LIDER LSV UPOZORIO DA BI POSLE KOSOVA MOGLO BITI OTVORENO PITANJE VOJVODINE

„Čanka treba shvatiti ozbiljno”

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da će se posle rešavanja statusa Kosova otvoriti i pitanje autonomije Vojvodine.
– Nakon rešavanja statusa Kosova, nedostajaće jedan odgovor. Odnosno, kako može od osam federalnih jedinica bivše Jugoslavije da postoji sedam odgovora? Jedan odgovor nedostaje, a to je Vojvodina. Kako će taj odgovor glasiti, to zavisi od nas – rekao je Čanak.
On je na tribini LSV “Zašto menjati Ustav” naveo da je Vojvodina 1918. godine ušla u Kraljevinu Slovenaca, Hrvata i Srba sa svojom teritorijom, autonomijom, svojim stanovništvom i svojom privredom i dodao da je od tada pokrajina raznih Jugoslavija, kao i Državne zajednice Srbije i Crne Gore, ali da se u sastavu nezavisne Srbije našla tek od usvajanja Ustava prošle godine.
– Nenad Čanak zapravo nije rekao ništa novo, odnosno drugačije od sadržaja političkog programa Lige socijaldemokrata Vojvodine – kaže za „Dnevnik” urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović. – Razlika je samo u tome što se od slučaja do slučaja menjala terminologija, odnosno radikalnost sa kojom je on iznosio te stavove. Ali oni se u suštini svode na otvoreno pozivanje na promenu ustavnog položaja Vojvodine, s tim što je esencija nekada „samo” zahtev za konfederalizacijom Srbije (Vojvodina – republika), a nekada se ide do pretnje secesijom. U stvari, najinteresantnije je to kada lider LSV plasira koju od verzija. Ovoga puta je očigledno on, ili, možda, neko negde drugde, zaključio da upravo sada treba izaći sa direktnom pretnjom. Sigurno je jedino da nikako ne treba potcenjivati tu vrstu najava, jer Nenad Čanak ipak predstavlja izvesnu snagu u političkom životu Vojvodine.
Po Vukadinovićevoj oceni, Beograd bi morao da ima mnogo više sluha za ono što se dešava u Vojvodini. I to, navodi, ne samo u smislu da je propustio priliku da blagovremeno izađe u susret nekim opravdanim zahtevima Pokrajine, nego i što mora mnogo ozbiljnije da shvati upozorenja i pretnje koje upućuju ne samo lider LSV, nego i pojedini spoljni faktori, poput nemačkog ambasadora Andreasa Cobela ili predsednice Komisije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak.
– Greška je što se Beograd, a u prvom redu DS i DSS, nisu odlučnije suprotstavili ovakvim i sličnim signalima i porukama kakve upućuju gospodin Čanak i neki drugi politički faktori. Generalno, Beograd očigledno potcenjuje značaj, pa i potencijalnu zapaljivost pitanja Vojvodine i to bi mu se moglo osvetiti. Kada Nenad Čanak kaže da će, posle Kosova, biti otvoreno i pitanje Vojvodine, onda to predstavlja i svojevrsno samoispunjavajuće proročanstvo, odnosno najavu da će on ili neko njemu blizak to pitanje svakako pokrenuti. A razlog može biti prikupljanje odmetnutih autonomaških glasova, koji su se u poslednje vreme okretali nekim drugim političkim snagama, poput LDP-a. Ali može biti i u funkciji dodatnog pritiska na zvanični Beograd da prihvati nezavisnost Kosova – zaključio je Vukadinović. V. Čv. - M. S.

Dogovor umesto Ustava „Ustav Srbije ne nudi izlaze za neka pitanja koja se tiču autonomije Vojvodine i odgovore na njih verovatno ćemo dobiti tek u dogovoru političkih elita”, ocenila je na tribini “Zašto menjati Ustav” profesorica ustavnog prava dr Marijana Pajvančić i kao primer navela da statut Vojvodine, prema Ustavu, mora da dobije saglasnost republičkog parlamenta, ali se nigde ne navodi u kom roku ta saglasnost mora da bude data, kao što ne piše ni šta se dešava ukoliko nje ne bude.„Takve stvari će, očigledno, morati da budu rešavane dogovorom”, obrazložila je Marijana Pajvančić, ocenivši da je dovoljan dokaz tvrdnje da je novi Ustav loš to da ga ni oni politički faktori koji su ga doneli – sada ne poštuju.

