Živko ga kuša, Jadranka ne maši

Još od kada su Evropljani, nakon pohoda radoznalog Kolumba, iz Južne Amerike doneli biljku u botanici poznatu kao Phaseolus Vulgaris, teško da je pasulj, suljpa, pasuljčina, prdavac, gravče ili kako ga već narod naziva, doživeo veće trenutke slave negoli u subotu na trećoj temerinskoj „Pasuljijadi“. U čast mahunastog povrća bez kojeg se domaća trpeza ne može zamisliti, entuzijasti iz eko-udruženja „Vodomar“ upriličiše opuštajuće takmičenje u kuvanju pasulja na koje se odazvalo do sada rekordnih 118 ekipa, razasutih duž temerinskog Vašarišta.
Raspalili su kuvari vatrice, okačili kotliće i lagano je počelo nadmudrivanje. Posebno su u oči upadala imena ekipa, koja su po propozicijama brojale od dva do deset članova. Osim imena firmi, ustanova i radnji, behu tu i „Šogori“, „Rokabili“, „Zbrda-zdola“ , „Od sutra na dijeti“... Ovima poslednjepomenutima ime naročito odgovara, s obzirom na to da im većina ekipe sigurno ne vaga ispod stotke, s pojedinim članovima koji daleko premašuju tu cifru na kantaru.
Originalnosti nema granice, pa se među silnim kotlićima našao i jedan zemljani ćup, i to u ekipi „Ćumurdžije“. Doznali smo i zašto je to tako.
– Lakše je zbog vatre, manje se loži, a i ukus je bolji – objašnjava kapiten porodične ekipe. – Ćup ima svojstva kao moderni ekspres-lonac, sav sadržaj i svi ukusi ostaju unutra – veli vođa „Ćumurdžija“.
U pozadini svakog kotlića sede i provode se prijatelji i rodbina pasulj-majstora, jer neko mora da pokusa ono što se napravi. Najveselija atmosfera beše, činilo se, ispod šatorčića ekipe „Banjoni“ iz Temerina.
– Uživanje i zezanje gde god da smo i šta god da radimo – to je naša deviza! – objašnjava Dragan Vojvodić, član „Banjoninaca“. – Ne živi se hiljadu godina, prema tome, šta ćete piti? A šta, recept vas zanima? Ne znam, kod nas pasulj kuvaju neoženjeni, takvo je pravilo. Da i oni bar s nešto znanja uplove u bračne vode – objašnjava „Vojvoda“, ali nakon salvi smeha ipak dobijamo osnove procedure kotlićarskog pasulja za onoliko osoba koliko se skupi da ga jedu.
Pasulj se kuva zajedno s kolenicama (bez kostiju i kožure), a kad proključa, voda se baca i sipa se nova, a potom sledi ubacivanje crnog i belog luka, šargarepe, lovorovog lista, vegete i na kraju, naravno, zaprška s belim brašnom i uljem. Sve ostalo je stvar šmeka i kuvajućih caka što dobar ukus znače.
Dok su se jela lagano krčkala, mnogo interesantnije beše na obližnjim sportskim terenima gde se igrao mali fudbal, nadvlačio konopac, lopta šutirala ne bi li se ubacila u krug ili kvadrat, a naročito zamiljivo je bilo na megdanu ispod obruča podignutog nebu pod oblake – tako visoko da se šutiralo s merdevina. Među gomilom muških doskora najjače košarkaške nacije na svetu, u finale se lako probila Novosađanka Jadranka Kilibarda. Muška sujeta je bila na vrhuncu.
– Koliko si ti ubacio? – glasilo je pitanje jednog takmičara najeđenom saborcu.
– Tri – usledi odgovor.
– A ja, budala, jednu.... A vidi ovu, ne može da promaši! – jetko procedi luzer kroz zube.
Tako i bi, Jadranka pobeđuje uz bučno bodrenje „Mama, mama!“. Dve ćerkice behu najradosnije i najponosnije kad im je mama deklasirala rivale.
U opuštenoj popodnevnoj atmosferi sve se shvatalo neozbiljno i rekreativno, ali ne i mali fudbal. U Srbiji ovaj sport je, kanda, mnogo više od igre, pa makar to bilo i međ kotlićima s pasuljem. Umalo sudija, na pravdi boga, da fasuje, k’o onomad onaj basketaski u Vršcu kad ga je Danilović posetio u svlačionici.
Dođe na red i takmičenje u brzom kusanju pasulja, gde je lanjski slavodobitnik Živko Stanar i ovaj put lako „natkusao“ rivale. Napetost je lagano rasla jer se približavalo proglašenje pobednika, mada su organizatori, osim želje da izbegnu vašarsku atmosferu, hteli i da se ne natežu s večnim optužbama o nameštaljkama, pa nikakvih posebno vrednih nagrada nije bilo. Dok je žiri radio svoj posao, ocenjujući opšti izgled, gustinu, raskuvanost zrna i ukus uzoraka, u oči upadoše dvoje klinaca s natpisima na majicama dostojnim najboljih umotvorina Grunfa iz stripa „Alan Ford“: na devojčicinoj majici pisalo je „Anja, Nadina i Reganova“, a na majici starijeg joj brata: „Stefan, isto Nadin i Reganov“. Da se zna čiji su!
Dok su slasni zalogaji uveliko dremkali u želucu, s cirka kojim satom zakašnjenja, dočekasmo pobednike.
Epilog: suva rebarca ne padaju daleko od pasulja – prvu nagradu osvojio je Zoltan Uri iz Temerina, a drugu Zoltan Uri iz Temerina. Prvi senior, drugi junior. Tata je, ipak, tata.
Dušan Knežić
Foto: S. Šušnjević

