|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 30. 04. 2007. |
||
NA SPEKTAKULARAN NAČIN ZAVRŠENO FINALE PLEJ-OFA ZA SEZONU 2006/07Vojvodina postala prvi šampion Srbije
Vojvodina Novolin - Ribnica Građevinar 3:2
NOVI SAD: Mala dvorana "Spensa", gledalaca 1.500, sudije: Bijelić i D. Ćuk (Beograd). |
||
Za odbojkaše Vojvodine Novolin broj 13 nikako nije baksuzan, pošto su oni sinoć u sjajnoj atmosferi prepune male dvorane "Spensa" osvojili 13. titulu u istoriji. I ne samo to, novosadski prvotimci ostaće upamćeni kao prvi srpski šampioni krunisani 29. aprila 2007. godine. Četvrta utakmica finala plej-ofa, ispostavilo se i odlučujuća, bila je gotovo nalik onoj prethodnoj, uzbudljiva, duga, kvalitetna i s mnogo preokreta.
Sreći nema krajaNovosadski prvotimci u trenucima slavlja bili su jednoglasni da je teško bilo šta reći i na pravi način opisati koliko su srećni. - Zaista ne znam šta da kažem u ovom momentu osim da našoj sreći nema kraja i da mi je drago što smo sve dobro učinjeno u ovoj sezoni krunisali titulom. Iako u znatno izmenjenom i podmlađenom sastavu, uspeli smo da se nosimo s bremenom odgovornosti. Verujem da smo na pravi način nosili dres Vojvodine i hvala svima koji su bili uz nas, a posebno ove večeri divnoj publici - istakao je kapiten Zoran Jovanović |
ČARDE NA DUNAVU, ZADNJA POŠTA: NEDOĐIJA
Antistres s ukusom ribe
Hladovina stoletnih šuma ispunjenih cvrkutom mnogobrojnih ptica, čista zelenkasta voda, bogata ribom, čarda bez struje sa svežom bunarskom vodom, primamljivim mirisom i ukusom paprikaša ili pržene dunavske ribe, a sve to daleko od civilizacije, nedostupno automobilskim gumama, uz pola sata hoda ili kilometar i po zaveslaja čamcem!
Ovakav ambijent deluje sasvim nestvarno u vremenu zagušljivih i, kolonoma automobila u tri trake, gradskih zagušenih bulevara, divljanja i pucnjave žestokih momaka s asfalta i dilovanja narkotika. Ali upravo taj opojni mir i doživljaj divljine pruža čarda “Štuka” na Kupusinskom Dunavcu, nekadašnjem toku Dunava. Moćna reka napustila je to korito još 1830. godine, kada je probila kraći put i za sebe ostavila 17 kilometara “mrtvog” rukavca između Bačkog Monoštora i Kupusine, okruženog močvarama, šumama u kojima živi 287 vrsta ptica i bogatim ribolovačkim terenima. Adresa: nedođija – idealna za negovanje avanturističkog ili pustolovnog turizma u kojem najveću opasnost za radoznalog putnika može da predstavlja blizina poneke belouške i – ujed komaraca u letnjem periodu!
Ova čarda je samo jedna od četrdesetak koliko ih danas ima u Podunavlju od Bezdana pa do ušća Tise. Uglavnom se nalaze ili izdižu iznad vode na obali Velike reke, ali ima ih i kraj rukavaca i mrtvaja koje je silni Dunav prokopao. NJihova istorija i tradicija proteže se vekovima. Ali uvek su to bila neobična mesta u kojima su se putnici namernici zadržavali da bi nešto popili, pojeli i od tamburaša poručili poneku pesmu kako bi se opustili, zaboravili ili se, možda, prisetili. Danas ove čarde predstavljaju najatraktivniju ponudu našeg turizma na Dunavu, kojim sve češće plove bele lađe i mnogobrojne male brodice i čamci rečnih avanturista iz raznih krajeva sveta.
