PRVOMAJSKE POSLEDICE U NACIONALNOM PARKU „FRUŠKA GORA”

Požari, srča, tuče i savesni izletnici

Radnici nacionalnog parka „Fruška gora“ u toku jučerašnjeg dana i dalje su čistili ostatke prvomajskog slavlja, a sa panonske lepotice izneto je najmanje 50 kamiona smeća. Prema rečima rukovodioca službe nadora NP „Fruška gora“ Milana Radojčića, samo kod spomenika na Iriškom vencu radnici su uklonili oko dve tone slomljenog stakla, preostalog nakon masovne tuče, koja se dogodila 30. aprila uveče, a u kojoj je učestvovalo četrdesetak ljudi.
- Procenjujemo da je ove godine na Fruškoj gori bilo preko 500.000 ljudi, ali ćemo konačan broj znati kad prebrojimo izdate karte. Najviše ljudi i najviše nereda i đubreta bilo je kod spomenika na Iriškom vencu, međutim, već od Zmajevca bilo je mnogo više ekološke svesti te su izletnici sakupljali otpatke u kese koje smo im dali i iznosili na Partizanski put - kazao je Radojčić.

50 kubika iz Kameničkog parka Radnici „Čistoće“ pred 1. maj postavili su 10 kontejnera od pet metara kubnih u Kameničkom parku. Nakon praznika dvadeset radnika sakupilo je preostalo smeće i uredilo ceo Kamenički park.

PRIRODNI REZERVAT „ZASAVICA” ZVANIČNI EKOLOŠKI ŠAMPION SRBIJE

Apsolutno romantično kao u amazonskoj prašumi

Navikli se poslednjih godina Srbi na termine: transparentnost, benefit, evropske integracije, tender, PDV, ali se na ekologiju mnogo teško primaju. Nekako im je daleka kao Popokatepetl. Pomislili bi stranci koji se ohrabre da siđu s naših džada kako u ovoj zemlji među preostalim zelenišem, nekim čudom endemski džikljaju automobilske gume, najlon kese, prazni kanisteri, olupine automobila ili šporeta “gorenje”, a da je domaći živalj tako vitalan jer je još od doba Kraljevića Marka navikao da diše otrovna isparenja svake vrste.
Da pokvare ovakav utisak, koji pre asocira na favele južnoameričkih metropola, godinama se trudila grupa entuzijasta okupljenih u prirodnom rezervatu Zasavica. Na samo osamdesetak kilometara od Beograda, a desetak manje od Novoga Sada, preko Srema a potom Save i plodne Mačve, prateći unikatne, rukom oslikane putokaze i bilborde, stiže se do raja zamaljskog - Zasavice. Zato je bilo gotovo podrazumljivo što je “Maslinova grančica”, najznačajnije priznanje koje već četvrt veka dodeljuje emisija “Čekajući vetar” Drugog programa Radio Beograda, pripalo zasavičkoj oazi. Sedmočlani žiri jeste glasao tajno, ali odluka o ovogodišnjem laureatu je bila jednoglasna.
A ko bi mogao ostati ravnodušan pred oko dve hiljade biljnih vrsta, retkih ili jedinstvenih na celoj planeti, počev od žutog i belog lokvanja pa do testerice ili Aldrovande vesiculose, koje bujaju na 671 hektaru rezervata. Po mirnoj vodi rečice Zasavice plivaju unikatni zlatni karaši, linjaci, čikovi, gavčice, sunčanice i u Evropi jedinstveni primerak Umbre krameri, zvane mrguda, vrste zaštićene Bernskom konvencijom. Ispod oblaka lete davno proređene bele i crne rode, ali apsolutna zvezda je kolonija dabrova, koji su pre gotovo ceo vek izbegli iz Srbije, jer mogu da opstanu samo u potpuno čistim vodotokovima. Radi daljeg istraživanja rezervata svakog leta organizuju su letnji kampovi, u kojima borave brojni naučnici, domaći i i iz celog sveta.
Prilikom uručenje priznanja, upriličenom u Vizitorskom centru na Valjevcu, najvećem neuzoranom pašnjaku u Srbiji, na poklonjenje ovom biseru prirode, ali i upravniku Slobodanu Simiću, istraživaču i populizatoru ovog dragulja devičanske prirode, koga njegova ekipa familijarno zove Baća, došli su brojni gosti i poštovaoci, predvođeni Branislav Marinkovim, urednikom “Čekajući vetar”, najstarijeg i najuglednijeg ekološkog magazina na Balkanu. Svi su bili jedinstveni da se pelcer Zasavice pod hitno mora presaditi i na druge prostore širom Srbije.
Primajući nagradu, Zasavica se na najlepši način odužila prijateljima i dobrotvorima. Sunčanim jutrom, mirnim letom čaplji iznad vode, kreketom žaba i nezaboravnim pogledom s palube broda “Umbra”, koji je posetioce poneo u razgledanje čari Zasavice. Brojni fotoreporteri i kamermani nisu mogli da se odluče gde da pre upere objektive svojih skalamerija, ali za njih nisu mnogo marili beli laubodovi, već navikli da se medijski eksponiraju.
Nisu domaćini hteli da goste fasciniraju škampima na žaru, lignjama, dagnjama i drugim gastronomskim egzibicijama, već su pripremili idealnu sremačko-mačvansku kombinacija ića i pića. Ispod trščanog krova najviše drvene građevine u Srbiji, da se ne osramote, prvo su izneli našte srca po par čašica domaće šljive, a potom je usledio pravi bećarski doručak, dakle ’leba, masti i aleve paprike. Tek je ručak bio za pamćenje: bogovska riblja čorba, pre nego što su na astal u koloni stigle pečene ribe na talandari. Gosti, svi odreda masni, samo dahću ispijajući gajbe hladnog piva “lav” ili “jelen”, dok se Sremci odavno prepoznaju po amperima ’ladnih špricera.
Nikola Nikšić

