Jao, kad ih snađe, pa se oslade

Iako nas od koncerta američke grupe „Red Hot Čili Pepers“ deli više od tri meseca, 60.000 karata je rasprodato! Trenutno jedan od najtraženijih bendova na planeti sviraće ni manje ni više nego u Inđiji, skromni i pošteni bi rekli „na po’ puta između Beograda i Novog Sada“. Reporteri „Dnevnika“ odlučili su da posete sremsku varoš 102 dana pre svirke i na licu mesta provere kakvo raspoloženje vlada tim povodom, postoje li posebne pripreme za događaj koji će u tren udvostručiti populaciju Inđije.
Mladi i progresivni ovu vest dočekali su koliko s nevericom, toliko i sa oduševljenjem. Da se ne lažemo, bilo je tu i naslađivanja na temu uterivanja nekih starih dugova velikim gradovima na severozapadu i jugoistoku. Ipak, vaše novinare staro i mlado tog dana je dočekivalo mahom nezainteresovano.
Jedni neće, drugi nemaju novaca, treći još ne znaju da li će ići (a karte planule), četvrti nisu za njih ni čuli. Ko god da ide, prelomio je mnogo ranije i sve sredio preko „Exit“-a, koji u saradnji s pivarom „Karlsberg“ i koncertnom kompanijom „Live nation“ organizuje „Green fest“, a kupcima karata za ovogodišnji „Exit“ obezbedio je najjeftinije ulaznice. Podsetimo, osim megazvezda iz Kalifornije, slušaćemo Kirila, Eda Maajku, „Kasabian“ i naše komšije „Ritam nereda“.
Ovako dobru priliku za afirmaciju grada i zaradu, nasuprot dosta mladih, nisu smetnuli s uma trgovci, koji i te kako znaju da će se 26. juna dogoditi nešto krupno, čuli oni za „Peperse“, ili ne. Sredovečna gospođa u pekari klimala je glavom s razumevanjem, veli da njihov drugi ugostiteljski objekat do tada mora proraditi. Da li ih sluša - ma, nema šanse! Posebno simpatičan bio je taksista, koji je počeo da uči engleski jezik u zrelim godinama, trebaće mu za strance. Drugi vozači nemaju takvih strahova, iskreno tvrde da se i bez znanja jezika „uvek dogovore i snađu.“
Budući da je Inđija zadužena za infrastrukturu koncerta, regrutovanje volontera već je počelo. Na ceni su mladi, komunikativni, koji govore barem engleski jezik, a spremni su da za besplatan ulaz ponude radnu snagu. Na ulici smo neformalno razgovarali sa ljudima koji učestvuju u kreiranju kulturnog programa grada i od njih saznali za inicijativu da se tradicionalni letnji festival pomeri unapred, kako bi gosti bili animirani da u gradu ostanu nekoliko dana, a ne samo tokom jednodnevnog festivala.
Postoji realna šansa da dva, tri dana pre koncerta Inđija postane kulturni centar Srbije, grad teatra, muzike i performansa, s dovoljno bogatim programom koji bi trajao od 17 do 5 sati. Ugostitelji s dovoljno poslovnog sluha i muzičkog ukusa po svemu sudeći će biti obuhvaćeni u „projekat Pepersi“, kako bi s jedne strane pružili gostima kvalitetan celodnevni program, s druge bili uključeni u promotivne i sponzorske kampanje organizatora i, na posletku, bili završna destinacija umornih, žednih i gladnih. Ako je verovati glasinama, čak se i čuveni moto skup u Inđiji pominje kao jedan od događaja koji će ubrzati kalendar zarad poklapanja sa svetskim spektaklom na ledini kraj auto - puta.
Uporedo s pripremama, u zgradi Skupštine otvoren je i Turistički biro, centralna tačka za svakog ko doputuje u Inđiju i jedna od institucija koja će istrpeti najveći pritisak događaja o kome bruji cela zemlja. Nedaleko od kompleksa bazena biće podignut kamp za 1.000 gostiju, koliko kreveta nude svi hosteli. Dodajmo ovome 250 uveliko rezervisanih hotelskih ležajeva i stižemo do cifre od 2.250, bez privatnog smeštaja. U gradu, naravno, postoji ne mali broj onih koji već planiraju kako da urede kuće i stanove, gde će za „lepu lovu s neba“ spavati uglavnom posetioci iz inostranstva.
Da najfiniju žicu za posao imaju oni koji se njime aktivno već bave potvrdila je informacija da je tržišna inspekcija prebukirana građanima koji žele da za vreme festivala profitiraju, uglavnom prodajući hranu i piće. Ne sumnjamo da će i tezgadžije na crno imati svoju šansu, uostalom, „Edžit“ je potvrdio da kada puna leda i limenki može biti i te kako unosna rabota, makar i u ilegali kraj puta. Drum kojim se do mesta održavanja koncerta i auto - puta stiže iz centra Inđije uveliko se proširuje na četiri trake i realno je očekivati da će biti završen na vreme.
U samom gradu nismo primetili nijedan reklamni pano ili bilbord koji najavljuje značajan događaj, iako su Beograd i Novi Sad njima krcati. Zapravo, stekli smo utisak da Inđija i njeni žitelji, čast izuzecima, nisu ni svesni u šta su se upustili i da ne mogu ni zamisliti koliko će im adrenalin proraditi kada varoš na brzinu eksplodira ogromnom posetom. I jedan značajno veći Novi Sad postane drugi grad dok traje „Exit“, vidno prebačen u mod turističke atrakcije, kulturnog i medijskog centra, i, treba li reći - zarade. Sama pomisao da se u Novi Sad slije 300.000 ljudi, koliko ih tu živi, a što zapravo čeka 53.000 Inđijaca, navodi na razmišljanje „šta će biti kad Pepersi stignu“.
Igor Mihaljević
Foto: S. Šušnjević

