Grad gasi Radnički univerzitet!

Odluka o osnivačkim pravima Grada u Novosadskom otvorenom univerzitetu biće povučena na sledećoj skupštini gradskog parlamenta - informacija je koju je juče član Gradskog veća zadužen za kulturu Radovan Jokić saopštio predstavnicima dva sindikata, direktoru i pomoćnici direktora ove ustanove što bi praktično moglo da znači da se Grad odriče Radničkog univerziteta.
Predstavnik sindikata koji deluje u okviru kulture Živan Kuzmanović kazao je da će se konsultovati sa pravnicima o tome kakve bi posledice ove odluka mogla da ima, ali da je sasvim izvesno da će zaposleni u Radničkom štrajkovati. On je takođe istako da mu nije jasno da li je ono što je Jokić njima preneo njegov stav ili mu je pak naloženo da to učini.
NJegov je utisak da Grad nije spreman da na sebe preuzme pre svega finansijsku odgovornost, ali da takođe ne može da zaobiđe obavezu da ne isplati dugovanja nastala u vreme kada je preuzeo osnivačka prava. Kako je preneo Kuzmanović, predstavnici gradske vlasti, a sastanku su prisustvovali načelnica gradske Uprave za propise Zora Đorđević i član Gradskog veća zadužen za upravu i propise Lidija Tadić, objasnili su da će Grad dug od 25 miliona dinara platiti, ali tek ako ga sud na to obaveže.
- Novosadski otvoreni univerzitet, koliko je meni poznato, 2004. godinu završio je sa pozitivnim stanjem na računu, a od tada do danas nagomilan je dug od 25 miliona dinara - kaže Kuzmanović i dodaje da se u Službenom listu Novog Sada iz decembra 2003. godine Radnički prvi put spominje kao ustanova čiji je osnivač grad.
Da podsetimo, račun Radničkog blokiran je već 20 dana, a najveći pojedinačni potražilacf novca je Metals banka od koje je ova ustanova uzela kredit.
Dnevnik je i ranije pisao da su se pojavile inidicije da Novosadskom otvorenom univerzitetu preti gašenje, a oni koji pre toga ne napuste posao, prema nezvaničnim informacijama, mogli bi da budu raspoređeni u neku od institucija kulture u gradu.
U nedavnom saopštenju sindikalne orgaznicija NOU iznosi se da je jedan od dokaza o nekompetentnosti rukovodstva i višednevna blokada računa NOU koja je usledila zbog nedomaćinskog poslovanja, zaduživanja kroz nepovoljne kredite i nenamensko trošenje novca za klima uređaje, kožne garniture....
Sindikalci su tada postavili i pitanja koja se odnose na funkcionisanje ove ustanove, a jedno od njih je i “kada će prestati represije nad zaposlenima od strane pojedinih članova rukovodstva i kako to gradska vlast misli da “sazna” s obzirom na činjenicu da ne pokazuje interes za ovu instituciju, sem za zgradu?”. Prema nekim verzijama rasplet cele priče mogao bi da bude gašenje Radničkog, a zgradu bi unovčio Grad.
D. Lubarda

Radikalski dugovi Dug prema zaposlenima i dobavljačima stvoren je u poslednje dve godine, od kada su na čelu ove ustanove kadrovi Srpske radikalne stranke, prvo Živko Bingulac, a zatim i Dimšo Košarac. Sindikat i zaposleni su, prenosi Kuzmanović, svesni da se NOU mora reorgazniovati i kako kaže i ako neko odluči da ga ugasi to mora da učini po zakonu, a ne da ljudi ostanu na ulici. U petak štrajk upozorenja Štrajk upozorenja, jednosatni prekid rada, zaposleni su, posle jučernjeg popodnevnog sastanka sindikata, najavili za petak u 12 časova. Kako je kazala predsednica Štrajkačkog odbora LJiljana Gantar, štrajkački zahtevi prvenstveno su socijalne prirode, oko njih su se okupili svi zaposleni, a od nadležnih u gradu zahtevaće precizan odgovor na pitanja šta je Radnički univerzitet, a šta je njemu Grad? Zahtevaće takođe da se sa predstavnicima gradske vlasti organizuju ozbiljni razgovori, sa ozbiljnim zaključcima i konkretnim potezima. Ukoliko štrajk upozorenja ne da nikakve efekte, zaposleni su spremni da već početkom marta stupe u generalni štrajk, dakle potpuno obustave rad.

