|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 13. 03. 2007. |
|
Venci, cveće i sveće Đinđiću u pomen
DELEGACIJE SE SMENJIVALE U DVORIŠTU VLADE SRBIJEPočast u tri čina
U roku od sat i po, od 11 do pola jedan, juče je u dvorištu Vlade Srbije tri puta odavana počast Zoranu Đinđiću. Venac su najpre položili članovi odlazećeg kabineta Vojislava Koštunice, oko podneva je stigao Čedomir Jovanović s nekoliko stotina pristalica, da bi na kraju, u pola jedan, tačno četiri godine i sedam minuta pošto je izvršen atentat, venac položio Đinđićev naslednik Zoran Živković. Poštu su tom prilikom odali i ministri i saradnici iz Đinđićeve vlade: Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Gordana Matković, Aleksandar Vlahović, Slobodan Milosavljević, Vojislav Milovanović, Dragan Milovanović...Tri prethodne godišnjice ministri iz kabineta ubijenog premijera dolazili su zajedno u dvorište Vlade, ali juče su se podelili. Samo desetak minuta pre dolaska Živkovića, iz dvorišta je izašla povorka predvođena liderom Liberalno-demokratske partije Čedomirom Jovanovićem. S njim su bili tadašnji ministri Vladan Batić i Branislav Lečić. U ovoj grupi bila je i Vesna Pešić, te ostali čelnici LDP-a. Neke od članova Đinđićevog kabineta ovaj izveštač uopšte nije video, poput tadašnjeg ministra finansija Božidara Đelića, potpredsednike Jožefa Kase, Žarka Koraća ili Dragana Veselinova. Ova očigledna podeljenost među članovima nekadašnje vlade naterala je jednu gospođu sa svećom u rukama na glasno razmišljanje: „Samo ih je Đinđić, takve kakvi su, mogao držati na okupu!” Ministar policije u Đinđićevom i Živkovićevom kabinetu Dušan Mihajlović je za vreme odavanja pošte bacio na nekoliko sekundi pogled prema zgradi u Ulici admirala Geprata iz koje je došao kobni hitac. Bio je to jedini trenutak „nesmotrenosti” koji se juče mogao videti u Vladinom dvorištu, jer su tri delegacije, kao po dogovoru, odale počast Đinđiću potpunom smernošću i tišinom. Inače, sadašnji domaćini u Nemanjinoj 11 očigledno su se potrudili da bude što manje detalja koji bi boli oči. Građevinski radovi na susednoj zgradi, koja je nastradala u bombardovanju NATO-a, potpuno su obustavljeni, a radnici su upućeni u deo gradilišta prema Železničkoj stanici. Oko kapije pred dvorištem Vlade bilo je samo nekoliko policajaca. Recimo i to da su zvona na obližnjoj crkvi Svetog vaznesenja zazvonila tek u 12.45, kada je odavanje pošte završeno. Nekoliko desetina građana, koji su na svoju ruku došli u dvorište Vlade, nisu bili raspoloženi za komentare. Stariji čovek, sa žutim cvetom u ruci, više za sebe, rekao je: „Danas mu odaju počast odvojeno, a sutra će sedeti za istim stolom i natezati se oko nove vlade”. Niko oko njega nije prihvatio priču. Kao da je ćutanje bilo ono najvrednije s čim se moglo doći na mesto svirepog ubistva. G. Br. Đinđićevo ime somborskom bulevaruOmladina Opštinskog odbora Demokratske stranke u Somboru otpočela je juče skupljanje potpisa žitelja ovog grada radi podrške njihovoj inicijativi da jedna od somborskih ulica ponese ime tragično preminulog predsednika srpske Vlade i DS-a. Iako je prvobitna ideja bila da ime Zorana Đinđića ponese dosadašnji Trg cara Uroša, na kojem je i zdanje SO Sombor, nakon konsultacija s istoričarima i lokalnom samoupravom, predlog je preoblikovana tako da Đinđićevo ime dobije Prvomajski bulevar. Po rečima omladinaca DS-a, akcija prikupljanja potpisa će se nastaviti i narednih dana. M. MćSvetionik u tami Balkana
Na uglu Korzoa i Ulice Vladimira Nazora u Subotici juče je otkrivena spomen-ploča posvećena prvom demokratskom premijeru Srbije. „Ovo je samo početak uređenja budućeg platoa dr Zoran Đinđića”, rekao je predsednik subotičke organizacije DS i direktor Direkcije za izgradnju Dragan Trklja. Predsednik SO Subotica Saša Vučinić poručio je da je ovo prilika da se svi koji su poznavali Zorana Đinđića i koji su imali priliku da s njim rade na izgradnji neke bolje Srbije, podsete na njegove ideje. Prilikom otkrivanja spomen-ploče, građanima se obratio i prvi predsednik DS u Subotici prof. Ilija Mrkić, koji je naveo da je ovo samo mali znak za velikog čoveka našeg vremena. „Nečim je trebalo početi, a ovaj čin imaće smisla samo ako je ovo početak vraćanja istinskim idejama i putu Zorana