Golom šakom na kotlić
Priča o čardama u našoj zemlji počinje na tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske, u vikend naselju Baračka kod Bezdana, na 1427. kilometru plovnog puta Dunava. Tamo je egzotična čarda “Pikec”, vlasnika Siniše Maričića koji s konobarima i kuvarima priprema i servira paprikaš za nezaborav. LJutkasta, ali ukusna čorba s komadima sveže ribe i domaćim žutim rezancima od belog brašna i 15 jaja malo koga ostavlja ravnodušnim. I sve to na malom poluostrvcetu, u okruženju svežine zelenila i vode, s mnogo iseckanih cepanica od crvene vrbe ili topole, na kojima se najbolje kuva riblji paprikaš.– Radio sam sedamnaest godina u Nemačkoj i onda mi je puk’o film. Ostavio sam sve i vratio se u Srbiju, na moju Baračku, da kuvam paprikaš i osećam se izvanredno – izjavio je ne tako davno čuveni kuvar s ove čarde Jožef Burjan Joži. On i dalje kuva paprikaš, ali je ukus tog izuzetno traženog jela doneo nizvodno, do Novog Sada i čarde “Akva Dorija” u kojoj većina gostiju traži baš taj specijalitet. Ali u “Pikecu” je ostao nekadašnji šampion Jugoslavije i vicešampion Evrope, još čuveniji kuvar Josip Nađ Ćumba. U trenucima inspiracije skida kotlić s vatre tako što ga pridržava s donje strane golom šakom – bez ikakvih posledica. Ne zna se da li goste više fascinira tim potezom ili prefinjenim ukusom paprikaša.
U Bezdanu ima još nekoliko čardi. Sledeća u nizu je “Velika čarda”. Nastala je još 1738. godine i jedna je od najstarijih na celom Dunavu, a starija je čak četiri godine i od samog Bezdana. Počela je da radi pored skele kojom su prema Batini na današnjoj hrvatskoj strani prevoženi putnici, kola i stoka. Od davnina je poznata po paprikašu, špricerima i tamburašima. Nešto dalje, između bezdanske carinarnice i mosta koji spaja Bezdan i Batinu, nalazi se “Čarda kod Carine”. Ona je poznata po lepoj maloj peščanoj plaži i paprikašu od petlovog mesa. Kod Bezdana počinju tri velika kanala u našoj zemlji: Dunav–Tisa–Dunav, Veliki bački i Bajski kanal. I oni imaju svoju čardu. “Srećko” je poznat po prelepom splavu i ukusnoj rečnoj ribi spremljenoj na talandari, a nalazi se na putu od Bezdana prema Dunavu, na početku čarobnog dela Velikog bačkog kanala koji se zove Šebešfok. Dvadesetak kilometara dalje, na istom kanalu, kod Sombora, prepoznatljiva je “Čarda Andrić”. Privlačna je zbog dobrog paprikaša, širokog izbora vina, prijatnog enterijera i prelepe terase iznad kanala. I okolina Apatina poznata je po čardama. Naselje Vagoni, nastalo šezdesetih godina prošlog veka, pročulo se svojevremeno po istoimenoj čardi u kojoj se, kako i danas kažu mnogi Apatinci, kuvao najbolji riblji paprikaš. Četiri decenije nadaleko čuvena Juci–neni privlačila je mirisom paprikaša goste iz Mađarske, Hrvatske, Beograda, Novog Sada, Subotice i drugih mesta. Tu tradiciju danas nastavlja njen sin Martin Koša. Sinonim ribljeg paprikaša u ovom gradu više od stotinu godina je i restoran “Šaran”. Iako se nalazi na kraju grada, nedaleko od dunavske obale i ima obeležja čarde, ovde je oduvek vladao građanski duh. U njega su dolazili ljudi iz svih krajeva koji su baš tu okusili prve srkute paprikaša i zalogaje rečne ribe. Danas na apatinskom dunavskom keju dominira čarda “Zlatna kruna”. Vlasnici Željko i Branko Višekruna izgradili su čardu čiji savremeni enterijer izaziva interesovanje velikog broja gostiju, a s velike terase pruža se predivan pogled na obe strane čuvene apatinske dunavske okuke i Kopački rit, na hrvatskoj obali.
I ovde se kuva “najčuveniji” riblji paprikaš.
– Recept za naš paprikaš je veoma jednostavan – kaže Marko Višekruna, otac vlasnika čarde, čovek koji je za četiri decenije skuvao desetine hiljada kotlića tog nezaboravnog jela. – Odabere se kvalitetna sveža riba, najčešće šaran, a može da se doda som i parče štuke, luk, slatka i ljuta aleva paprika, so i voda i sve se kuva 45 minuta. Ovaj paprikaš ima vazda isti ukus, ali se gostu uvek čini da je neponovljiv.
