|
vojvodina.com
arhiva
|
|
Evropski parlament mladih
Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine,
Novi Sad, 18.-20. maj 2007.
|
|
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 08. 05. 2007.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 08. 05. 2007.
|
|
|
Havijer Solana: U Srbiji nije dobro
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je juče u Evropskom parlamentu u Briselu da je „pre par sati“ razgovarao telefonom s predsednikom Srbije Borisom Tadićem i da smatra da je, za uspešnu saradnju s Haškim tribunalom, „ključno“ da Tadić „kontroliše službe bezbednosti“ u Srbiji.
– Razgovarao sam pre par sati s Tadićem... Situacija nije dobra jer nema napretka u pregovorima o novoj vladi zato što lični odnosi između Tadića i predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice nisu baš dobri – izjavio je Solana, dodajući da će, posle govora u parlamentu, razgovarati i sa srpskim premijerom. – Tadić je opredeljen za saradnju s Haškim tribunalom... Potrebno je da on ima kontrolu nad službama bezbednosti (...) jer ukoliko je ne bude imao, neće moći da sprovede u delo ono za šta se zauzeo. Ključno je da predsednik bude osoba koja će upravljati službama bezbednosti i unutrašnjim poslovima.
Solana je dodao da se kroz nekoliko sati očekuje „još jedna važna odluka u Srbiji – mogućnost da član Srpske radikalne stranke bude izabran na mesto predsednika Skupštine“.
Ko je najuren, a ko ucenjuje?
Funkcioner Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić optužio je juče predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadić za sprovođenje spoljnjeg diktata u sektoru bezbednosti, i ocenio da to potvrđuju i najnovije poruke iz Brisela. Aligrudić je za skupštinskom govornicom pročitao izjavu visokog predstavnika EU Havijera Solane.
– Iz dogovora o vladi smo najureni zato što vam u DS-u neko kaže da to treba tako – istakao je Aligrudić, i naglasio da su pregovori o novoj vladi „brutalno“ prekinuti u subotu, kada im je DS poslao ultimativni predlog koji se suštinski razlikuje od onoga šta je ranije dogovoreno.
Šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije Dušan Petrović je, odgovarajući Aligrudiću, kazao da niko nije „najuren“, i dodao da DS niko ne ucenjuje.
– Nema šanse da nas neko ucenjuje ili primorava – rekao je on, i naglasio da DS želi da formira vladu koja će da sprovoditi političke integracije Srbije u Evropu i da zato treba da postoji dobra komunikacija s onima koji predvode EU. On je dodao i da njegova stranka ne želi, ne traži i ne zahteva da ima monopol u sistemu bezbednosti, već želi da taj monopol bude ukinut i da se uspostavi međusobna kontrola koali cionih partnera u tom sektoru.
|
On je dodao da je o tome već razgovarao sa Tadićem, da će i ponovo o tome pričati sa njim kao i sa premijerom Koštunicom. EU, prema njegovim rečima, „mora imati jasnu situaciju da bi nastavila saradnju sa Srbijom“.
Za EU će „biti problem“ ako jedan član Srpske radikalne stranke postane predsednik skupštine Srbije, izjavio je u Evropskom parlamentu Solana.
-Za EU je važno da u Beogradu postoji konstruktivna vlada – naglasio je Solana.
Ren uznemiren
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je juče da je „uznemiren“ zbog nesposobnosti proevropskih i reformskih snaga u Srbiji da formiraju vladu, i izrazio nadu da će, uprkos zabrinjavajućim signalima iz srpskog parlamenta, proevropske partije pažljivo voditi računa o izbornoj volji većine Srba za ulazak u Evropu.
Ren je u raspravi u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta naglasio rešenost Evropske komisije da sa Srbijom obnovi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju čim nova vlada uspostavi punu saradnju s Haškim sudom, što treba da vodi hapšenju Ratka Mladića kako bi se ispunila pravda i obezbedilo delovanje pravne države u Srbiji.
Ren je rekao da EP sprema izveštaj o Srbiji u kojem će biti jasno predočena opipljiva perspektiva ulaska u članstvo EU čim Srbija za to ispuni potrebne uslove.
