POVODOM STOGODIŠNJICE ROĐENJA SLAVNOG SLIKARA

Ulica na Dedinju dobija ime po Lubardi

Fond “Petar Lubarda” za čije delovanje se već nekoliko godina brine njegova najuža porodica, zalaže se da se stogodišnjica rođenja velikog slikara dostojno obeleži. Zamisao Fonda je da se u ovoj jubilarnoj godini, između ostalog, obnovi nagrada koja nosi ime Petra Lubarde, koja bi se dodeljivala nekom značajnom umetniku (do 40 godina starosti).
Takođe je predviđeno i postavljanje biste ispred kuće slavnog slikara u Iličićevoj ulici, koju je planirano da uradi vajar Kolja Milunović. Sa PTT-om Srbije dogovoreno je i štampanje poštanske marke sa likom Petra Lubarde, a postoji predlog i da Iličićeva ulica na Dedinju promeni naziv i ponese slikarevo ime. Osim toga, predviđena je i izložba u organizaciji galerije “Radionica duše”, predstavljanje Lubardinih dela u okviru beogradske “Noći muzeja” i slične manifestacije.
Sve ove zamisli do sada su bile na nivou inicijative članova najuže slikareve porodice, kao i Lubardinih prijatelja i poštovalaca, ali se sa nestrpljenjem čekao odgovor zvaničnih institucija i najavljenih donatora. Nedavno su članove Fonda i Upravnog odbora formiranog povodom jubileja, primili predstavnici gradskih vlasti, i tom prilikom je istaknuto da je stogodišnjica rođenja Petra Lubarde (1907-1974) veliki datum naše kulturne istorije, i da mora biti dostojno i dostojanstveno obeležen. Gradski sekretar za kulturu Darjan Mihajlović, podržao je ideju obeležavanja stogodišnjice, a razgovori o pojedinačnim predlozima vođeni su sa Goricom Mojović, pomoćnikom gradonačelnika.
U vezi sa zahtevom za pokroviteljstvom grada, istaknuto je da se iz njegovog budžeta ne može finansirati nagrada Fonda “Petar Lubarda”, jer već postoji godišnja Nagrada grada Beograda koja se dodeljuje za najbolja dostignuća u kulturi. Gradska Skupština bi mogla da finansira izradu biste Petra Lubarde, kao i da obezbedi sve dozvole potrebne za njeno postavljanje ispred slikareve kuće u Iličićevoj ulici (Dedinje). Pošto već postoji ulica Petra Lubarde na periferiji Beograda (Julino brdo), Skupština grada će izaći u susret zahtevu Fonda i pokrenuti proceduru za preimenovanje Iličićeve u ulicu Petra Lubarde. U tom slučaju, postojeća ulica na periferiji dobila bi naziv po Petru Iličiću (Iličić je bio direktor prvog putujućeg pozorišta u Srbiji). Gorica Mojović je obećala da će otkrivanje biste i proglašenje Iličićeve ulice u Lubardinu, imati tretman kulturnog događaja.
U vezi sa statusom slikareve kuće-ateljea u sadašnjoj Iličićevoj 1, podseća se da je udovica Vera Lubarda 1974. godine celokupnu imovinu svog supruga zaveštala gradu. Papiri kazuju da se radi o više od 130 slikarevih platna i crteža koji su se nalazili u ateljeu u sastavu kuće. Nakon smeštanja Vere Lubarde u Stacionar za brigu o starim licima, kuća porodice Lubarda je bila zapečaćena. Gorica Mojović je napomenula da grad Beograd neće odustati od toga da ovaj prostor pretvori u spomen-kuću Petra Lubarde, a pravnici će naći načina da se ova ideja dobije zakonsku realizaciju.
Siniša Kovačević

