NESTAJU STARE NOVOSADSKE FASADE

Lice grada u začaranom krugu

Obrušavanje delova zgrada u Novom Sadu više nije vest, postalo je svakodnevica. Pozamašni delovi starih, često zaštićenih fasada, nekakvom ludom srećom, još uvek nikome nisu pali na glavu, međutim i sedmica na LOTO-u ponekad bude izvučena. O tome malo ko brine u ovom gradu, a odgovornost je zvanično prebačena na stanare. Problem starih fasada u centru grada pod režimom zaštite, kulminirao je s prvim slučajem prinudnog izvršenja. Gradska građevinska inspekcija je naložila Javnom komunalnom preuzeću „Stan“, da započne radove na sanaciji fasade na Adamovićevoj plati, čije će troškove od preko milion i tristotine hiljada dinara, snositi isključivo stanari. I, tu se krug zatvara.
Stanari koji bi trebalo da budu investitori – nemaju novac. Grad to dobro zna. Već godinama goruće pitanje starih fasada vrti se u krug bez rešenja, a sve je više trošnih zgrada, pogotovo onih od kulturno-istorijskog značaja. Gradska uprava je prebacivanjem odgovornosti na stanare završila s razmišljanjem o zaštiti spomenika, bez obzira na laganu propast stilskih i arhitektonskih odlika glavnog grada Vojvodine.
Stanari novosadske Mesne zajednice „Prva vojvođanska brigada“ u kojoj se nalazi Adamovićeva palata, kako je rekla predsednica Snežana Krgović, već su uložili žalbu pokrajinskom Sekretarijatu za arihtekturu, urbanizam i građevinarstvo, jer sami nisu u stanju da snose troškove rekonstrukcije fasade. Pitanje je i da li bi ovu, jednu od navrednijih građevina u gradu podignutu 1911. godine, spasila samo skupa obnova fasade, s obzirom da čitavom objektu treba obnavljanje. Ipak, stanari su, kako tvrdi Krgović, spremni da finansiraju polovinu rekonstrukcije, predlažući model koji se već uveliko koristi u Subotici i Beogradu. U ovim gradovima, godišnje je budžetom predviđen novac za obnovu zgrada koje su pod zaštitom.
Upravo bi se, recimo, beogradskim modelom, mogla pozabaviti i novosadska vlast. Grad Beograd je pokrenuo akciju „Popravimo zajedno!“ i uputio javni poziv skupštinama i savetima stambenih zgrada. Stanari uz pomoć 70 odsto sufinansiranja Grada popravljaju fasade, krovove i liftove zgrada u kojima žive. Za tu akciju Beograd je izdvojio 300 miliona dinara.
Novi Sad i ne bi imao problem da je reč samo o Adamovićevoj palati: mnoštvo starih novosadskih građevina koje opredeljuju imidž grada, nalazi se u izuzetno lošem stanju. Neke od njih, poput zgrade u Ulici Vladimira Nazora 1, čiji se krovni venac obrušio pre skoro dve godine, ostale su i bez najnužnijeg saniranja kojim bi se zaštitili prolaznici. S ove zgrade još uvek, od 17. avgusta 2005, visi oluk nad trotoarom, a krovni venac zjapi i dalje otvoren.
Najnoviji slučaj koji je mogao da ugrozi bezbednost prolaznika je nedavno obrušavanje fasade u Šafarikovoj 7. Stanari ove zgrade odlučili su, posle desetogodišnjeg pokušaja da privole Grad da im pomogne, i spasu zgradu koja se pomera iz temelja. Ponudili su investitorima tavanski prostor i deo podruma u zamenu za potpunu rekonstrukciju zgrade. Postavlja se pitanje da li će neko naći računicu da bi do završio ovaj posao, jer se radi o zgradi sagrađenoj 1893. godine, koja je veoma oštećena prilikom nedavne izgradnje susedne zgrade.
Ukoliko Novi Sad ne bude imao dovoljno sluha za spomenike kulture i i dalje odgovornost prebacivao na stanare za koje zna da ne mogu da plate skupe i kvalitetne obnove, ostaju dva rešenja. Da zgrade otkupe privatni investitori koji će, pod uslovom da im se to isplati, uz pomoć Zavoda za zaštitu spomenika kulture, objekat vratiti u prvobitno stanje. Druga, bolnija solucija, jeste pustiti zgradu da propadne, prodati je kao građevinsko zemljište i poput nedavno srušene zgrade na uglu Šafarikove i Stefana Stefanovića, čekati da nikne neka nova „staklena lepotica“.
A. Vidanović,

