NA NOVOSADSKOM SAJMU OTVORENE TRI SAJAMSKE PRIREDBE

Sve počiva na reči

Ovogodišnja sezona na Novosadskom sajmu počela je juče, otvaranjem 6. međunarodnog sajma medija, 13. međunarodnog salona knjiga i 12. međunarodne izložbe „Art ekspo“. Otvarajući ovu specifičnu manifestaciju kulture i umetnosti, književnica LJiljana Habjanović-Đurović ukazala je da je susret knjige i čitaoca zapravo susret čitaoca i božanske milosti, pri čemu su knjižare, biblioteke, te saloni knjiga mesta na kojima počinje to posredovanje, i naglasila da je organizovanje ovakvih priredbi potvrda da dela pisaca imaju snažan odjek u javnosti.
Ovakvom stavu pridružila se i direktorka Radio-televizije Vojvodine Dina Kurbatvinski-Vranešević, koja je istakla da sve počiva na reči i da bez nje ne bi bilo ni knjiga, ali ni savremenih medija.
Prva ovogodišnja sajamska priredba okupila je više od 170 izlagača. Nastupaju domaći štampani i elektronski mediji, proizvođači opreme za medijske kuće, audio i video opreme, agencije za oglašavanje i marketinške kuće, preduzeća za telekomunikacije, mnogi izdavači, koji su ponudili više desetina hiljada naslova. Na izložbi „Art ekspo“ će umetnici i mnogobrojna udruženja umetnika, galerije i likovne kolonije prikazati svoja dela, a nastupiće i proizvođači i distributeri opreme i slikarskog pribora.
Izlagači na Sajmu medija svoja dostignuća i planove publici će predstaviti do 10. marta, dok se ono što su pripremili izlagači na Salonu knjiga i Izložbi „Art ekspo“ može videti do 13. marta. Kapije Novosadskog sajma otvorene su od 10 do 19 časova, a ulaz je za sve posetioce slobodan.
D. Mlađenović

Laureat Goran Pejčić Ovogodišnji dobitnik novinarske nagrade „Petar Davidović“ je novinar Radio-televizije Vojvodine Goran Pejčić. Ova nagrada ustanovljena je u čast preminulog novinara Tanjuga i velikog prijatelja Novosadskog sajma Petra Davidovića, a uručuje se novinaru koji je u protekloj godini svojim radom doprineo afirmaciji Novosadskog sajma.

POČEO MEĐUNARODNI SALON KNJIGA

Nagrada „Laza Kostić” Svetislavu Basari

Na štandu Zavoda za kulturu Vojvodine juče je održan književni matine, na kome je predstavljen Svetislav Basara, ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji domaći roman. O autoru i nagrađenoj knjizi “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”(“Dereta”, 2006.), govorili su književni kritičari Đorđe Pisarev i Slobodan Vladušić.
Basara je gost književne manifestacije “Dani Laze Kostića”, koja se održava u okviru Salona knjiga, a juče je saopšteno da je upravo on prvi dobitnik priznanja koje nosi ime klasika srpske književnosti. Od ove godine, za razliku od prethodnih, organizatori Salona dodeljivaće samo jednu nagradu “Laza Kostić”, za sve književne žanrove u kojima je stvarao veliki pisac (poezija, proza, prevodilaštvo).
Svetislav Basara je jedan od naših najčitanijih postmodernih pisaca, čulo se na jučerašnjoj promociji. NJegov “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” odiše neverovatnom energijom izricanja i tipičan je primer romana-ideje.I to u 21. veku, za koji se tvrdi da je samo stoleće informacija, pošto su sve velike ideje neslavno prošle u prethodnom. Za glavnog junaka, Demjana Lavrentijeviča Parkinsona, bolest je put ka ozdravljenju-spasenju. A celokupan Basarin opus-stalno negiranje, koje rezultura gnevom.
Čitajući odlomke svog romana, pisac je priznao da mu je već po malo muka od ove knjige. Od januara, kada je saopšteno da je nagrađena najuglednijim domaćim književnim priznanjem, pa do danas, pred znatiželjnom književnom publikom govorio je bar 20 puta.
Pitali smo ga, kako se oseća u Novom Sadu, voli li da dolazi na sajmove knjiga?
-Dobro mi je ovde, tu sam među prijateljima. Prilaze mi nepoznati ljudi, ali vidim da su to moji čitaoci, jer donose roman da im potpišem. Knjiga se odlično kotira na rang-listama i to me raduje.Takođe i činjenica da sam dobio nagradu koja se zove po Lazi Kostiću. Rado dolazim na sajmove knjiga, to je deo moje profesije. Voleo bih da ovde, u Novom Sadu ima više izdavača iz okruženja, da se malo informišem.
Kada je primao NIN-ovu nagradu, rekao je kako ne valja kad je pisac ne dobije, ali nije dobro ni kad je dobije, zbog velike halabuke koja je prati. Zanimalo nas je kako se oseća sada?
-Ta prva, najgora gužva je prošla. Stalno sam negde išao da pričam o tom romanu i nagradi. Smorili su me nebrojeni intervjui, na ograničen broj tema. Mnogo je površnosti u svemu tome, neki ljudi su u toj knjizi tražili ono čega nema. Hvala Bogu, sada je sve to prošlo.
Izdavačka kuća “Dereta”priprema novo izdanje kultne Basarine knjige “Fama o biciklistima”. Pre dve decenije, kada se roman pojavio, izazvao je potres na domaćoj književnoj sceni, a danas se ispostavlja da je pisac bio i prorok.
-Jako se radujem tom novom izdanju “Fame...”- kaže Basara.- Izdavač kaže da će se pojaviti negde polovinom juna i biće baš lepa, bogata knjiga. Dodaćemo tekstove nekih mojih prijatelja koji su propratili prvo izdanje, ilustrovaće ga dosta fotografija, a tu će biti jedan moj, autopoetički tekst.
“Fama o biciklistima”ipak nije samo jedna od mojih knjiga.Verovatno mi je ona najdraža pisao sam je sa jako dobrom energijom, u odličnom raspoloženju, bio sam mlad i to su bili poslednji dobri dani u zajedničkoj državi. Zbog toga je i taj roman dobar, čak možda i bolji nego pre 20 godina- zaključio je naš sagovornik.
Radmila Lotina

