Novi Sad domaćin Mreže balkanskih gradova

Novi Sad će biti domaćin Osme konferencije Mreže balkanskih gradova (BALCINET), potvrđeno je na sastanku Izvršnog sekretarijata Mreže balkanskih gradova u Solunu, na kojem učestvuje i gradonačelnica Maja Gojković.
Naš grad ugostiće gradonačelnike oko 30 najznačajnijih gradova Balkana, i to pred kraj ove godine, od 30. novembra do 2. decembra. Teme o kojima će prvi ljudi gradova pričati su modaliteti saradnje balkanskih gradova s Evropskom unijom i mogućnost pristupanju fondovima unije. Pored navedenih tema, gradonačelnici će razgovarati i o zaštiti životne sredine, a akcenat će posebno biti stavljen na zaštitu vodenih resursa.
Na zvaničnom sajtu grada, gde je vest o održavanju konferencije preneta, stoji i izjava Gojkovićke, koja objašnjava da je reč o izuzetno značajnom događaju za naš grad, jer će doprineti njegovom boljem poziciniranju na međunarodnoj sceni. Tokom konferencije Mreže balkanskih gradova, u Novom Sadu će se održati i kulturna manifestacija „Balkanart“, sa temom „Kultura u tranziciji - tranzicija u kulturi“.
Vest da će Novi sad biti domaćin konferencije samo je potvrda prošlogodišnje odluke predstavnika balkanskih gradova koja je odneta u Ankari.
Novosadska konferencija osma je po redu, a susreti pre svega služe da bi gradonačelnici većih gradova Balkana razmenili iskustva, dogovorili zajedničke projekte, nastupe, razmenili kulturne običaje, podstakli očuvanje odnosa, uspotavili temelje evropskih vrednosti i ostvarili nove veze sa svetom, Evropskom unijom i Savetom Evrope, čime bi iskoristili mnogobrojne programe i projekte EU.
Takođe, Mreža balkanskih gradova osnovana je i da bi ovo telo bilo prepoznatljivo, u saradnji sa strukturama Evropske Unije, poput Pakta za jugoistočnu Evropu i Savet Evrope. Određeno je i da deveta konferencija bude održana u Sarajevu 2008. godine. Đ. B.

Veliko spremanje Begečke jame

Zaštićeni Park prirode “Begečka jama” pravi je raj za ribolovce, izletnike, ali i za ljubitelje sjajnih ribljih specijaliteta koji se spremaju u obližnjoj čardi. Znaju Begečani šta je Jama, koliko im znači i šta im pruža, pa je red nakako i da joj se oduže. Zato su se minulog vikenda oko istog zadatka okupili meštani Begeča, žitelji Ribolovačkog naselja “Begečka jama”, i ljudi iz preduzeća DTD “Ribarstvo”, koje je staraoc ovog parka prirode. I mlado i staro učestvovalo je u akciji uređenja okoline Jame, gde je bilo dosta krupnog otpada, smeća ali i razne prljavštine koja je zaostala kada se Dunav posle prošlogodišnjih poplava povukao iz ovog dela.
- Organizovali smo se danas i radimo celo prepodne kako bi, koliko možemo očistili naš park prirode. Pored Begečana i meštana ribolovačkog naselja u ovoj akciji pomažu nam zaposleni u DTD “Ribarstvu” i radnici “Čistoće” koji su došli kamionom u koji odlažemo đubre koje sakupimo.
Ovo radimo jer želimo da nam Jama bude što čistija, ali i da se pripremimo za predstojeći 1. maj, kada očekujemo da nam u goste dođe mnoštvo izletnika, ljubitelja prirode.
Neki će doći da uživaju u ribolovu, drugi da kampuju, pa je red da park prirode bude čist i uredan. Da bi akciju sproveli što efikasnije podelili smo se u četiri grupe. Jedna ekipa uređuje obalu kraj vode, druga je kod nasipa, treća u samom ribolovačkom naselju, a četvrta oko kampa – rekao je podpredsednik saveta Mesne zajednice “Begeč” Zivan Vasić.
Na licu mesta saznajemo da će se ovakve akcije ubuduće sprovoditi po potrebi. Trava će se redovno šišati, drveće orezivati, a ravnaće se i teren, na mestima gde ima većih rupa. Dok ljubitelji prirode umivaju Jamu, bacili smo pogled na vodu gde su se ribolovci u čamcima načičkali poput značaka u albumu čekajući da se plovak zadrmusa.
Društvo im prave nezaobilazni labudovi koji samo povremeno površinu vode zatalasaju udarcima svojih krila.
Ne treba zaboraviti ni vredne ljubitelje prirode, koji su nakon obavljenog posla zasluženo okrepljenje pronašli u obližnjoj čardi, uživajući u ribljoj čorbi i pogledu na umivenu Jamu.
B. M.
Foto N. Stojanović