– To nije samo pitanje jednog čoveka već je probni kamen za vladavinu zakona i nova vlada mora biti sposobna da se uhvati u koštac s tim izazovom – ukazao je Ren, i dodao je da ne veruje da postoji nesporazum u njegovom komuniciranju sa srpskim narodom, već da je to pre svega pitanje političkih snaga i elite kao i da, ako je bilo moguće da u vrlo teškim okolnostima Hrvatska ostvari punu saradnju s Haškim sudom, zašto to ne bi mogla i Srbija.
Drašković: U Evropu bez obzira na rasplet
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izjavio je juče da je predstojeće predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope ogromna odgovornost i obaveza za Srbiju, i izrazio uverenje da bilo kakav rasplet u vezi s formiranjem nove vlade neće uticati na rešenost da se ona ispuni. – Bilo kakav rasplet oko formiranja nove vlade ili vanrednih izbora nikako neće uticati na našu punu mobilnost i rešenost da maksimalno ispunimo ovu svoju veliku državnu obavezu – rekao je Drašković na konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
On je kazao da će se šestomesečno predsedavanje Komitetom ministara SE, koje Srbija preuzima 11. maja, odvijati pod sloganom „Jedna Evropa, naša Evropa“. Kao osnovne prioritete predsedavanja Srbije, Drašković je naveo promovisanje osnovnih vrednosti najstarije i najveće evropske organizacije, kao što su ljudska prava, vladavina zakona i demokratija i borba protiv terorizma i organzovanog kriminala. Srbija će se, po njegovim rečima, tokom predsedavanja zalagati i za „izgradnju humanije Evrope, koja će jačati zajedničke evropske vrednosti i nasleđe, uz poštovanje kulturnih i drugih specifičnosti svake države i nacije“, a posebno za promovisanje vrednosti i ciljeva SE na Balkanu.
Drašković je podsetio na to da Srbija predsedavanje Komitetom ministara SE preuzima u vreme rešavanja budućeg statusa Kosova, dodajući da se „čini sve da Srbija i završi predsedavanje u okviru svojih sada postojećih državnih granica“.
Šef diplomatije je rekao i da će Srbija tokom šestomesečnog predsedavanja Komitetom ministara SE učiniti sve da izađe iz sistema monitoringa, što znači da se „mora učiniti sve da se obaveza prema Haškom tribunalu ispuni i da preostali optuženi budu isporučeni“.
– To nije isključivo međunarodna, nego prevashodno nacionalna i moralna obaveza. To dugujemo sebi, svojoj istoriji, vrednostima i tradiciji srpskog naroda – dodao je on.
Na pitanje kakav scenario predviđa ako tokom predsedavanja Srbije Komitetom ministara SE dođe do zaoštravanja odnosa sa Zapadom zbog Kosova, Drašković je rekao da se on oduvek zalagao za evropeizaciju Srbije „ali ne i za njeno rasparčavanje, jer to može da proizvede ozbiljnu eroziju evropskog rasploženja u Srbiji“.
– To je pre svega pitanje političke volje, vladavine zakona i delovanja službe bezbednosti. Ako Srbija želi da postane članica EU, mora ispuniti za to nužne evropske norme.
|
|
|
DR RAJNHARDU MAJERSU I DR MAJKLU O’NILU DODELJENI POČASNI DOKTORATI
Posvećeni razvoju evropskih studija
Zvanje počasnog doktora Univerziteta u Novom Sadu dodeljeno je dvojici uglednih evropskih profesora i naučnika: dr Rajnhardu Majersu, redovnom profesoru međunarodne politike na Univerzitetu u Minsteru (Nemačka) i dr Majklu O’Nilu, redovnom profesoru političkih nauka na Notingem Trent univerzitetu (Velika Britanija). NJima su počasni doktorati dodeljeni za izvanredan doprinos razvoju Evropskih studija na engleskom jeziku na Univerzitetu u Novom Sadu i osnivanje Centra za evropske studije i istraživanja - CAESAR. Počasni doktori UNS-a promovisani su na jučerašnjoj svečanoj sednici univerzitetskog Senata, kojoj su prisustvovali i pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu dr Zoltan Jegeš i predstavnici ambasada SR Nemačke i Velike Britanije u Beogradu Arne Hartih i Bil Longharst.
Diplome o počasnom doktoratu profesorima Majersu i O’Nilu uručila je rektorka UNS-a prof. dr Radmila Marinković-Nedučin, koja je izrazila veliko zadovoljstvo što su ovi ugledni univerzitetski profesori i istraživača već nekoliko godina (od 2001) članovi tima UNS-a koji je formirao i razvija Evropske studije u Novom Sadu.
