IZBORNA UTAKMICA OKONČANA, SLEDI FINALE

Ko će preseći premijerski čvor?

Izbori su završeni, a na dnevni red je došlo pitanje da li će u ustavnom roku od tri meseca od trenutka kada se mandati ozvaniče Srbija dobiti novu vladu, ili će ući u novi izborni ciklus, s još više neizvesnosti? Profesor Fakulteta političkih nauka dr Vukašin Pavlović na dilemu ima li pobednika na ovim izborima, u izjavi za „Dnevnik“ kaže da je za njega najprijatnije iznenađenje zrelost biračkog tela koje je „poslalo strahovito dobre i jasne poruke političkim partijama“.
– Najpre, data je izrazita podrška proevropskoj orijentaciji, jer je taj blok dobio više glasova. Kao odgovor na realne probleme siromaštva, korupcije, nezaposlenosti, stigao je izborni rezultat SRS-a, jer je verovatno deo ljudi, koji su čak i bili žrtve politike koju su radikali vodili u devedesetim godinama prošlog veka, ponovo glasao za njih. Ali to je sad problem našeg pamćenja i nivoa političke kulture. Po mom mišljenju, najveći pobednici ovih izbora su DS i LDP. Demokratska stranka je gotovo udvostručila broj mandata, pa iako je ranije, na izborima 2003, u koaliciji s GSS-om i s tadašnjim DC-om osvojila 37, sada kao samostalna sranka dobila je 65 mandata.
U pobednike možemo ubrojati i koaliciju oko LDP-a, koja je, i pored toga što joj je okosnica tek formirana stranka, uspela da pređe cenzus i mislim da je to dobro. Oni verovatno neće biti ni u jednoj kombinaciji za koalicionu vladu, ali treba da imamo u parlamentu jednu grupaciju koja će prosto kritikovati vladu i gurati je stalno da bolje radi svoj posao, ali će biti i kontrateg radikalima. Dakle, da unutar opozicije postoji i taj demokratski kontrabalans u odnosu na političku desnicu.
Na pitanje kako će teći pregovori o novoj vladi, da li ulazimo na teren još veće nestabilnosti ili ima nade da DS i DSS postignu dogovor, profesor Pavlović kaže da „manevarski prostor nije tako veliki, pošto sami mandati i njihova raspodela pokazuju da bi najprirodnije bilo da se u ovom trouglu, između DS-a, DSS-a i G17 plus nađe ta zajednička platforma za pravljenje nove kolaicone vlade“.
Biće pokušaja, kaže Pavlović da se vreme za formiranje nove vlade produži, ali on smatra da će za Srbiju i za poslove koji je čekaju vladu biti bolje da se problem formiranja vlade reši u relativno kratkom roku.
Pavlović procenjuje da se na koaliciju DSS s SRS ovi prvi ne bi usudili ni zbog unutrašnjih ni zbog spoljnih razloga, a ni zbog činjenice da bi to za njih bilo političko samoubistvo.
- Neka treća varijanta, da DS i G17, s, eventualno, LDP-om i nacionalnim manjinama, pravi manjinsku vladu koju bi DSS podržavao, ne čini mi se toliko realnom, ne vidim šta bi tu DSS dobio. Poslednja, najgora varijanta, bila bi da ne dođe do dogovora i da se posle tri meseca ponovo ide u raspisivanje izbora – upozorava Pavlović.
Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić podvlači u izjavi za „Dnevnik“ da će konsultacije, „odnosno, bolje rečeno pregovori, biti dosta teški“.
– Biće tu različitih problema – navodi Nikolić. – Prvi je ko će biti premijer, pa onda kakav će se stav zauzeti prema Kosovu i da li će se s rešenjem o njegovom statusu izaći ranije ili kasnije, nakon što se formira vlada. No, najlogičnije bi ipak bilo da sledeća koalicija na vlasti bude DS, kao stub, DSS–NS – narodnjački blok i G17 plus, možda ojačan određenim brojem manjinskih predstavnika, kojih će biti desetak, pa bi najmanje pet ili šest moglo podržavati ovu vladu. Biće to solidna većina ako vlada bude tako formirana.
Povodom dileme o tome ko u ovoj situaciji može da popusti – pošto su već počela natezanja između DSS-a, koji kaže da mandatar pripada onome ko obezbedi većinu, i DS-a, kojem pripada više mandata, Nikolić ističe da su moguća različita rešenja.
– Može čak i DSS da dobije premijersko mesto, ali da onda maltene sva ministarska mesta budu u rukama DS-a, ili jedno možda u rukama G17 plus. Moguć je i nekakav dogovor da sadašnji predsednik bude premijer, a sadašnji premijer predsednik Srbije. Za to je potreban i dogovor o novim predsedničkim izborima. Mogući su razni kompromisi, čak i formiranje manjinske vlade s podrškom jedne ili druge partije.
No, ipak, najverovatnija je prva solucija – da to bude jaka proevropska demokratska koalicija, okupljena oko Demokratske stranke – procenjuje Nikolić.
S. Stanković

