VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608
  06. april 2007.

vojvodina.com

arhiva


  PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 06. 04. 2007.

  SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 06. 04. 2007.

DANAS JE VELIKI PETAK, DAN KADA SE FARBAJU USKRŠNJA JAJA

Čekajući bolja i srećnija vremena

Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je juče patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Pavlu, beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru, sveštenstvu, vernicima i svim građanima Uskrs. „Želim vam da praznične dane provedemo u duhovnom i sveopštem miru, razumevanju i toleranciji među vernicima, prijateljima i komšijama.
Neka nas ovaj veliki praznik ohrabri i da nam snage da zajedno prođemo kroz iskušenja i teškoće sa kojima se danas kao narod i kao država suočavamo sa željom da nastupe bolja i srećnija vremena, vremena blagostanja, praštanja, pomirenja i ostvarenja svih nada”, navedeno je u čestitki predsednika Srbije. Svim hrišćanima, crkvenim velikodostojnicima i sveštenstvu najveći hrišćanski praznik čestitali su i premijer Vojislav Koštunica, ministar vera u Vladi Srbije Milan Radulović, šef diplomatije Vuk Drašković...
Liturgije u slavu praznika Vaskresenja u beogradskim pravoslavnim i katoličkim hramovima biće služene u nedelju, 8. aprila. NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle služiće u nedelju u ponoć, kada počine proslava Vaskrsa, u patrijaršijskoj kapeli, a jutarnju vaskršnju liturgiju, sa arhijerejima i sveštenstvom, u 9 časova u Sabornoj crkvi. Radio-televizija Srbije prenosiće iz crkve Svetog Marka prvu vaskršnju liturgiju u ponoć, kao i jutarnju arhijerejsku liturgiju koja počinje u 9 časova. Nacionalna televizija prenosiće od 11 časova svečanu uskršnju misu iz katoličke katedrale Svetog Antuna, koju će predvoditi beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.
Inače princ Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina juče su u Belom Dvoru organizovali tradicionalni Uskršnji prijem za više od 1.500 dece iz domova i ustanova cele Srbije. U saopštenju kancelarije princa Aleksandra navodi se da su prijemu prisustvovala deca iz sirotišta, romska deca, kao i mališani sa smetnjama u razvoju. Oni su dobili i vredne poklone koje je obezbedila Fondacija princeze Katarine. Gost prijema je bio i vladika šabačko-valjevski Lavrentije. Govoreći o značaju najvećeg hrišćanskog praznika, princ Aleksandar je istakao da moramo čuvati svoju tradiciju, „a deci dati svu ljubav i pomoć ne samo dan pred Uskrs, već i svakog drugog dana”. E. D.

U NEDELJU ĆE U MOKRINU BITI ODRŽANO 17. SVETSKO PRVENSTVO U TUCANJU FARBANIM JAJIMA

Eh, taj zet...