Gradi se novi imidž grada

Radovi na izgradnji obilaznice oko Novog Sada dobro napreduju. Na gradilištu je svakodnevno oko 200 radnika, a uskoro će, prema obećanju izvođača, biti posla za oko 1.000 radnika. Projekat vredan 43 miliona evra poveren je preduzeću “Intermost”, koje je u sastavu francuske kompanije “Vinči” i beogradskoj firmi “Energoprojekt - Niskogradnja”, izgradnja je počela još letos, a obilaznica treba da se izgradi do maja sledeće godine. Investitor je Javno preduzeće “Putevi Srbije”, koje je za ovaj posao obezbedilo kredit Evropske banke za obnovu i razvoj. Idejni i glavni projekat obilaznice uradio je Centar za puteve Vojvodine.
Generalni direktor “Intermosta” Rene Milošević kaže za naš list da projekat izgradnje obilaznice obuhvata izgradnju dve trake autoputa i dve prateće saobraćajnice ukupne dužine oko 10 kilometara, 15 mostova raspona od 15 do 110 metara, za čiju izgradnju će biti upotrebljeno dva miliona kubika peska, 20 hiljada kubika betona, 1.500 tona armature i 150 hiljada kilograma užadi za utezanje.
Direktor projekta Mihailo Tadić kaže da će završetkom ovog velikog posla Novi Sad dobiti novi imidž i da će se rasteretiti saobraćajni Koridor 10, kojim će se nesmetano moći razviti veća brzina kretanja, jer će za lokalni saobraćaj biti na raspolaganju servisne saobraćajnice.
Obišli smo gradilište na kome radnici s obaveznim kacigama na glavi rade sa najsavremenijim mašinama vrednim oko 5,5 miliona evra, koje je za ovaj posao nabavio “Intermost”. U blizini pumpe “Minuta” koja se nalazi na autoputu Beograd - Novi Sad u izgradnji je most preko kanala “Dunavac” koji će se nalaziti na levoj traci buduće saobraćajnice. Most će biti dug 15, a širok 14 metara, već je završeno fundiranje na šipovima i u toku su pripreme za izradu stubova i ležišnih greda. Na tom mestu u planu je izgradnja još dva mosta u pratećim saobraćajnicama.
U toku su radovi i na izgradnji mosta u blizini Kaćke petlje. I na toj lokaciji će biti tri nova mosta preko pruge, jedan za levu traku autoputa i dva u pratećim servisnim saobraćajnicama. Na sva tri ova mosta, dužine po 60 metara i širine 14 metara, završena je izgradnja šipova, naglavnih greda i stubova. Na toj lokaciji svakodnevno radi 55 radnika u dve smene, od 7 do 22 časa. Saobraćaj autoputem odvija se nesmetano.
Mihailo Tadić obajšnjava da su u toku radovi na tri propusta. Propust ispod autoputa između spomenutih mostova i Kaćke petlje mora da se produži 30 metara na jednu i 15 na drugu stranu, koliko će biti široke buduće saobraćajnice. Radnici najpre moraju da snize nivo podzemnih voda, kako bi se moglo raditi. Raščišćava se i teren za izgradnju propusta posle Kaćke petlje i ispred Temerinske raskrsnice u zoni Pivare MB. Postojeća Zrenjaninska petlja biće rekonstruisana u toku leta: izgradiće se novi ulazi i izlazi, odnosno uključenje i isključenje s autoputa. Sadašnja dva mosta produžiće se na jednu i drugu stranu za po 25 metara, kako bi se ispod mosta mogle graditi nova leva traka autoputa i nove prateće servisne saobraćajnice, koje će služiti za olakšanje lokalnog saobraćaja.
Na Temerinskoj raskrsnici napraviće se kompletna nova petlja (bez semafora) s dva mosta dužine po 100 metara preko postojećeg autoputa i budućih servisnih saobraćajnica, te nove leve tarke autoputa. Tadić kaže da ćemo se po završetku radova iz pravca Novog Sada prema Temerinu penjati na novi most, kao i u suprotnom smeru, a postojaće i krakovi za odvajanje na prateće saobraćajnice i za uključenje na autoput. Trenutno je u fazi izrada projekta privremene saobraćajne signalizacije, koja će za desetak dana biti postavljena na raskrsnicu, kako bi se moglo početi s fundiranjem mostova. Na terenu su geometri koji obeležavaju mesto radova na petlji.
Projekat predviđa rušenje postojećeg Sentandrejskog mosta i na istom mestu izgradnju novog, koji će biti i duži (100 metara) i širi (13 metara). Postojeći autoput na toj lokaciji će ubuduće služiti kao servisna saobraćajnica, a izgradiće se novi nešto istočnije u dužini od 3,5 kilometra. Izgradnja novog autoputa je u toku, angažovano je oko 50 radnika, od kojih 30 radi s teškom mehanizacijom. U izgradnji su i tri nova mosta preko pruge, dužine po 115 metara (dva za autoput i jedan za servisnu saobraćajnicu). U zoni ovih mostova u izgradnji su petlje za uključenje i isključenje s autoputa i servisnih saobraćajnica, kako bi se izgradila buduća veza za Novi Sad, takozvani krak Sever.
Sagovornici ističu da projekat obuhvata i rekonstrukciju svih postojećih mostova i ozelenjavanje 10 kilometara obilaznice oko Novog Sada, kao što je uz evropske moderne autoputeve. Ako su ovi neimari ozelenili čak i gradilište u sadašnjoj bazi, da bi se radnici osećali, kako objašnjavaju, kao da su u firmi, a ne na terenu, ako u procesu proizvodnje betona filtriraju otpadnu vodu pre ispuštanja u kanal, da se ne bi cementirao, onda je za očekivati da će se Novi Sad posle izgradnje obilaznice imati čime podičiti.
Ranka Dautović

