|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 29. 01. 2007.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 29. 01. 2007.
|
|
|
FERENC AJZENHUT, SLIKAR PUSTOLOVINAMA SKLON, PO DRUGI PUT MEĐU VOJVOĐANIMA
Švaba na dvoru arapskog emira
Da je tokom svoje plodne, ali relativno kratke karijere, naslikao samo “Bitku kod Sente”, najmonumentalnije kompoziciju nastalu na Balkanu, bilo bi to dovoljno da Ferenc Ajzenhut (1857-1903) uđe u sve antologije vojvođanske, ali i sredenjoevropske likovne umetnosti. Povodom 150. godišnjice njegovog rođenja Matica srpska je nedavno u Subotici priredila postavku čak 39 Ajzenhutovih eksponata.
Ovaj slikar orijentalnih i istorijski prizora, inače podunavski Švaba pomađarenog imena, rođen je u Bačkoj Palanci, 26. januara 1857. Višenacionalna sredina iz koje je potekao uticala je da osim maternjeg nemačkog, dobro govori jezike svojih komšija, Srba i Mađara.
Smisao za crtanje pokazao je još u detinjstvu, a podsticaj da talenat dalje razvija dobio je od peštanskog umetnika Karolja Telepija. Odlazak na školovanje zahtevao je materijalnu potporu, pa u početku nije izostala pomoć dobrodušnih Palančana, pre svega advokata Karolja Mezeia i apotekara Harlekovića. U budimpeštanskoj Državnoj školi za nastavnike crtanja bio je 1875/76, da bi potom od 1877. do 1883. pohađao Bavarsku kraljevsku akademiju u Minhenu.
Nakon avantura lorda DŽorda Bajrona, poput mnogih intelektualaca, ali i brojnih parajlija toga doba, Ajzenhut nije odoleo pomodnom trendu putovanja po egzotičnim krajevima Balkana, jugozapadne Azije, Bliskog istoka i Magreba, koje je Evropljanima “otkrio” Naopoleon svojim osvajanjima. Kao nekad mitski Jason i njegovi Argonauti koji su krenuli u potragu za Zlatnim runom, Ajzenhut se najpre zaputio na Kavkaz, ploveći Dunavom do Crnog mora. Posle se ukrcao na voz i od Batuma stigao do Tiflisa, a putujući obalom Kaspijskog mora dospeo u Baku. Neke od skica svedoče da je boravio i u Alžir i Tunisu 1886/1887. Slika „Napulj sa Vezuvom“, koja je u fondu beogradskog Narodnog muzeja, svedoči da je najpre posetio Italiju, a u Afriku verovatno krenuo iz napuljske luke.
NJegov savremenik, likovni kritičar Karolj Lika beleži, kako su vodeće nemačke drvorezačke radionice reprodukovale Ajzenhutova dela u ilustrovanim listovima po celoj Evropi, a kako se „na njima video autentični Istok“, naročitu popularnost doživela su u Engleskoj. Lika piše da u njegovom minhenskom ateljeu, posetilac može videti „veliki broj predmeta iz egzotičnih krajeva“ koje je slikar obilazio.
Hiperaktivni maestro ipak nikad nije gubio vezu sa rodnim krajem, posećujući često roditelje, a redovno je bila i njegova korepondencija sa Palančaninom Robertom Bihlerom. Neka od pisama lane su objavljena u somborskom časopisu „Dometi“. U ovom gradu nalazi se i njegovo najpoznatije delo „Bitka kod Sente“, koju je dovršio 1896. Naručena je povodom 1000. godišnjice dolaska Mađara u Panonsku niziju, a 1898. postavljena u svečanoj sali sedišta Bačko-bodroške županije.
Mada je imao ugled prestižnog autora istorijskog žanra Ajzenhut se temeljno pripremao za slikanje svog, sedam metara širokog a četiri visokog, remek dela, pa je u više navrata obilazio teren na kome se 1697. odigrala bitka. Da bi što bolje shvatio strateške finese ratovanja s pažnjom je pratio višednevne vojne vežbe u Senti 1895. Naručioci su se opredelili za prikaz ove bitke, zbog njenog velikog istorijskog značaja. Naime, regimente su pod komandom princa Eugena Savojskog, strahovito potukle Osmanlije, pa su se Turci, nakon mira potpisanog 1699. u Sremskim Karlovcima definitivno povukli iz Srednje Evrope. U bici je učestvovalo i oko 500 Somboraca, Srba i Bunjevaca.
