VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608
  15. jun 2007.

vojvodina.com

arhiva


  PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 15. 06. 2007.

  SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 15. 06. 2007.

Tvrđava kažnjena zbog lokalnog ili nacionalnog nemara?

Dva su viđenja zašto je Petrovaradinska tvrđava - kao prostorno-istorijska celina - skinuta sa preliminarne liste Uneska: novosadsko i beogradsko. Prvi smatraju da ne postoji dovoljno dobar razlog za takvo što, a drugi da Tvrđava ne ispunjava osnovnu uslov i to baš taj birokratski. Istina je da Tvrđava još uvek nema status spomenika kulture od izuzetnog nacionalnog značaja, ipak proces je, kažu u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, u toku i očekuju, po rečima direktora Đorđa Srbulovića, da ga završe za nekoliko meseci.- Septembra prošle godine Republički Zavod kao jedini ovlašćeni da daje takve predloge i kao služba zaštite kulturnih dobara je sačinio listu predloga među kojima je bila i Petrovaradinska tvrđava.
Tada je Zavod bio itekako upoznat sa svim onim naporima gradskog Zavoda i ostalih ustanova kulture na očuvanju Tvrđave i na njenoj što boljoj prezentaciji. Tako da je dobro znao šta predlaže i zašto. Međutim, ova sednica Komisije za saradnju sa Uneskom i zapisnik sa nje koji sam tražio pokazuju da stvari idu u sasvim drugom pravcu - rekao je juče na konferenciji za novinare Srbulović i pročitao deo iz zapisnika Komisije koji se odnosi na skidanje Tvrđave sa liste.
“ Stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije i Grada Beograda kao i Zavoda za zaštitu prirode nakon sprovedenog postupka u svojim institucijama, a po dogovoru sa ekspertskog sastanka 22.maja izneli su Komisiji za saradnju sa Uneskom predloge kulturnih i prirodnih dobara koje bi trebali kandidovati za preliminarnu listu svetske baštine. predložene su beogradska tvrđava Kalemegdan, Petrovaradinska tvrđava, manastir Manasija, Caričin grad, Vinča...Član komisije Slobodan Mašić predložio je da se na listu uvrsti i Sirmijum, arheološko nalazište kod Sremske Mitrovice. Sanja Kesić iz republičkog Zavoda iznela je stav da svako predloženo dobro mora da ima i svetski značaj, a ne samo nacionalni. Gorica Mojović smatra da bi Petrovaradinsku tvrđavu trebalo skunuti jer se ne nalazi na nacionalnoj listi i samim tim ne može biti na preliminarnoj listi za Unesko. Direktorica republičkog Zavoda Gordana Marković smatra da broj za listu nije ograničen i da mogu da ostanu i Petrovaradinska tvrđava i Sirmijum. Komisija j e na kraju odlučila da se Tvrđava skine sa liste i da se zameni Sirmijumom jer on ima svetski značaj i nadnacionalnu vrednost. “
Jedini razlog, kako je za “Dnevnik” rekao predsednik Komisije za saradnju sa Uneskom Jovan Ćirilov je, ipak, to što Petrovaradinska tvrđava u momentu revizije preliminarne liste nema status spomenika kulture od nacionalnog značaja.
- Ja sam bio taj koji je Tvrđavu i stavio na listu za Unesko, ali na ovom sastanku Komisije je utvrđeno ona nema ispunjene sve birokratske uslove, te je skinuta i ja tu ništa nisam mogao. Bez ikavih problema biće vraćena na listu, ali mora imati status spomenika od izuzetnog značaja za državu koja je predlaže. To je osnovni uslov uvek bio. Čim to bude sprovedeno sazvaćemo hitan sastanak i vratiti je, jer niko ne osporava njen značaj. Ona je zbilja vredna i važna za svetsku baštinu - objasnio je Ćirilov koji je nakon razgovora sa “Dnevnikom” pozvao i direktora Srbulovića i to mu rekao, na šta je Srbulović tražio tu izjavu pismeno.
Gradski se Zavod, kako je rekao Srbulović, obratio Munistarstvu spoljnih poslova, Komisiji za saradnju sa Uneskom koja je pod ingerenicjom tog ministarstva i republičkom Zavodu sa molbom i zahtevom da se jedna formalno-birokratska začkoljica ne može da bude smetnja kandidaturi Petrovardinske tvrđave .
- Tražili vreme da elaborat urade kako treba i da je bilo dobre volje do ovog ne bi došlo. Zavod je brigu i dokumentaciju o Tvrđavi preuzeo od 1996. godine. Imajući u vidu na svu problematiku zaštite starog gradskog jezgra i ograničen broj ljudi, nismo mogli početi sa novim predlogom odluke o dizanju stepena zaštite Petrovardinske tvrđave. Sada smo dobili prostor na Tvrđavi i osnovali tim koji je počeo da radi izuzetno obimnu dokumentaciju i elaborat o Tvrđavi, jer poslednji koji imamo je iz 1949. godine koji se završava rečima “Smrt fašizmu!” - objasnio je Srbulović.
aleksandra.vidanovic@dnevnik.co.yu