Priznanje za izdavački poduhvat Rečniku stranih reči

ZAŠTO U BANOVINI POSTOJE NESUGLASICE O OTVARANJU BRISELSKOG OFISA VOJVODINE?

Vojvođanska diplomatska bitka

– Izvršno veće će na kraju odlučiti o tome šta je za Vojvodinu bolje, pa i jeftinije – izjavio juče našem listu pokrajinski sekretar za regionalnu i međunarodnu saradnju Predrag Grgić, ostajući pri tvrdnji da je zajedničko predstavništvo regija članica DKMT-a po svemu najpovoljnije za našu pokrajinu.
Osim što odavno postoje različita viđenja o tome kad Vojvodina treba da dobije svoje predstavništvo u Briselu, u pokrajinskoj vlasti očigledno je da nisu načisto ni s tim kojim bi putem Vojvodina trebalo da krene ka evropskoj prestonici, o čemu svedoči konfrontiranje proteklih dana u javnosti dvojice pokrajinskih funkcionera i, zašto ne primetiti, stranačkih kolega.
Naime, iznoseći rezervu prema Grgićevoj ideji, direktor vojvođanske Kancelarije za evropske poslove Predrag Novikov, kako mnogi smatraju nezvanični kosekretar za međunarodnu saradnju, založio se za to da se u prvom periodu predstavništvo Vojvodine otvori u okviru postojeće Misije Republi-ke Srbije u Briselu. Podsetimo se njegovog obrazloženja:
– U ovom trenutku, kada se rešavaju krupna pitanja od značaja za teritorijalni integritet naše zemlje, važno je da se izbegnu sve odluke koje potencijalno mogu dovesti do dodatnih tenzija i nestabilnosti. Zato je od posebnog značaja da se iskoristi šansa i da Vojvodina u interesu cele zemlje radi zajedno s kolegama iz drugih institucija Srbije. To bi predstavljalo i značajnu poruku da Vojvodina svoje kapacitete želi da stavi na raspolaganje radi dobrobiti cele zemlje – naveo je Novikov u izjavi našem listu.
– Mi nismo ni u kakvoj svađi – smiruje loptu Grgić. – Naprotiv, u pitanju je tek sukob koncepcija, ali u osnovi imamo isti cilj. Videćemo koja će koncepcija biti prihvaćena.
Različita gledišta funkcionera iz iste administracije, pa čak i ako su stranačke kolege, nisu neuobičajena pojava u nas. U ovom slučaju, međutim, blago je reći da je argumentacija za kojom se poseže u diskvalifikaciji konkretnog predloga čudna. Ispada, naime, da zajednička kancelarija DKMT-a neće biti u interesu cele zemlje te da time neće biti poslata poruka da Vojvodina želi da svoje kapacitete stavi na raspolaganje radi dobrobiti cele zemlje?!
– Kolega Novikov očigledno raspolaže informacijama koje ja nemam. Što se tiče ideje da kancelarija Vojvodine bude pri Misiji Srbije u Briselu, moram reći da sam prema tome skeptičan – naveo je Grgić.
Spekulacije o motivima sukoba dvojice funkcionera nekolike su, a u prvom redu su fokusirane na pitanje preplitanja interesnih sfera. Naime, aktivnosti u vezi s evroregijom DKMT isključivo su u nadležnosti Grgićevog sekretarijata, dok je KEP više okrenut saradnji s regijama u Zapadnoj Evropi. Prateći tu logiku, može se zaključiti da je Grgić u inicijativi o zajedničkom ofisu DKMT-a video prečicu do Brisela i da u tome treba tražiti razloge za kontru preko medija praćenu onakvom argumentacijom.
Osim zbog razloga koje pokrajinski zvaničnici ističu kao presudne za prisustvo Vojvodine u evropskoj prestonici, briselski ofis važan je, doduše u nešto užem krugu, i zbog toga ko bi u njemu radio. Naime, nije tajna da mnogi u Banovini priželjkuju takvu vrsti avanzovanja, ali kome će se na kraju posrećiti zavisiće od toga za koju se koncepciju opredeli PIV.