KAFANE U CENTRU VRŠCA

Kod „Dva pištolja” spavao i Karađorđe

Istorija ljudskih susreta na ovdašnjim prostorima nezamisliva je bez bazične kulturne ustanove koju svi rado posećuju - bez kafane. Ako su za neke revolucionare zatvori bili univerziteti, za običan svet kafane su bile i škole i biblioteke i pozorišta.Uprkos pohvalama koje su kafanama udeljivali brojni umetnici i naučnici, opšte javno mnjenje bilo je i ostalo namršteno prema ovim institucijama.
Čak se i na kafiće gleda sa više simpatija nego na kafane, pa ostaje na domišljatosti sociologa da pronađu adekvatan odgovor da li je to zbog one znane nam i svojstvene pokondirenosti ili puste želje da se, makar kako, priključimo sjajnom i civilizovanom svetu. U međuvremenu, kafane poput nekih dobrodržećih dinosaurusa i dalje opstaju i rade, kako po pitanju zadovoljavanja čovekovih potreba za osveženjem i okrepljenjem tela, tako i za razgaljivanje duha. NJihova klijentela stari ali pristižu mlađe snage, istina u ne tako velikom broju.
Vršačka istorija puna je kafana. Od slavne kafane-prenoćišta «“Dva pištolja“» u kojoj je Karađorđe boravio pre svog fatalnog povratka u Srbiju, plativši usluge svojim posrebrenim kuburama, nižu se kafane u kojima se nešto značajno dešavalo. Specifičnost lepe varoši pod kulom vekovima je bila podela na srpski i švapski deo grada, što je podrazumevalo i različitosti u kafanskom življenju. Biće da su pripadnici jednog naroda (treba li ga imenoveti?) baš voleli da se bave kafanisanjem pa su ga „upražnjavali“ obilno i bučno dok su drugi bili umereniji i primireniji. Na strani i u pripomoći onim kafanskim veseljacima bili su istomišljenici iz mađarske zajednice i one koju, politički korektno, sada zovemo romskom.
Još jedna specifičnost Vršca bila je pijaca u samom centru grada, odmah pored Magistrata, gradske kuće. A gde se trguje tu mora i da se popije, zar ne? Zato su oko pijace bile posejane razne kafane, od onih u koje se svraća da bi se „trgnula jedna s nogu“ do onih u kojima se može i pojesti i popiti uz bandu tamburaša. Kada je (posle rata) pijaca izmeštena (tako da je centar grada ostao za prodavnice i šetnje) i kafane su pratile migraciju svojih mušterija, bazirajući se oko „zelene“ pijace i „buvljaka“. Kafane u strogom centru su se zatvarale. Ipak, preostale su dve i one su ušle u legendu urbanog vršačkog jezgra. Prva je poznata kao «“FK Vršac“» (od milja „«FK“») a druga je «“Mali Beograd“». Obe se nalaze u ulici imenovanoj po srpskom prosvetitelju Dositeju.
«“FK Vršac»“ je prekoputa opštine (što je novo ime za stari Magistrat) a «“Mali Beograd“» je stotinak metara niže, nadomak pijace. Zahvaljujući svojim lokacijama i jedna i druga kafana su „dušu dale“ da se u njih svrati pre odlaska do državnih organa, da čovek sakupi malo hrabrosti, ili da se, u povratku, okrepi od muka na koje su ih udarili službenici i silna papirologija.