Kostreš: U Vojvodini nema separatizma

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš kaže da u Vojvodini nema separatizma i da niko ne razmišlja o posebnoj državi. On je rekao i da između Vojvodine i Kosova ne treba praviti paralele. Posle sastanka sa predsednicom parlamenta Austrije Barbarom Pramer, Kostreš je novinarima u Beču rekao da Vojvodina, kao “most između Srbije i Evrope”, može u velikoj meri da pomogne evropskim integracijama Srbije.
“Vojvodina mora imati veće ustavne nadležnosti, koje podrazumevaju zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu, kako bi mogla da doprinese bržim evropskim integracijama Srbije”, kazao je predsednik Skupštine Vojvodine. Prema njegovim rečima, u razgovoru je ocenjeno da jedan od prioriteta nove vlade Srbije treba da bude ubrzanje saradnje sa Haškim tribunalom jer će tako biti otklonjene nesuglasice koje sprečavaju nastavak pregovora sa Evropskom unijom. Dodao je da je postignut dogovor o budućoj saradnji parlamenata Austrije i Vojvodine, posebno sa Domom austrijskih pokrajina. Kostreš se u parlamentu Austrije sastao i sa potpredsednikom tog doma Mihaelom Špindlegerom, koji je novinarima rekao da je veoma zadovoljan kontaktima koje je uspostavio sa predstavnicima vojvođanske administracije. Prema Špindlegerovim rečima, Vojvodina i Srbija moraju da ispune preduslove koji su potrebni za uključenje u evropske integracije, ali je naveo i da “Evropa treba da pruži ruke, kako bi se pripremili za zajedničku budućnost”. “Potrebno je da uspostavimo i ekonomsku i saradnju u oblasti bezbednosti, kako bismo imali stabilnu situaciju u regionu. Isto tako, veoma je važno da se i određena sredstva ulože u Vojodinu, kako bi ta zajednička budućnost bila lakše ostvariva”, kazao je Špindleger. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš boravi u poseti Austriji, tokom koje je održao više susreta sa najvišim predstavnicima parlamenta i Ministarstva inostranih poslova te zemlje, kao i sa predstavnicima Privredne komore Austrije.

„Belafons” s pogledom sa terase iz 19. veka

Hotel na Petrovaradinskoj tvrđavi zvaće se „Belafons“ i biće otvoren početkom sledećeg meseca. Kako je za „Dnevnik“ izjavio marketinški direktor Hotela Tihomir Laćarac renoviranje hotela i restorana je skoro gotovo, a prvi gosti stižu već u maju. Fasade zgrada hotela i restorana već dobijaju boju starog zlata, postavljaju se pločice, izrađuje dekorativna plastika, a najveća promena u izgledu gornje Tvrđave je obnovljena terasa nalik na onu iz 19. veka. Terasa Petrovaradinske tvrđava nije više ograđena bedemom koji već godinama stoji naheren, jer su ga pre nekoliko dana srušili radnici. Umesto njega će biti postavljena ograda od kovanog gvožđa.
Na taj će se način sa terase pružati bolji i otvoreniji pogled na Novi Sad, a terasa će dobiti izgled koji je imala pre nego je bedem dograđen šezdesetih godina prošlog veka. Bivši će restoran, o čemu je „Dnevnik“ već pisao, u buduće sadržati tri restorana različite kuhinje, između ostalih nacionalnu i tajlandsku.
Ime Belafons potiče iz 13. veka kada je pod vladavinom tadašnjeg ugarskog kralja Bele IV izgrađeno kameno utvrđenje, na mestu starog drvenog, koje Petrovaradinsku stenu nije moglo da odbrani od mongolskih hordi. Samostan su izgradili cisterciti, monasi iz francuske pokrajine Šampanj, Opati su u kraljevu čast taj prostor nazvali Belafons - Belin izvor.
Belafons je tada, uz papin blagoslov, bio proglašen i za značajan duhovni centar. Kako je su dobri prihodi ove opatije izazivali sukob između ugarske i papske kurije oko toga ko će upravljati opatijom, jedno je vreme vlasnik srednjovekovnog Petrovaradina bio i kardinal Rodrigo Bordžija, potonji papa Aleksandar VI.
A. Vidanović