U NOVOM SADU POČEO SIMPOZIJUM O OBNOVI KULTURNE BAŠTINE

Civilizacijsko pitanje

“Obnova kulturne/ graditeljske baštine - aspekti, primeri, pouke” naziv je dvodnevnog međunarodnog simpozijuma koji je u organizaciji udruženja “Suburbium” počeo juče u Novom Sadu. Neposredan povod okupljanja arhitekata, istoričara, istoričara umetnosti, konzervatora, tehnologa zaštite materijala iz Beča, LJubljane, Zagreba, Kotora, Splita, Subotice, Pančeva, Beograda i Novog Sada, predstavljen je kao alarmantno stanje kulturno-istorijskog spomenika Petrovaradinska tvrđava, koje će poslužiti za višedisciplinarno prikazivanje obnovljenog graditeljskog nasleđa, planova i načina za njegovu obnovu u regionu jugoistočne i centralne Evrope.
Nakon pozdravne reči Bojane Karavidić iz “Subrubiuma”, gostima se obratio dr Ranko Končar, koji je temu skupa posvećenog kulturnoj/ graditeljskoj baštini okarakterisao kao veoma kompleksnu. On je naveo da je odnos prema baštini pre svega civilizacijsko pitanje s ne baš civilizacijskim problemima, najčešće materijalne prirode, a zatim i u vezi s političkim, odnosno stanjem društva u celini.
- Nažalost, veoma jake nastupe imali smo samo retorički. Vojvodina ima duboko utemeljene građanske vrednosti, ali odnos tradicija - baština, uz sve ideološke promene, prilično je neizvestan.
Suočeni smo s mnogim tendecioznim pojavama, a tu bi muzeji trebalo da igraju ključnu ulogu u preispitivanju tradicije koja bi onda postajala baštinom - rekao je Končar, ocenjujući da iako svesni svih ograničenja, Vojvođani isuviše skromno artikulišu svoja najveća bogatstva - etnobaštinu i dvorce, čiji inventar najčešće tavori po depoima, dok se zbog slabe zakonske regulative veći deo vrednih predmeta odliva iz zemlje piratskim kanalima.
I. Burić
Foto: R. Hadžić

ZAMKA INTERNET KUPOVINE
Pre nekoliko meseci, troškovi prilikom kupovine preko Interneta u Srbiji povećali su se i do nekoliko puta. Šta je izazvalo ovo povećanje cena i šta možete da uradite da biste izbegli prevelike dažbine državi i špediterima su pitanja koja sebi postavlja svako kome su špediteri isporučili knjigu i račun sa dodatnim troškovima od nekoliko hiljada dinara. Nakon toga što su preduzeća za katalošku prodaju iz inostranstva zloupotrebilapropis po kome se ne carini roba vrednosti do 100 evra, početkom ove godine granica za robu bez carine je smanjena na 20 evra. To je navelo velike prodavce da napuste tržište Srbije, a da troškove skupog uvoza snose građani koji preko interneta najčešće naručuju knjige, muziku i filmove. Iako knjige, a posebno one stručne, u inostranstvu koštaju više od 20 evra, Novosađanka Nada Jagodić je naručila udžbenik po ceni od 18 dolara i ipak platila carinu. “Htela sam da mi knjiga stigne brzo, pa sam platila najskuplje troškove transporta od 36 dolara. Nakon pet dana, javili su mi se ljudi iz UPS-a i rekli da je knjiga kod njih i da treba da doplatim još sedam hiljada dinara. Izračunala sam da bi me knjiga od 20 dolara loštala 150 evra” kaže naša sagovornica. Špediterska firma UPS, koja ima ugovor sa najvećom svetskom prodavnicom knjiga “Amazon” umesto naše sugrađanke podigla je robu sa carine i platila troškove, bez mogućnosti da ona to uradi sama. Ona je ipak odlučila da preuzme knjigu, međutim, kada je knjiga stigla na adresu, kurir nije tražio da mu se išta plati. Faktura, zajedno sa carinskim obračunom, stigla je poštom, nekoliko dana kasnije, bez jasnog objašnjenja šta se i kako plaća. Špeditersko preduzeće “UPS” uputilo je novinare Radija 021 da se jave narednih dana da bi dobili izjavu, s obzirom na to da se dosta ljudi koji su naručivali knjige ove godine začudilo novim tarifiranjem. Dok ovaj događaj nije osetila na svojoj koži,. Nada Jagodić se nije susretala sa sličnim primerima. Međutim, nakon toga što joj se dogodilo, na Internetu je pronašla još mnogo sličnih primera. Nekima je carina naplaćena, a nekima nije. Poslednje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da gotovo 70 procenata građana Srbije nikada nije koristilo Internet, a da onlajn kupovinu upražnjava manje od 10 posto ljudi. Sa ovakvim carinskim propisima, veoma je izvesno da će se taj procenat smanjiti, čime će se Srbija još udaljiti od svetskih i evropskih statistika. (Milena Jerkov, 021)

