FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Naknade čuvaju prirodu

- Fond za zaštitu životne sredine, koji je osnovan Zakonom o zaštiti životne sredine, treba da obezbedi finansiranje priprema, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, kaže za “Dnevnik” direktor Uprave za zaštitu životne sredine dr Miroslav Nikčević. - Osnivanje Fonda, kao mehanizma za finansijsko posredovanje u zaštiti životne sredine, rezultat je iskustva okolnih zemalja, koje su u tranziciju ka tržišnoj privredi krenule pre nas.
Prihodi Fonda ostvaruju se iz namenskih sredstava budžeta Republike ostvarenih po osnovu naknada propisanih članovima 27. 45. i određenih naknada iz člana 85. Zakona o zaštiti životne sredine, sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća u postupku privatizacije, prihoda ostvarenih na osnovu međunarodne bilateralne i multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, od upravljanja slobodnim novčanim sredstvima Fonda, ali i od priloga, donacija, poklona i pomoći. Kako saznajemo, jedini realni izvor sopstvenih prihoda Fonda u 2005. godini bile su naknade za promet divlje flore i faune, prikupljene na osnovu Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (ostvaren prihod od 36,3 miliona dinara).

Novac za čistiji vazduh Da bi se smanjila opasnost po zdravlje ljudi, osim zaštite kvaliteta zemlje, Fond je sufinansirao i projekte unapređenja kvaliteta vazduha. Za adaptaciju i ugradnju elektrofiltera na bloku A1 Termoelektrane “Nikola Tesla A” u Obrenovcu utrošeno je 54 miliona dinara, za nabavku automatskih mernih stanica koje su postavljene u Boru i Smederevu 19 miliona dinara, dok je za nabavku automatskih mernih stanica koje će biti postavljene u Pančevo uloženo 17 miliona dinara, naglašava Miroslav Nikčević.

NOVOSADSKA GIMNAZIJA „JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ” PONOVO VLASNIK DVA LOKALA

Država vraća oteto

Novosadskoj Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”, posle dugogodišnjeg spora, vraćen je deo imovine oduzete posle Drugog svetskog rata. Za sada su to dva lokala u Pašićevoj ulici i građevinske parcele, to jest dvorišta u Grčkoškolskoj ulici.
– To je samo deo imovine gimnazijskih fondova, osnovanih, praktično, još pre osnivanja same Gimnazije, to jest jednog od najstarijih školskih fondova u Srba – kaže direktor Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” Radivoj Stojković. – Fond Velike srpske pravoslavne gimnazije, kako se pri osnivanju naša škola zvala, osnovan je pre dva veka i u njega su dobrotvori i priložnici ulagali kako novac, tako i nekretnine. Iz toga se Gimnazija izdržavala, jer sve do 1921. godine ona nije bila državna, pa su iz fondova išle kako plate profesora, tako i stipendije za siromašne učenike. Taj i ostali fondovi, kao što su oni Anke i Arse Pajevića, te Teodora Mandića pratili su život i rad Gimnazije, ali su posle Drugog svetskog rata prestali da postoje, a sva imovina iz njih nam je oduzeta. Kada je devedesetih godina prošlog veka Republičko ministarstvo za kulturu obnovilo rad findova, stekli su se uslovi da i mi tražimo vraćanje imovine iz naših fondova, a koliko ja znam, ovo je prva imovina koja je vraćena nekoj školi iz fondova.

Posleratno zadužbinarstvo Mada je posle Drugog svetskog rata država ugasila gimnazijske fondove i oduzela svu njihovu imovinu, duh zadužbinarstva i donatorstva, koji je Veliku srpsku pravoslavnu gimnaziju i stvorio, nikad nije zamro. Tako je osamdesetih godina prvi posleratni direktor Milenko Šuvaković Gimnaziji poklonio vilu od 150 kvadratnih metara na placu od tri hektara u Čortanovcima. Do sada Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” nije imala novca da ovaj legat stavi u funkciju, ali u toku je njegovo renoviranje, tako da bi uskoro trebalo da postane svojevrsna škola u prirodi za “Jovine” đake.

RADOVI POČINJU U JULU?
Izgradnja tri bazena na Spensu trebalo bi da počne u julu, do kada će biti obezbeđena projektno-tehnička dokumentacija. Direktor Spensa, Miloje Jakovljević, kaže da je realno očekivati da kupanje na novom zatvorenom bazenu bude moguće do kraja 2008, a u dva otvorena bazena već sledećeg leta. Jakovljević nije precizirao kada će doći do rebalansa budžeta, iz kojeg treba obezbediti veći deo od oko 175 miliona dinara, potrebnih za radove u ovoj godini. Procenjuje se da će za nove bazene na Spensu ukupno biti potrošeno 285 miliona dinara, najviše iz budžeta grada, ali će se radovi i oprema delom finansirati i iz Nacionalnog investicionog plana, sredstava preduzeća i kredita. (021)

NA SREĆU BEZ POVREĐENIH
Obnova fasade Adamovićeve palate, čije troškove treba da snose stanari, košta oko 16 miliona dinara, kaže za 021 predsednica Mesne zajednice "Prva vojvođanska brigada", Snežana Krgović. Deo fasade sa Adamovićeve palate juče je pao na trotoar, a povređenih nije bilo. Ovo nije prvi put da otpadaju delovi fasade sa ove zgrade, podseća Snežana Krgović. Ona kaže da razlog za visoku cenu rekonstrukcije nije velika površina fasade, nego ornamenti koje bi trebalo restaurirati na adekvatan način. U građevinskoj inspekciji je stanarima potvrđeno da su za obnovu fasade odgovorni sami, kaže stanarka Adamovićeve palate, Martina. "Pre nekoliko meseci, pojavilo se obaveštenje da ćemo mi, kao stanari, morati da snosimo troškove renoviranja fasade i da smo mi odgovorni ukoliko se desi da nekom fasada padne na glavu. Troškovi su jako veliki, a zgrada ima malo stanara", kaže ona. Adamovićeva palata se nalazi u takozvanoj zoni urbanističke zaštite, u kojoj, prema odluci koju je Grad doneo prošle godine, stanari samostalno snose troškove radova za koje nije potrebna građevinska dozvola. Dok stanari nemaju sredstava za obnovu fasade, a grad insistira na tome da je održavanje objekata zakonska obaveza građana, obrušena fasada Adamovićeve palate i dalje preti Novosađanima. (021)