Kome u Novom Sadu ne odgovara proglašenje?
- To je jedna svinjarija koja je sve drugo samo ne stručno mišljenje i činjenica. Mislim da je to politička stvar. Petrovaradinska tvrđava ima svetsku arheologiju, jer se paeolit ne nalazi na svakom ćošku. Međutim, ako Tvrđava nekom smeta iz sujete, ja nemam argumente da je odbranim, jedino ako komisija izađe sa konkretnim činjenicama - izjavio je vidno razočaran arheolog-kustos Muzeja grada Radovan Bunardžić i postavio pitanje kome to i u Novom Sadu ne odgovara da Tvrđava bude zaštićena kao svetska baština.
Kako do proglašenja
Put proglašenja spomenika kulture je sledeći: elaborat se predaje Republičkom Zavodu, on ga prosleđuje Ministarstvu kulture uz sve provere, ono ga prosleđuje Vladi Republike Srbije, a ova Skupštini Srbije.
Oštećeni Petrovaradinci
Petrovardinci pregovaraju sa Evropskom unijom o restauraciji Petrovardinske tvrđave i Podgrađa i smatraju da će te pregovore zakočiti odluka Komisije za saradnju sa Uneskom. Oni se pribojavaju da sada EU izdvojiti novac koja je nameravala za tu svrhu. Savet Mesne zajednice Petrovardin i građani Petrovaradina su šokirani odlukom Komisije za saradnju sa Uneskom koja je proglasila Petrovardinsku tvrđavu kulturno-istorijskim spomenikom od lokalnog značaja, kaže se u njihovom saopštenju. Građani Petrovardina sumnjaju u kompetentnost Komisije i pitaju da li su njeni članovi ikada bili na Tvrđavi i u Petrovaradinu.

KAKO ĆE NACIONALNE ZAJEDNICE DOBITI SVOJE PREDSTAVNIKE U SKUPŠTINI VOJVODINE?

