|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 10. 04. 2007.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 10. 04. 2007.
|
|
|
VASKRS U RADOSTI OBELEŽEN MEĐU VOJVOĐANIMA
Mnogo mladih na jutrenju i misi
BEČEJ: Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik, obeležen je u, gotovo, svim domovima bečejske opštine na prepoznatljiv način u porodičnom okruženju, uz bogatu trpezu i farbana uskršnja jaja. Drugog dana Vaskrsa posetila su se groblja i zapalile sveće na humkama predaka.
S obzirom da su Hristovo vaskrsenje ove godine istog dana obeležili vernici obe hrišćanske veroispovesti, srpske pravoslavne i rimokatoličke, to je i u svim hramovima bilo radno. Bogosluženja su se vršila tokom čitave minule nedelje. Naravno, najsvečanije je bilo na sam Vaskrs. U jedinom Srpskom pravoslavnom hramu Sveti velikomučenik Georgije u ponoć na Vaskršnjem jutrenju i Svetoj liturgiji u prepodnevnim nedeljnim satima. Posle oba bogosluženja sveštenika Milana Malinića, uz sasluženje đakona Leontina, vernici su darivani crvenim jajima. Ništa manje svečano nije bilo i u tri bečejska Rimokatolička hrama na uskršnjim misama.
Imajući u vidu da su dve crkvene opštine u Bečeju, Srpska pravoslavna i Rimokatolička, pre osam godina započeli nešto sasvim novo i, kada se Vaskrs kao ove godine slavi istog dana, na centralnom trgu ispred oba hrama održali zajedničku uskršnju molitvu, to se očekivalo da će se sve na ovogodišnji Vaskrs treći put ponoviti. Pogotovo što je ideju obe crkvene opštine podržala i lokalna samouprava, pa je suorganizator ovog jedinstvenog čina bila i Skupština opštine Bečej. U pomenutom periodu hrišćanski kalendar je dva puta omogućio Bečejcima da se na jednom mestu okupe i pravoslavci i katolici izgovarajući zajedničku uskršnju molitvu. Bez obzira što su mnogi žitelji Bečeja očekivali, čak i želeli, da se tradicija izgovaranja zajedničke uskršnje molitve na trgu ponovi, do toga, ipak, nije došlo.
- Treba imati na umu da se na Vaskrs u Srpskim pravoslavnim hramovima tokom Svete liturgije čita poslanica Patrijarha Pavla i posle poslanice, koja je poruka celom svetu, ni vladike ne besede, istakao je sveštenik Milan Malinić. Lično ne želim da ja budem veći od svih ostalih. Dodamo li tome da je Vaskrs porodični praznik i pravi hrišćani, pravoslavci ili katolici, posle bogosluženja u svojim hramovima odlaze kućama da u porodičnom okruženju i blagostanju provedu najlepši i najradosniji hrišćanski praznik, onda je jasno zbog čega ne treba pribegavati skupovima koji liče na političke.
Neodržavanje zajedničke uskršnje molitve, što je bitno istaći, nije poremetilo dobre odnose između dve hrišćanske crkvene opštine u Bečeju. To je posebno najglasio sveštenik Milan Malinić na kraju besede pri Vaskršnjem jutrenju, ne zaboravivši, pri tom, da izrazi zadovoljstvo što je mnogo mladih prisustvovalo bogosluženju, koje su svi na dostojanstven način ispratili. Gotovo identična situacija bila je i u tri rimokatolička hrama na uskršnjim misama.
‚V. Jankov
Crkve pretesne za sve vernike
TITEL: Ove godine gospodnje pravoslavni i rimokatolički vernici jedan od najvećih i najradosnijhih hrišćanskih praznika Uskrs proslavili su 8. aprila u svim pravoslavnim i rimokatoličkim hramovima u opštini.
