KREĆE BITKA U AMERIČKOM SENATU

Srpski i albanski lobisti prsa u prsa

U narednom periodu unutar Senata i Predstavničkog doma američkog Kongresa očekuje se žestoka borba srpskih i albanskih lobista oko finalnog statusa Kosova. U proceduri u oba doma Kongresa trenutno su dve rezolucije čiji predlagači agituju za nezavisnost Kosova. Iako njihovo eventualno usvajanje ne bi bilo obavezujuće za administraciju SAD, prema oceni naših zvaničnika, to svakako ne bi ostalo bez uticaja na kreiranje atmosfere u kojoj se donose važne odluke.
Iako je bilo najavljeno, u Senatu ove nedelje najverovatnije neće početi rasprava o rezoluciji kojom se podržava plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti za Kosovo. U rezoluciji, čiji su predlagači uticajni senatori DŽozef Liberman, DŽozef Bajden, inače predsedavajući Komiteta za spoljne poslove, te DŽon Mekejn i Gordon Smit, ističe se da je nezavisnost jedino rešenje za ekonomski i politički stabilno Kosovo. Predlagači se protive ideji o odlaganju konačnog statusa i sugerišu administraciji da, ukoliko bude potrebno, SAD unilateralno priznaju državu Kosovo.
Srpska strana u predstojećoj raspravi o toj rezoluciji veliku nadu polaže u preostale članove senatskog Komiteta za spoljne poslove, ponajpre u DŽordža Vojnoviča, senatora iz Ohaja i člana Srpskog kokusa. U prvom redu, od senatora naklonjenih srpskoj stvari očekuje se da podnesu amandmane na predlog rezolucije četvorice senatora. Taj predlog rezolucije dosta je mračan po srpske interese, ali ostavlja prostora za amandmane, smatra savetnik predsednika Tadića za spoljnu politiku Vuk Jeremić.
– Predlog rezolucije predviđa da SAD unilateralno priznaju nezavisno Kosovo i bez rezolucije Saveta bezbednosti, a ne pominje se ni albansko nasilje nad Srbima i drugim manjinama, što će senatori naklonjeni Srbiji iskoristiti za kritiku – objašnjava Jeremić.
U igri je i opcija da neko od trojice senatora iz Srpskog kokusa pokuša da podnese kontrarezoluciju. Jeremić ocenjuje da bi takav potez ugrozio jedinstven stav Senata o kosovskom pitanju, ali bi istovremeno najverovatnije doveo do usvajanja umerenog teksta rezolucije koja ne bi odgovarala ni srpskoj ni albanskoj strani u potpunosti.
Svoj predlog rezolucije o nezavisnosti Kosova podneo je, tradicionalno na početku novog saziva Predstavničkog doma, i Tom Lantoš, dugogodišnji glasoviti pobornik odvajanja Kosova od Srbije na Kapitol Hilu, čiji poslednji angažman dobija na težini činjenicom da je od početka godine na čelu Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Ipak, naše zvaničnike, ali i pojedine analitičare, više brine ono što može da usledi u Senatu, ponajpre zbog profila kvarteta senatora koji je stao iza rezolucije. Naime, osim što su visokorangirani u Senatu i uživaju veliki ugled među kolegama, dvojica – Bajden i Mekejn – ušli su u trku za nominaciju za kandidata na predsedničkim izborima iduće godine, a sva je prilika da će tim putem krenuti i Liberman.
Iako Kosovo nije u vrhu prioriteta američke spoljne politike, očekivanja su da bi blagovremeno rešavanje tog pitanja moglo biti pomak u odnosima SAD i muslimanskog sveta (smatrajući Kosovo dominantno muslimanskim) te da bi moglo pozitivno da utiče na makar početak rešavanja velikih problema s kojima se suočava američka spoljna politika na Srednjem istoku. Na to upućuje autorski tekst DŽozefa Bajdena, objavljen početkom godine u “Fajnenšel tajmsu”, u kojem ovaj senator iznosi da bi nezavisnost Kosova predstavljala pobedu “muslimanske demokratije, ali i bolju budućnost za jugoistočnu Evropu i potvrdu upotrebe američke moći u cilju uspostavljanja vladavine prava”.
D. Kolundžija

Čija je ofanziva?