POD BEDEMIMA BAČKE TVRĐAVE MAKLJALI SE MODERNIZOVANI SRPSKI VITEZOVI

I gospe sekirama žestoko mlate

Dočekala je drevna bačka tvrđava da posle tri veka, još od Rakocijeve bune, kad je spaljena i razrušena, opet bude poprište viteškog ratovanja. Revijalnog, doduše, jer su najstariji bački grad minulog vikenda pohodili prestonički entuzijasti iz “Svibora”, udruženja koje neguje srednjovekovnu srpsku tradiciju, stare megdane i borilačke veštine. U eri teledirigovanih prijektila, kada se zaraćene strane često i ne vide, turistički projekt “Vekovi Bača” prilika je da mlađani vitezovi pokažu šta su nekad značili prava bitka i duel “jedan na jedan”.
Nakon svečanog defilea, kada je viteška povorka odevena u nošnje davno prohujalih vremena, u pratnji lepih gospi i sitne dečice - vitezova pripravnika, prošla bačanskim ulicama, oklopnici i pratnja im stadoše naspram čuvene Donžon kule, najočuvanijeg dela nekad slavnog kaštela. Dok su učesnici defilea čekali zvaničan početak viteških igara, desilo se nešto što je, na ne baš sjajan način, potvrdilo koliko je viteško čojstvo potrebno negovati, te takav pelcer mladim naraštajima nakalemiti: grupa derana je prevazišla sve granice detinjih mangupluka, pa su s jednog prozora kule po publici počele padati sitne ciglice i ko zna gde nađeni predmeti. Okupljeni svet je s nevericom gledao šta se dešava, a parče opeke pade na glavu dečaka koji je stajao kraj roditelja, te ga raskrvari. Dok je otac nosio uplakanog mališana, beše jasno da balavurdija baš debelo pretera.
- Treba istući roditelje - čulo se iz mase.
U kulu uleteše dvojica policajaca i iz nje izvedoše poveću grupu klinaca, od kojih je najstariji imao dvanaest godina, a najmlađi šest-sedam. Epilog: nakon kraćeg razgovora, nalevo krug i - kući. Loš početak viteške karijere, sem ako nisu izvukli pouku da se krišom i s leđa ni na čiju glavu ne baca kamenje.
A pravi oklopnici počeše da demonstriraju svoje veštine, jer pravi vitez mora znati “stići i uteći, i na strašnom mestu ostanuti”. Prva disciplina beše bacanje nečega što liči na krst čiji su krajevi zašiljeni, a sviborci ga nazivaju sekirom. Uz zvuke srednjovekovnih melodija, koje su pratile ceo program, sekire počeše da se zabadaju u tri spojene daske. Ko u jednom krugu najmanje sekirčadi zabode, ispada, i tako sve dok se pobednik ne dobije. U ovoj disciplini i mlađane gospe su pokazale da znaju rukovati oštrim predmetima i po veštini ne zaostaju za muškinjem. Ništa manje vešte nisu bile ni u drugoj disciplini, kada je palicom gađan gong – na drvetu okačen štit.
Ubrzo se ispostavlja da ovo beše samo zagrevanje za glavne bitke, kada devojke sa strane prate muška makljanja. U viteškom ringu, prostoru ograđenom drvima umesto konopcima, uđoše borci i nakon pozdrava “pomoz bog” poče nadmetanje. Svi borci demonstriraše rvanje “u koštac” i “u pojas”, te vučenje rukama, u kom je poražen onaj ko prvi izgubi ravnotežu, baš kao i u disciplini kad obojica vitezova sednu, zajedno uhvate sekiru između sebe, pa stane natezanje ko će koga preko glave prebaciti. U viteškom nadmetanju slede prave borbe mačevima, maljevima i mlatovima, kada sevnu jatagani i štitovi, te udare salme (lanac s kuglom na kraju), pa sve pršti od udaraca i mlaćenja.
- To, udri ga – začu se iz mase kad je nekom od prisutnih očigledno zatreperio gen predaka.
- Debeli je najjači - bio je čest komentar okupljenih kad je vitez po imenu Stevan s lakoćom rasturao protivnike, što snažnim udarcima mačem ili štitom, što jednostavnim odgurivanjem po principu fizike “masa puta ubrzanje”. A Stevan je sve samo ne debeo. Od šefa sviboraca saznasmo da ovaj korpulentni delija ima 120 kila nakarikanih od snažnih mišića, što je demonstrirao kad je bez ikakvih problema nosio trojicu saboraca, kao nekad vitezovi kad su s bojišta spasavali ranjenike.
Dušan Knežić
Foto: D. Dozet