Đinđića. Verujem da su njegove poruke davno doprle do onih naših građana koji su u Đinđiću prepoznali Prometeja. Kada se ugasio taj svetionik, u tami Balkana nastao je mrak koji i sada traje. Na nama je da stvari menjamo i da se vratimo putu pokojnog Zorana Đinđića”, upozorio je Mrkić. R. V.NI NAKON ČETIRI GODINE OD ATENTATA NIJE OKONČAN PROCES OSUMNJIČENIMA ZA ĐINĐIĆEVO UBISTVOPolitički zločin još uvek bez kazne Suđenje optuženima za ubistvo Zorana Đinđića nije završeno ni četiri godine od ubistva premijera u dvorištu Vlade Srbije 12. marta 2003. godine. Podsetimo, optužnica za ubistvo premijera podignuta je 21. avgusta 2003, a suđenje je počelo krajem decembra te godine. Na početku su bile optužene 44 osobe, a pripadnici „zemunskog klana“, osim ubistva premijera, okrivljeni su i za još 15 ubistava i tri otmice. No, u februaru 2004. Specijalno tužilaštvo odlučilo je da razdvoji te dve optužnice, pa je praktično suđenje počelo tek tada. Ono je sada u završnoj fazi i dokazni postupak je skoro gotov, pa se izvođenje završnih reči i presuda mogu očekivati tokom aprila ili maja.Dosadašnji dokazni postupak je u velikoj meri potvrdio optužnicu. Sudski veštaci potvrdili su navode tužbe da je na Đinđića pucano iz Gepratove ulice, da je u trenutku atentata bio okrenut leđima ka zgradi Vlade i da su na njega ispaljena dva hica. Sličan nalaz su dali i veštaci nemačkog Instituta iz Vizbadena. Međutim, odbrana je isticala da su ljudi iz obezbeđenja premijera Đinđića, svedočeći u Sudu, rekli da su čuli tri pucnja. Važne iskaze dali su i bivši bliski saradnici premijera Đinđića. Bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović izjavio je u maju 2005. godine u Specijalnom sudu da je ubistvo premijera „političko ubistvo i pokušaj puča“. Sličan iskaz je u Sudu dao i Čedomir Jovanović, koji je rekao da „nema dilemu da iza ubistva Đinđića stoje Milorad Ulemek Legija i ‘zemunski klan’“. Takođe, važna su bila i svedočenja četvorice svedoka saradnika LJubiše Buhe Čumeta, Dejana Milenkovića Bagzija, Zorana Vukojevića – Vuka i Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi. Jedini od njih koji je pristao da svedoči javno bio je Milenković, koji je kazao da su odluku o ubistvu premijera doneli Ulemek i Dušan Spasojević, vođa „zemunskog klana“, ubijen u sukobu s policijom 27. marta 2004. Svedok-saradnik kazao je da je motiv za ubistvo premijera bio strah od hapšenja. Milenković je rekao i da su s tom odlukom bili upoznati lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i tadašnji potpredsednik vlade Nebojša Čović. I Čović i radikali negirali su optužbe, tvrdeći da je reč o političkim podmetanjima. Od optuženih u bekstvu je još pet pripadnika „zemunskog klana“: Miloš Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić. Inače, Sudsko veće na samom kraju dokaznog postupka treba da odluči o predlogu advokata Srđe Popovića, zastupnik porodice Đinđić, da se kao svedoci saslušaju premijer Vojislav Koštunica i njegovi bliski saradnici. Popović je svoj predlog obrazložio tvrdnjom da bi Koštunica mogao da objasni svoje odnose s Ulemekom i političku klimu koja je postojala u Srbiji od protesta Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. do ubistva premijera u martu 2003. godine. Suđenje se nastavlja 20. marta. |
|
„Šumanović” Balintu Sombatiju
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 13. 03. 2007. |
|
|
PROMOCIJA KNJIGA KREATIVNOG CENTRA DOKLE NOVOSAĐANI? |
Polaganjem venaca na grob premijera Zorana Đinđića i na spomen-ploču u dvorištu Vlade Srbije, porodica, rukovodstvo DS-a, predsednik i članovi Vlade, kao i delegacija vlade kojoj je Đinđić bio na čelu, obeležili su četiri godine od njegovog ubistva. Na Đinđićev grob u Aleji velikana na Novom groblju vence su položili udovica Ružica Đinđić i njihov sin Luka, koji su došli s predsednikom Srbije i DS-a Borisom Tadićem, rukovodstvom stranke i mnogobrojnim članovima i simpatizerima DS-a.
Žiri za dodelu Nagrade “Sava Šumanović” za likovnu umetnost koju zajednički organizuju Novosadski sajam i “Art ekspo”, Galerija “Bel art” i Centar za vizuelnu kulturu “Zlatno oko” iz Novog Sada, odlučio je jednoglasno da se nagrada za 2007. godinu dodeli Balintu Sombatiju, multimedijalnom umetniku iz Novog Sada i Budimpešte.