INTERFEST

INTERFEST je i za ovu godinu pripremio mnogo lepih iznenađenja za sve ljubitelje vina. Ovogodišnji Festival koji se održava od 28 do 30 juna u Novom Sadu će, kako se i očekivalo, nadmašiti sve predhodne vinske fešte i okupiće više od 150 vinarija, a više od 600 vina iz skoro celog sveta moći će da degustira najmanje 50.000 posetilaca, koliko je u proseku predhodnih godina posećivalo ovu prestižnu vinsku feštu .
Festival vina će i ove godine okupiti proizvođače vina, proizvodjače prateće opreme za vino, gastronome, turističke organizacije i sve one koji se bave prodajom, distribucijom i konzumiranjem vina.
INTERFEST je i ove godine podržao Grad Novi Sad, Izvršno veće AP Vojvodine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Turistička organizacija Srbije.
Pored zvaničnog dela Festivala priprema se i niz specijalnih degustacija i radionica. Profesor Bernard Kozina sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu, održaće zajedno sa saradnicima, dva predavanja sa interesantnim temama: predikatna vina – stručni izazov u potencijalu sorti vinove loze i penušava vina – put ka iskričavom užitku vinske lepršavosti. Predavanje će naravno pratiti i degustacije vina sa ovog fakulteta. Ambasada Francuske će organizovati prezentaciju vina iz desetak francuskih podruma , dok će u nekoliko odabranih novosadskih hotela biti održane zasebne degustacije vina i hrane. Pored toga, udruženje somaliera Srbije, će održati promotivni javni čas za sve one koje, pored degustacije i uživanja, interesuje da saznaju i nesto više o vrstama, kvalitetu i osobenostima pojedinih vina. Vinari i proizvođači maslinovog ulja iz Istre će nam predstaviti istarsku nacionalnu kuhinju kombinujući vrhunska maslinova ulja, hranu i vina iz svog kraja; petnaest vinskih kuća iz Dalmacije će predstaviti kao i lane nezaboravna vina Hvara, Pelješca, Korčule, Visa, Lastova, a posetiocima će biti ponuđena na degustaciju i tradicionalna vojvođanska jela koja se naravno najlepše slažu uz naša domaća vina kojih će, kako i dolikuje, biti u izobilju. Predstaviće se i dvadesetak slovenačkih vinara kao i vinari iz Mađarske i Rumunije. Domaći specijalizovani časopis „ Svet pića” će predstaviti umeće najboljih srpskih kuvara, a isto to očekuje se i od hrvatskog časopisa „ Svijet u čaši” koji će u ovom gastronomskom duelu nastupiti sa najboljim kuvarima Hrvatske.
Turistička agencija „Magelan” je pripremila interesantan aranžman za sve one koji žive daleko od Novog Sada, a želeli bi da posete festival. Ulaz na festival je slobodan. Posetioci će moći da na četiri prodajna mesta kupe čaše i vaučere za degustaciju.
Ceo festival biće propraćen bogatim zabavnim programom u kome će goste dočekati Veliki tamburaški orkestar radio televizije Vojvodina sa poznatim solistima, a biće organizovani koncerti Masima Savića, Cubisma i mnogih drugih poznatih muzičara koji će učiniti da ceo događaj bude dionizijski stravstven i hedonistički inspirativan. Festival će okupiti oko 50 medijskih kuća, isto toliko vitezova vina iz nekoliko vinskih redova koji će svojim svečanim defileom oduševiti sve prisutne. INTERFEST vas poziva da se sami u to uverite, jer kao što rekoše stari latini: in vino veritas!

HOĆE LI SRBIJA NAJZAD POPUNITI AMBASADORSKA MESTA?