Fanovi festivala oglasili se pismom

U našu redakciju stiglo je pismo s naslovom “Exit nije za krađu”, upućeno Udruženju Exit, a potpisalo ga je 86 osoba, koje su se predstavile kao dugogodišnji fanovi Exit festivala. Potpisnici pisma navode da se obraćaju zbog protesta protiv svih neljudskih, nedemokratskih i nemoralnih akcija koje se sprovode na oficijelnom sajtu festivala www.exitfest.org, a pismo je upućeno s adrese exit.fanovi@gmail.com bez ikakvih drugih kontakata.
“Svaki naš pokušaj učešća u navodno “slobodno otvorenoj” diskusiji na Exit forumu ste onemogućavali krajnje nemoralnim, nedemokratskim, krimogenim metodama, koje su se ogledale u brisanju komentara na forumu, brisanju registrovanih naloga i zabranjivanju pristupa veb sajtu određenim korisnicima.
Svaki Exit smo posećivali i branili ga od raznih napada, jer smo ga oduvek smatrali simbolom napretka, tolerancije i svih drugih civilizacijskih tekovina.
Mi smo uzimali učešće na forumu s ciljem predstavljanja svih činjenica, koje čine spor između autora i pokušali da ujedinimo sve fanove i predlozima proširimo celu temu foruma i predložimo eventualna rešenja, koja bi dovela do razrešenja istog, međutim sreli smo se s “malim zlim administratorima Udruženja Exit”, kaže se između ostalog u pismu i na kraju teksta navodi se: “Dušane Kovačeviću, uz tebe smo”.
Portparol Udruženja Exit Rajko Božić, kojeg fanovi u pismu direktno prozivaju, a inače je i urednik pomenutog sajta, nije hteo da komentariše sadržaj pisma, zbog, kako je rekao, postignutog dogovora da se ne daju izjave medijima, dok Bojan Bošković, Ivan Milivojev i Kovačević ne potpišu koautorski ugovor i dodao “da se iz svih ranijih saopštenja, koje je slao Kovačević, može videti da je on to pismo pisao”. S druge strane, Kovačevićev advokat Arpad Zavarko potvrdio je za “Dnevnik” da su i oni dobili pismo i “da je ono autentično, što znači da ga nije pisao Kovačević”.
Podsećamo, 14. februara postignut je dogovor oko mirnog rešenja spora vezanog za upravljanje festivala Exit, a do sutra bi trebalo da se potpiše koautorski ugovor i izabere arbitraža, koja će odlučivati u slučajevima da koautori festivala ne postignu konsenzus. Za 26. februar je na sudu zakazano novo ročište, a advokati obe strane izjavili su da do toga neće doći, jer će se koautori dogovoriti.
To znači da bi koautori trebalo da se usaglase oko načina organizacije festivala, kao i da li će Exit 07 organizovati jedno pravno lice ili će po segmentima (šank, rasveta, obezbeđenje, sponzori...) festival organizovati više pravnih lica.
D. Ignjić

Između Vu - Tang - Klana i zakona Udruženje Exit (Bošković – Milivojev) objavilo je 17. februara na sajtu festivala, da će jedna od najuticajnijih američkih hip hop grupa NJu – Tang – Clan nastupiti na Exitu 07, 15. jula i to na glavnoj festivalskoj bini. Tim povodom Exit tim (Kovačević) izdao je saopštenje. “Po zakonu o autorskim pravima i žigovima do završetka ovih radnji nijedno pravno ili fizičko lice ne može da se predstavlja kao nosilac poslova vezano za Exit festival i srodne projekte koji se pokušavaju realizovati na osnovu eksploatacije brenda Exit. Svako kršenje zakona u ovom smislu prouzrokuje direktan nastavak suđenja osobama i organizacijama koje su zloupotrebile autorsko delo i žig Exit. Eventualno najavljivanje koncerata koje organizuje ili bukira Exit, a pre zaključenog sporazuma između koautora i tehničkog realizatora (Red Hot Chilli Pepers, Chemichal Brothers, Basemant Jaxxx, NJu Tang Clan...) direktno povlači tužbe protiv neovlašćenog organizatora, benda koji je najavljen i svih sponzora i drugih pravnih lica povezanih sa organizacijom”, navedeno je u saopštenju. Božić nije hteo da komentariše, kako je rekao “postupke Kovačevića”, zbog sporazuma da se ne oglašavaju u medijima dok traje dogovor oko koautorskog ugovora.