Upis u birački spisak po nacionalnoj pripadnosti

Birački spisak, čini se, biće ključ za ostvarivanje prava nacionalnih zajednica u Pokrajini da u narednom sazivu Skupštine Vojvodine imaju svoje predstavnike. Ti izbori, inače, treba da budu raspisani najkasnije do kraja ove godine a kako stvari stoje, kao nikad pre zavisiće od volje birača – tokom, naravno, samog izbornog dana, no ništa manje i mesecima pre toga.
Ako na predstojećoj sednici 19. juna pokrajinski poslanici usvoje predlog o izmeni i dopuni Odluke o izboru poslanika u Skupštini Vojvodine, osam nacionalnih zajednica s teritorije Pokrajine moglo bi u tom domu, nakon narednih izbora, da ima 12 predstavnika. Koliko će na kraju imati, zavisiće, pre svega, od uspeha opsežnih izbornih predradnji čiji će nosioci, prema slovu predložene odluke u koju je “Dnevnik” imao uvid, biti nacionalni saveti.
Na borbu za mandate, kako se predviđa predlogom odluke, mogu da računaju samo nacionalne zajednice koje do donošenja ove odluke imaju već formirane nacionalne savete a, prema poslednjem popisu stanovništa, “imaju najmanje 10.000 pripadnika s prebivalištem na teritoriji Pokrajine”.
Taj kriterijum ispunjava osam nacionalnih zajednica i, srazmerno podacima s poslednjeg popisa stanovništva, poslaničke mandate mogli bi da imaju Mađari (tri), Slovaci (dva), Hrvati (dva), i po jedno Romi, Rumuni, Bunjevci, Rusini i Makedonci. Predlog odluke predviđa da se predstavnici tih nacionalnih zajednica biraju po većinskom izbornom sistemu u Pokrajini kao jednoj izbornoj jedinici.
Međutim, izbor predstavnika nacionalnih zajednica “biće spoveden ako u poseban spisak nacionalnih zajednica bude upisan broj koji je za jedan veći od 50 odsto punoletnih pripadnika nacionalne zajednice prema podacima s poslednjeg popisa stanovništva”. Šta će se desiti ukoliko neka nacionalna zajednica ne ispuni taj kriterijum? Pa lepo, taj madnat, ili mandati, “pripada(ju) broju poslanika koji se biraju po proporcionalnom sistemu”.
Čim pomenuta odluka bude usvojena, na scenu stupaju nacionalni saveti koji će narednih meseci iz sve snage, tim pre jer je leto pred nama, morati da se potrude da bi svoje sunarodnike umilostivili da se pojave na određenom mestu i upišu u birački spisak. Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Laslo Joža objašnjava za naš list da će se u birački spisak upisivati isključivo na osnovu inicijative građana.
– Uloga nacionalnog saveta u celom tom poslu je da bude servis koji treba na razne načine da motiviše građane da kroz upis u birački spisak ostvare svoje pravo da imaju predstavnike u Skupštini Vojvodine – navodi Joža, koji je i koordinator svih nacionalnih saveta u Srbiji.

Tri listića
Uz listiće na kojem su kandidati koji se biraju po većinskom, odnosno stranke koje se biraju po proporcionalnom sistemu, registrovani glasači – pripadnici nacionalnih zajednica dobiće i treći, na kojem su kandidati njihove zajednice za poslanike. Glasa se za onoliko kandidata koliko poslaničkih mesta je predviđeno toj nacionalnoj zajednici. Za poslanika je izabran kandidat koji je dobio najviše glasova, odnosno kandidati koji su dobili najviše glasova.