Dunav od Apatina kilometrima teče uz močvare i teško prohodne šume na obe obale. Kod Aljmaša, na hrvatskoj strani, prima Dravu, a voda koja teče od Švarcvalda i raznih krajeva Evrope prolazi Bogojevo i teče prema Bačkoj Palanci. U tom delu Dunava, u pograničnim predelima s Hrvatskom, nema velikih mesta a nema ni mnogo čardi. Izuzetak čini “Ranč” na rečici Beravi, kod Bođana. Nalazi se nasuprot Vukovara, pet kilometara od reke – u Daljskom ritu. Tu je Dunav početkom 20. veka probio nasipe i prokopao desetak kilometara korita predivne rečice Žive, čiji se krak Berava, s živopisnom prirodom, danas može svrstati u najlepše podunavske predele. Čarda se nalazi u impresivnoj zgradi sagrađenoj 1911. godine. Pored riblje čorbe i paprikaša, gostima se nudi “pijani šaran”. Jelo se sprema u rerni, a meso celog šarana se peče uz mnogo crnog luka, pirinča, suvih šljiva, oraha i zaliva se belim vinom.
Kuvanje za Ginisa
Čarda “Kod Nećka” u Bačkom Novom Selu, na 1319. kilometru Dunava, biser je koji se ne sme propustiti. Nalazi se u predivnoj šumi visokih topola i pored ulaza u živopisni Dunavac. NJegova obala, obrasla starim vrbovim šumama, pruža retko viđen ambijent koji čine mnogobrojne vrste ptica, ali i jata pataka, gusaka i čopori ovaca. Ispred čarde petnaestak ribara svakodnevno lovi raznovrsnu ribu i snabdeva ovu i druge čarde. Ovde je specijalitet perkelt od kečige. Vlasnik čarde Nedžad Avdulović Nećko nedavno je kulinarsko umeće preselio i na Ribarsko ostrvo u Novom Sadu, gde nudi ukusne paprikaše, izvanrednog prženog šarana i dobru tamburašku muziku.“U Palanci ima čarda...” iz pesme Zvonka Bogdana razbokorila se na obali popularnog kupališta i rukavca Tikvara, na mestu gde je nekada skela povezivala Bačku Palanku i Ilok. Kada je skela nestala, broj gostiju u “Dunav čardi” se smanjio, ali ona i dalje podseća na slavne dane. U novije vreme u ovom gradu poznata je i “Kaloš čarda” u kojoj je 13. januara 2002. godine skuvan “kotlić nad kotlićima”.
– Na minus 10 stepeni Celzijusa, 12 hiljada duša je srkalo paprikaš, a još toliko ljudi je ostalo gladno – kaže vlasnik čarde Branko Štemberger. – To je bio događaj za pamćenje, ali ova čarda i dalje slovi za “majku svih čardi”. Naši kuvari i konobari rade danas u mnogim drugim čardama, a mi smo se pročuli po mnogim šampionskim peharima na raznim takmičenjima.
Koji kilometar dalje, ploveći Dunavom, nailazi se na “Floridu”, čardu smeštenu u gustoj šumi. Ovde gosti dolaze najviše zbog čuvenog paprikaša od soma bez kostiju, ali i odličnih tamburaša koji se često s gostima provozaju čamcem po reci. Neobično ime ova čarda je dobila po obližnjem peščanom ostrvu na kojem mnogi Palančani, bez obzira što tamo ni danas nema struje i vode, imaju vikendice.
Kod Braše” u Begeču nadaleko je čuvena čarda. Ona takođe privlači ljubitelje rečne ribe iz raznih krajeva. Otvorio ju je ribar Petar Lapu Braša da bi lakše prodao svu ulovljenu ribu iz Dunava. Braša priprema prvoklasnu prženu ribu, primamljivu riblju čorbu, a majstor je da od ribe niže kategorije – deverike, krupačice, meleza i mrene – pravi specijalitete za pamćenje. Preko puta reke, u Banoštoru, nalazi se čarda “Jole” u kojoj se, pored ribe, jede i odličan riblji paprikaš. Futog je, pak, mesto u kome čarde plutaju na splavovima. Već dobro poznata čarda “Splav Dunavac” kod nekadašnje Čerevićke skele nudi dobar paprikaš, ali joj se od prošle godine pridružio i “Plavi Dunav” koji se nalazi nedaleko od skele koja povezuje Futog i Beočin. Pored nje već postoji jedna čarda na splavu, a uskoro bi trebalo da joj se pridruži još jedna.