IZLOŽBE: Slike Aleksandra Tomaševića

Od četvrtka 22. februara u Galeriji likovne umetnosti poklon-zbirci Rajka Mamuzića u Novom Sadu biće izložene slike Aleksandra Tomaševića (1921-1968). Slikar i konzervator Aleksandar Tomašević, pripada generaciji umetnika koja je srpsku umetnost posle 1950. godine smelo uvela u nove oblasti idejne i likovne problematike. Pošavši od uverenja da univerzalno treba tražiti u našem kulturnom nasleđu, u stvaralačkom procesu sublimiranja pouka iz srpske narodne i srednjovekovne umetničke tradicije, umetnik je ostvario specifičan slikarski rukopis, koji u našoj posleratnoj umetnosti nema prethodnika, ali ni sledbenika - kaže kustoskinja ove izložbe Jovanka Stolić.
Talentovani i interesantni počeci Aleksandra Tomaševića nisu nagoveštavali put kojim će se razvijati ova umetnost. Kao i većina mladih umetnika, pod uticajem pouka koje je dobio na akademiji, Tomašević se u prvom periodu opredelio za ekspresionističke portrete, pejzaže i mrtve prirode. Veliki interes je pokazao i za crtež.Tek, rad u Saveznom institutu za zaštitu spomenika kulture, kao i česti boravci u manastirima Srbije, donose značajne novine Tomaševićevoj umetnosti. Zahvaljujući upoznavanju sa srednjovekovnim slikarstvom kod umetnika se rađa ideja da u ikonima i freskama potraži moderan senzibilitet, ili kako sam kaže: «da sa starih zidova sakupi sve ono što će mu biti potrebno za rad sa kojim će sebe, mimo drugih izraziti». Izložbe „Decembarske grupe“ i grupe „Samostalni“, na kojima Tomašević redovno izlaže, pokazuju da ga je ta ideja u potpunosti osvojila.
Početkom šezdesetih godina u Tomaševićevom slikarstvu desile su se suštinske promene. Posle kratkotrajnog i kolebljivog interesovanja za strukturalno slikarstvo u maniru dominantnog enformela, umetnik se vraća opštem konceptu svoje umetnosti usmeravajući ga ka geometrijskoj apstrakciji. I dalje zainteresovan za naše nasleđe, u kosovskom miljeu prepoznaje ornamentalni simbol i znak, čiji odnosi, ritmovi i harmonije postaju sadržaji slike. U Dela, kako ove slike umetnik naziva, unosi duh jednostavnosti i apsolutne čistote, povezujući ih na duhovnoj ravni sa vizantijskom umetnošću.
Bez burnih promena, potpuno logično i dosledno 1967. godine Tomaševićeva umetnost ulazi u svoju poslednju fazu. Slika postaje konstrukcija, koju umetnik gradi tako što na obojenu panel ploču lepi ili pričvršćuje, kanelirane elemente kvadrate, trouglove, pravougaonike, ostvarujući gotovo op-artistička rešenja. Varijacijom motiva postignute nove slikarske sadržine geometrijske apstrakcije, oslobođene su svake asocijativnosti.
Aleksandar Tomašević je rođen u Sokobanji 1921. godine. Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu upisuje 1947. godine i jedan semestar 1949. godine provodi u Escole nationale supeieure de beauh arts u Parizu, u ateljeu za fresku profesora Dokus de la Haile. Akademiju je završio 1952. godine i zaposlio se kao slikar konzervator u Saveznom institutu za zaštitu spomenika kulture. Prvu samostalnu izložbu imao je 1952. godine kada je postao i član grupe “Samostalni”, a član “Decembarske grupe” je od samog osnivanja. Radio je na konzervaciji i restauraciji slika i na otkrivanju, prezentaciji i konzervaciji fresaka u mnogim crkvama i manastirima.
Za docenta Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu izabran je 1962. Umro je u Beogradu 1968. godine.
A. Tišma

KORUPCIJA NA SVIM UNIVERZITETIMA
Studentska unija Srbije saopštila je da nije iznenađena privođenjem 10 profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. SUS je saopštio da je ta organizacija već ukazivala na problem korupcije, "koji postoji na svim univerzitetima u Srbiji." Korupcija je, prema oceni te organizacije, bila prisutna u sistemu visokoobrazovanja Srbije devedesetih godina, a prisutna je i danas, što ukazuje da univerzitet nije reformisan i da i dalje počiva na starim vrednostima i starim pravilima. SUS zbog toga obaveštava nadležne organe da u Srbiji, pored Univerziteta u Kragujevcu, postoje i univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici i da se studenti tih ustanova nadaju da je današnja akcija tek početak. SUS je 2003. godine sa studentskim organizacijama iz regiona osnovao antikorupcijsku mrežu jugoistočne Evrope, ali institucionalna borba protiv korupcije nikada nije započela, navodi se u saopštenju. (021)

ŠTRAJK NA NOU
Zaposleni na Novosadskom otvorenom univerzitetu stupiće u štrajk upozorenja u petak, a krajem meseca ili početkom marta i u generalni štrajk, ukoliko se ne regulišu problemi sa gradom. Odluka o štrajku doneta je na skupu svih zaposlenih. Predsednik Sindikata NOU, Živan Kuzmanović, kaže za 021 da zaposleni traže da se objasni zašto grad do sada nije ispunjavao obaveze osnivača, da se napravi plan rešavanja finansijskih problema, kao i plan restrukturiranja NOU, i u okviru njega socijalni program. Prethodno je član Gradskog veća zadužen za kulturu, Radovan Jokić, na sastanku sa predstavnicima te institucije, rekao da će se Grad odreći osnivačkih prava nad Novosadskim otvorenim univerzitetom. Kuzmanović kaže da će osnivačka prava biti preneta na narednoj sednici Skupštine grada, a da će Sindikat potražiti pravni savet šta to zapravo znači. Zaposleni na NOU optužuju gradsku vlast da je namerno uništila ovu instituciju, da aktivnosti na NOU služe promociji SRS-a, a račun NOU-a je blokiran od kraja januara. (021)