Prema poslednjem popisu u Vojvodini živi 290.000 Mađara, od toga, procena je, njih oko 220.000 je s pravom glasa. Mađarska nacionalna zajednica je najbrojnija među manjinskim zajednicama u Pokrajini i, samim tim, njen nacionalni savet moraće da radi i preko svojih mogućnosti kako bi, aproksimativno, najmanje 110.000 ljudi bilo upisano u birački spisak.
To što ostale nacionalne zajednice imaju između 15.000 i 56.000 pripadnika, međutim, ne mora da znači da je njihovim nacionalnim savetima u startu olakšan posao. Svi će oni iznad svega svoje sunarodnike morati da uveravaju u to da je s Miloševićevom erom i prebrojavanjem krvnih zrnaca zauvek završeno.
Joža ne poriče da je među pripadnicima nacionalnih zajednica još sveže sećanje na devedesete godine prošlog veka, ali napominje da kod nekih ni ružna sećanja na četrdesete – još nisu potpuno izbledela. Međutim, i pored toga, Joža veruje da to neće u velikoj meri uticati na motivisanost pripadnika nacionalnih zajednica.
– Ovo je ipak 21. vek – podvlači Joža. – Upisom u birački spisak pripadnici nacionalnih zajednica, naime, ne ostvaruju samo svoje pravo da imaju predstavnike u Skupštini Vojvodine već i da, u perspektivi, na direktnim izborima biraju članove nacionalnih saveta. Mislim da su to jaki razlozi koji će, uz kampanju koju budemo vodili, biti dovoljni da pripadnike nacionalnih zajednica motivišemo na to da se upišu u birački spisak.
Sudeći po predlogu odluke, za upis u poseban birački spisak biće dovoljno da građanin priloži svojeručno potpisanu izjavu da se smatra pripadnikom nacionalne zajednice. Upis je dozvoljen samo u jedan birački spisak, a u slučaju podnošenja više zahteva, punovažnim će se smatrati upis po zahtevu koji je prvi evidentiran. Nacionalni saveti će moći da odbiju zahtev za upis ukoliko se utvrdi da se podnosilac zahteva – lažno predstavio. Prema našim saznanjima, pravilnik o upisu u birački spisak, koji je još u izradi, predviđaće da savetima budu na raspolaganju podaci s poslednjeg popisa stanovništva. To drugim rečima znači da nije važno kako se neko nacionalno oseća već ono što je u poslednjem popisu naveo u rubriku “nacionalna pripadnost”. Time se, dalje saznajemo, prenebregava mogućnost da se u birački spisak upisuju “uljezi” iz stranaka. Imajući u vidu nedavnu prošlost, trebalo bi očekivati da u nacionalnim savetima u kampanji naročito stave akcenat na to šta čin izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti omogućava, u smislu prava, te suštinu pozitivne diskriminacije, budući da po Ustavu Srbije niko nije obavezan da se izjašnjava o nacionalnoj pripadnosti. Ti podaci, međutim, neće ostati dostupni samo nacionalnim savetima i stoga će saveti morati, ili bi barem bilo preporučljivo, da svoje sunarodnike detaljno upoznaju s daljom sudbinom posebnih biračkih spiskova. Neki, međutim, upozoravaju na to da bi predočavanje činjenice ko će sve tim podacima raspolagati kod određenog broj ljudi mogalo da izazove strah od eventualne manipulacije tim podacima.
Predlog odluke o izboru pokrajinskih poslanika predviđa sledeću proceduru: nakon što sačine tzv. posebni birački spisak, nacionalni saveti su dužni da ga 30 dana pre izbora dostave Pokrajinskog izbornoj komisiji. Ova, opet, poseban birački spisak dostavlja “organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za vođenje opšteg biračkog spiska”.
Tog trenutka do tada privatna stvar postaje javna. Podaci o nacionalnoj pripadnosti, naime, unose se u opšti birački spisak tako da se u prostoru za primedbe kod svakog birača unosi oznaka: za pripadnike mađarske nacionalne zajednice “Mđ”, za Slovake “Sl”, Hrvate “Hr”, za Rome “Ro”, za Rumune “Ru”, za Bunjevce “Bnj”, za Rusine “Rs” i za Makedonce “Mk”. U skladu s tim slovnim oznakama PIK će biračkim odborima slati izborni materijal.
Denis Kolundžija

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 15. 06. 2007.

DANI NOVOSADSKOG JEDRENJA
Dani novosadskog jedrenja, dužinska regata Memorijal "Nemanja Pavlović", održaće se za vikend. Prva etapa voziće se u subotu od Begeča do Novog Sada, odnosno šipca pre Štranda, od 12 do 15 časova. Druga etapa planira se za nedelju od Jedriličarskog kluba do Sremskih Karlovaca, od 10 do 13 časova. Direktor Jedriličarskog kluba "Vojvodina", Laslo Čizmar, kaže za "Dnevnik" da će u regati učestvovati sve klase jedrilica i poziva sve zainteresovane na učešće. (021)

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

DRUSTVO | POLITIKA | KULTURA | SPORT | IZ MEDIJA | ZANIMLJIVOSTI | ARHIVA

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com