Prof. dr Rajnhard Majers predavao je na univerzitetima u Triru, Bohumu i Marburgu, od 1987. profesor je međunarodne politike na Vestafalijskom “Vilhelm” univerzitetu u Minsteru, a od 1999. rukovodilac je evropskih studija na univerzitetima u Lilu (Francuska), Tventu/Enšedeu (Holandija) i Univerzitetu “Babeš-Boljaji” u Klužu (Rumunija). Autor je većeg broja knjiga, monografija, poglavlja u knjigama i članaka u naučnim i stručnim časopisima. Veliki je njegov doprinos razvoju Evropskih studija na UNS, gde je predavao na tri međunarodne letnje škole na koje je dovodio i svoje studente iz Minstera. Lično je poklonio veći broj knjiga i obezbedio donacije knjiga za centralnu biblioteku UNS, a od akademske 2005/6. godine neumoran je predavač i mentor studentima Evropskih studija u Novom Sadu.
Prof. dr Majkl O’Nil bio je asistent na Katedri za društvene nauke na Metropoliten univerzitetu u Mančesteru, predavač i profesor na Katedri za političke studije na Univerzitetu Šefild Halam, a od 1986. je profesor na Notingem Trentu. Član je Kraljevskog instituta za međunarodne odnose, Britanske asocijacije za političke nauke, Univerzitetske asocijacije za uporedne evropske studije, šef je prestižne “Žan Mone” katedre na Univerzitetu Notingem Trent. Autor je više knjiga, monografija, posebnih poglavlja u naučnim knjigama, te članaka u naučnim i stručnim časopisima. Jedan je osnivača Evropskih studija na UNS, gde je učestvovao na međunarodnim letnjim školama 2002, 2003. i 2004, a od 2005/6. gostujući je profesor CAESAR-a na predmetu Politika EU.
Pošto su zahvalili Univerzitetu u Novom Sadu na izuzetnoj časti koju im je ukazao dodelom počasnog doktorata, profesori Majers i O’Nil održali su svečane besede. Rajnhard Majers govorio je o ulozi teorije u proučavanju međunarodne politike (“Skica za potpuniju akademsku biografiju”), dok je Majkl O’Nil besedio o evropskim studijama i ponovnom osmišljavanju političke zajednice, otkrivajući već naslovom: “Samo se poveži”, lajtmotiv svog naučnog rada i načina na koji se bavi profesijom univerzitetskog predavača, ali i svoje evropejstvo.
V. Čekić
Foto: R. Hadžić
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 08. 05. 2007.
|
|
|
|
TOMISLAV NIKOLIĆ: NISAM OPASNOST ZA SRBIJU
Skupština Srbije izabrala rano jutros Tomislava Nikolića iz SRS-a za predsednika parlamenta. Nastavak sednice je danas u 14 sati.
Za Nikolića su glasala 142 poslanika iz SRS-a, SPS-a i koalicije DSS-NS, dok je predlog DS-a da Milena Milošević bude predsednik parlamenta podržalo 99 poslanika, uključujući i G17 plus, LDP, LSV i predstavnike manjina. Troje poslanika bilo je uzdržano - poslanik Romske partije Srđan Šain, uz Nikolića i Miloševićevu. Poslanici su glasali javno, prozivkom, nakon skoro 15 sati rasprave.
Konstitutivna sednica na kojoj treba da budu izabrani potpredsednici parlamenta i članovi skupštinskih odbora biće nastavljena danas. Novoizabrani predsednik parlamenta Tomislav Nikolić zakazao je sednicu za 14 časova, a konsultacije šefova poslaničkih grupa za 12 sati.
U prvoj izjavi nakon izbora, Nikolić je pozvao sve poslanike na nastavak sednice i rekao da očekuje predloge za mesta potpredsednika. "Ni o čemu se drugom nismo dogovarali, niti je to ovog časa moguće. Mi uopšte ne mislimo na vladu niti nam je želja da u ovom sazivu učestvujemo u bilo kakvoj vladi, ni podršci bilo kakvoj vladi. Za nas se saradnja sa svim strankama svodi na saradnju u parlamentu", rekao je lider SRS-a.
Nikolić je rekao rano jutros da "on nije opasnost za Srbiju" i da će u skupštini vladati demokratija, kao i da se za njegovu SRS saradnja sa svim strankama svodi samo na onu u parlamentu. (B92)
|
|