Po programu Vaskršnjih svečanosti u Mokrinu, 17. Svetsko prvenstva u tucanju farbanim jajima održaće se u nedelju od 10 do 12.30 sati, na Varoškom trgu, a konkurenciji juniora i seniora, a u večernjim satima. Ali nije zgoreg podsetiti da se u Mokrinu, zapravo, ljudi za Uskrs tucaju jajima već vekovima, odnosno od kada je na severu Banata niklo ovo veliko selo vrednih paora. Istina, praznična svetkovina obavljala se po pravoslavnim običajima koji se nisu bitno razlikovali od onih u ostalim mestima sve dok mokrinski zet nije postao doktor Bogdan Seđakov.
Ovaj Srbin poreklom iz Velikog Semikluša u Rumuniji, rođen je davne 1894. godine. Beše đak kikindske gimnazije, a studije medicine završio je u austrijskom gradu Gracu nakon Prvog svetskog rata. Potom se oženio mokrinčankom Sofijom Badrljicom. Dece nisu imali, ali je Bogdan izuzetno voleo mališane. Naročito je uživao da se na Uskrs s njima nadmeće u tucanju šarenim jajima.
Bio je, pričaju Mokrinčani i ono koji su ga bolje poznavali, vanredno bistar čovek, interesantan i „premazan svim farbama”, a dobar deo običnog, zemljoradničkog sveta, na njega je gledao kao na čudaka i šarlatana. Posebno je voleo da svemu i svačemu, makar to bila i najmanja sitnica, daje takmičarski karakter i posebnu, nesvakidašnju notu. U njegovim vijugama, podgrejanim vedrim duhom i originalnošću, rodila se ideja da tucanje uskršnjim jajima bude nešto više od običnog odmeravanja čvrstine ljuske među rođacima i prijateljima koji su se na Uskrs nalazili u centru varoši. Elem, iako se Bogdan Seđakov upokojio 1980. godine, njegova vizija je ostala med mnogim Mokrinčanima.
I tako, pod dirigentskom palicom „alfe i omege” tucanijade (pre dve godine preminulog) profesora Radovana Popova, kao i Bate Badrljice, Svetsko prevenstvo u tucanju uskršnjim jajima prvi put je ozvaničeno 1991. godine. Pravila su jasna: mogu da učestvuju svi građani sveta stariji od 14 godina (mogu i mlađi, ali u juniorskoj konkurenciji), žreb je dirigovan tako da su lanjski finalisti nosioci grupa, a finalna takmičenja počinju nakon završetka liturgije u crkvi.
Pobedničko jaje se preseca na dve polovine: jednu pojede pobednik, a drugu glavni sudija, kako bi se otklonila svaka sumnja da je podmetnut falsifikat. Onaj čije jaje ostane nepolupano dobija 10 poena, drugoplasirani pet i trećeplasirani tri boda. U proteklim nadmetanjima ukupno najviše poena (36) skupio je Mokrinčanin Sava Terzić, a u stopu ga prate zemljaci Miodrag Prodanović Peka i Slobodan Galešev Bodač sa po bodom manje. Do sada se samo dva puta dogodilo da pobednik nije iz Mokrina: najtvrđe jaje je jednom doneo Melenčan Radoslav Radišić, a drugi put Mile Ilijin iz Ostojićeva. Ipak, obojici su majke rodom Mokrinčanke.
D. Knežić
Jaje između simbola i mita
U predanjima i mitovima mnogih naroda jaje se pojavljuje kao simbol vaseljene. Zato ono u mnogim religijama označava stvaralačku silu božanstva i prirode. Kao simbol svemira, jaje je istovremeno i simbol plodnosti, pa je njegova uloga veoma velika u običajima koji imaju za cilj da podstiču rast i rađanje. Pre nego što je jaje povezano s Uskrsom, jaje je bilo poštovano za vreme prolećnih festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i Persijanci poštovali su ga kao simbol kosmosa. Bogataši su poklanjali jaja prekrivena zlatnim listićima, dok su obični ljudi bojili jaja travama i lišćem. U paganskim vremenima jaje je predstavljalo ponovno rođenje zemlje. Dugačkoj i teškoj zimi došao je kraj i zemlja je ponovo počela da se budi i cveta. Sve to podseća na jaje, koje označava novi život. Zato se i verovalo da jaje ima specijalne moći.