Dekor podiže cenu obnove Cenu građevinskih radova na starim i zaštićenim zgradama, uveliko podiže rekonstrukcija arhitektonske ornamentike. U opštinskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da zgrade koje su pod zaštitom, uglavnom, na fasadama imaju dekorativne elemenate, kao što su razni gipsani ukrasi ili pak oluci, što zahteva poseban postupak prilikom izrade replike.

Palančanima najatraktivnije plaže

Bačka Palanka je verovatno jedan od retkih gradova u Vojvodini u čijem sastavu se nalazi i Park prirode kao zaštićeno dobro. Reč je o nekoliko stotina hektara priobalja Dunava, koje se prostire do poslednjih ulica grada, u čijem je sastavu i prelepo zalivno jezero Tikvara koje od Dunava deli nekoliko desetina metara obale, a spajaju ih dva kanalića tako da voda može da cirkuliše. U ovom delu grada nalaze se i otvoreni sportski tereni, pa dve sportske hale, dve čarde, Dom sportova na vodi sa vezovima za nekoliko stotina čamaca. Tu je i nekoliko bara sa retkim primercima flore i faune. Ovde se može naći i listopadni močvarni čempres, beli lokvanj, a od riba retki primerci, kao što je na primer, linjak.
U sastavu Parka prirode „Tikvara” o kome kao i o drugim objektima na ovom području brine opštinsko javno preduzeće Sportsko rekreacioni centar „Tikvara” nalaze se i dve plaže. Jedna, ona gradska, na levoj obali Dunava u blizini stare čarde, a druga na obali jezera koja je udaljena stotinak metara. Već početkom proleća nadležni u ovom gradu upozoravaju da se baš ove dve plaže na kojima u vrelim letnjim danima osveženje dnevno potraži čak i 10.000 ljudi, treba da budu dugoročno rešeni.
U realizaciji programa zaštite Parka prirode „Tikvara” koji je nedavno prezentiran i odbornicima lokalne skupštine, konstatuje se da su uslovi za boravak na ovdašnjim plažama tokom letnje sezone nažalost na niskom nivou. Doduše, JP „Tikara” kome je ponovo vraćeno pravo upravljanja ovim objektima, delom je saniralo loše stanje. Sanirane su malobrojne kabine, vodosnabdevanje, a predviđa se investicija za još nekoliko sitnica. Opštinsko preduzeće, kako ističu u „Tikvari” svakodnevno održava higijenu i infrastrukturu.
Ovde kažu da je za neke ozbiljnije poduhvate i ozbiljnija rešenja na prostoru dve plaže potrebno između ostalog, napraviti plan strateškog razvoja tog dela zaštićenog dobra, izgraditi idejni projekat sadržaja na plažama i obezbediti značajna finansijska sredstva. To se može ostvariti većim učešćem opštine i obezbeđenjem značajnih finansijskih sredstava. Odavno je konstatovano da jezero „Tikvara” pruža mogućnost razvoja ribolovnog sporta, nautičkog i drugih vidova turizma. Radi zaštite ribljeg fonda u Parku prirode, zajedno sa Udruženjem sportskih ribolovaca „Šaran” formirana je i funkcioniše čuvarska služba i ujedno se prodaju dozvole za sportski ribolov u vodama zaštićenog dobra. U ovom preduzeću konstatuju da je po opštoj proceni Park prirode velika razvojna šansa opštine i da je neophodno u skladu sa strateškim razvojem Bačke Palanke izgraditi i strategiju razvoja nautičkog, ribolovačkog i sportskog turizma na prostoru Parka prirode.
M. Sudžum

TAKMIČITE SE ZA NAJBOLJU TEHNOLOŠKU INOVACIJU U SRBIJI 2007.

