FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Naknade čuvaju prirodu

- Fond za zaštitu životne sredine, koji je osnovan Zakonom o zaštiti životne sredine, treba da obezbedi finansiranje priprema, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, kaže za “Dnevnik” direktor Uprave za zaštitu životne sredine dr Miroslav Nikčević. - Osnivanje Fonda, kao mehanizma za finansijsko posredovanje u zaštiti životne sredine, rezultat je iskustva okolnih zemalja, koje su u tranziciju ka tržišnoj privredi krenule pre nas.
Prihodi Fonda ostvaruju se iz namenskih sredstava budžeta Republike ostvarenih po osnovu naknada propisanih članovima 27. 45. i određenih naknada iz člana 85. Zakona o zaštiti životne sredine, sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća u postupku privatizacije, prihoda ostvarenih na osnovu međunarodne bilateralne i multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, od upravljanja slobodnim novčanim sredstvima Fonda, ali i od priloga, donacija, poklona i pomoći. Kako saznajemo, jedini realni izvor sopstvenih prihoda Fonda u 2005. godini bile su naknade za promet divlje flore i faune, prikupljene na osnovu Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (ostvaren prihod od 36,3 miliona dinara).
- Vlada Republike Srbije je krajem 2005. godine donela Uredbu o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade, kaže Nikčević. - Ova uredba je, uvođenjem novih naknada zasnovanih na principu «zagađivač plaća», omogućila Fondu znatno veće prihode u 2006.godini, čime je stvorena osnova za realizaciju proklamovane politike finansiranja zaštite životne sredine. Tako je od januara do do sredine novembra prošle godine Fond ostvario ukupan prihod od 935 miliona dinara. Kroz naknadu za divlju floru i faunu sakupljeno je 88 miliona dinara, naknade za vlasnike motornih vozila iznosile su 361 miliona dinara, naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač pet miliona dinara, a naknada za emisije SO2, NO2, praškaste materije, proizvedeni ili odloženi otpad 481 miliona dinara -kaže Nikčević.

Novac za čistiji vazduh Da bi se smanjila opasnost po zdravlje ljudi, osim zaštite kvaliteta zemlje, Fond je sufinansirao i projekte unapređenja kvaliteta vazduha. Za adaptaciju i ugradnju elektrofiltera na bloku A1 Termoelektrane “Nikola Tesla A” u Obrenovcu utrošeno je 54 miliona dinara, za nabavku automatskih mernih stanica koje su postavljene u Boru i Smederevu 19 miliona dinara, dok je za nabavku automatskih mernih stanica koje će biti postavljene u Pančevo uloženo 17 miliona dinara, naglašava Miroslav Nikčević.

Februarska nagrada Miloradu Mići Mihajloviću

Skupštinska većina SRS – DSS – SPS izglasala je juče na svečanoj sednici da Februarsku nagradu dobije slikar Milorad Mića Mihajlović, dok je opozicija bila uzdržana. Predsednik Komisije za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu Skupštine grada Bojan Radojević obrazložio je da Mihajlović dobija nagradu, jer je “svojim višedecenijskim radom stvorio poseban način likovnog razmišljanja koji se retko javlja, obogaćujući njime pogled na svet, a time i naš stvaralački prostor”. - Mihajlović je obeležio stvaralački duh Novog Sada, pronoseći njegovu slavu širom kulturnih centara Evrope – rekao je Radojević.Mihajlović je 1974. godine već dobio gradsko priznanje i to Oktobarsku nagradu. Laureat će na svečanosti 1. februara dobiti bronzanu statuu golubice – simbol grada, autorsko delo vajara Andreja Vasiljevića i novčanu svotu od 80.000 dinara, kao i specijalni ručni sat. Februarska nagrada ustanovljena je povodom 1. februara – Dana grada, kada je 1748. godine Novi Sad proglašen slobodnim kraljevskim gradom. Ovo značajno priznanje dodeljuje se pojedincu za objedinjene napore, koji su u duhu slobodarskih tradicija grada, negovanja međuljudske tolerancije i jedinstva svih njegovih građana za aktivnosti i dela koja afirmišu ime i tradiciju, slavu i renome Novog Sada, doprinos u kulturi, umetnosti, književnim delima, doprinos u izučavanju istorijske građe i naučno – istraživačke delatnosti u celini, istaknuti angažman u humanitarnim, socijalnim i zdravstvenim oblastima.