U pravoslavnom hramu Uspenja presvete Bogorodice u Titelu vaskršnje jutrenje počelo je u ponoć između subote i nedelje. Hram je bio pretesan da primi veliki broj vernika. O Vaskrsu je govorio sveštenik Mile Majkić, a zatim je pročitao Uskršnju poslanicu patrijarha Pavla, u kojoj se kaže da u svetlosti vaskrsnog dana sagledavamo sav svoj život i radujemo mu se.
U rimokatoličkoj crkvi Uznesenja blažene djevice Marije takođe je na radostan način dočekan Uskrs. U subotu na nedelju u večernjim satima od 21.30 časova, na svetoj misi pročitana je biskupova uskršnja poslanica dr Ivana Penzeša, subotičkog biskupa. Zatim se župnik Franjo Lulić obratio vernicima rečima da je uskršnji krst potvrda našeg života.
Svetim misama prisustvovao je i paroh titelski Mile Majkić sa predstavnicima crkvene opštine pravoslavne crkve u Titelu.
Ž. Marković
Veliki vašar za praznik
KANJIŽA: Uskrs je svečano proslavljen u mestima severnog Potisja. Zajednički su ga proslavili žitelji ove višenacionalne sredine, Srbi, Mađari i pripadnici drugih nacionalnosti, pravoslavni i rimokatolički vernici. Praznična bogosluženja i mise u hramovima Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve bili su veoma posećeni, uz poruke mira i zajedničkog suživota u dobrim komšijskim odnosima i slozi.
U više potiskih mesta priređene su prigodne izložbe šarenih uskršnjih jaja i ukrasa, a Humanitarno društvo iz Banatskog Aranđelova priredilo je u subotu dobrotvorno veče, a prikupljena sredstva namenjena su za pomoć školi i zabavištu u mestu.
U Kanjiži gde se uvek druge nedelje u mesecu održavaju vašari, u nedelju uskršnji vašar bio izuzetno posećen. Kupovini poklona na vašaru najviše su se radovala deca, koja su iskoristila priliku i za uobičajenu vašarsku zabavu na ringišpilima i drugim vrteškama.
- Događa se obično svake sedme godine, a kada je vašar za Uskrs uvek je nekako svečanije - kaže priređivač zabavnih igara Ferenc Cako iz Sente.
- Deca se raduju svakom izlasku na vašar, a kada se potrefi da je i praznik, onda obično mogu dodatno da uživaju, jer dobiju džeparac i za vašar i za praznik. Znamo da nije to nešto veliko, da su vremena za mnoge roditelje teška, pa cene u našem zabavnom parku nepromenjene već četiri godine. Vožnja na ringišpilu je 50 dinara, a žetoni za zabavne igre su 20 dinara. Vole deca da se razonode igrajući stoni fudbal i flipere.
Cako je na vašarima već 53 godine, gde je i penziju stekao pre 12 godina, tako da sada samo ispomaže deci koja su ga nasledila u ovom poslu.
- Ko je naučio ovakvim načinom života, teško mu je da se mane posla. Napunio sam 75 godina i mnogi mi kažu da u tom dobu ništa ne bi radili, ali ja bez ovog posla ne mogu.
Volim da se bavim s adecom, a na vašarima se sada srećem sa odraslima koji su na ringišpilu doživljavali prve dečije radosti i sada dovode svoju decu i unuke. Vreme prolazi i presrećan sam jer imam dvadesetoro unučadi i sedmoro praunučadi - priča Cako.
Dobroj vašarskoj poseti u Knajiži i dobrom raspoloženju doprinelo je i izuzetno lepo vreme.