OGRADA JE OK! SAMO NAM SE BOJA NE SVIĐA
U okviru Fruškogorskog maratona, Vojvodjanska zelena inicijativa u subotu u podnožju Ledinačkog jezera organizuje performans "Ograda je OK! Samo nam se boja ne sviđa". Cilj akcije je da ismeje postavljanje ograde i privatnog obezbeđenja na Ledinačkom jezeru i ukaže na apsurdnost zabrane pristupa građanima Nacionalnom parku Fruška Gora, navodi za 021 Ruža Helać iz Zelene inicijative. U programu učestvuju brejkdens grupe, trbušni plesači, grafit mejkeri, ekolozi i stručnjaci za oblast zaštite životne sredine, volonteri Vojvođanske zelene inicijative, Omladinska muzička grupa iz Bačke Palanke, ilustratori, slikari, glumci, udruženje Eko novinara. Multimedijalni performans "Ograda je OK" organizuje se u saradnji sa stanovnicima Starih Ledinaca u subotu od 10 do 17 h kod izvora Zvečan, nedaleko od Ledinačkog jezera. Tom prilikom volonteri Zelene patrole će sakupljati potpise za očuvanje Ledinačkog jezera, a peticija se organizuje i na startu i tokom Fruškogorskog maratona. Do sada je prikupljeno skoro 2.500 potpisa Novosadjana koji se zalažu za očuvanje Ledinačkog jezera, a za sazivanje vanredne sednice Skupštine Vojvodine na kojoj će se raspravljati o problemu ovom problemu neophodno je da peticiju potpiše 7.000 gradjana. (021)

GRAD KONKURISAO KOD POKRAJINE
Grad Novi Sad je pokrajinskom Fondu za kapitalne investicije poslao 53 projekta vredna preko 5 milijardi dinara, kako bi konkurisao za sredstva tog Fonda. Projekti su poslati nakon što se ispostavilo da je Novi Sad bio jedina lokalna uprava u Vojvodini koja to nije uradila. U saopštenju nije navedeno za šta su sve tražena sredstva i nabrojano je samo nekoliko stvari koje su od ranije poznate kao investicije koje grad želi da realizuje, ali nisu radjene jer su za njih potrebno velika sredstva. Odbornik G17 plus Aleksandar Radonjić kaže za R021 da je ovakvo ponašanje grada sramotno jer, sem što su kasnili, sada predlažu mega projekte čije bi finansiranje teško pokrio i ceo budžet Srbije, a ne pokrajinski Fond. Prema njegovim rečima, ovde je ponovo u pitanju "politikanstvo SRS-a koji predlaže velike projekte kako bi se reklamirao i nastavilo svadju sa pokrajinom". Radonjić kao primer neracionalnih projekata ističe primer da se traži novac za gradnju prečištača za Kać, Budisavu i Rumenku, projekta koji je stopirala aktulena gradska vlast jer je raskinula ugovor o kreditu s Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Inače, grad od pokrajine izmedju ostalog traži novac za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za Kać, Budisavu i Rumenku, izgradnja spalionice animalnog otpada, izgradnja i opremanje objekta centralne kuhinje za potrebe PU "Radosno detinjstvo", sanaciju i uređenje Petrovaradinske tvrđave i podgrađa, rekonstrukciju Kulturnog centra grada, izgradnju gradske veletržnice, za završetak radova na Subotičkom i Somborskom bulevaru, kao i sredstva za izgradnju vrelovodnih kotlova u toplanama Sever i Istok i proširenje toplovodnih instalacija na teritoriji grada. (021)

30. FRUŠKOGORSKI MARATON
Trideseti Fruškogorski maraton startovaće u subotu u 9 časova na Popovici. Organizatori očekuju oko deset hiljada učesnika koji će trčati na 12 staza, a najveći ultramaraton od 102 kilometra trebalo bi da trči oko 400 mladića i devojaka. Predsednik Organizacionog odbora Milivoj Nastasić kaže za 021 da je sve pripremljeno za maraton i da prognoze govore da će biti sunčano vreme. On navodi da su staze pripremljene, ali da će trkačima možda smetati prašina, jer kiša nije padala danima, pa su staze suve i prašnjave. Nastasić kaže da se do starta na Popovici može doći samo autobusima GSP-a i da je drugi saobraćaj zabranjen. Maratonci koji budu trčali najduži maraton od 102 kilometra stazu bi trebalo da predju do nedelje ujutru, a sve staze su otvorene za trkače do 19 časova u nedelju. (021)