U KUPUSINI MOŽE BEZ RUČKA, ALI NE I BEZ KOLAČA POZNATOG KAO „MAKOŠ RETEŠ”

Samo trezno muško dobro mak istuca

- Odvajkada se u Kupusini hrana malo kuvala, ali je zato uvek bilo kolača - kaže Ana Vujević koja je donedavno imala poslastičarnicu „Cuki” u Apatinu. - Ovo je poljoprivredni kraj, žene su mnogo radile na polju, pa su manje vremena imale za kuvanje ručka. Ali, mnogo se voli slatko! Zato se začas naprave palačinke ili neka poslastica od brašna, kojeg je svaka kuća u Kupusini imala od svog žita, a kolači, pogotovo štrudla od maka - makoš reteš, pravila se kada padne mrak i kada se ukućani okupe u kuhinji. Ova štrudla se nigde ne pravi na ovakav način kao u Kupusini, pa ovdašnji svet kaže da samo u jednom mestu u Mađarskoj prave na sličan način, ali „to nije to” - dodaje Ana Vujević.
Da je reč o poslastici „da prste poližeš” mnogi su se uverili, a Kupusinci je opet šalju širom Evrope. Redovno stiže u Beč, Rim, mnoge gradove u Nemačkoj, svugde gde Kupusinci imaju familiju ili prijatelje.
- Dok smo bili poslastičari u Apatinu, u ponudi smo imali i ovu štrudlu, ali nismo mnogo toga prodali. Nekako je tradicija da se kolač jede u Kupusini, da se ode kod prijatelja, poznanika, ili da se ispeče.Tada ima neki drugi ukus! Teško je to objasniti, ali je tako – veli Ana.
Nekada se makoš reteš pekao u svakoj kući. Danas to rade samo neke žene, uglavnom one starije. Nije ni čudo, jer treba iskustva da bi se testo razvuklo tanko kao cigaret papir, možda još i tanje...
- Mlade domaćice probaju, pa odmah i odustanu, kada im ne uspe „od prve”. Ja sam naučila od majke i tetke, iako su mi nerado dozvoljavale da ga pravim, sve dok su to mogle same - priča Verona Fridrik dok nam pokazuje stolnjak od lana, na kojem su tragovi mnogih štrudli ali, kako kaže, na njemu se testo najbolje razvlači.
Verona Čeljuska i Verona Fridrik ni same ne znaju koliko su štrudli do sada ispekle, jer osim za ukućane, često pomognu i štrudlu peku za svadbe ili krštenja. Nekada, a i danas kod onih koji se drže tradicije, ukoliko kuma na babine ne donese makoš reteš, onda je ne priznaju za pravu kumu. Po broju štrudli se zna da li je svadba velika, ili mala, od jedne štrudle iseče se 44 ili 45 komadića, a za to je potrebna litra brašna, litra maka i litra šećera.U čemu je onda tajna?
Odgovor je teško naći. Možda u činjenici da se mak mora isitniti tucanjem u drvenoj stupici. Verona Čeljuska, ili neko od njenih ukućana, uglavnom muškarci, to rade u stupici staroj više od pola veka. Ištvan Fridrik ima noviju, ali napravljenu po uzoru na staru posudu.
- Napravili smo i jednu od gvožđa, iako radije koristimo drvenu. U taj sud stane pola litre maka i po njemu treba udariti 350 puta teškom metalnom šipkom da bi mak bio dobro istucan. Priznajem da to nije nimalo lak posao- kaže Ištvan.
- Naravno da nije, zbog toga to i rade muškarci, ali moramo pripaziti da ne popiju previše, jer onda metalnom šipkom ne udaraju ravno, pa se odlomi i deo drvene stranice - zadirkuje Verona.
Kada je mak istucan, onda se napravi testo od mekog brašna sa mlakom vodom i malo masti ili ulja. Neko doda malo soli, neko malo sirćeta, i kada testo bude puno mehurića ostavi se pola sata da odstoji. Potom se testo razvlači po stolu, a krajevi koji padaju preko stola se lagano otkidaju i od njega se prave pletenice koje se peku na masti za doručak. Na razvučeno testo posipa se istucani mak pomešan šećerom debljine prsta, potom dolazi suvo grožđe, pa pekmez od šljiva, pa opet mak sa šećerom i sve se to uvije u štrudlu i peče na slaboj vatri, ni predugo, ni prekratko... Ali, ni to nije sve. Da bi mak bio kompaktniji, neko doda malo kajmaka ukoliko se štrudla odmah jede, ali kada se ide na put onda se stavlja mleko.
Jasno je da je pekmez od šljiva domaći, da Kupusinci uzgajaju mak, da ima brašna, mleka i kajmaka, ali odakle u stogodišnjem receptu suvo grožđe?
- Svaka kuća u Kupusini nekada je sušila voće i grožđe. Danas to retko ko radi, ali mi smo i ove godine sušili višnje, jabuke, kruške ... Imamo posebne korpe za to - objašnjava Verona Fridrik.
Sve izgleda prilično jednostavno, ali retko ko se, van Kupusine, usudi da oproba recept, pa da mu još štrudla potpuno uspe. Ima nešto više u toj štrudli od maka koja miriše na ovo podneblje, na ovu ravnicu, na tradiciju, iskustvo, ljubav koja se na nju prenosi...
Jelisaveta Prelčec