Ambasadori, cimnite se malo Prvi ambasadori svakog grada su aerodrom, autobuska i železnička stanica. Kako Inđija nema vazdušnu luku, posetili smo znane nam adrese s putešestvija autobusom starim putem do prestonice i vozom „pilićarem“. Očajna radnica za šalterom „buske“ kritikovala je stanje u objektu, nedostatak pijaće vode i kriminalne toalete, u šta smo se i lično uverili. Tvrdi da za sada nikakve aktivnosti nisu planirane povodom festivala i svesna je da će stanica i linije biti prebukirane. Na železničkoj stanici radnici nemaju ovlašćenje da pričaju s novinarima, ali je bilo i više nego očigledno da je „stanje redovno“, a stanica i dalje kao opustošena. I jednima i drugima smo napomenuli da koncerte posećuju najviše mladi, koji u Srbiji jedva skupe novce za kartu, kamoli da imaju za automobil ili taksi, i da će ogromna većina stići vozom i busom. Nadajmo se da je tri meseca dovoljno vremena za tešku korektivnu hirurgiju saobraćajnih čvorišta.

NS MODNI RAPORT: Biti isti, biti poseban...

...Biti slobodan, biti samo svoj... Ovako nas „Partibrejkersi“ podsećaju na važnost slobode duha i originalnost stila svakoga od nas- jedinstvenog i neponovljivog. Posebnost i jeste ono što bi trebalo da nas rukovodi prilikom odabira garderobere. Jer, odeća u svetu u kojem živimo nesumnjivo „govori“ puno o nama samima- ko smo, odakle smo i kuda smo pošli. A da originalnost nije za podcenjivanje potvrđuju i primeri iz najvećih svetskih modnih metropola, poput NJujorka i Londona, gde se ideje za nove kolekcije sakupljaju upravo na ulicama. Zapravo za taj posao neki ljudi koji imaju „oko“ da u uličnim fazonima i kombinacijama prepoznaju nove trendove dobijaju velike novce. Naravno, oni koji ih debelo plaćaju pri tom znaju da će njihova zarada biti višestruko veća. I svima lepo. A suština uličnog odevanja bi se u najkraćem mogla nazvati spojem nespojivog. U svetu, a donekle i kod nas još uvek delimično opterećenima nastojanjem da izgledamo bogatije nego što zapravo jesmo, tako se uglavnom kombinuju nove, trendi krpice sa odećom sa buvljaka ili iz garderobera naših baka, koja odlično paše i sa skupom firmiranom garderobom. Cilj opravdava sredstvo i u ovoj je modnoj igri bez pravila sve dozvoljeno. Naravno, rezultat kojem se teži jeste neponovljivost stila. Savet plus: Sledeći put kada se namerite na neku skupu krpicu, pre nego što nabrojiti nekoliko hiljada dinara, razmislite da li možda imate neku dobru ideju koja vredi mnogo više. J. Budimirović snimio: F. Bakić