Diplomate kod kuće brane srpske interese

Sada kada je konačno formirana nova Vlada Srbije i spoljni poslovi pripali Demokratskoj stranci, jedan od prvih zadataka predsednika Srbije Borisa Tadića morao bi da bude popuna upražnjenih ambasadorskih mesta u dvadesetak metropola od čak 62 u koliko Srbija nema svoje ambasadore. Naime, nepotpisivanje ukaza o postavljenju i akreditivnih pisama čak ni za one koji su od država domaćina dobili “zeleno svetlo” Tadić je pravdao nepostojanjem Vlade Srbije, uz obećanje da će to pitanje doći na dnevni red čim se ona formira i počne rad.
Tako, podsetimo, predsednik Tadić nije potpisao ukaz o postavljenju Stanimiru Vukčeviću za Rusiju, Dušanu Batakoviću za Kanadu, Aleksandru Fatiću za Belgiju, Darku Prokiću za Slovačku, Jeli Baćević za Španiju, Zoranu Stojeviću za Australiju i Dušanu Lopandiću za Portugal. Bez Tadićevog potpisa u inostranstvo su već otišli Miroslava Beham, koja je preuzela dužnost šefa Misije pri OEBS-u u Beču, i Pavle Jevremović, ambasador pri UN u NJujorku. Odlazak ovih diplomata je, inače, bio moguć i bez ukaza jer oni ne predaju akreditivna pisma šefovima stranih država pošto službuju pri misijama.
Osim toga, pojedini ambasadori, poput Ivana Vujačića u SAD i Darka Tanaskovića u Vatikanu, rade “u produžetku”, dok im Srbija ne odredi naslednika. Najveći problem za Srbiju, u mesecima u kojima se vodi odlučujuća bitka za Kosovo i Metohiju, predstavlja činjenica da ona nema svoje ambasadore u pet od 15 zemalja članica Saveta bezbednosti: u Rusiji, Velikoj Britaniji, Italiji, Slovačkoj i Belgiji.
Ni u četiri zemlje aktuelnog sastava najvišeg tela UN koje će odlučivati o sudbini KiM Srbija nema ambasadore: u Kongu, Gani, Kataru i Panami, i njih sada “pokrivaju” naše ambasade u okolnim zemljama. Nema Srbija svoje ambasadore ni u Danskoj, Sloveniji, Poljskoj, Albaniji, Argentini, Portugalu, Iranu, Keniji, Zambiji, Kuvajtu i Mjanmaru, ali ni u Crnoj Gori, koja je odmah nakon osamostaljenja imenovala svog ambasadora u Srbiji, Anku Vojvodić.
A koliko je važno da i u tim državama imamo svoje predstavnike letos je upozorio i sada već bivši ministar spoljnih poslova Vuk Drašković. On je u dopisu Vladi Srbije dao predlog za osam novih ambasadora u tim zemljama, ali odgovor nikad nije dobio. Tada je Drašković, a o tome je obavestio i Borisa Tadića, upozorio na to da među profesionalnim diplomatama u MIP-u nema odgovarajućih kadrova za Italiju, Veliku Britaniju, Vatikan i Podgoricu i predložio da se oni potraže izvan Ministarstva. Ni na taj dopis nije stigao odgovor niti se zna da li su najviši državnici “smislili” ko bi mogao da nadomesti nedostatak profesionalnih diplomata.
Bilo kako bilo, može se očekivati, pošto Srbija više nema vremena za gubljenje, da novoizabrani ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić sebi kao prioritetni zadatak postavi utvrđivanje kandidata za ambasadore, da oni na brzu brzinu “prođu” Vladu Srbije i da im putnu kartu ukazom potvrdi i predsednik Srbije. S druge strane, sada više nema ni razloga da predsednik Tadić ne potpisuje ukaze i akreditivna pisma jer Srbije ima legitimnu Vladu.
Dugogodišnji diplomata Živorad Kovačević smatra da je Tadić postupio ispravno što je odbijao da do formiranja nove vlade potpiše ukaze o imenovanju ambasadora, jer, navodi, i niji uobičajeno imenovanje diplomata dok traje kriza oko formiranja vlasti. On u isto vreme ukazuje i na to da sami ambasadori ne mogu mnogo pomoći kod rešavanja kosovske krize, ali dodaje da se podrazumeva će Srbija imati koristi ako budu imenovani dobri i profesionalni ljudi.
Bivši ambasador SRJ u SAD Milan St. Protić smatra, pak, da Tadić i Vojislav Koštunica nisu mogli godinu dana da se dogovore u vezi s personalnim rešenjima, kao i da predsednik nije želeo da vuče poteze koji bi ga sukobili s premijerskim kabinetom. „Srbija je već morala da ima spremne kandidate, a ne da čeka više od godinu dana, budući da se znalo da je razlaz s Crnom Gorom neminovan. Međutim, ne smatram da je Srbija mnogo izgubila time što su ambasadorska mesta zvrjala prazna, ako se pogleda ko su sve dosad bili ambasadori. A pitanje je i šta jedan ambasador može da uradi, jer na nekim mestima ni Hudini ne bi pomogao”, kategoričan je Protić.
LJ. Malešević

