RATKO BUTOROVIĆ O NOVOM PROJEKTU NA TVRĐAVI

Žičara u maju, dozvole u vazduhu

Žičara - gondola, koja će povezivati Beogradski kej i Petrovaradinsku tvrđavu, a čiju izgradnju će finansirati zakupac objekata na tvrđavi i vlasnik hotela „Park“ Ratko Butorović, trebalo bi da proradi u maju, ukoliko radovi blagovremeno počnu i ukoliko investitor dobije sve dozvole, najavljeno je na prezentaciji ovog projekta u hotelu „Park“.
Žičara će, kako je rečeno, biti dugačka 540 metara, preko nje će prelaziti četiri kabine, sa po osam mesta, a jedna vožnja trajaće oko tri minuta. Animacija, koja je emitovana na prezentaciji, pokazuje da će gondole kretati iz kućica postavljenih na Petrovaradinskoj tvrđavi, ispred ateljea, i na Keju, naspram broda „Cepelin“, s tim što je moguća promena predviđene maršute, objasnio je Butorović.
- Projekat će koštati oko tri miliona evra, a žičara će najverovatnije raditi tokom celog dana i noću - rekao je Butorović, a na pitanje koliko će koštati jedna vožnja on je odgovorio da postoji mogućnost da bude besplatna. Butorović je za „Dnevnik“ izjavio da će, kada žičara počne da radi, biti otvoreno oko 50 radni mesta.
Butorović je istakao da od grada očekuije „samo malo sluha i dobru volju“, a da pare od njih ne traži.
Za izradu ovog projekta angažovana je austrijska kompanija „Doppelmayr“, koja je do sada uradila 13.000 ovakvih žičara, dok je u poslednje tri godine u Srbiji je uradila 9 žičara, rekao je regionalni direktor te kompanije Majkl Biterl.
Butorovićev glavni arhitekta Radoje Cvetkov izjavio je za „Dnevnik“ da će kućice za žičaru, na Petrovaradinskoj tvrđavi i na Keju, najverovatnije biti staklene, ukoliko gradske institucije ne budu insistirale na drugom materijalu.

Grad ignorisao poziv Na prezentaciju žičare - gondole pozvani su gradski arhitekta Vesna Prosenica i gradski menadžer Dragan Dunčić, potom predstavnici ZIG-a, Zavoda za izgradnju grada, Vode Vojvodine, pokrajinski sekretarijat za urbanizam i mnogi drugi, ali se niko nije pojavio. U gradskoj upravi niko nije želeo da komentariše takav gest. Prezentaciji u hotelu „Park“ prisustvovali su predstavnici i Zavoda za urbanizam, Poslovnog prostora i Privredne komore Vojvodine. Nadogradnja odbija UNESKO Pre nego što radovi počnu, neophodno je da Butorović dobije dozvole gradskih, pokrajinskih i republičkih institucija. U gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture tvrde da im nikakav zahtev nije stigao. Butorović je to demantovao. - Pre mesec dana podneli smo zahtev za dobijanje dozvole, ali zvaničan odgovor još uvek nismo dobili - rekao je Butorović. Kako je rekao direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Đorđe Srbulović, Petrovaradinska tvrđava neće moći da bude pod zaštitom UNESKO, ukoliko se bilo kakvi objekti na njoj budu dograđivali, jer će time biti narušena njena autentičnost.

BOJAN PAJTIĆ NAJAVIO: BIĆE NOVCA ZA PETROVARADIN

Pokrajina ispravlja gradske nepravde

Obnovljeni putevi, trotoari, vodovod i kanalizacija, izgradnja nove škole, sportske hale, obnova Doma zdravlja - sve to bi ove godine moglo da se desi u Petrovardinu prema planovima Mesne zajednice Petrovaradin i obećanjima predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića koji je u razgovoru s Petrovaradincima najavio da će iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja biti izdvojen novac za ovaj deo Novog Sada. Kada je reč o izgradnji obilaznice oko Petrovardina, Pajtić je istakao da to nije nadležnost Pokrajine, ali da će s predstavnicima Mesne zajednice posetiti resorno ministarstvo i založiti se da se obezbedi novac za njenu izgradnju, kako bi Petrovardin bio rasterećen od saobraćaja.
Stanovnici Petrovardina su na sastanku s Pajtićem u mesnoj zajednici kao glavne probleme istakli prolazak teških kamiona Preradovićevom i Reljkovićevom ulicom, od čega im pucaju kuće, kao i nedostatak sportske hale, oronule fasade u Podgrađu i činjenicu da njihova opština još uvek postoji samo na papiru. Jedan od žitelja Petrovaradina zapitao se zar i oni nisu zaslužili neki tržni centar ili supermarket, a jedna od stanovnica je postavila pitanje da li će možda neko početi da im naplaćuje to što još uvek hodaju trotoarima iz doba Marije Terezije?
Predsednik Saveta mesne zajednice Petar Mudri istakao je da, ukoliko se nešto ne preduzme, građanima Petrovardina ostaje samo da izađu na ulice, te da samo traže da se u njihovu opštinu uloži deo onog što su izdvojili kroz poreze.
- Petrovaradin je zapostavljen, nema nikakve mehanizme sopstvenog unapređivanja, a gradska vlast ga je zapostavila jer se nekom očigledno ne dopada kako su Petrovaradinci glasali na prethodnim izborima - kazao je Pajtić i naglasio da će Pokrajina ispraviti greške koje su činjene na lokalnom nivou.
D. Lubarda

ŠTA OPŠTINAMA ZNAČI NOVI ADMINISTRATIVNI STATUS

Srbiji 19 gradova, u Vojvodini šest?

