PRVENSTVO DRŽAVE U LOVAČKO-KINOLOŠKOM KUPU

Vojvođani ubedljivo prvi

U mestu Vatin, nedaleko od Vršca, a povremeno i uz sam granični pojas s Rumunijom, održano je 9.decembra 2006.godine Prvenstvo države u lovačko-kinološkom kupu sa psima ptičarima. Ocenjivanje je bilo povereno iskusnim kinološkim sudijama Velimiru Netkoviću iz Uzdina i Bobanu Laziću iz Požarevca dok je vodiče pasa ocenjivao Rodoljub Hadži Cenić iz Stručne službe LS Srbije.
Domaćini, lovci iz Vatina, na čelu sa Đurom Munćanom, dočekali su goste i priredili svečano otvaranje finala na kome su svi učesnici prodefilovali sa svojim psima. Takmičenje je počelo posle intoniranja državne himne. Nastupilo je ukupno devet takmičara, a u ekipnoj konkurenciji iz svake ekipe (LSV i LSS) po četiri, dok je Miodrag Ilić prošlogodišnji šampion iz Požege branio samo naslov prvaka.
Svi takmičari, osim jednog, imali su kontakt sa divljači mada je teren,obrastao visokom travom, bio nepregledan i težak za rad. Najviše sreće imao je Borivoje Kolarević iz Stare Pazove i njegov pas nemački oštrodlaki ptičar, koji je za samo četiri minuta, od mogućih 20, pronašao i podigao dva fazana. Kolareviću je ovo treći nastup za redom (posle prvenstva Srema i Vojvodine) na kome je izvukao startni broj 1, takmičio se prvi i osvojio prvo mesto. Drugoplasirani je bio Boban Anđelković iz Soko Banje, sa svojim epanjel bretonom, dok je treće mesto zauzeo Nikola Lalić - takmičar ekipe LS Vojvodine, sa nemačkim kratkodlakim ptičarom.
U ekipnom plasmanu naslov prvaka države osvojila je ekipa Lovačkog saveza Vojvodine sa 236 bodova a ispred Lovačkog saveza Srbije, koji je sakupio 116 bodova. L. N.

ŠTA SE DESI KAD SREMAČKI ĐAVO OBUZME NEŠTINCE

Najlepša popadija, al’ najluđi birtaši

Unikatna je Bačka Palanka, jer je jedina podunavska opština koja se prostire na obe strane Velike reke. Posle Drugog svetskog rata pripala su joj i dva sela u Sremu, Neštin i Vizić, inače s one strane Dunava. “Šetala” su se ona, pa neko vreme pripadala Sremskoj Mitrovici, Šidu i Beočinu, da bi se na kraju sremski Podunavci smirili u palanačkoj komuni. Zbog ovih Sremaca Bačvani su postali bogatiji za nekoliko stotina hektara voćnjaka i vinograda.
Dobili su Bačvani i mnogo vina iz Neština, ali poprimali i neke samo sremačke navike. Sredinom prošlog veka u Neštinu je bilo desetak bircuza, a sad samo dva. Po tamošnjim kriterijumima, to je malo za selo od oko 900 duša. Za zatvaranje Sremci su opštužili ekspanziju lokanja piva. Do tad su se pili samo domaće vino i rakija.
Nekad je u ovom selu postojala čuvena kafana “Kod Širova”, koji se davno upokoji. Ta čađava mehana poznata je po lumperajkama i nezgodnim naravima birtaša. Priča se da je jednom prilikom u goste došla ekipa geometara iz Beograda, a kad su uz pesmu počeli da lumpuju, pridružio im se gazda i polupao sve čaše i flaše. Žena ga kumila i molila, ali pomoći nije bilo. Gosti potražili novi bricuz, jer kod Širova nije bilo šta da se pije.
Kada su stigli u konkurentsku kafanu, kod izvesnog Kolarskog, a on čuo da su se Beograđana ponapijali i istrošili kod Širova, izvadio je pištolj i isterao pridošlice. Uzgred je i on radi reda izlupao sve staklo. Kasnije su geometri po Beogradu pričali da su u Neštinu videli najlepšeg popa i popadiju, ali i najluđe birtaše.
M. Sudžum