SALAŠARSKI DIVANI: Lako je na svečari pametan biti

Dal’ klima, geografski položaj il’ nešto sasvim drugo, uticalo je na formiranje karaktera i mentaliteta ljudi iz Kovilja. Treba s tim ljudima biti i shvatiti koliko su drugčiji. Svoji i – posebni. Salašari Koviljčani imaju divan za svaku priliku i za svakog. Đorđe Grlić, domaćin na salašu 104 na potezu Skakavci, sa svojom redušom Slavicom napravio je pravi pravcati raj. Oko salaša cveće se raduje proleću, Spasovdan je obeležen onako kako i priliči srpskom domaćinu, a nutka sve, “te uzmite ovu slaninu ko namolovana je”, “kobasica i šunka su da im nema ravni”, ima i ljute papričice, veli da Koviljčani baš voledu da zaljute. I papričicom i - rečima!
- Samo da vam kažem, moja Slavica je od Vioglavinih, u Kumanu u Banatu je samo rođena, a u Adi na Tisi odrasla, tek kad je došla u Grlićevu familiju vidla je ko su pravi - šali se Đorđe, ali ima tu, bogami, i zbilje. - Sve smo sami ovo na salašu uglancali, cveće volemo, petlove i morke gajimo zbog supe nedeljne.
Kod nas se zna, nedeljom oko pola dvanaest se seda za astal, sipam i po dva - tri puta supu i to gustu, a ondak meso iz supe je delikates, kako to Slavica spremi. Volem, bolje rečeno jeo sam kad sam mlađi bio sijaset pečenih jaja, na dan i po 16, al’ u nekoliko tura - kao da se pravda Đorđe i ’vata se slanine i svežeg paradajza.
Di su tu kerovi i mačke salašarske, kao da želimo da prekinemo divan na temu jela.
- Eto ih u stražnjem dvorištu, Kasandra i LJovisna ih zovemo, a odazivaju se i na ono “vrati ovce” ili “neko nam je doš’o”; pa zalaju o’ma. Mačke su čuvarkuće od miševa i gadeži, a peto kukuriče i budi gazdu, to vam dođe k’o neka idila iz TV serije - divani Đorđe i želi onako koviljski da nas podseti.
Stevi se obraća - Lako je na svečari pametan biti, navek je divanio moj deda Đoka, znaš ga Stevo, bili smo komšije čelo bašte u Kovilju. E, kad pominjemo deda Đoku da vam kažem kako je on proš’o. Bio je nekima žirant za kredit. Ovaj “zaboravio” da vrati i ode na dug 20 lanaca zemlje i salaš. Bogaro je deda Đoka, al’ šta mu je vredelo, zato mi Grlići se sada klonimo kredita i žiranata. Baba Radivoj je bio drugčiji, sve je vol’o i što trči i što leti.
Đorđe je veran i crkven čovek, u hram ide po propisu i ne da da se bogara na njegovom salašu.
- Ima nas svakakvih, bolje ne piši, al’ tako je i popovi mogu da “omaste”, ima divan i o tome kako se popa ufleko na svečari, jelo se onako naški i laloški pa se omaklo. Al’ o tome ne treba da se divani jer bi neko mogo i da zaključi kako svešteno lice ogovaramo, a to ne ide i tačka.
Oko Đokinog salaša bagremi rascvetali, bagra miriše, ima i muva, lete što bi se kazalo “ko muva bez glave”.
- Nema salaša brez muva i šta se jedite, veli Đorđe i k’o da brani let dosadnih insekata. - Tu je živina, kerovi i muve se kupe. Šta bi vi da nema muva na salašu i da orhideje cvetaju, a ne da bagremovi mirišu. To ondak ne bio salaš već neka vikendica kakve sada viđam na Fruškoj Gori. Zasadili neki, nisu to laloši, došlje sigurno, cveće i rastinje iz nekih dalekih krajeva. Nisu džaba Koviljčani, od pamtiveka, divanili da su komarci na Arkanju il’ na salašu “ko rode”! Malko su preterivali, a velike su muve i komarci u koviljskom ataru. I zato smo drugčiji od ostalih, jelda Stevo.
- Kako ono Đorđe kažu u Kovilju o bezobrazluku - pita Steva.
- Znaš šta, ima nije da nema bezobraznih u selu, al’ još je više onih bezobraznih na kvadrat, znam ih dosta, al’ neću o imenima, prepoznaju se i sami i mi znamo koji su.
Uvuklo se neko poganstvo u ljude, gore je to od pomenutog bezobrazluka, zajednički konstatuju Steva i Đorđe.
- Dolazili nekada kod nas da beru kukuruz iz dalekih krajeva, tamo skoro kod mora, radili i po tri meseca, mi im plaćali u robi, kukuruzom, a oni kažu od toga su mogli da žive posle celu godinu i da ishrane čak i svinjče. Čuj, jednog ranjenika na čitavu kuću, al’ nije tu kraj divanu. Dođoše kasnije neka mlađarija pa kaže: “Ej, domaćine mi sad idemo, a kad se nagodinu vratimo, ko zna čija će ovo biti kuća”. Alo, čija će biti! Naša naravno, ko što je stotinama godina i to na kiblu, dabome.
Naljutio se Đorđe u ovom divanu o naravima i ljudima koji su dolazili i odlazili iz Kovilja.
Ta mante se ovog divana, nego Đorđe da nam kaže čiji je ovo nekada bio salaš dok nisu Grlići došli na Skakavce.
- Dobro kažete, i pre nas je ovde bilo ljudi. Živanovi su ga izgradili, a Cimbalovi od Živanovih kupili, tek ondak smo mi došli ovamo iz sela. Držali smo ranije ovce, imali sira i kiselog ovčijeg mleka, a znate šta je čudno, nisam vol’o mleko i proizvode od mleka, dinje, a ima ih ovde ko pleve nisam jeo nikada, lubenica može da prođe. Nema meni ’rane brez mesa i to ako može kuvanog. Ko što sam kazo, jaja volem, a i tebi Slavice da sada kažem: Ova jaja što si iznela k’o da su oronđana - opet se jedi Đorđe.
Šta sad to znači – oronđana?
- Šta znači, pa oronđana. Vi baš ništa ne znate.
Nismo hteli više na jed Đoki da stajemo i okrenusmo na šalu. Koga više kokoške slušadu, tebe ili petla?
- Petla, a znaš što. Pa zato, brašo moj!
Jovan Tanurdžić
Foto: N. Stojanović