EVROPA NA DLANU
Na svom putu ka EU, Srbija je doživela najveće neuspehe od svih zemalja u okruženju koje žele da postanu članice evropske zajednice. Mi smo trenutno jedina zemlja u regionu koja ne pregovara sa EU, jer su pregovori stopirani, zbog davno postavljenih uslova, koje ni jedna od Vlada, nakon režima Slobodana Miloševića, još nije uspela da ispuni. Ono što traje i što bi se u kontekstu priključenja EU moglo shvatiti kao minimum prava koje bi naši građani trebalo da dobiju, jesu pregovori o viznim olakšicama. Međunarodna izolacija u smislu slobode kretanja građana Srbije ni nakon rušenja režima Slobodana Miloševića nije ublažena, a susedna EU, sa kojom se Srbija graniči, postavlja niz uslova kako bi zaštitila svoje interese, odnosno kako bi naterala Srbiju da pre viznih olakšica uvede red u sopstvanoj zemlji. Pregovarački tim naše zemlje uskoro očekuje i nova runda razgovora kada će se videti dokle se stiglo i šta je od uslova Srbija ispunila, a šta nas još čeka. Izolacija građana Srbije i podatak da skoro 80 posto mladih nikada nije prešla granicu, navodi na zaključak da naši građani o slobodnom kretanju Evropom razmišljaju kao o ostvarenju jednog od snova. Evropa na dlanu, u smislu slobode kretanja, i dalje predstavlja samo daleku viziju vladajućih struktura, a vizne olakšice, o kojima se pregovara, samo su prvi korak ka beloj šengen listi. U emisiji "Evropa na dlanu", koja će biti emitovana na programu Radija 021, sutra u 12 i 15 časova, saznaćete razliku između viznih olakšica i puta ka beloj Šengen listi. Koliko je Srbija blizu olakšanog dobijanja viza, a koliko beloj Šengen listi. Šta ustvari znače vizne olakšice i da li će to nešto značiti za prosečnog građanina Srbije. Šta nam sve stoji na putu ka slobodnom kretanju i koliko smo u mogućnosti da ispunimo uslove. Repriza emisije je u utorak 30. januara u 17 i 30 časova. Autor je Milan Srdić. (021)