U Vojvodini 250.000 novih sadnica

Sadnjom 4.000 sadnica bagrema uz obalu kanala Dunav-Tisa-Dunav kod Bača, Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” juče je završilo prvi ovogodišnji ciklus pošumljavanja, tokom kojeg je od novembra 2006. do juče zasađeno 250.000 sadnica. Preostalih 50.000 sadnica uz vodotoke u Vojvodini, koji su u nadležnosti JVP “Vode Vojvodine”, biće zasađeno na jesen, čime će biti ispunjen plan da to javno vodoprivredno preduzeće ove godine u pokrajini zasadi 300.000 sadnica.
“Vode Vojvodine” danas gazduju sa 13.126 hektara šuma i šumskog zemljišta u Vojvodini uz obale reka i kanala, što je tek 10 odsto svih šuma u pokrajini. Direktor JVP “Vode Vojvodine” Branislav Radanović na prigodnoj svečanosti kraj kanala DTD kazao je da je poslednjih godina uz reke i kanale u pokrajini posečeno više stabala nego što je zasađeno. Uprkos upozorenjima inspekcije, tek jesenas je Upravi odbor JVP “Voda Vojvodine” odlučio da se ove godine zasadi 300.000 sadnica, od kojih je više od polovine bagrem, a slede topola, vrba, brest i hrast. Pošumiće se ukupno 375 hektara, što će koštati oko 60 miliona dinara.
- Ovako ozbiljnim planom pošumljavanja Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” nedavno se zvaničnim pismom o namerama priključilo programu zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija, koji podrazumeva da se ove godine u svetu zasadi milijardu novih stabala. Akciju su podržale brojne vlade, nevladine organizacije i institucije širom sveta, a Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” sadnjom ovolikog broja sadnica postaje lider ove akcije u Vojvodini - rekao je Branislav Radanović, i najavio da će se sadnice uz vodotoke u pokrajini od sada redovno saditi svake godine, najmanje deset narednih sezona.
U odabiru sadnica “Vodama Vojvodine” pomaže novosadski Institut za nizijsko šumarstvo. Cilj je, po rečima dr Saše Orlovića s tog instituta, da se za određenu vrstu zemljišta odabere drvo koje najbolje raste na određenom području. Pored toga, institut će “Vodama Vojvodine” pomagati i u zaštiti budućih šuma od bolesti i štetočina.
Glavni inženjer za šumarstvo u JVP “Vode Vojvodine” Nikola Rambat pojašnjava da će se pošumljavati pojas širine 50-70 metara od krune nasipa s obe strane kanala DTD. Po rečima Rambata, u oblasti pošumljavanja uz kanale i manje vodotoke u Vojvodini, najteža je situacija u Banatu, gde je i najlošije zemljište. On upozorava da mladom drveću najveća opasnost preti od požara, nesavesnih čobana i od krađe.
Juče je 4.000 sadnica bagrema, na površini od dva hektara, zasadilo stotinak radnika stručnih službi JVP “Vode Vojvodine”, somborskog “Šumarstva” i njegove sekcije iz Odžaka. Posao su završili već u toku prepodneva. M. B.