Kafane, senovite leti i tople zimi, sa prepoznatljivim mirisima i klijentelom sličnih muka, pravi su melem za napaćene duše. To što se zovu «“FK Vršac“» i „«Mali Beograd“» uopšte nije značilo da u njih smeju da svraćaju samo fudbaleri i navijači lokalnog kluba, odnosno oni koji sebe smatraju simpatizerima velegrada. Naprotiv, svi su bili dobrodošli i, u nekim ranijim decenijama, poseta je bila brojna a sale kafana često pretesne.
Naravno, svaka kafana imala je svoje specijalitete. «“FK»“ je ujutru nudio tople mekike a oko podne i predveče su na red dolazile girice. Zato se u «“FK“» svraćalo na doručak i posle teškog radnog dana jer su se mogla naručiti i kuvana jela (baš ono što treba samcima). A uveče bi dolazili oni što su već prošli kroz korzo i nisu otišli u bioskop. Za njih je uvek bilo mesta i zabave u ovoj kafani. Polovinom 1970-tih parking ispred «“FK Vršca“» bio je krcat biciklima, jer su njegovi posetioci sebi mogli da priušte samo takvo vozilo, ali ih to nije sprečavalo da budu raspoloženi i veseli.
«“Mali Beograd“» je imao skromniju ponudu od svog suseda ali zato konobar nije požurivao gosta da, posle dva sata, ipak popije svoj „dupli vinjak sa malom kiselom“ ili obično vršačko „šampion“ pivo sa zlatnožutom etiketom. U «“Malom Beogradu»“ atmosfera je bila mirnija, gotovo kamerna. Naravno, u obe kafane je valjalo poznavati osoblje jer je to donosilo sitne povlastice od kojih je najvažnije bila mogućnost da se nešto popije na crtu. Konobari su, takođe, prenosili poruke ili predavali stvari drugim klijentima. Uprkos lošem glasu, u ovim kafanama se, za sve decenije svakodnevnog rada, na prste mogu izbrojati ozbiljnije tuče i slični incidenti. Prednost u nasilju (pa i ubistvima) lako su odneli kafići, ti vesnici novog vremena.
Otvaranje kafića u pešačkoj zoni izazvalo je i ozvaničilo tvrdu generacijsku diferencijaciju. Mlađi svet odlazi u kafiće, uz njih su i oni sredovečni a „finiji“, takoreći gospoda. Običan svet i dalje je veran starim kafanama. U međuvremenu su, tokom 1990-tih, u glavnoj ulici, nekada Maršala Tita a sada Dvorskoj, otvorene dve kafane: «“Lovac“» pri lokalnom lovačkom udruženju i, istina u pasažu koji izlazi na Dvorsku, bife «“Travolta“» (poznat po tome što ima dva ulaza-izlaza, što je vrlo pogodno za zavaravanje suviše radoznalih šefova ili supruga).
Tako je, za sada, zatvoren vršački „bermudski četvorougao“ u kome nestaju novci ali i loše raspoloženje. No, kako stare kafane, tako stare i odlaze i posetioci ovih kulturnih institucija pa, malo-malo, na njihovim vratima i izlozima osvane neka umrlica. To je svedočanstvo da je pokojnik bio jedan od povlašćenih, redovnih posetilaca koji je imao svoj sto i omiljeno piće (pa se njegova narudžbina podrazumevala), svoj ugled i reč koja se respektuje (kad je reč o važnim društveno-političkim pitanjima ali i o kreditu-crti). Oni koji svrate do kafane svakako neće propustiti da popiju jednu u slavu „opravdano odsutnog“, svesni da vreme neumitno prolazi i da to izostajanje, pre ili kasnije, čeka svakoga. Ali do tada - živeli.
Ilija Bakić
Foto: D. V. Mitrovanov