BOJAN PAJTIĆ, PREDSEDNIK PIV-a

O novom statutu APV razgovaraćemo s DSS-om

– Očigledno je došlo do promene strukture podrške biračkog tela strankama u Vojvodini. Zadovoljan sam rezultatom koji je ostvarila Demokratska stranka, pošto je mnogo bolji od onog s pokrajinskih izbora iz 2004, ali su, nažalost, naši koalicioni partneri u vojvođanskoj vlasti iznenađujuće loše prošli – izjavio je za „Dnevnik” predsednik Izvršnog veća APV i potpredsednik DS-a Bojan Pajtić.
– Pre svega tu mislim na koaliciju LDP-a i LSV-a, koja je pala za dva procenta u odnosu na domet liste „Zajedno za Vojvodinu” ostvaren pre dve godine, nisu zadovoljni ni u SVM-u, dok se PSS-u podrška baš drastično istopila. No, bez obzira na ove pokazatelje, mislim da se to ipak neće odraziti na strukturu aktuelne većine u vojvođanskom parlamentu, kao što ne verujem ni da će se predstojeći razgovori o formiranju nove vlade Srbije reflektovati na odnose u pokrajinskoj administraciji.
Ne očekujete, dakle, da će DSS, ukoliko na republičkom nivou bude formirao koaliciju s DS-om, zatražiti ulazak u vojvođansku vlast, naravno uz poznati uslov da iz te vlasti bude izbačena Liga?
– Demokratska stranka Srbije je u Novom Sadu na vlasti zajedno s radikalima, a mi nemamo nameru da uslovljavamo DSS tražeći da raskinu tu koaliciji ukoliko žele s nama u vladu Srbije. Tim pre što sam uveren da oni na to ne bi nikada ni pristali, baš kao što im tako nešto ni do sada nije padalo na pamet. Shodno tome, ne vidim osnova ni da DSS poteže nekakve zahteve koji se tiču vojvođanske administracije.
Može li promena odnosa političkih snaga u Vojvodini da naruši planove vladajuće većine kada je u pitanju donošenje novog statuta APV?
– Ne. Najpre, protekli izbori su samo potvrdili da je DS ubedljivo najjača stranka u vladajućoj vojvođanskoj koaliciji, pa je i razumljivo da će okosnicu teksta novog statuta činiti rešenja koja mi ponudimo. Drugo, o tim rešenjima ćemo razgovarati i s DSS-om, jer je potrebno da statut dobije podršku i u Skupštini Srbije. No, s obzirom na to da ćemo predložiti dokument koji će biti zasnovan na najvišim evropskim standardima, ne očekujem otpor s te strane. A i bio bi veoma loš signal, ne samo za EU nego za međunarodnu zajednicu uopšte, ukoliko bi takav akt stopirale snage koje se deklarišu kao demokratske. I treće, naravno da podršku od radikala niti ćemo tražiti, niti je očekujemo, jer oni o svemu kada je u pitanju Vojvodina glasaju protiv.
Hoće li rezultati republičkih ubrzati raspisivanje pokrajinskih izbora?
– Umnogome će na dalji sled događaja uticati formiranje nove republičke vlade, kao i donošenje pratećih zakona koji su preduslov za raspisivanje, ne samo pokrajinskih nego i predsedničkih i lokalnih izbora. Što ta pitanja budu brže rešavana, to će, posledično, i pokrajinski izbori biti bliži. U svakom slučaju, po Ustavnom zakonu, izbori za Skupštinu Vojvodine moraju biti održani do kraja godine, i taj rok će sasvim sigurno biti ispoštovan.
M. Stajić