Jaje je u Mesopotamiji bilo simbolički povezano s boginjom plodnosti Astrate. Obojena jaja, u mističnim obredima starog Vavilona, imaju određenu ulogu, baš kao i u današljem vaskršnjem slavlju. Sloveni su u prethrišćansko vreme u grob polagali šareno jaje, dok su Rimljani imali poslovicu: “Sav život dolazi iz jajeta”. Tek, kako u većini kultura jaje predstavlja simbol rađanja, mladosti, zdravlja, plodnosti i novog života, nije čudo što su ga prigrlili i hrišćanski sveštenici, pošto su počeli da proslavljaju Uskrsnuće Hristovo. Misionari su tako ukomponovali pagansku tradiciju i hrišćanske praznike, kako bi na najbezbolniji način nagnali pagane da prigrle novu veru. Kako su se paganske svečanosti proslavljanja dolaska proleća vremenski poklapale sa slavljenjem Uskrsa, bilo je logično da se stari običaji farbanja i poklanjanja jaja iskoriste.
Inače, Edvard Dejvis, u svojoj knjizi “Mitologija i obredi britanskih druida” piše da su stari druidi svuda nosili jaja sa sobom, pošto je to sveta amajlija njihovog idolopokloničkog reda. Jaka druidska tradicija na tlu Engleske uslovila je da se baš na ovom tlu prvi put paganski običaj bojenja jaja ugradi u vaskršnje običaje. Tradicija bojenja i ukrašavanja jaja nastala je u Engleskoj u Srednjem veku. Jedan od zapisa iz vremena Edvarda Prvog, iz 1290. godine, govori da je u jednom domaćinstvu ofarbano čak 4.500 jaja za uskršnje poklone. Od Engleske, običaj farbanja i darivanja jaja proširio se na celu katoličku Evropu, dok su joj pravoslavni narodi odolevali još nekoliko vekova. Kod nas se ovaj običaj prvi put pominje tek u 16. veku.
I. Vujanov
Narodna verovanja
Vaskrs ili Uskrs najveći je hrišćanski praznik. Toga dana je Isus Hrist, prema verovanju, vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Vaskrs spada u pokretne praznike i prazniju se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. U celom hrišćanskom svetu za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, a crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju. Crvena boja simoliše Hristovu nevinu prolivenu krv na Golgoti ali je, istovremeno , i boja vaskresenja, jer vaskresenja, veruje se, nema bez stradanja i smrti. Simbolika farbanja jaja vezuje se za put Marije Magdalene u Rim i njenu posetu caru Tiberiju. Tada mu je, u znak pažnje, predala crveno jaje i pozdravila ga rečima “Hristos Vaskrese”.
Običaj je da se na Veliki petak uoči Vaskrsa fabraju jaja i poklanjaju bližnjima. Po predanju, hrišćani su na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrnsnuti, a Jevreji su im uz podmseh govorili da će to biti kada kokoške počnu nositi crvena jaja.
U nedelju, kada je Hristos vaskrsao, kokoške su zaista pronele crvena jaja. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana i ono se naziva čuvarkuća. U svakoj kući na Uskrs na stolu treba da bude ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje a za njim i svi ukućani. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje a onda ostala jela. Inače, kao poseban uskršnji simbol smatra se zec. Prema legendi, boginja Ostara je pticu pretvorila u zeca. Navodno, zec je mogao leteti brzo kao ptica ali je bio razočaran što ipak nije ptica. Ostara se sažalila pa mu je samo jedan dan u godini, i to na početku proleća, omogućila da izlegne jaje, baš kao ptica. Zbog toga je kasnije u priču ušlo i uskršnje gnezdo.
Zec je usvojen kao simbol Uskrsa jer označava glasnika novog doba u kojem je sve moguće i sve je opet novo. Danas se u mnogim krajevima deci na Uskrs kupuju posebni pokloni kao da im je to doneo zeka. Uskršnja, pak, košara ili korpa potiče od starog hrišćanskog običaja nošenja hrane na misu na blagoslov. Ovom običaju prethodili su drevni rituali donošenja prvih plodova u hram kako bi se osigurala dobra žetva te godine. Košaricu su, u kombinaciji sa zečjim gnezdom, prihvatila i deca širom sveta, koja u njima na uskršće jutro očekuju svoje poklone. Takođe, u nekim zemljama je običaj da se za uskršnju nedelju mora obući novo odelo koje simbolizuje kraj zime, novi život i obnovu.
LJ. Malešević