Pošto je uradio veliki broj značajnih dela, a delimično zadovoljio i avanturistički adrenalin, 1897. oženio se osamnaestogodišnjom Adrijanom, ćerkom vlasnika palanačke cementare Fridriha Rajhla. Ona je inače bila rođaka Ferenca Rajhla, istaknutog predstavnika secesijske arhitekture, koji je u Subotici projektovao zgradu Gimnazije Nacionalne kasine (danas Gradska biblioteka), te palatu u kojoj je trenutno galerija “Likovni susret”.
Po rođenju deteta, mladi bračni par se već iduće godine krenuo na Orijent, nakon poziva emira od Buhare. Putovanje su pratile nesrećne okolnosti, jer im je novorođenče preminulo tokom boravka u Samarkandu. Iznenada, u svojoj 46. godini, 2. juna 1903. preminuo je i Ajzenhut. NJegova umetnička zaostavština je najpre prebačena u Budimpeštu i Palanku, a neka dela kasnije će se naći, između ostalog, u postavkama Galerije Matice srpske, beogradskog Narodni, subotičkog Gradskog muzeja…
Siniša Kovačević
|
|
|
KAKVU KULTURNU POLITIKU I KAKVOG MINISTRA KULTURE OČEKUJETE?
Ubi nas ćiftinski duh
Miro Vuksanović, književnik, upravnik Biblioteke Matice srpske
- Moram početi od neizbežne politike. Ona nam je uhvatila jezik. U predizbornoj akciji, u emisijama i izjavama za novine, nisam zapazio da je iko govorio šta će učiniti za kulturu u Srbiji.
Kada se dele resori, niko se ne otima za Ministarstvo kulture, jer je ono pod azbučnim Š. Daje se kao otpadak nekoj od manjih stranaka koja određuje ministra. Zato nije čudno što Srbija nema celovitu strategiju za razvitak kulture. Nije jasan odnos prema tradiciji. Često se praznina nameće kao vrednost. Ne postoji model prožimanja nasleđenog i savremenog, nacionalnog i opšteg (evropskog, svetskog), državnog i privatnog. Ne zna se šta je glavno a šta sporedno.
Bezmerje postaje glavna mera u kulturi. Jedni zavatreno uzdižu nacionalno, a drugi priznaju samo inostrano. To čine u krajnostima, s mržnjom. Umereni nisu u modi. NJih vuku za uši s obe strane. Tako biva kada se biranje (glasanje) proglašava za „revoluciju“ i kada „pobednici“ misle da im je sve dopušteno. Često obest postaje vrlina, a žestina se prikazuje kao nežnost.
Osim toga, sitniš namenjen kulturi nije po oblastima pravilno raspoređen. Ima odviše navijanja, strančarenja i neuviđavnosti. Ima potere i otimanja. U Srbiji ljudi u nekim delatnostima brzo i lako steknu milione evra. Niko ih ne pita kako. A ako pisac ili bilo koji umetnik dobije nagradu koju čini koja hiljada evra, oko toga nastane metež. Dignu se kuka i motika. Nagrađeni postane žrtva.
Sve to kaže da u kulturi Srbije nema reda i da taj red ne može uvesti jedan čovek (bez obzira na njegove sposobnosti i ministarska ovlašćenja). Nužno je urediti ukupni društveni sistem. Mesto kulture je posledica a ne uzrok političkog nadmetanja bez mere i ukusa.
Međutim, kultura u Srbiji, u svim svojim deonicama, na svim jezicima, u svim predelima, ima vrednosti s kojima bez zazora možemo u svet. Ali, da bi se stiglo visoko nije dovoljna darovitost. Danas sve mora biti dobro odabrano, oglašeno i plasirano. Zbog ćiftinskog duha to ne umemo da radimo. U tome je naša muka. R. L.
Priznatog stvaraoca za ministra
Mladen Marinkov, vajar i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu
- Želeo bih da se ubuduće ne prave cirkusi sa velikim izložbama uvezenim iz inostranstva, koje zahtevaju velike troškove, nego da se ta sredstva usmere na poboljšanje uslova za rad naših umetnika, naročito mladih.
Novi ministar kulture treba da bude kulturni radnik, a ne neko ko se ne bavi kulturom. Treba to da bude priznat stvaralac da bi umeo da povede računa o kulturi. On bi trebalo dobro da poznaje potrebe kulture u Srbiji, uzimajući u obzir i tranziciju, jer mi nismo tako jaki da možemo da se nosimo sa svetom. A. T.
Promene za 180 stepeni
Zoran Maksimović, direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine
- Nova vlada bi trebalo da donese nekakvu kulturnu politiku, jer mislim da je dosad nismo ni imali. Zato najpre moramo da vidimo gde je mesto i kakav je uticaj kulture danas u ovom društvu. Ja bih predložio političarima ne samo da govore o kulturi, već i da se zalažu za nju. Ona je skrajnuta, a i zbog toga je u takvom položaju.