LJUBAV ZA SVE
U okviru panevropske kampanje "All different – All equal" u Srbiji je pokrenuta akcija "Ljubav za sve" protiv nasilja i diskriminacije nad istopolno orijentisanim osobama. Na štampanim materijalima, posterima, razglednicama, lifletima i bilbordima, nalazi se otvorena knjiga sa sloganom kampanje i fotografijom lezbejskog i gej para. Modeli koji su angažovani za kampanju nisu profesionalni, dolaze iz svakodnevnog okruženja i njihov pristanak da se fotografišu je njihovo neslaganje sa nasiljem i diskriminacijom sa kojom se suočavaju lezbejke i gejevi u Srbiji, kao i njihova solidarna podrška našoj inicijativi. Zanimljivo je da među modelima ima lezbejki, gej i heteroseksualnih osoba, jer je ideja organizatora da se poigra sa stereotipima i predrasudama. "Ljubav za sve" je prva javna kampanja za prava seksualnih manjina koja se na ovakav način realizuje u Srbiji. Akcija je pokrenuta zbog homofobije u našem društvu, zbog različitih oblika diskriminacije i nasilja kojima je izložena lezbejska i gej populacija u Srbiji. U našoj zemlji usvojeno je četiri zakona u kojima je zabranjena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, medjutim i dalje ne postoji opšti antidiskriminacioni zakon, a pravni sistem ne prepoznaje zločin iz mržnje. Uticaj proteklih ratova na prostorima ex Jugoslavije, takođe je ostavio brojne posledice. Porast nacionalizma, militantnog raspoloženja, neuspostavljanje demokratskih vrednosti, sve dovodi do toga da homofobija postane legitimno sredstvo i opravdanje za različite oblike diskriminacije, od diskvalifikacije do najsurovijih oblika fizičkog nasilja. Generalno, politička i kulturna klima i dalje su veoma represivne prema seksualno marginalizovanim grupama. Kampanju je pokrenula beogradska organizacija LABRIS uz podršku ostalih orgnaizacija koje se bave promocijom i zaštitom prava seksulanih manjina sa ciljem da se poveća vidljivost nasilja i diskriminacije nad lezbejkama i gej muškarcima. (021)

TAKOZVANI VELIKI SRBI vs. GANDŽA
Neki ekstremni desničari najavili su kontramarš i obračun sa učesnicima skupa za ukidanje zabrane marihuane. Svetski marš konoplje, Gandža marš, treba da bude održan sutra, na Trgu Republike, a istovetni skupovi biće organizovani u 200 gradova širom sveta. Cilj skupa je, prema najavi organizatora, ukidanje zabrane biljke konoplja, tj. marihuane, i dozvoljavanje njene medicinske, industrijske, uživalačke i duhovne upotrebe. Grupa srpskih ekstremno desnih organizacija, koja sebe naziva Ujedinjeni patrioti i Ujedinjeni srpski nacionalisti, najavila je da će na dan okupljanja zagovornika ukidanja zabrane konzumiranja marihuane organizovati kontraskup i fizički se obračunati s neistomišljenicima. Otvoreni poziv na nasilje potpisali su Srpski otadžbinski pokret Obraz, Nacionalni stroj, Krv i čast, Konačni obračun i Garda cara Lazara, ali ne i Srpski sabor Dveri, iako je to ranije objavljeno. "Smatramo da je nedopustivo da se 2007, u trenutku kada se vodi presudna bitka za budućnost Kosova i Metohije, organizuju skupovi na kojima se veličaju pošasti poput narkomanije i homoseksualizma", kaže se u saopštenju navedenih organizacija, koje dodaju da su kontramarš podržali Kosta Čavoški, Siniša Vučinić i Goran Davidović, nedavno osuđen zbog upada na antifašističku tribinu u Novom Sadu. U zgajanje i upotreba marihuane zabranjeni su u Srbiji. Ustav Srbije garantuje pravo okupljanja i protesta i zabranjuje pozive na nasilje. (B92)