O avanzovanju, ali većeg kalibra, inače, u Banovini se uveliko nagađa. Iako su te priče zvanično demantovane, upravo je otvaranje javne licitacije o najboljem putu za Brisel kojim Vojvodini valja krenuti dalo krila spekulacijama o tome da se među vojvođanskim zvaničnicima vodi borba za mesta u diplomatiji. A tamo bi, navodno, želeli da završe, gle, upravo Predrag Novikov i Predrag Grgić, inače obojica s diplomatskim stažom u periodu nakon 2000. godine: Novikov u ambasadi u Tokiju, Grgić, s druge strane, u Zagrebu.
– Za sada nemam takvih ambicija, sigurno ću ostati u PIV-u do kraja mandata – tvrdi Grgić. – Za druge ne znam, mada sam uveren da bi mnogi funkcioneri pokrajinske administracije bili odlični ambasadori, i to čak u nekim od najvažnijih država.
Precizirao je da u prvom redu misli na – imenjaka.
A da će neko od aktuelnih vojvođanski funkcionera konačno završtiti u diplomatiji i time imati više sreće od bivšeg im kolege Zoltana Bunjika, nagoveštava i Grgić, ograđujući se da će to zavisiti od toga ko će biti novi šef diplomatije. Tu funkciju bi, inače lako mogao da dobije Novikovljev i Grgićev stranački kolega (DS). Uz nadu da će svakako biti kooperativniji od prethodnika, naš sagovornik od novog ministra očekuje u prvom redu obnovu sporazuma koje je PIV imao s bivšim ministrom Goranom Svilanovićem. Taj je sporazum, naime, predviđao da u zemljama susedima kadnidate za ambasadore predlaže PIV, a kako je Svilanović bio saglasan, ambasadori u Zagrebu, Budimpešti i Bukureštu bili su Milan Simurdić, Dejan Janča i Dušan Francuski.
– Smatrali smo da bi ambasadori iz Vojvodine bili dobro prihvaćeni u tim zemljama i pokazalo se da smo bili u pravu. Osim toga, jednodušna ocena je da su sva trojica ambasadora odlično radila svoj posao – navodi Grgić, koji je za mandata ambasadora Simurdića obavljao dužnosti prvog savetnika za ekonomske odnose.
Denis Kolundžija

ČISTE DUNAVSKO JEZERCE
Radnici JKP "Gradsko zelenilo" uz pomoć kolega iz JKP "Vodovod i kanalizacija" ovih dana čiste jezerce u Dunavskom parku. Voda iz jezera je isušena i trenutno se korito čisti od otpada u kojem ima svega, od flaša pa do korpi za otpatke koje Novosadjani bacaju u jezero. Prema najavama iz Zelenila, jezero bi trebalo da bude očišćeno do kraja nedelje. Labudovi Isa i Bisa se neće vraćati u park dok ne otopli. Iz Zelenila su najavili da će Isa i Bisa u zimniku u Zološkom vrtu u Subotici ovih dana dobiti prinove. (021)

PODRŠKA MULTIKULTURALIZMU
Pod pokroviteljstvom pokrajinskog sekretarijata za informacije potpisan je godišnji ugovor o saradnji između Metals banke i štampanih glasila na mađarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom jeziku. Resorni sekretar Milorad Đurić je rekao da je potez Metals banke, ne samo originalan doprinos podrške vojvođanskom multikulturalizmu, već i sjajan potez sa poslovnog stanovišta, imajući u vidu da glasila Magyar Szo, Hlas l'udu, Libertatea i Ruske slovo imaju jasno diferenciranu čitalačku publiku i znatno širi krug čitalaca nego što im to tiraž pokazuje. (021)