni cilj Akcionog plana je da svi zagađivači prestanu da ispuštaju neprečišćene otpadne vode u kanal kako bi se mogli da počnu radovi na sanaciji i revitalizaciji.
L. Niković

Olakšice za zagađivače Odlukom o visini naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata utvrđene su finansijske olakšice kako bi se podstakli zagađivači da učine prve korake u sprečavanju zagađivanja kanala. Pod tim se podrazumevaju izrada tehničke dokumentacije i glavnog projekta, ali i izgradnja uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Za 10 odsto naknade će biti umanjene zagađivačima ukoliko obezbede odgovarajuće podloge i ostvare saradnju sa nadležnim institucijama. Za 20 odsto biće smanjena naknada ukoliko izrade glavne tehnološke i građevinske projekte postrojenja za prečišćavanje voda, dok će maksimalno smanjenje dažbina, u iznosu od 80 odsto, dobiti oni koji otpočnu izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

21 UTVRĐENJE U SRBIJI
U Srbiji postoji 21 utvrđeni grad ili ostaci nekadašnjih utvrđenja i svi su na listi kulturnih spomenika od nacionalnog značaja. Neki se nalaze i na svetskim listama kulturno-istorijskih spomenika, rečeno je juče na inicijalnom sastanku Sekcije tvrđava i ostataka utvrđenih gradova Srbije. Na sastanku je formirana radna grupa koja bi trebalo da za septembar, kada se budu održavali Dani evropske baštine, priredi publikaciju o arheološkim, istorijskim i kulturnim osobenostima tvrđava na teritoriji naše zemlje. Osim u Beogradu, tvrđave ili njihovi ostaci su Petrovaradin u Novom Sadu, Maglič kod Kraljeva, Markovo kale kod Vranja, Hisar u Prokuplju, tvrđava u Ramu, Fetislam u Kladovu, Vršački zamak, kao i tvrđave u Šapcu, Nišu, Rasu, Golupcu, Užicu, Kruševcu, Stalaću, Zvečanu i Novom Brdu na Kosovu, Smederevu, Baču, utvrđenje manastira Ravanica i Resava. Cilj Sekcije tvrđava i ostataka utvrđenih gradova je organizovanje opština i gradova u Srbiji na čijoj se teritoriji oni nalaze radi zajedničkog nastupa u promotivnim i turističkim aktivnostima, kao i zajedničkog pristupa fondovima za obnovu evropskog kulturnog nasleđa. Tvrđave su različitog stepena očuvanosti, mnoge su restaurirane, a ne mali broj je i zapušten, pa je direktorka "Beogradske tvrđave" Ljiljana Obradović rekla da je osnovna namera pokretanje lokalnih zajednica radi investiranja u proces revitalizacije tih tvrđava i njihovog uključenja u kulturni turizam. (B92)

USTAV EU ILI NE?
Čelnici 27 zemalja članica EU danas raspravljaju o budućem institucionalnom okviru Unije. Nemačka, koja trenutno predsedava EU, nudi "pojednostavljeni" tekst ugovora sa najvažnijim delovima evropskog ustava odbačenog pre dve godine na referendumima u Francuskoj i Holandiji. I pored neslaganja koje vlada u bloku, svih 27 država slaže se da EU mora brzo usvojiti novu knjigu pravila kako bi se modernizovao složeni sistem donošenja odluka, stvoren kada je Unija imala 15 članica. (Slobodna Evropa)