MIHAJLOVIĆ OKONČAO IGRAČKU KARIJERU
Na stadionu Vojvodine je pred oko 12.000 ljudi svoju igračku karijeru okončao Siniša Mihajlović. Revijalni meč odigrali su aktuelni prvak Italije ekipa Intera i Sinišini prijatelji i nekadašnji saigrači. Među brojnim fudbalerima, na golu je bio Vlade Divac.
Od novosadske publike, pred kojom se prvi put pojavio u dresu Vojvodine 88, Mihajlović se oprostio uz veliki vatromet i oproštajni krug sa svojim sinovima. Tokom karijere odigrao je preko 400 utakmica i osvojio čak 16 trofeja, a proslavio se kao jedan od najboljih svetskih izvodjača slobodnih udaraca.
Sav prihod od prodatih ulaznica biće uplaćen Dečjem selu u Sremskoj Kamenici i Fondaciji za sportiste invalide.

FILMSKI FESTIVAL SRBIJE
Prvi Filmski festival Srbije biće održan od 3. do 8. jula u Novom Sadu u organizaciji Filmskog centra Srbije i State of Exit. Biće predstavljena celokupna godišnja produkcija domaćeg dugometražnog igranog filma, kao i selekcija najboljih dokumentarnih, kratkometražnih i animiranih filmova.
Festival će svečano otvoriti reditelj Emir Kusturica projekcijom filma "Zavet", što će biti prva projekcija ovog filma nakon premijere na Kanskom festivalu. U okviru Festivala biće i ciklus "Tribute to Emir Kustirica". Petočlani žiri dodeliće nagradu IBIS u trinaest kategorija u okviru takmičarske selekcije festivala pod nazivom Nacionalna klasa. Jedan od članova žirija biće nemački reditelj turskog porekla Fatih Akin, dobitnik nagrade za najbolji scenario na ovogodišnjem festivalu u Kanu za ostvarenje "The Edge of Heaven".
Program festivala održavaće se na više gradskih lokacija, kao što su Srpsko narodno pozorište, bioskop Arena, otvorena scena Katoličke porte, Trg slobode, i mnoge druge.