KOSTREŠ OZVANIČIO OBNAVLJANJE INICIJATIVE ZA VRAĆANJE VOJVOĐANSKE IMOVINE

APV želi što pre da ostvari ustavno pravo

Vojvođanski parlament pokrenuće inicijativu za vraćanje imovine APV, koja se Pokrajini garantuje i novim Ustavom Srbije. Ovakvu inicijativu u više navrata najvljivao je i predsednik Skupštine APV Bojan Kostreš, a ona je i zvanično uvršćena na dnevni red sednice zakazane za 20. april. Prema predloženom dnevnom redu, ovo pitanje će biti pokrenuto u vidu informacije o potrebi da se hitno donese zakon o imovini Vojvodine, o kojoj će se izjašnjavati pokrajinski poslanici.
U izjavi za “Dnevnik” Kostreš je rekao da je informacija uvršćena u dnevni red na predlog poslaničke grupe “Zajedno za Vojvodinu”, odnosno Lige socijaldemokrata Vojvodine, navodeći da je to u skladu s novim Ustavom, ali i Platformom PIV-a o ustavnom položaju APV, kojom se, osim zakonodavne, izvršne i sudske autonomije, predviđa i pravo Pokrajine na vlastite prihode i imovinu.
– Pokrajinski poslanici će, praktično, na osnovu tog predloga moći da zaduže Izvršno veće da pripremi zakon o imovini Vojvodine, koji će potom biti upućen u proceduru u Skupštinu APV – kazao je Kostreš.
Po njegovim rečima, novim zakonom Pokrajini bi trebalo da bude vraćena “sva imovina u državnoj i društvenoj svojini koju su koristili organi APV do donošenja centralističkog Zakona o sredstvima u svojini Republike iz 1995. godine”. Dodao je da se to odnosi na zemljište, prirodna bogatstva, infarstrukturu i objekte APV.
Na pitanje zbog čega nije realizovana prethodna odluka Skupštine Vojvodine, kojom je pre više od godinu dana pokrajinskoj vladi takođe naloženo da pripremi sličan zakonski predlog, Kostreš je kazao da se s realizacijom te odluke zastalo jer su u Srbiji najavljene ustavne promene kojima bi se Vojvodini garantovalo pravo na imovinu. Zbog toga je, kako je rekao, u koaliciji vladajućoj u Banovini postignuta saglasnost da se sačeka na donošenje novog ustava.
Naime, vojvođanska skupština već je jednom otvarala temu pokrajinske imovine, te je na zasedanju održanom još 15. novembra 2005. godine usvojila akt pod nazivom “Informacija o zahtevu za vraćanje imovine APV”. I to nije sve, jer su uz ovu informaciju usvojeni i zaključci kojima je parlament APV zadužio Izvršno veće da “odmah organizuje rad na pripremi posebnog zakona o imovini Autonomne Pokrajine Vojvodine i takav nacrt zakona dostavi na razmatranje Skupštini Vojvodine i utvrđivanje predloga zakona za usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije”.
Kostreš kaže da zahtev za vraćanje pokrajinske imovine u Skupštini APV treba da bude obnovljen pošto je u međuvremenu donet novi Ustav Srbije koji predviđa pravo Vojvodine na vlastitu imovinu.

Kako je propao prvi pokušaj vraćanja imovine APV? I prethodni saziv Skupštine Vojvodine pokušao je da izdejstvuje izmene spornog zakona kojim je APV oduzeta imovina. Tako je na skupštinskoj sednici 5. septembra 2002. godine utvrđen predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, s ciljem da se “AP Vojvodini vrati pravo raspolaganja, upravljanja i korišćenja imovinom kojom je ranije raspolagala”. Ovaj predlog pokrajinski parlament, kao ovlašćeni predlagač, uputio je Republičkoj skupštini. Međutim, tada je Vlada Srbije Narodnoj skupštini predložila da se navedeni predlog Skupštine APV ne usvoji, uz ocenu da za njegovo usvajanje postoje “prepreke ustavnopravnog karaktera u odredbama Ustava Republike Srbije iz 1990. godine i Ustava SR Jugoslavije iz 1992. godine”. Nakon takvog mišljenja Vlade Republike Srbije, vojvođanski predlog nikada nije uvršćen na dnevni red zasedanja republičkog parlamenta.

Sačuvajmo veliku droplju

Osim po svetskim prvenstvima, Mokrin je poznat i po tome što u ataru tog sela na severu Banata živi i jedna od retkih ptica - velika droplja. Nekada je ova vrsta ptice bila zastupljena po stepama većeg dela Evrope.
Kako su ljudi proširivali obradive površine, sredinom dvadesetog veka, velika droplja je počela da iščezava. U Srbiji se zadržala samo u maloj populaciji na severu Banata - na pašnjacima između Mokrina, Jazova i Sajana i kod Banatskog Aranđelova preostalo je svega tridesetak velikih droplji. Prema nekim podacima, 1930. godine ovde je registrovano čak 350 velikih droplji.
Zbog velike ugroženosti i mogućnosti da ubrzo nestane, područje na kome se nalazi stanište velike droplje pre deset godina proglašeno je za specijalni rezervat prirode. U ravnici severnog Banata, na prostranoj alujalnoj ravni reke Zlatice, između novokneževačke i krstursko-siriške lesne terase nalaiz se prirodno dobro nazvano „Pašnjaci velike droplje“, koje se prostire na oko 1.300 hektara.
Tim rezervatom prirode upravlja Lovačko društvo „Perjanica“ iz Mokrina, koje se zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Zavodom za zaštitu prirode Srbije bori za očuvanje velike droplje od istrebljenja.
U okviru uređenja rezervata „Pašnjaci velike droplje“ planira se postavljanje hranilica, pojilica i zaštita skloništa. U planu je i osmatračnica, s koje će se, s propisne distance, uz pomoć durbina i objektiva, posmatrati i snimati velika droplja. Do rezervata, na desetak kilometara od sela, gradiće se asfaltni put. Tri hektara plodnijeg zemljišta, u okviru staništa, uzoraće se i posejati raž i ovas, koje će droplje kljucati kad im se oprohte.
Mokrinčani su za realizaciju projekta zaštite velike droplje već dobili od Pokrajine 300.000 dinara, od republičke vlade 400.000, a od Vlade Austrije 10.000 evra za prehranu i čuvarsku službu.
Lovačka družina iz „Perjanice“ planira da u očuvanju i zaštiti velike droplje uključi što veći broj pojedinaca i organizacija, pa je u tu svrhu postavljen i sajt.
Velika droplja spada u najteže ptice letačice na svetu. Mužja može da dostigne težinu i do 20 kilograma uz raspon krila od 2,5 metara. Ženka u maju snese od jednog do tri jajeta na kojima leži 23 dana i potom mesec dana hrani ptiće. M. B.