Plasirajte svoje znanje

Još pet dana ostalo je do isteka roka za prijavu na Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji 2007. Do 20. aprila u ponoć svi zainteresovani mogu da se prijave na veb-sajtu Takmičenja njnjnj.inovacija.org. Cilj Takmičenja, koje se održava treći put, jeste promovisanje klime preduzetništva u našoj zemlji i pomoć potencijalnim i postojećim high-tech preduzetnicima koji su spremni da svoje ideje i invencije pretoče u tržišno vredne inovacije. Takmičenje ima tri kruga, a finale će biti organizovano 27. decembra, pred kamerama RTS-a.
Početni nagradni fond ove godine iznosi deset miliona dinara, a biće podeljene i specijalne nagrade za najbolji studentski tim (150.000 dinara), najbolji ženski studentski tim, najbolji tim sastavljen od žena, najbolji tim iz Republike Srpske i za takmičara iz prethodnih godina koji je promovisao Takmičenje kod najvećeg broja učesnika.
– Prošle godine Fakultet tehničkih nauka ustanovio je nagradu za najbolji studentski tim koja nosi ime profesora Miroslava Despotovića, idejnog začetnika organizacije ovakvih takmičenja. Fakultet je obezbedio novac za početne tri godine, a nadamo se da će se nagrada ustaliti. Namenjena je čisto studentskim timovima koji se takmiče u konkurenciji svih ostalih istraživača – kaže prof. dr Vojin Šenk, koordinator projekta. – Moram da kažem da je postojeća studentska populacija dosta inertna. Naša namera jeste da im poručimo – plasirajte svoje znanje, izvucite iz sebe sve najbolje što znate i možete, osmislite proizvod, uslugu, proces ili softver kakav još ne postoji na tržištu, kreirajte tržište za to i zauzmite svoju poziciju na njemu. Specijalizujte se i preživite početni period, potražite neki kapital i budite spremni da taj posao prodate.
Po rečima prof. dr Šenka, već sad postoji baza od 174 kvalitetna studentska biznis-plana, a u realizaciju nekih od njih, u raznim preduzećima, uključeni su i bivši i sadašnji takmičari. Jedan studentski tim bavi se sistemima za zaštitu od požara, drugi je počeo da proizvodi specifične zubarske stolice, otvorene su neke studentske konsultantske kompanije, a očekuje se da će se uskoro naći i investitor za izgradnju prvog omladinskog hostela u Novom Sadu. Zanimljiv je podatak da je za dve godine osnovano deset novih preduzeća koja svoje poslovanje baziraju na potpuno novom ili značajno izmenjenom proizvodu, usluzi, procesu ili softveru.
Povodom nagrada koje će ove godine biti dodeljene najboljem ženskom i najboljem studentskom ženskom timu, profesor Šenk kaže da bi promovisanje ženskog preduzetništva za Srbiju moglo da bude veoma korisno. Kao primer, navodi slučaj Finske, koja je poznata po fantastičnom ekonomskom napretku od perioda s kraja osamdesetih. Jedno od najznačajnijih dostignuća razvoja ove zemlje jeste i to što je u poslednjih 15 godina učešće ženske populacije na univerzitetima poraslo sa šest na 35 odsto. Finci su, dakle, shvatili da je neopohodno iskoristiti sav raspoloživi intelektualni potencijal u zemlji.
B. Janjušević

EESTEC I BEST ORGANIZUJU

Takmičenje u programiranju

POTPISI ZA OČUVANJE LEDINAČKOG JEZERA
Članovi Zelene mreže Vojvodine nastaviće sa prikupljanjem potpisa za očuvanje Ledinačkog jezera, koje je počelo minulog vikenda. Da bi se sazvala vanredna sednica Skupštine Vojvodine, na kojoj bi se raspravljalo o jezeru potrebno je prikupiti 7.000 potpisa, a tražiće se i razrešenje Upravnog i Nadzornog odbora, kao i direktora Nacionalnog parka Fruška gora, Konstantina Plužarevića, zbog, kako navode u Zelenoj mreži Vojvodine, nepoštovanja zakona. Aktivisti navode da očekuju podršku Novosađana i najavljuju da će se potpisi saklupljati, od utorka do petka u Zmaj Jovinoj ispred broja 4, od 17 do 20 sati, doke će prikupljanje potpisa u subotu trajati od 11 do 14 sati. Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine kaže za 021 da su veoma zadovoljni dinamikom prikupljanja potpisa i navodi da su u subotu za tri sata prikupili oko 300 stotine potpisa Novosađana, koji žele da podrže njihove napore da se očuva Ledinačko jezero. (021)