U OKVIRU EVROREGIJE DKMT U BRISELU

Vojvođanski ofis pod komšijskim krovom

Krajem maja – zasad sve ide u prilog tome – trebalo bi da budu izliveni temelji budućeg vojvođanskog ofisa u Briselu. Doduše, ne bukvalno: na zasedanju Skupštine evroregije DKMT u Temišvaru, krajem maja, očekuje se tek da bude doneta odluka o osnivanju zajedničkog predstavništva te evroregije u evropskoj prestonici, iz koje bi, prema očekivanjima u Banovini, jednog lepog dana mogla da se izdvoji samostalna kancelarija Vojvodine.
– Osnivanje zajedničke kancelarije u Briselu biće jedna od glavnih tema redovnog zasedanja Skupštine DKMT, i prema trenutnom raspoloženju članica evroregije izvesno je da će ta odluka biti doneta – kaže u razgovoru za “Dnevnik” pokrajinski sekretar za regionalnu i međunarodnu saradnju Predrag Grgić. – Biti na licu mesta i imati celovitiji uvid u projekte u koje bi oticao novac iz raznih izdašnih evropskih fondova, uz kulturno i političko lobiranje za Vojvodinu i Srbiju, najčešći su argumenti za kojima su posezali vojvođanski zvaničnici u zagovaranju ideje da se ofis u Briselu otvori što je moguće pre. Pri tome su se pozivali na pozitivna iskustva više od 200 regiona koji su stalno prisutni na izvoru dešavanja u evropskoj prestonici i, ništa manje, na njihovom nemalom doprinosu evropskim integracijama matičnih država. Deo naše političke javnosti, međutim, u tim stremljenjima vojvođanskih odličnika nije video ništa drugo do još jednog pojavnog oblika separatističkih intencija vladajuće garniture u Banovini.
Kad se nedavno prvi put oglasio tim povodom, činilo se da opstruiše nastojanja nekih svojih kolega da Vojvodina dobije ofis već ove godine. U stvari, za Grgića je bilo sporno samo to ima li Vojvodina trenutno uopšte kapaciteta da podnese troškove koje nosi regionalno predstavništvo u jednom od skupljih gradova na svetu.
– Procene su da bi samo za jednog službenika u vojvođanskoj kancelariji izdaci bili i do 100.000 evra godišnje, u šta je uključeno rentiranje stana, kao i prostora u kojem bi bila smeštena kancelarija, plata te ostali neophodni troškovi – ukazuje Grgić. – U tom smislu, zajednički ofis je odlično rešenje, budući da gotovo sve mađarske i rumunske županije već imaju svoja predstavništva u Briselu, tako da bi zajednička kancelarija DKMT-a mogla da koristi postojeću infrastrukturu tih predstavništava, čime bi troškovi u startu bili manji, a pri tome bismo ih delili.
Podsećanja radi, u evroregiji Dunav–Kriš–Moriš–Tisa su, pored Vojvodine, tri pogranične mađarske, odnosno četiri rumunske županije.
– Vremenom, kad za to dođe trenutak, iz te kancelarije mogao bi da se izdvoji samostalni vojvođanski ofis – dodaje Grgić.

Ko će raditi? U okviru “pripremnih radnji”, Predrag Grgić najavljuje da će, ljubaznošću i izdašnošću italijanske pokrajine Veneto, petoro izabranih iz Srbije, od toga dvoje iz PIV-a, za koji mesec krenuti put Brisela radi edukacije, pored ostalog o “kunstu” zvanom apliciranje kod evropskih pretprostupnih fondova. Za sad nije poznato da li će se to dvoje Vojvođana time kvalifikovati da pređu u DKMT-ov ofis, u kojem će, izvesno je, Vojvodina imati svog predstavnika. Ili će, pak, zbog ekonomičnosti, taj posao do daljeg obavljati izvesna Subotičanka sa stalnim prebivalištem u Briselu, za koju se u Banovini navija s obzirom na njeno veliko znanje o funkcionisanju evropske administracije, koje je čak verifikovala akademskom titulom.

Vojvođansku junad prepakuju za Kosovo

Sivo tržište poljoprivrednih proizvoda je i dalje najsigurnija veza Srbije i Kosova, a da je tako pokazuje tvrdnja funkcionera Evropskog pokreta Bisere Šećeragić da se mnogim sivim kanalima kosovskom ilegalnom tržištu proda stoke u vrednosti koja na godišnjem nivou premašuje 50 miliona evra.
- Stoka koja se nelegalno prodaje Kosovarima stiže iz svih krajeva Vojvodine, sa Peštera i iz centralne Srbije - kaže Bisera Šećeragić.
Prema informacijama do kojih je došao “Dnevnik” iz Vojvodine se na Kosovo gotovo isključivo ševercuju telad i junad, a glavni “izvor snabdevanja” su banatska sela. Poznate su i švercerske rute.
Nakupci iz centralne Srbije “operišu” po Banatu, Bačkoj i Sremu, zatim stoku prevoze do svojih “kolega” u Tutin ili Novi Pazar. Odatle “utabanim stazama” stoka odlazi na Kosovo. Prema nekim procenama zarada ševrcera po jednom kamionu iznosi najmanje 5.000 evra.
Međutim, obeležavanje grla otežalo je sumnjive rabote, tako da posla za nakupce ima sve manje, ali se oni ipak ne predaju.
Prema rečima predsednika Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđa Bugarina niko sa sigurnošću ne može potvrditi ima li ili nema ševrca baš na Kosovo, ali da naša goveda ilegalnim kanalima odlaze preko granice i to najčešće za Bosnu, to je činjenica.
- Ako šverca ima, onda je država dužna da ga suzbije, dok je farmerima najvažnije da za svoju junad dobiju najbolju cenu- kaže Bugarin. - Važno je i kome će stoku prodavati, ali u ovoj besparici prvo se vodi briga o ekonomskom interesu.
Predsednik Odbora za poljoprivredu Privredne Komore Srbije Milan Prostaran kaže za “Dnevnik” da šverca teladi i junadi za Bosnu, Kosovo i Crnu Goru sigurno ima. Međutim, razmere sivog tržišta je teško utvrditi.
Sam po sebi šverc je destruktivan za naše stočarstvo, a najgore u svemu je što odlaze telad - kaže Prostran.- Telad traba da posluže za dalji tov i kvalitetnu proizvodnju mesa. Kada se ona prodaju i preprodaju onda je jasno i zbog čega nismo u stanju da ispunimo izvoznu kvotu za Evropsku uniju.
Prostaran kaže da nema preprodaje stoke u Bugarsku, Rumuniju ili Mađarsku, jer su to ipak uređena tržišta. Tamo gde je situacija nesređena i gde se još ponašamo kao da smo “pod istom kapom” funkcionišu i ilegalni kanali.
Direktor republičke Uprave za veterinu Dejan Krnjajić kaže za “Dnevnik” da je Kosovo deo Srbije i da svi propisi koji važe za promet u centralnom delu Republike važe i za južnu pokrajinu. Problem su neke odluke koje je donosio UNMIK, ali mi na njih ne možemo da utičemo, rekao je Krnjajić dodavši da je sigurno da ilegalnog prometa ima, ali je sigurno i to da ga je sve manje i manje.
Pre nekoliko godina imali smo situaciju da je samo za Bosnu nelegalnim kanalima odlazilo skoro 200.000 grla stoke, a sada je situacija sigrno daleko bolja, smatraju u Upravi za veterinu.
D. Urošević