Pčele fabrikuju „vijagru” koja ne može da omane

Ako polovinom maja ugledate „čudaka“ kraj košnica u bagrenjaku, znajte da je u saglasnosti „z naravo“. Stručni listovi, kao i Internet-strana ugledne tvrtke kakva je „Pliva“, sve češće insistiraju na upornom trudu eksperata da najteže bolesti leče na različite načine priređenim medom ili njegovim „derivatima“.
Duško Bastajić (47), šumarski inženjer iz Titela i šef lokalne ispostave „Vojvodinašuma“, u firmi brine o 70 radnika, kod kuće o supruzi i tri kćeri, u Kupinovu o roditeljima koji su prevalili sedamdesete, a zimi i o – 50 košnica pčela.
U sezoni seoba svoje „pletare“ vozi pod Titelskom bregu. Nekad lovac i ribolovac, od 1998, kad mu prodavac dade deset košnica, plus dve za docnju i burence meda pride, postao je – medar. Dvoumi se jedino da li njegov hobi spada u „ozbiljan paoruluk“. Istina, zna da se na poljoprivrednom fakultetu i veterini, pčelarenje u poslednje vreme i pominje i proučava.
Ove sezone očekuje da izvrca čak dve tone meda:
– Možda mi je dobro jer sam lane podelio 400 kila.
Kad mu, darovan teglom, rekoh kako hrvatski liječnici tvrde da je pčelarstvo zdravo jer su pčelari uvek napolju, Bastajić, uveren da je pročitao prilično o tome, pozva se na ruski izvor, po kojem su pčele posebno sklone cvetovima biljaka s niskom radioaktivnošću, te da košnice jesu izvori lekovitog zračenja takvog intenziteta.
Velikim „fordom mondeo“ i prikolicom odjednom poveze i po 16 košnica, tokom sezoni koja traje od maja do kraja jula. Duško, međutim, moli da ne otkrivam lokaciju gde je produžio nektar-akciju i u – avgustu. Samo nagoveštava da je na vojvođanskom ušću dve međunarodne reke, s obiljem korova divnog cveta “zlatni prut“.
Duško je zagovornik stacionarnog pčelarenja s umerenim troškovima, gde se dobija tridesetak kilograma meda po košnici. Uveren je da pedesetak košnica zahteva celogodišnje angažovanje po osam sada svakog dana, a za majku, nažalost obolelu od šećerne bolesti, u šali kaže, da je najrentabilniji radnik – ne jede med.
Svetim pismom medarenja smatra ruski pruručnik profesora Krivcova i Lebedeva „Tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda“. Ukazuje na okolnost da su drevni Egipćani čamcima Nilom razvozili košnice na ispašu, a da su jednako uporni Kinezi uvereni da je pčelarenje ’božji dar čoveku’.
Ovde Duško podseća na sličnost štitnika u pčelarenju sa skafanderima na pećinskim crtežima i odeći modernih astronauta. Bilo kako bilo, lepota je u preterivanju. Kad je onomad pokušao da ubaci roj s grane u košnicu i omašio, pčele su pale na nogu vlasnika, i ujelo ga je njih veselih, između pedeset i sto komada. Sedam dana su se videle posledice. Danas, otiče samo kad je ujeden na početku sezone.
Zna da su Novozelanđani i Australijanci najdalje otišli u pčelarenju, dok pragmatični Amerikanci i Kanađani svaki posao ispod 2.000 košnica smatraju neisplativim, ali da, osim Rusa i Nemaca, o finesama niko više ne zna. Indijci ručno oprašuju suncokret jer nemaju pčele.
Med od uljane repice ovde „nema cenu“, dok je u nemačkoj farmaceutskoj industriji veoma cenjen. No, kao šumar i čovek s reka, Kupinovčanin i Titeljanin, zna da su reke carstvo za pčelinjake, dok su carice barska iva, vrba, lipa i bagrem. Ne može prežaliti što Carska i Obedska bara lagano umiru. Ipak, od Titela i Kupinova, zbog „bara“, boljih lokacija nema.
Od Duška, koji me uverava da više ne oseća reumu u levom ramenu, saznajem da se mleč ne može prodavati ispravan ako nije ili duboko zamrznut ili osušen, a da je bolji od „vijagre“ – nema sumnje.
Pčelarima, veli, često uvaljuju parafin umesto voska kad formiraju „satne osnove“, a kako i ne bi, kad je parafin jedan evro, a kilogram voska –osam.
U Americi pčelari zarađuju i kad oprašuju mandarine i druge voćke, što kod nas verovatno još dugo neće biti praksa.
Kad ga je jedan kolega pčelar, inače policajac u penziji, u poverenju obavestio da su pčelari najpoštenija populacija jer ih nema evidentiranih u kriminalnim statistikama, Duško mu je lakonski odgovorio:
– Pa, biva to, jer mi krademo od pčela.
Petar Nešić