BLAGORODNI BAČKI VOĆNJACI NAPUNILI JUNSKE TRPEZE

Feketićka crna višnja biće naš brend

FEKETIĆ: Feketićka crna višnja našla se u subotu u raznim varijantama, na bogato postavljenom stolu na terasi Doma kulture u Feketiću. Povod za ovu gozbu je obeležavanje Dana feketićke višnje, pa su svi gosti, a bilo je i onih iz inostranstva, najviše iz Mađarske, imali priliku, da uživaju u kolačima, da probaju rakiju, sokove, kompot, i sve to naravno od feketićke crne višnje.
Vredne žene iz udruženja „Hestia” napravile su petnaestak vrsta kolača. Višnja je glavna, a ostalo je prepušteno mašti vrednih domaćica. Ponuđene su razne varijante štrudli, kremastih kolača, pa višnje u kombinaciji s čokoladom. Sve u svemu, nije bilo moguće da se proba sve, a teško je bilo odlučiti se šta da se degustira. Pre kolača mnogima je prijala rakija od višnje, a posle su se svi zakiselili sveže ubranim crnim feketićkim plodovima. Feketićka crna višnja je poseban tip višnje, koja ima zaštićeno geografsko poreklo, a kako je rekao predsednik Saveta Mesne zajednice Feketić Bela Bojtoš, radi se na tome da feketićka višnja bude zaštićena kao posebna svetska sorta višnje. Upravo zbog toga, u Feketić je došao iz Budimpešte i poznati stručnjak za višnje i trešnje, profesor Apoštol. On će održati predavanje tamošnjim poljoprivrednicima i poučiti ih kako što pre da dođu do svog brenda.
Pažnju gostiju privukli su i izloženi ručni radovi, koji su takođe delo žena iz „Hestie”. I dok su se domaćini i gosti družili na terasi Doma kulture, na bazenu se uveliko krčkao pasulj u nešto više od deset kotlića, a bilo je organizovano i takmičenje u nadvlačenju konopca. Mališani su u parku mogli da se iskaču u velikom gumenom dvorcu, da se vrte na ringišpilu, a u ulici ispred Doma kulture bile su postavljene tezge na kojima su se nudila licidarska srca, bonbone, kretoš alva, igračke, staklene flaše raznih oblika, drvena burad, a udruženje odgajivača koza iz Malog Iđoša ponudilo je proizvode od kozijeg mleka. Na prodaju su bili tvrdi sir, sirevi sa raznim začinima, šampinjonima, maslinama, suvim šljivama, orasima. Ovo društvo proizvodi i ljuti sir, sir sa kimom, povrćem, zatim maslac od kozijeg mleka, a specijalitet im je kulen od jarećeg mesa.
Gosti su imali priliku da vide voćnjake porodice Horkai i Konc, vinski podrum „Vinum lodi”, da uživaju u svečanom defileu vinskih redova i maškara iz Mohača, da igraju na uličnom balu sve do ponoći. Dani feketićke višnje završeni su juče revijalnom fudbalskom utakmicom Fudbalskog kluba „Jadran Feketić”.
N. Knežić

SVETSKI KUP U NOVOM SADU
Svetski kup u stonom tenisu za osobe sa invaliditetom, biće održan od 13. do 17. juna na Spensu. Naš najbolji stonoteniser u konkurenciji sportista s invaliditetom, Zlatko Kesler, kaže da će osim na Svetskom kupu u Novom Sadu, sportisti imati prilike da na još nekoliko takmičenja u toku godine izbore kvalifikacije za Paraolimpijske igre 2008. godine.
"Pored mene koji sam već obezbedio vizu, učešće je izborila i Borislava Berić, koja je trenutno šesta na rang listi, a 16 odlazi iz njene kategorije. Nada Matić je trenutno 15. i ima sasvim realne šanse da se nađe na Paraolimpijskim igrama. Takođe i Ilija Đurašinović. Iz njegove kategorije odlazi 18. igrača, a on je trenutno 16.", objašnjava Kesler.
Na novosadskom bodovnom kvalifikacionom turniru za Peking 2008., učestvovaće skoro 200 sportista iz 22 države, među kojima su i tri vanevropske. Kesler kaže da za sada nema primedaba na organizaciju: "Gradsko saobraćajno preduzeće nam je izašlo u susret, tako da će nam obezbediti četiri autobusa koja mogu da koriste osobe u kolicima. U Hotelu "Park" će biti smešteni svi takmičari, zato što je hotel prilagođen osobama sa invaliditetom. Što se tiče Spensa, taj objekat je svakako prilagođen potrebama sportista, pa tako i onih sa invaliditetom".
Kup će se održati Maloj i Stonoteniskoj dvorani Spensa, mečevi će počinjati u devet ujutru, a ulaz je besplatan. (021)

TROJE MEĐU ŠEST
Nakon uspeha srpskih tenisera na Rolan Garosu, njih troje je među šest na objavljenim svetskim listama. Jelena Janković je od danas zvanično treća teniserka sveta, dok je Ana Ivanović šesta. Novak Đoković se vratio na poziciju broj četiri.
Podsetimo, Ana Ivanović nije uspela da osvoji svoj prvi Gren slem u karijeri pošto je u finalu Rolan Garosa ubedljivo izgubila od prve teniserke sveta Žastin Enan sa 6:1, 6:2. Belgijanka je po treći put zaredom osvojila turnir u Parizu i zaradila milion evra, dok je našoj teniserki pripalo pola miliona. (021)