Raspevala se bačka Dženis Džoplin

Do Ruže Magdolne nije lako doći. No, «Magda se obradovala što su srpski mediji zainteresovani za intervju s njom, ali zbog obaveza oko priprema za nastup na Evroviziji i materijal za drugi CD, intervju jedino može dati u pauzi snimanja. Nismo pristali! Želeli smo da susret sa muzičkim idolom Mađarske kad nije na sceni ili studiju.
- Između srpskog “„Idola”» i mađarskog „«Megastara”», odlučila sam se za drugu varijantu» jer imaju veću produkciju, a i perfektno govorim mađarski. Iz trećeg puta sam uspela. Prvi put su me nagovarali još dok sam bila učenica subotičke Medicinske škole, ali sam zakasnila s prijavom. Drugi put sam se prijavila na vreme, ali mi iz Budimpešte nisu ni odgovorili! Dakle pobedila sam u svom prvom nastupu – kaže Magdolna.
U februaru je Magdi i zvanično proglašena pevačem godine u Mađarskoj! Žiri Saveza muzičkih producenata i izdavača u Budimpešti i skor SMS poruka gledalaca iz cele zemlje bili su gotovo jedinstveni. Ruža je najbolja! I još nešto: ovo je prvi put da se nekoj pevačici, bez prethodnog izbornog takmičenja, ukaže čast da predstavlja Mađarsku na «Evroviziji», a da, uz to nije ni njen državljanin. Magda ima samo mađarsku «nacionalnu vizu» na pet godina, pasoš i lična karta su joj srpski.
Ono što je najčudnije, Magdolna nema nikakvo muzičko obrazovanje!
- Nemam, ali veliki sam «sluhista». Što neko može da odsvira kad prvi put čuje, ja mogu da otpevam! U Malom Iđošu imala sam bend „«Ludost”» i to je bilo sve. Momci su bili iz Feketića, svirali smo obično vikendom i imali svoju publiku – kaže dalje Magdolna, dodajući da se još tada opredelila za brze pesme, mada zapeva i «lire», a najviše voli rok i bluz, kao njen uzor DŽenis DŽoplin.
Na majskom «Evrosongu» u Helsinkiju Ruža će pevati svoju pesmu, «Mali bluz», za koju je sama sve napisala. I tekst i aranžman i muziku!
- Znam da će se svi učesnici u Finskoj utrkivati u prezentaciji koreografskog glamura. Sigurno neću stati u red za takvu vrstu imitacije! Biću vrlo obična i bez prateće grupe.
Prosto, hoću nešto sasvim drugo da uradim, nešto što je u skladu sa mojom prirodom – rekla je za čitaoce «Dnevnika» Ruža, rezignirano konstatujući da je imala svega osam dana da izabere numeru koju će prijaviti, dok je Ukrajinka Ruslana, koja je pretprošle godine pobedila, osam meseci probala nastup samo sa pesmom s kojom je trijumfovala! «
Ruža je posle «Megastara», početkom 2007. godine, izdala i prvi album «„Đavolski anđeo”» sa 14 pesama, među kojima je i «Đurđevdan» (na srpskom jeziku), koji se, zahvaljujući njoj, često vrti na najslušanijim muzičkim stanicama u Mađarskoj – «„Roksiju”» i „«Šlager radiju”». Refren «Đurđevdana» danas na srpskom zna da otpeva veliki broj građana Mađarske!
- I na drugom albumu, koji pripremam za kraj juna, biće mesta za srpske numere. Dve, ovog puta: „«Jesen stiže dunjo moja”» i „«Život je jedan ona bacila”». Obe pesme jako volim! Potom je Ruža otkrila i svoju veliku želju
– «Želim da se pojavim i na muzičkom tržištu u Srbiji»!
Magdi je poznata muzička scena u Srbiji. Kaže, «majka joj je slušala Zdravka Čolića, a ona preferira pevače mlađe generacije».
- Moj omiljeni srpski pevač je Vlada Georgijev, potom Željko Joksimović - kaže Ruža. - Obožavam filmove Emira Kusturice.
Kao i Mađarsku, koja je moja matična zemlja, istim žarom volim i Srbiju, koja je moja domovina! I jedno znam: osim mojih rođaka, meštana Malog Iđoša i mađarskih sunarodnika na severu Bačke, za mene će na «Evroviziji» u Finskoj navijati i veliki broj Srba, jer sam ja ipak Vojvođanka! – uzbuđenim glasom kaže Magdolna.
A da li bi pevala i za Srbiju na «Evrosongu»? – pitamo je.
- Teško pitanje! Prvo, ne znam da li bi Srbija htela da pevam za nju! Drugo, u mojoj domovini ima veliki broj ne samo talentovanih, već i školovanih pevača. Treće, nastup na takvom festivalu zahteva najviši jezički nivo, a moj srpski nije najsjajniji. Ali, bilo bi lepo kada bih, recimo, za tri-četiri godine, posle Mađarske na «Evrosongu» predstavljala Srbiju! – kaže dvadestdvogodišnja ginekološko-akušerska sestra iz Malog Iđoša koja je porodilište i najlepšu muziku na svetu, prvi dečiji plač, najverovatnije definitivno zamenila binom
- Jedna od nagrada posle pobede na «„Megastaru”» bio je i stan u Budimpešti, koji je prilično daleko od centra, ali mi to odgovara. Vojvođansko selo nosim duboko u sebi, često zato kažem da sam prava seljanka i ponosim se time! U najužem jezgru Budimpešte jednostavno ne bih mogla istovremeno da živim i radim! Tamo funkcionišem samo koliko moram. Ni minut više! Ekspresno se vratim u svoj stan, «na selo» - kaže Magda. V. V.

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 06. 04. 2007.

VEĆE SUBVENCIJE ZA SAJAMSKE NASTUPE
Mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji se bave proizvodnjom ili turističkom delatnošću u Vojvodini imaju mogućnost da se prijave na novu vrstu konkursa za subvencionsanje nastupa na domaćim i medjunarodnim sajmovima. Za razliku od dosadašnjih konkursa ove vrste, Pokrajinski sekretarijat za privredu, odnosno Fond za podršku promociji izvoza, ovoga puta će firmama pokrivati 70 odsto ukupnih troškova nastupa na sajmu, a ne 50% kao do sada. Tako će firme koje konkurišu za subvencije po ovom konkursu same plaćati 30% ukupnih troškova nastupa na sajmu. Konkurs će biti raspisan posle uskršnjih praznika i to za nastupe na sajmovima tokom aprila, maja i juna a za to je izdvojeno 15 miliona dinara. (021)

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

DRUSTVO | POLITIKA | KULTURA | SPORT | IZ MEDIJA | ZANIMLJIVOSTI | ARHIVA

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com