BOJAN KOSTREŠ: Neko krije ugovor od Vojvođana

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš uputio je žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću jer mu nadležne republičke institucije nisu u zakonskom roku dostavile tekst Ugovora o davanju koncesije za izgradnju i korišćenje autoputa od Horgoša do Požege.
Kostreš je 2. aprila 2007. godine, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zatražio tekst ovog ugovora od Vlade Republike Srbije, Ministarstva za kapitalne investicije i Ministarstva finansija, ali nijedna od ove tri državne institucije nije ispunila svoju zakonsku obavezu, kaže se u saopštenju.
Ugovor o davanju koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege je 30. marta 2007. godine potpisao ministar Velimir Ilić sa konzorcijumom koji čine “FC Konstrakšn” i “Alpina Majreder Bau GmbH”.
“Sada je već sasvim očigledno da je u pitanju pokušaj da se sadržaj potpisanog ugovora sakrije od svih onih koji nisu spremni da poveruju da je taj ugovor u njihovom interesu”. “Ostaje sve veća sumnja da su tim ugovorom oštećeni ne samo građani Vojvodine, već i država Srbija. Ako nije tako, zbog čega se ugovor i dalje krije?”, rekao je Kostreš, saopštio je kabinet predsednika Skupštine APV.

NA JEDNO DETE PET ABORTUSA
Srbija prema broju abortusa zauzima prvo mesto u svetu, pokazao je izveštaj UNICEF-a za 2006. godinu. Pokrajinski ombudsman, Petar Teofilović, kaže da ti podaci govore da na jedno rođeno dete dolazi pet abortusa, a da svaki drugi par leči sterilitet. U izveštaju ombudsmana pokrajinskom parlamentu kaže se i da 40% žena u periodu kada može da rađa ne koristi nikakva kontraceptivna sredstva, piše Građanski. (021)

OŽIVLJAVA POZORIŠTE MLADIH
Nakon višemesečne pauze, prouzrokovane problemima sa direktorom Tomislavom Kneževićem i štrajkom glumaca, u Pozorištu mladih su počele aktivnosti na oživljavanju dramske scene. Na predlog vd direktora Zorana Djerića, pokrenut je projekat "Backstage" prema romanu savremenog poljskog pisca Kšištofa Varge "Tekila". Režija je poverena Žanku Tomiću, a prema njegovim rečima, komad govori o pank bendu i ljudima koji su došli do tridesetih, četrdesetih godina kada sebi postavljaju pitanje "šta dalje činiti?". "Ova priča o panku Kšištof Varge u ovoj predstavi je potka za priču o umetnosti uopšte, idealima i stremljenjima i njihovom sukobu sa onim što je ralnost novog vremena. Znači, ne strikno pank, mada je pank ikonografija nešto što je suštinski važno za leksiku ovog romana i predstave". Praizvedba komada "Backstage" trebalo bi da se održi do kraja sezone u Pozorištu mladih, a već za 12. maj najavljena je premijera komedije Miloša Radovića "Čorba od kanarinca" u režiji Nenada Gvozdenovića. Predstava se bavi temom braka, a par koji je pred venčanjem i koji, u nekoj vrsti sna, prolazi sve bračne faze i probleme, igraju Radoje Čupić i Jovana Stipić. Prema Čupićevim rečima, ova priča je samo jedna od mogućih verzija braka, "koja se dogadja, kako i sam lik kaže, u ovakvom vremenu i na ovakovm mestu, dakle negde duboko vezano sa onim što se dogadja na ovim prostorima, u ovoj zemlji, tako da je to možda sumornije vidjenje te bračne perspektive". Predstava francuskog pisca Viktora Lanua "Otvarač" u režiji Radoja Čupića, koja je premijerno odigrana pre tri godine u Pozorištu mladih, ponovo se izvodi u utorak 24. aprila na velikoj sceni tog teatra. Mada je komad napisan pre nekoliko decenija i danas je aktuelan pošto naše društvo i dalje karakteriše dobrovoljna izolacija i klaustrofobija. Prema rečima glumaca Saše Latinovića i Slobodana Ninkovića, nakon problema u Pozorištu mladih, predstava je obogaćena ličnim iskustvom "života u konzervi". (021)

SEDNICA SKUPŠTINE APV
Skupština Vojvodine zasedaće danas, a na dnevnom redu biće i zahtev pokrajinskih organa Skupštini Srbije da se hitno donese Zakon o imovini Vojvodine, saopšteno je iz kabineta predsednika pokrajinskog parlamenta. Poslanicima će se obratiti pokrajinski ombudsman Petar Teofilović sa prošlogodišnjim izveštajem o radu, a biće razmotreno i poslovanje Izdavačkog preduzeća ''Forum'', Garancijskog fonda Vojvodine, Zavoda za urbanizam Vojvodine, Pokrajinskog zavoda za sport. (021)