M. Mitrović
|
|
|
VOJVODINA SE SPREMA ZA VELIKE POSLOVE
Deset miliona evra za prva kapitalna ulaganja
Do kraja ove nedelje Upravni odbor Fonda za kapitalna ulaganja APV trebalo bi da dobije predloge svoje ekspertske grupe o tome gde bi u Vojvodini trebalo uložiti deset miliona evra namenjenih finansiranju prve ture kapitalnih investicija, na koje je APV sada obavezana novim Ustavom Srbije.Podsetimo, novim Ustavom je Pokrajini Vojvodini garantovano najmanje sedam odsto iznosa republičkog budžeta, ali je APV i obavezana da tri sedmine tog iznosa potroši na kapitalne rashode. Za te namene APV je krajem prošle godine osnovala poseban fond, a potom i fomirala njegove organe, angažovala ekspertski tim univerzitetskih profesora i donela potrebne akte za funkcionisanje Fonda.
Krajem prošle godine pokrajinska vlast uputila je poziv lokalnim samoupravama da dostave zahteve za finansiranje kapitalnih investicija u svojim sredinama, na koji su se, kako saznajemo, odazvale sve vojvođanske opštine sem grada Novog Sada. Na adresu Fonda za kapitalna ulaganja do sada je stiglo oko 470 takvih zahteva, čija vrednost prelazi 500 miliona evra, navodi v.d. direktora Fonda Momčilo Milović.
– Potrebe su, dakle, ogromne. Oko 60 odsto tih zahteva odnosi se na izgradnju vodovoda i kanalizacije, lokalnih puteva i gasifikaciju naselja, što upućuje na to da u oblasti komunalne infrastrukture postoje ogromni problemi i značajne potrebe lokalnih samouprava. Preostalih 40 odsto su zahtevi za izgradnju domova zdravlja, škola, sportskih objekata i drugih kapitalnih ulaganja. Da bismo mogli da ispunimo svih tih 470 pristiglih zahteva, bilo bi nam potrebno najmanje dva ovogodišnja budžeta Fonda za kapitalna ulaganja – kaže Milović.
Prema planu zactanom u pokrajinskom budžetu, Fond za kapitalna ulaganja APV trebalo bi da ove godine ima na raspolaganju oko 20,8 milijardi dinara. Trenutno ima 800 miliona dinara (oko 10 miliona evra) prihoda prenetih iz prošle godine, dok se veći deo novca – 20 milijardi dinara (oko 250 miliona evra), očekuje iz republičkog budžeta. S obzirom na to da republički budžet za 2007. godinu još nije donet, vojvođanski Fond će i bukvalno moći da računa na značajniju sumu novca tek pošto bude formirana nova vlada Srbije, koja budžet predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje.
Kada je nedavno najavljivao donošenje pokrajinskog budžeta pre republičkog, predsednik PIV-a Bojan Pajtić izrazio je nadu da će nova vlada biti formirana što pre, kako bi i Vojvodina mogla nesmetano da funkcioniše. On je na konferenciji za novinare 26. marta istakao da zbog privremenog tromesečnog finansiranja države (koje je posle produženo do kraja juna) Vojvodina još ne trpi veliku štetu jer je oko 400 projekata za kapitalna ulaganja u toku, u fazi obrade i pripreme, ali je upozorio na to da bi to za dva meseca praktično moglo biti dovedeno u pitanje.
S druge strane, opozicioni poslanici SRS-a u Skupštini Vojvodine ovoj bojazni da para neće skoro biti ako se što pre ne formira nova vlada Srbije, dodaju i to da pokrajinska administracija nema pripremljene tendere za projekte kapitalnih ulaganja, tako da će se ceo posao odužiti, a da do kraja godine neće biti ostvarena „ni trećina projekata“.
Tunel ispod Fruške gore?
Osim razmatranja zateva lokalnih samouprava, ekspertski tim Fonda za kapitalna ulaganja predložiće finansiranje 12 kapitalnih investicija u Vojvodini. Ranije je najavljeno da bi jedna od njih mogla da bude izgradnja tunela ispod Fruške gore koji bi olakšao vezu vojvođanskih puteva ka aerodromu u Surčinu.