Ministar bi morao da bude vrlo markantna ličnost, koja živi u kulturi, za nju, i bukvalno daje sve od sebe. Jer, u kulturi sve treba da se promeni za 180 stepeni, a to se može jedino sa takvom osobom. Treba promeniti odnos prema kulturi, podići svest ljudi o njenom značaju, ali treba promeniti i njeno finansiranje, i davati više novca za nju iz budžeta. Izostala je dovoljna suma za kulturu i to mnoge institucije dovodi u težak položaj.
Mi pripadamo izvornoj, ne manifestacionoj kulturi koju upoznajemo kroz predstave, izložbe, i imamo problem da obavljamo osnovnu delatnost, da čuvamo, negujemo i obrađujemo građu. Jer, jednom uništen dokument nikada ne može da se obnovi. Mi nemamo ni osnovne propisane uslove, niti prostor da ih čuvamo, a govorimo o nacionalnom blagu, baštini koja svedoči o našem postojanju. Vojvodina je kolevka pozorišnog slovenskog juga, Pozorišni muzej Vojvodine i postoji da bi na to ukazivao, a malo šta je učinjeno da mu se to omogući. N. P-j.
|
|
|
„DNEVNIK” ISTRAŽUJE: KO ĆE PREDSTAVLJATI VOJVODINU U SKUPŠTINI SRBIJE
Poslanici na određeno vreme
Do kraja ovog saziva vojvođanskog parlamenta dinamičnost njegovim sesijama više neće obezbeđivati tradicionalno repliciranje u više činova između lidera LSV Nenada Čanka i radikala Milorada Mirčića. Ipak, njihovi dueli mogli bi da budu nastavljeni već na jesen ali u novom okruženju – u Skupštini Srbije. Iduća nedelja krajnji je rok da RIK-u budu dostavljene liste poslanika, ali je već sada jasno da u većini slučajeva to neće biti konačni spiskovi.
S jedne strane su stranke koje plediraju na participiranje u izvršnoj vlasti, ali kako se procesu formiranja buduće vlade ne vidi kraj, izvesno je da će za svaki slučaj u prvoj postavci poslanika biti i oni koji se odavno oštre za ministarska dela. Ako ih ipak ne bude na spisku, to bi, optimistički gledano, mogao biti znak da ta stranka sigurno računa na mesto u kabinetu, i što je posebno dražesno, da bi Srbija na kraju ipak mogla da i bez novih izbora dobije vladu.
Uz poslanike čiji je poslanički mandat oročen do formiranja vlade, u parlament će narednog meseca ući i izvestan broj poslanika koji, takođe, znaju da su tu privremeno ali ih, avaj, nakon toga ne očekuju ministarski kabineti. I taman kada se budu navikli na blagodeti položaja poslanika biće, već koliko na jesen, raspisani pokrajinski izbori a sa tim Skupštini Srbije sledi i prvo veće grupno kadrovsko osveženje.
Sigurni jedino predstavnici manjina
Vojvođanske demokrate očekuju da će u novom sazivu Skupštine Srbije imati između 16 i 18 poslanika, dakle četvrtinu ukupnog broja poslanika DS. U ovom trenutku izvesna su imena samo troje poslanika koji su istovremeno predstavnici nacionalnih zajednica – Ane Tomanove-Makanove, Petra Kuntića i Jona Magde, te Olivera Dulića, koji je svoj mandata obezbedio zahvaljujući «istorijskoj» pobedi DS u Subotici.
Od 19 poslanika G17 plus njih petoro biće iz Vojvodine. Saznanja našeg lista govore da najviše šansi za mandat imaju Nadica Momirov, Jan Sabo, Jaroslav Hrebik te Nikola Novaković.
Savez vojvođanskih Mađara imaće tri poslanika, ali među njima, kako je to sam potvrdio, neće biti lidera te stranke Jožefa Kase. NJemu se, međutim, predviđa značajno mesto u budućoj izvršnoj vlasti države. Naš list nezvanično saznaje da SVM u Beograd šalje Ferenca Dujmovića, pomoćnika direktora Kliničkog centra Vojvodine, dr Agneš Kartag Odri, profesorku na novosadskom Pravnom fakultetu. Treći viđeni poslanik SVM nosi ime Pastor, ali još nije odlučeno da li će to biti pokrajinski sekretar za privatizaciju Ištvan Pastor ili, pak, Balint Pastor.