ZABRANJENO AUTOBUSIMA DA IDU NA MAS?
Na osnovu Rešenja Gradske uprave za saobraćaj od utorka je zabranjen autobuski saobraćaj Bulevarom Mihajla Pupina, Jevrejskom ulicom i Bulevarom oslobodjenja. Na tim saobraćajnicama su okačeni saobraćajni znaci na kojima piše "Osim za vozila GSP-a i vanlinijski prevoz". Postavljenje ovih znakova je u skladu sa odlukom gradske uprave od kraja januara o čemu je već Radio 021 javljao. Medjutim, postavljanje znakova je iznenadilo autoprevoznike i sindikat saobraćaja zbog čega su procenili da na ovaj način grad najgrublje zatvara postojeći MAS, a čemu se oni protive jer ne žele da koriste privatnu stanicu ATP Vojvodine. Kako prenose novosadski pisani mediji, prevoznici i prestavnici sindikata su zbog toga odlučili da pošalju dopis gradu tražeći da im dostavi plan postavljanja saobraćajne signalizacije kako bi znali kojim putem da dolaze do MAS-a. Oni su ponovili i da će blikirati grad ukoliko im se zabrani prilaz sadašnjoj stanici. Iz Gradske kuće je saopšteno da su znaci postavljeni kako bi se iz centra dislocirao teški saobraćaj. Podsećamo da od prethodne subote radi stanica ATP Vojvodina kod Novosadske mlekare i da sa nje voze samo autobusi tog preduzeća. (021)

OBLAKODER I ŠOPING MOL PORED SPENSA
Na mestu sadašnjih teniskih terena i pomoćnog fudbalskog igrališta kod Spensa planira se gradnja velikog tržno-poslovnog centra kompanije Delta, saznaje Radio 021. U e-mailu koji je Radio 021 dobio nalaze se fotografije budućeg objekta pod imenom "Mall of Novi Sad" (1, 2, 3 i 4). U propratnom tekstu se navodi da su to slike kompjuterske projekcije budućeg objekta koji bi imao 48 hiljada kvadratnih metara. Visina objekta bi bila do nivoa Spensa uz veliku kulu prekoputa zgrade Elektrovojvodine. Komentar direktora Urbanizma Aleksandra Jevtića nismo mogli da dobijemo jer je ove nedelje odsutan, a podsećamo da je on ranije najavljivao da će se na mestu teniskih terena graditi velelepan oblakoder. Naravno, pre nego što Delta ili neko drugi bude tu gradio objekat moraće da se donese novi urbanistički plan, kao i da grad na licitaciji da u zakup to zemljište. (021)

POČINJE SEZONA SAJMOVA
Sezona na Novosadskom sajmu počinje u četvrtak 8. marta otvaranjem Sajma medija, Salona knjiga i izložbe umetnosti Art Expo. Na Šestom sajmu medija, koji se održava do 10. marta, posetiocima će se predstaviti i Radio 021. Na Sajmu knjiga do 13. marta nastupaju izdavači iz Srbije i regiona, a organizuju se i tradicionalni Dani Laze Kostića. Sajam medija, Salon knjiga i Izložba umetnosti održavaju se od 8. marta u hali Master i hali 1, a ulaz je besplatan. (021)