MUĆKE: NAJBOLJE OD NAJBOLJEG

Od Trigerove metle do Delovog pada

Bez sumnje najpopularniji sitkom svih vremena na ovim prostorima su britanske „Mućke“. Setite se samo koliko je Del Bojevih citata ušlo u anale televizije, pa i u svakodnevni govor ulice, gotovo isto onoliko koliko i iz trosatnog performansa „Radovan 3“ Zorana Radmilovića. Ali ako ste pomislili da smo mi prvaci u obožavanju (i repriziranju) ove humorističke serije, prevarili ste se.
U “rodnoj” Velikoj Britaniji braća Troter imaju status (bez preuveličavanja) jednak kraljičinom. Od trenutka prikazivanja prve epizode serijala pa do dana današnjeg „Mućke“ su konstantno dominirale pri samom vrhu britanske TV produkcije, što Britanci sa ponosom ističu kao svojevrsan “brend” svoje zemlje.
Nakon toliko vremena prikazivanja bilo je samo pitanje trenutka kada će se neko dosetiti da među gledaocima sprovede ispitivanje o tome koji im se trenutak u „Mućkama“ učinio najsmešnijim i zauvek urezao u pamćenje. Učinio je to britanski kanal UK TV, krajem prošle godine i evo izbora 10 najboljih scena po glasovima britanske publike:
Trigerova metla – U epizodi “Heroji i seljaci” iz 1996, Triger sedi u Sidovom restoranu sa Rodnijem, Del Bojem i Bojsijem i pokušava im objasniti kako već 20 godina koristi jednu te istu metlu. Doduše za to vreme promenio joj je 12 drški i 17 glava, ali suština je da se radi o jednoj te istoj metli, čak ju je i naslikao kao dokaz, šta ćete više?!
Dejv – Sećate li se koliko je samo puta Triger Rodnija oslovio sa Dejv? U jednoj epizodi je Rodni pokušao da razreši tu dilemu, no bila je to bezuspešna misija. Razgovor je tekao otpriliko ovako: “Rodni: Trig, zašto me stalno zoveš Dejv, moje ime je Rodni? Triger: Ja sam mislio da se zoveš Dejv. Rodni: Zovem se Rodni.
Triger: Da li si siguran? Rodni: Da, proverio sam i u krštenici, ličnoj karti i pasošu, i svugde piše isto, Rodni! Triger: Pa šta je onda Dejv, nadimak? Rodni: Ne!!! Ti si jedini koji me zove Dejv! Triger: E pa, moram se onda i ja naviknuti da te od sada zovem Rodni..., Rodni: Hvala ti. Triger: Hej Bazil, možeš li požuriti malo, ja i Dejv nemamo celu noć za čekanje!”
Toni Anđelino – U epizodi “Noćna mora na bini”, lokalni mafijaš angažuje Del Boja da obezbedi pevače koji će zabavljati publiku na rođendanu njegove majke. Snalažljivi Del odmah spaja ugodno sa korisnim i za pevačicu imenuje svoju suprugu Rakel, a za njenog duet partnera angažuje legendu penzionerskih zabava Tonija Anđelina. Trenutak za pamćenje je kada na bini usred rođendanske proslave Del Boj i Rodni shvate da Toni ne može da izgovori “r”.
Dedina kuhinja – U božićnom specijalu iz 1981, deda je bio zadužen za večeru. Naizgled je sve delovalo kao prava božićna atmosfera. Sve dok deda nije počeo da objašnjava kako je pripremao prženo pile. No, zaboravio je samo jedan mali detalj, pre pečenja izvaditi kesu sa iznutricama ostavljenu u unutrašnjosti pileta. Šta će jadničak, nije znao...
Milioneri – Nakon 16 godina smrzavanja, kišnjenja i promaje londonskih buvljaka, sreća se konačno osmehnula i braći Troter. Kada je Del Boju u posetu došao Rakelin otac, antikvar, niko nije ni mogao naslutiti da će u garaži pronaći džepni sat iz doba kraljice Viktorije vredan čak šest miliona funti. Scena kada Del Boj pa Rodni padaju u nesvest kada na aukciji čuju vrednosti koje se nude za njihov sat - jedna je od nezaboravnih.
Momci idu na izlet – Gotovo čitava muška ekipa „Mućki“ odlazi autobusom na jednodnevni izlet u Margejt, grad na obali, da bi malo “izduvali ventile”. Problem nastaje nakon već nekoliko pređenih kilometara. Glavni vozač se napio i nesposoban je da dalje vozi autobus i dok izbezumljeni Del Boj pokušava nagovoriti Denzila da preuzme volan, da bi mogli nastaviti put, zapali se radio u autobusu, koji je vlasnik kupio (naravno) od Del Boja. Vatra zahvata i rezervoar sa benzinom, tako da autobus bukvalno nestaje u dramatičnoj eksploziji, a sve uz skamenjena lica ekipe iz Pekama.
Bum lutke – Del prima veliku pošiljku plastičnih lutaka na naduvavanje, ali one baš i nisu ono što je Del očekivao. Radi se o lutkama za starije čike, slobodnijeg uma, a ne o igračkama za devojčice. Vrhunac komedije je kada Del Boj shvata da su fabričkom greškom lutke napunjene eksplozivnim gasom i da mu život biva izložen opasnosti ako se one slučajno zapale. Scena kada se braća pokušavaju ratosiljati opasnih lutaka, jedna je od najsmešnijih u dugogodišnjoj tradiciji „Mućki“.
Betmen i Robin - Del i Rodni su spremni za maskenbal. U svom kombiju na tri točka putuju ka svome odredištu, kada im nestane goriva. Nema mnogo opcija, moraju peške dalje. Na putu presretnu gradonačelnicu koju su napali lokalni džeparoši, pa se razbojnici, ugledavši zdepastog Betmena i krakatog Robina, prepadnu i daju u beg. Šokirana gradonačelnica zbunjeno posmatra dvojicu “heroja” koji su laganim kasom utonuli u mrak.
Kristalni luster – Kada su Del Boj, Rodni i deda na putu sreli Lejdi Ridžmer kako bespomoćno stoji pored svojih pokvarenih kola, velikodušni Del se ponudio da je odšlepaju do njenog dvorca. Uz urođenu domišljatost Del sklapa posao sa ser Ridžmerom o tome da mu za “sitnu lovu” očisti kristalne lustere. Vrhunac je dosegnut onog trenutka kada Del pošalje dedu na tavan da odvrne maticu koja je pridržavala luster, dok su braća Troter na merdevinama sa raširenim ćebetom spremno čekali da prime luster. Deda je poslušao i odvrnuo maticu i luster je pao, no nažalost to nije bio onaj koji su Del Boj i Rodni čekali.
Del propada kroz šank – I pobednik je... Triger i Del Boj odluče da bar na kratko napuste “Raginu glavu” i potraže drugačiju zabavu. U svojoj potrazi nabasaju na “japijevski” vinski bar. Dvojica elegantno obučenih muškaraca, u baru prepunom poslovnih žena, šta je moglo poći po zlu? Ništa, sve dok Del nije odlučio impresionirati dve mlade dame svojim elegantnim naslanjanjem na šank, a da pre toga nije primetio da ga je konobar ostavio podignutog.
Trenutak kada Del u savršenom luku propada kroz šank i nestaje iz kadra, dok se Triger zbunjeno okreće oko svoje ose, pogledom tražeći svog naprasno nestalog prijatelja i zvanično je najbolja scena u „Mućkama“ po izboru britanskih gledalaca.
Aleksandar Devetak