Novi Sad neće biti jedina lokalna samouprava u Vojvodini sa statusom grada, nego bi tu laskavu administrativnu titulu ubuduće mogli da ponesu još pet sadašnjih opština - Subotica, Sombor, Zrenjanin, Pančevo i Sremska Mitrovica. Hoće li to tako i biti, zavisiće u mnogome od toga koliko će novi saziv Narodne skupštine imati razumevanja za takav, novi, Predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike stare/aktuelne Vlade Srbije. Predlog zakona, koji je u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pripremljen za skupštinsko usvajanje, izazvao je pravi mali politički zemljotres među opštinarima i u delu stranačke javnosti koji su se pobunili zbog toga što Vlada Srbije, kako kažu, nije jasno definisala kriterijume koje sve opštine mogu da dobiju status grada. Tako je Somboru za korak skoro izmakla kandidatura za titulu, da se resorni ministar nije predmislio i uvažio inicijativu te opštine da i somborska, tradicionalno građanska, varoš bude uvrštena u Predlog zakona kao grad. Odluku da i Sombor ipak bude uvršten kao grad u Predlog zakona, ministar Zoran Lončar je pre nekoliko dana obrazložio usvajanjem Vladine Strategije ravnomernog razvoja Republike 2007-2012. godine. Tim strateškim dokumentom, rekao je tada, stvoreni su uslovi za preispitivanje nekih opštinskih inicijativa i iz Vojvodine. Da će se i Sombor naći na listi predloga za nove gradove, Lončar je svečano obnarodovao na izbornoj konvenciji koalicije DSS-NS prekjuče u Novom Sadu. Šta zapravo za današnje opštine koje bi se transformisale u gradove, znači taj status? U izjavi za “Dnevnik” Lonar je juče poručio da će, u skladu sa principima decentralizacije vlasti na kojima se zasniva novi Ustav Srbije, ne samo opštine nego i gradovi dobiti šire nadležnosti. - A koji će to konkretan oblik nadležnosti u svakoj oblasti društvenog života biti, urediće se novim zakonom o lokalnoj samoupravi, na čijem tekstu se ubrzano radi – rekao je ministar. Ali, za pretpostavku da bi neke opštine dobile status gradova i veće nadležnosti, dodao je, najpre je važno regulisati zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike. On je naveo da s tim širim nadležnostima ide i veći obim finansiranja. Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da određene razlike između opština i gradova postoje u pogledu unutrašnje organizacije, jer Ustav Srbije u slučaju opština predviđa da se njen izvršni organ, predsednik opštine, bira u lokalnoj skupštini, dok će se izbor gradonačelnika regulisati novim zakonom o lokalnoj samoupravi i zakonom o lokalnim izborima. U Somboru kažu da je ta opština jedina dostavila argumentovanu dokumentaciju na 40 strana o tome zašto treba da dobiju status grada. - To je za nas pre svega emocionalno zadovoljenje Somborčana koji su ponosni na svoju građansku tradiciju dugu 258 godina, kada je Sombor dobio status slobodnog kraljevskog grada – kaže za “Dnevnik” šef kabineta predsednika opštine Milan Stepanović. – Ali da ne bismo govorili samo o emocijama, značajno je reći da su važne konkretne posledice tog statusa, pre svega one ekonomske, koje bi možda mogle da donesu veći priliv, odnosno povratak novca iz republičkog budžeta u grad. On je tome dodao da je novi statusni položaj Sombora važan je i zbog investicija u opštinu, jer su ulagačima, uveren je, privlačne takve okolnosti. S administrativnom titulom grada u Somboru se očekuje razvoj infrastrukturne mreže, veza s autoputem Subotica-Beograd, ali i razvijanje sredine kao fakultetskog centra. - Generalno, status grada znači ugled lokalne samouprave - kazao je sagovornik “Dnevnika” iz Sombora. Status grada bi po Predlogu zakona trebalo da dobiju i opštine u užoj Srbiji: Vranje, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Smederevo, Užice, Čačak i Šabac. Tom spisku mogao bi se dodati i Novi Pazar, najavio je predsednik Saveta za ravnomerni regionalni razvoj Bajram Omeragić. Ako Vlada, kako je rečeno, dopuni Predlog zakona, Srbija bi imala ukupno 19 gradova. Sada taj status imaju Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Priština. S. Nikolić

VOŽNJOM PROTIV STANICE
Sindikat saobraćaja i autoprevoznici u četvrtak 18. januara organizuju protestnu vožnju autobusa ulicama grada od 9 do 11 časova, jer se protive otvaranju nove autobuske stanice na lokaciji ATP "Vojvodina" kod Novosadske mlekare. Predstavnik sindikata Milanko Grbić kaže za Radio 021 da traže da se ne zatvori sadašnja stanica kojom upravlja GSP, kako bi sami prevoznici odlučili koju će stanicu da koriste. Podsećamo da prevoznici već neko vreme protestuju jer nisu upoznati sa dogovorom Grada i vlasnika "Vojvodine" Ilije Devića pod kojim uslovima će moći da koriste usluge nove stanice. Predstavnik sindikata Milanko Grbić kaže i da gradonačelnica Maja Gojković nije odgovorila ni na jedan od sedam poslatih dopisa. Prevoznici se pitaju i zašto se Grad odriče svojih prihoda u korist privatnog preduzeća. Grad preko GSP-a, godišnje zaradjuje oko dva miliona evra naplatom staničnih usluga na postojećem MAS-u. (021)