|
Ustav, naime, izričito brani da pokrajinski poslanici istovremeno budu i republički. Onim vojvođanskim deputatima koji su 2004, poput Čanka, izabrani sa izborne liste lako je već sutra vratiti mandat i preći u Beograd. Doduše, to mogu i oni koji su izabrani po većinskom sistemu, dakle «na ime», s tim da bi za to upražnjeno mesto morali biti raspisani dopunski izbori. Svest o ekonomičnosti, ili je nešto drugo posredi, tek stranke su odlučile da ipak sačekaju da ovom sazivu pokrajinske skupštine istekne mandat pa da svi koji trebaju, bilo izabrani po proporcionalnom ili većinskom sistemu, pređu u Skupštinu Srbije. Nakon toga, Čanak i Mirčić biće ponovo zajedno te će moći da nastave tradiciju.
Kratkotrajnoj sreći tada će doći kraj i za zamenu poslanika DS Mirka Bajića. Iako ističe da mu je, kao predstavniku nacionalne zajednice Bunjevaca na izbornoj listi DS, mesto u nacionalnom parlamentu osigurano od njegovog konstituisanja, činjenica da je pokrajinski poslanik uticala je presudno da umesto njega u Skupštinu Srbije ipak uđe «poslanik na određeno vreme». „Morao bih najpre da vratim mandat u pokrajinskoj skupštini, a pošto sam za poslanika izabran po većinskom sistemu, to bi mesto moralo da bude popunjeno na dopunskim izborima. Kako će izbora biti do kraja ove godine, dogovorili smo da je najbolje da mandat u Skupštini Srbije preuzmem po isteku mandata pokrajinskog parlamenta”, objašnjava Bajić za naš list.
Kako su sve buduće parlamentarne stranke na svojim izbornim listama uvrstile i manji ili veći broj pokrajinskih poslanika, nije isključeno da u Skupštinu Srbije uđe i veći broj poslanika od trenutnog broja onih koji će narednog meseca u njene skamije ući kao «privremena rešenja». U svakom slučaju, svi će do jeseni biti na konstantnom testu. Zna se, uostalom, ko je jedini vlasnik mandata.
Denis Kolundžija
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 29. 01. 2007.
|
|
|
|
VREME JE ZA ČAJ
Većina ljudi kod nas, čajeve pije samo kada su bolesni. Navika uživanja u čaju, ne samo u hladinim danima, nije još toliko raširena, iako čajevi zbog višestruko korisnog dejstva na organizam zaslužuju važno mesto u svakodnevnom životu.
Da ne bismo mnogo brinuli o negativnom dejstvu supstanci koje sadrže čajevi, kada se piju u velikim količinama, najbolje je koristiti vrste sa podneblja u kojem se živi. Čaj od kamilice olakšava disanje, smanjuje upalne procese, odličan je protiv mučnine, dijareje, daje se deci za umirenje i uklanjanje grčeva. Šipak je veoma bogat vitaminom C, koji se kuvanjem ne gubi, pa je zbog toga odličan ako ste prehlađeni. Dužom upotrebom sprečava stvarnje kamena u bubregu i bešici, a odličan je za razbuđivanje i održavanje koncentracije. Čaj od nane je čistač urinarnog trakta, dobar je protiv nesanice, menstrualnih tegoba, a pripisiuje mu se i antistres dejstvo. Lipa podstiče rad srca, a odlična je za disajne putevima. Novosađanke sa kojima smo razgovarali, čajeve najčešće koriste upravo kada su bolesne, iako im preventivna i lekovita dejstva biljaka nisu nepoznata.
Čaj pomaže organizmu da se reši otrova koji su posledica konzumiranja alkohola i hrane. Dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadražuje. Čaj je opasan u velikim količinama, ali daleko manje od kafe. Prosečne potrebe čoveka za vodom su dve litre, od čega polovinu mogu činiti čajevi i sokovi. Čaj se može začiniti na različite načine: dodavanjem mleka, ruma, vanile ili kod nas najčešće – limunom. Ukoliko zaslađujete čaj, korisno bi bilo da to činite smeđim šećerom ili medom, koji sadrži proteine i aminokiseline biljnog porekla. Dodati limun je poželjno, ali ne u vruć čaj, zbog osetljivosti vitamnina C na toplotu, kaže doktorka Sanja Bjelović.
Dok je za pripremu crnog čaja najbolje koristiti glinenu posudu, za zeleni čaj najbolje je koristiti posude od porcelana i keramike. Čajnik ne treba prati deterdžentom, već samo toplom vodom, jer talog koji se zadržava u čajniku, poboljšava aromu napitka. (Dejan Stojičić, 021)
|
|