NOVI POKUŠAJ ISUŠIVANJA LEDINAČKOG JEZERA?
Predstavnici Saveta MZ Stari Ledinci danas će imati hitan sastanak povodom ponovne zabrane pristupa Ledinačkom jezeru, koje od četvrtka čuva privatno obezbeđenje koje je unajmila austrijska privatna firma Alas internacional. Tokom dana očekuje se i sastanak sa pokrajinskim ministrom za energetiku Draganom Surdučkim, kaže za 021 Radomir Delić iz Saveta MZ Stari Ledinci. Pristup jezeru je ponovo zabranjen od četvrtka, a za potrebe čuvanja jezera unajmljeno je privatno obezbeđenje iz Bečeja. Podsetimo da su stanovnici Ledinaca pre nekoliko meseci sprečili isušivanje jezera, tako što su pokidali cevi koje je postavila austrijska frma i srušili tablu na kojoj je stajao naziv investitora i izvodjača radova. Nakon reakcije Ledinčana aktivnosti isušivanja su prekinute. Jezero je počelo da se isušuje na osnovu izveštaja inspektora koji su utvrdili da takozvana brana predstavlja opasnost za stanovnike Starih Ledinaca. Odgovorni su tada tvrdili da će se "cunami" spustiti na Stare Ledince, i da će brdo ("brana") oko 400 metara širine popustiti. Savet MZ Stari Ledinci tražio je da inspektori ponovo izađu na teren, a novi nalaz Geološkog instituta iz Beograda pokazao je da je brana potpuno sigurna, jer na deset metara dubine u brdu, počinje stena trahit, naveo je za 021 Radomir Delić. U MZ Stari Ledinci još uvek očekuju izveštaj Instituta, koji iznosi potpuno drugačije stanje, od nalaza koji su ranije korišćeni kao glavni argument za početak isušivanja jezera. Podsetimo i da su nakon pokušaja isušivanja jezera, pre par meseci, žitelji Starih Ledinaca razrešili, jednoglasno, predsednicu Saveta MZ Dobrilu Oparnicu jer smatraju da je ona jedan od učesnika u obmanjivanju javnosti kada je reč o jezeru, tada je raspušten i ceo Savet MZ, nakon čega su usledili novi izbori. Austrijska firma "Alas International" je dokapitalizacijom postala vlasnik rudnika nemetala Rakovac i površinskog kopa Srebro, sadašnjeg Ledinačkog jezera, koje po svemu sudeći planira da isuši. Ledinčani su, vodjeni isključivo namerom da sačuvaju prirodu u svom okruženju, sprečili jednu veliku inistranu firmu da im uzme deo teritorije i jezero i njihovo mesto pretvore u nezdravi industrijski kompleks usred Nacionalnog parka. (Milan Srdić, 021)

GMO KUKURUZ NA METI ZELENIH
Organizacija za zaštitu okoline "Grinpis" (Greenpeace) ponovno se obrušila na genetski modifiikovan kukuruz koji razvija američki Monsanto, najveća svetska biotehnološka kompanija. U svojoj studiji, objavljenoj jednom stručnom časopisu, Greenpeace navodi da su u jetri i bubrezima štakora koji su 90 dana hranjeni Monsantovim kukuruzom MON863 pronađeni znakovi toksičnosti. "To je prvi put da je jedno nezavisno istraživanje dokazalo da genetski modifiikovana hrana odobrena za ishranu ljudi pokazuje znakove toksičnosti", navodi Greenpeace u saopštenju. Protivnici genetski modifikovanih organizama tvrde da je tehnologija genetske modifikacije nedovoljno dokazana i potencijalno opasna te da GM usevi mogu zagaditi druge useve. GM industrija tvrdi, pak, da ta tehnologija ne predstavlja nikakvu opasnost za zdravlje ljudi kao i da nikad nije dokazano da kontaminira druge useve. Sporni GM kukuruz je odobren u više od 10 zemalja sveta kao i u EU. U Uniji je od 2005. odobren za korištenje u životinjskoj a od prošle godine i u ljudskoj ishrani. (agencije/021)