EU DANAS O IZBORIMA U SRBIJI
Retki zvaničnici u Evropskoj uniji su u prvoj, uzdržanoj oceni srpskih izbora u nedelju uveče zaključili da ukupno, proevropske, reformske i demokratske snage u Srbiji jesu dobile najveći broj glasova, ali da će zbog, bar do sada ispoljavanih razlika i ambicija, biti dosta teško formirati stabilnu vladu. Dodali su da ipak postoji vrlo velika mogućnost, a što zavisi od sposobnosti vodećih demokratskih političara, da se formira vlada koja će Srbiji omogućiti brzu obnovu pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom i dovesti zemlju, u kratkom roku, do kandidature za članstvo u Uniji. Istini za volju, u Evropskoj uniji su manje-više i procenjivali da će ishod biti takav kakav najavljuju prvi izborni rezultati, iako se smatralo da bi veća izborna izlaznost trebalo da donese nešo ubedljiviji skor za vodeće srpske demokratske stranke. Smatra se i da je dobro što je Demokratska stranka Borisa Tadića postigla solidan rezultat, čime se jedna istinski demokratska, proevropska partija po osvojenim glasovima približila radikalima, tako da sada, zajedno sa proevropskim strankama može da pregovara o koaliciji za novi, čvrsto reformski i proevropski nastrojen kabinet. U ponedeljak pre podne će stalni predstavnici - ambasadori zemalja EU analizirati ove prve rezultate i šefovima diplomatija Unije koji zasedaju u Briselu pripremiti izveštaj za prve procene, zaključke i poruke koje treba da budu usvojene. (BBC)