Novosadske čarde nude iz dana u dan sve ukusnije riblje specijalitete, a gosti u mnogima lek za antistres traže u zvucima tamburaša. Na Kamenjaru provod, razbibrigu i dobar zalogaj nude “Bata Pežo”, “Obadov” i “Kamenjar”. Na Ribarskom ostrvu je načičkano više čardi s različitim nivoima usluge i hrane i skoro sve dobro prolaze jer su sastavni deo ugostiteljske ponude Novog Sada. Najveće interesovanje u poslednje vreme Novosađani i mnogobrojni gosti pokazuju za ručkove i večere u “Akva Doriji”. Nalazi se ispod same Petrovaradinske tvrđave, na kraju Novog Sada i na početku Petrovaradina, a u stvari u centru jednog i drugog, na najnižem platou tvrđave i splavu. U njoj se skuplja poslovni, umetnički i estradni krem. Privlači ih odličan paprikaš, ali i perkelt od soma i šarana...
Dudara što u glavu udara
Iz urbanog Novog Sada, put čardi vodi do obližnjeg sela Kovilja. U njegovoj blizini nalazi se splet rukavaca Dunava i jedna od najživopisnijih močvara u našoj zemlji. Na Dunavcu Arkanj smestila se i jedna od najinteresantnijih dunavskih čardi. Zovu je “Nakraj sveta”, jer se od nje dalje prostiru samo šume, rukavci i močvare. Nema struje, voda se pumpa iz bunara, a u njoj se s posebnim guštom pije rakija od duda – “dudara što u glavu udara”. Pored standardnog ribljeg menija, ovde se mogu naručiti i štuka u mundiru i škembići od somovskih želudaca.Razni delovi soma su, izgleda, inspiracija za mnoge kuvare. Tako se u “Sremskom kutku”, koji se nekada nalazio u blizini Dunava, a sada u centru Sremskih Karlovaca, s posebnim uživanjem jedu somovske glave ispod sača. Iako ponuda ovakvog jela izgleda bizarna, uživanje u njemu je jedan od najupečatljivijih gastronomskih događaja. Vlasnik restorana Aca Ribica ili Žika Bugar, kako Karlovčani nazivaju Aleksandra Andrića, nudi i druge specijalitete: punjenu štuku, sremski kavijar, pohovani mlečac...
Približavanje ušću Tise se završava u “Sidru” ispod beščanskog mosta. Stalno prisutni tamburaši, terasa koja se proteže iznad Dunava duž čitavog restorana i majstorski spremljena riba, doprineli su da ova čarda bude stalno puna.
– Napravio sam čardu kakvu sam želeo i sanjao – ističe vlasnik Vlada Sapun. – Lepo je videti kad gosti dolaze i kada su zadovoljni, ali je naporno iz dana u dan nabavljati i spremati ribu i ostala jela. Nije lako. Imam i ja briga. Ali kad sednem predveče na terasu i pri zalasku sunca gledam u vodu, Dunav odnese sve brige prema Beogradu i Crnom moru.
Miroslav Božin
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 30. 04. 2007.
OGRADA JE O.K.
U blizini Ledinačkog jezera za vikend je održan performans "Ograda je O.K.! Samo nam se boja ne sviđa". Cilj performansa je bio da se ismeje postavljanje ograde i privatnog obezbeđenja na Ledinačkom jezeru i ukaže na apsurdnost zabrane pristupa građanima na teritoriju koja pripada Nacionalnom parku "Fruška gora".
Volonteri Zelene patrole koji su sakupljali potpise za očuvanje Ledinačkog jezera, u subotu su prikupili preko dve hiljde potpisa. Performans je organizovala Vojvođanska zelena inicijativa u saradnji sa stanovnicima Starih Ledinaca.
Srpska pravoslavna crkvena opština Stari Ledinci, najavila je da će i ove godine na Svetog Vasilija Ostroškog, 12. maja, organizovati grupno krštenje na Ledinačkom jezeru, iako su vlasnici kopa Srebro kategorično odbacili tu mogućnost. (021)