EVROPA U VOJVODINI
U Skupštini Vojvodine svečano je otvoreno zasedanje Evropskog parlamenta mladih, u kome su se okupili mladi Srbije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Nemačke. Učesnici treba da kroz simulaciju rada evropskog parlamenta prošire svoja znanja o Evropskoj uniji, njenim institucijama, kao i o demokratskom društvu i njegovim temeljnim vrednostima. Učesnike su pozdravili i šef misije OEBS-a u Srbiji Hans Ula Orstad i pokrajinski premijer Bojan Pajtić koji je poručio da je "Vojvodina pravo mesto za sve evropske inicijative, jer je i rođena kao evropska inicijativa". Svoj rad u Skupštini Vojvodine Evropski parlament mladih završiće u nedelju, 20. maja, svečanom završnom ceremonijom “Zajedno u Evropu: Želje, nade i vizije”. (021/foto Dnevnik)

UREDITI OFICIRAC
Savet Mesne zajednice "Petrovaradin" još u februaru je pokrenuo inicijativu da se na Oficirskoj plaži postave tuševi i sanitarni čvor, ali od toga do danas ništa nije urađeno, rekao je predsednik Saveta Petar Mudri, a prenosi "Građanski list". Prema njegovim rečima, Pokrajina je već obezbedila sredstva za uređenje Oficirca, dok gradska vlast nije ništa uradila. Mudri kaže da neće odustati od inicijative da Petrovaradinci dobiju plažu, jer je potrebna građanima koji nemaju para da idu na Štrand. (021)

OSVOJEN EVEREST
Sedam članova srpske planinarske ekspedicije uspelo je da jutros osvoji najvišu tačku sveta Mont Everest. Na "vrh sveta" prvo su se popeli Basar Čarovac, Dragan Petrić, Ilija Andrejić i Petar Pećanac, a sat kasnije su im se pridružili i Miloš Ivačković, Gligor Delev i Dragana Rajblović - prva žena iz Srbije koja se popela na Mont Everest. Ekspedicija, koja je iz Beograda krenula 30. marta, vraća se u zemlju sledeće nedelje. Pre ove ekspedicije, Mont Everest su osvojila samo dva planinara iz Srbije - Dragan Jaćimović i Isa Panić, koji je bio član vojvodjanske ekspedicije. (021)