KO IMENUJE ULICE U NOVOM SADU
Nedavna odluka Skupštine grada da dvojica komandanta srpskih snaga iz ratova devedesetih godina dobiju ulice u Novom Sadu je ponovo otvorila priču o nazivima ulica. Medjutim, u Novom Sadu je u poslednjih 15 godina i pored opšte prisustnog mišljenja, malo ulica promenilo ime i uglavnom su se davali nazivi ulicama koje ih do tada nisu imale. Predlog da ulica Klisa V dobije ime komadant paravojne formacije Vukova s Vučjaka, Veljko Milankovć dao je odbornik SRS-a Djuradj Jakšić koji je i član Komisije za davanje imena ulica. Komisija i Skupština grada su potom glasovima večine usvojile taj predlog ne obaziruči se na predloge gradjana iz tog dela Klise da se ulica nazove Dobre nade ili Diogenova ili ulica Maslačka. Na istoj sednici je predloženo i potom usvojeno da komadant Novosadskog korpusa Mladen Bratić iz vremena napada na Vukovar dobije ulicu u Veterniku. Opozicija, nevladine organizacije, deo Novosadjana se usprotivio ovim predlozima, a Hrvatska je preko ambasadora uputila i protestnu notu. Da li će pomenuti srpski komandanti dobiti te ulice zavisi će od konačne odluke Ministarstva za lokalnu smaoupravu koje verifikuje sve predloge za davanje imena ulica iz svih naselja u Srbiji. Gradonačelnica Maja Gojković je izjavila da nema ništa sa ovim predlozima,ali je zato napomenula da novo vreme donosi nove ulice. Priča oko davanja imena ulica u Novom Sadu nije novi problem i nedavno se raspravljalo o inicijativi gradskih vlasti da jednu ulicu nazovu po Slobodanu Miloševiću i ukinu ulicu Zorana Djindjića. Aktulena gradska vlast je u prethodne dve godine dajuči imena ulica pokazala da ima sasvim drugu praksu od svojih prethodnika. Oni uglavnom daju imena koja imaju jasno srpsko-crkveni predznak, poput Svetosavska, Hilandarska ili po imenima vladarima srednjovekovne Srbije. Da je to tako potvrdjuje i Vladimir Vrgović, koji je 12 godina bio član i predsednik Komsije za davanje imena ulica. Vrgović za Radio 021 kaže, da su dok je on bio predednik imali praksu da ulice nazivaju po pesnicima, naučnicima, odnosno da se nedaju imena po političarima ili ratnicima, naručito ne po osobama iz bliske prošlosti. On kaže i da je u Novom Sadu nije bilo večih promena imena ulica, nego da se uglavnom radilo na davanju imena ulicma koje nisu do tada imala ime, navodeči da su tako 2000. godine na jednoj sednici odredili 70 naziva za isto toliko ulica u Veterniku koje do tada nisu imale ime. Nekadašnji član i predsednik Komisije za davanje imena ulica,kaže da je najviše ulica promenilo ime u periodu nekadašnje vlasti SRS 1992. godine. Vrgović kaže i da je veliki broj promenio ime i pre i posle odlaska radikala i vlasti SPS-a. Prema njegovim rečima socijalisti su više obračali pažnju šta rade i uglavnom su dotadašnja imena sa komunističkim toponimima, poput “SKOJ” ili “Madjarske socijalističke revolucije” zamenili prikladnijim imenima poznatih naučnika, pisaca i znamenitih ljudi iz naše prpšlosti. Vrgović smatra da je izvesno da će neka naredna komisija imati dosta posla da sredi situaciju nakon ovih nekoliko godina vlasti koalicije SRS, SPS i DSS. (Žarko Bogosavljević, 021)