– To je vrlo zanimljiv projekat, ali mora da mu prethodi javna rasprava jer nemamo nameru da gradimo nešto što možda neće doneti korist. To je projekat za koji je verovatno potrebno nekoliko godina, a bio bi finansiran nakon izjašnjavanja stručne javnosti i ako tako odluči UO Fonda – kaže v.d. direktora Fonda Momčilo Milović.
|
– Ne bih da komentarišem kritike koje stižu u zavisnosti od pripadnosti poslaničkim klubovima, jer za to nemam mandat – kaže v.d. direktora Fonda. – Uglavnom, posao je pripremljen, a do 15. aprila naš ekspertski tim, koji vode eminentni stručnjaci iz osam različitih oblasti, dostaviće UO Fonda predloge za finaniranje 40 projekata u lokalnim samoupravama. UO će doneti konačnu odluku, biće obavljena javna nabavka, a najkasnije do polovine maja plasiraćemo svih deset miliona evra. Ostalo ne možemo, jer čekamo republički budžet. Ne znam otkud takve insinuacije i zluradosti opozicije, jer Fond za kapitalna ulaganja jeste interes za građane Vojvodine, i za one koje predstavlja aktuelna vlast i za one koje predstavlja opozicija na pokrajinskom nivou.
On dodaje da među lokalnim samoupravama samo Novi Sad nije pokazao interesovanje da od Pokrajinskog fonda zatraži novac za kapitalne investicije. A sve donedavno, zahtevi nisu stigli ni iz Rume niti iz jedne od najsiromašnijih opština u Vojvodini – Malog Iđoša.
– Dva puta smo pozivali gradsku vlast u Novom Sadu da to učini, ali i pored mojih ličnih kontakata s administracijom, nijedan zahtev nam nije stigao. Nisam pozvan da tumačim zašto je to tako – kaže Milović.
Da li to znači da Novosađani neće videti ni dinara iz Fonda za kapitalna ulaganja?
– Očekujem da gradske vlasti u Novom Sadu ozbiljnije shvate naš poziv – kaže sagovornik „Dnevnika“, koji ističe ne samo krajnji ishod realizovanih projekata u vidu novih škola, domova zdravlja, sportskih objekata i komunalne mreže nego i mogućnost da se u takvoj izgradnji i poprečnim vezanim delatnostima zaposli značajan broj ljudi.
S. Nikolić
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 10. 04. 2007.
|
|
|
|
VEKOVI BAČA
Petogodišnji projekat "Vekovi Bača", koji je uz pomoć Pokrajine i Republike prošle godine pokrenula lokalna uprava, dobio je podršku i Italije. Nakon nedavne posete vojvodjanske delegacije Rimu i Siciliji, dogovorena je dalja saradnja na zaštiti nasledja Bača, a potom i ostalih spomenika kulture u Vojvodini.
Prema rečima koordinatorke projekta "Vekovi Bača" Slavice Vujović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, radi se o italijanskom modelu privrednog razvoja lokalne zajednice na osnovu istorijskog nasledja. "Uvreženo je mišjenje da ne može ništa da se dešava dok su zaštitari na terenu. Medjutim, mi smo to okrenuli i rekli da ima i te kako razloga da se stranci pojavljuju i dok se istražuje i dok se radi konzervacija".
Slavica Vujović dodaje da je pilot projektom “Vekovi Bača” predvidjeno da 2010. godine budu restaurisani bačka tvrdjava, franjevački samostan i manastir u Bodjanima.
U projekat "Vekovi Bača" uključeni su i galerija "Matice srpske", kao i Tehnološki, Fakultet tehničkih nauka i Akadamija umetnosti. U okviru italijansko-vojvodjanske saradnje predvidjeno je da studenti Novosadskog univerziteta na leto posete Italiju, kao i da se u Baču naredne godine organizuje medjunarodni volonterski arheološki kamp. (021)
|
|