TRIBINA O „KULTURNIM PREVARAMA” U NOVOM SADU

Zabava za plebs u političke svrhe

- Tribina pod nazivom „Velika kulturna prevara“, održana u Muzeju savremene umetnosti, za povod imala je rad Gradske uprave za kulturu koji prouzrokuje devastaciju kulturne produkcije poslednjih godina u Novom Sadu - rekao je jedan od organizatora i moderator tribine Kristijan Lukić iz instituta za fleksibilne kulture i tehnologije- Napon.
Učesnici tribine, književnici LJiljana Jokić Kaspar i Nedim Sejdinović, muzičar i kompozitor Boris Kovač i umetnik iz Centra za nove medije_kuda.org Zoran Pantelić složili su se u oceni da nejasni i netransparentni kriterijumi, po kojima se dodeljuje novac iz gradskog budžeta namenjenog za kulturu, uskraćuju mogućnost većini novosadskih umetnika da aktivno učestvuju u kulturnoj produkciji grada.
- Ne zna se ko dobija novac na gradskim konkursima, koliko, niti ko sedi u komisiji koja dodeljuje sredstva iz budžeta - rekla je Jokić Kaspar- Nema ni diskusije o tome koji će se projekti finansirati, zašto su neki podržani, a neki odbijeni. Plaća se nešto što traje kratko, a ne ulaže se u konkretne kulturne programe.
Pantelić je naveo da je ovaj grad „zapuštena kulturna sredina“ gde ne postoje nikakve skale vrednosti, po kojima bi se određivalo šta je zaista bitno za unapređenje kulturnog života u Novom Sadu.
- Pojam kulture je banalizovan, to je zabava, a ne umetnička produkcija. Sajmovi vina ili meda su zabava za plebs. Oni su u najboljem slučaju kultura življenja, a govori se o nekakvoj kulturnoj industriji - govori Pantelić i dodaje da istoriji Novog Sada nikada nije bilo više novca namenjenog za kulturu.
Za potrebe nevladinih organizacija u kulturi iz budžeta grada za 2005. godinu dodeljeno je oko 145 milona dinara. Učesnici su se zapitali kome je uplaćen taj novac, po kojim kriterijuma... Za Stingov koncert iz budžeta je otišlo, na račun kompanije „Komuna“, 20 milona dinara, a i pored toga posetioci su morali da kupe karte, naglašeno je na tribini.
Učesnici tribine nisu želeli da propitiju umetničku veličininu muzičkih zvezda, Stinga, Erosa Ramacotija ili Gorana Bregovića, već su isključivo ukazivali na to da iza njihovi gostovanja stoji „rasipanje novca“ zarad političke promocije.
Kovač je u svoj stav o kulturnim poslenicima grada ilustrovao događajem koji govori da mu je, kada je namerio da predloži gradskoj upravi eventualnu saradnju u vezi sa pojedinim umetničkim projektima, bila potrebna cela godina, samo da bi se sastao sa gradskim ministrom za kulturu Radovanom Jokićem.
- Kako li je tek mladim i neafirmisanim umetnicima u Novom Sadu kada žele nešto da rade i kada im za to treba podrška - zapitao se Kovač.
Ni pokrajinska vlast nije bila izuzeta iz rasprave. Učesnici su zamerili Pokrajinskom sektretarijatu za kulturu da protežira određene projekte, i to uglavnom one komercijalnog karaktera, a da nedovoljno podržava poluprofitne ili neprofitne umetničke projekte.
Za kulturu trebaju da brinu umetnici, a ne političari, dok su česte rasprave o ovoj temi, diskusije, tribine i polemike, trenutno jedini putokaz za uspostavljanje suvisle umetničke produkcije u Novom Sadu, opšta je ocena učesnika tribine, koja je održana u vreme kada, kako je naglasio Sejdinović, otvaranje nekog megamarketa predstavlja najubedljiviji i najsnažniji kulturni događaj.
M. Vujasin

IRIŠKI VINAR MIROSLAV KOVAČEVIĆ PONOVO MEĐU ČOKOTIMA

Pobegao, pa se vratio vinogradu

Irig: Malo je ko u Irigu verovao da će Miroslav Kovačević krajem prošlog veka dići ruke od trgovine i ugostiteljstva i vratiti se vinogradarstvu i proizvodnji vina.Kao mali, Miroslav je morao da radi sa ocem u vinogradu, pa je zamrzeo ovaj posao.Odmetnuo se u trgovce, ali, pre samo šest godina ponovo se okrenuo vinogradu, nastavio porodičnu tradiciju, opremio svoju vinariju i danas važi za jednog od boljih i jačih vinogradara i vinara u Fruškogorju.
-Tačno je da sam mrzeo vinograd, grožđe i sve oko vina, i krenuo u trgovinu i ugostiteljstvo.Ali, vratio sam se i sad mi nema dražeg posla.Imam četiri hektara vinograda, sa čokotima „rajnskog rizlinga” i „šardonea”, od belih i „kaberne” i „vranac” od crnih sorti.Prošle godine je bilo oko 25 tona grožđa.Treba mi više, pa imam ugovorenu kupovinu grožđa ovde, a za proleće se spremam da posadim vinovu lozu na još oko šest hektara .Kupio sam zemlju na padinama planine, na 370 metara nadmorske visine i sadiću od belih sorti još „šardonea”, „sovinjona”, i „merloa” od belih i „kabernet frans”, crnu sortu.Sadni materijal, bezvirusni, uvešću iz Francuske - kaže Miroslav uz čašu dobrog crnog vina, „aurelius”.
Miroslav proizvodi godišnje oko 120 hiljada butelja belog i crnog vina i sve to plasira u restoranima i specijalizovanim prodavnicama.Što je imao flaširanog vina to je otišlo, a u prohromskim silosima u podrumu gde je vrelo vinsko šire,još malo će se degustirati. Kaže da je grožđe jesenas bilo kvalitetno i da će i vino biti kao grom.On napominje i to da crna vina moraju da odleže u hrastovim buradima godinu dana, a on je burad uvezao iz Francuske, tako da je ove godine počeo da pakuje crna vina roda 2005.godine, a jesenje će u buradi da odleži, jer crno vino nema pravi ukus i zato ga ovaj vinogradar ostavlja da odleži i godinu dana, da se smiri.Dok nabraja vina koja proizvodi „sovinjon”, „šardone”, „rozeto”, „aurelius”, i „bermet”, Kovačević se opet vraća priči o vinogradima.
- Malo je vinograda, mi bi po kvalitetu mogli vino izvoziti, ali nemamo dovoljno ni za potrebe naših ekskluzivnih restorana.Zato sadim novih 30 hiljada čokota, a već imam zasađeno oko 15 hiljada .Mislim da će posao sa vinovom lozom ići dobro.Država nas stimuliše za bezvirusne sorte, daje na regres od 130 dinara po čokotu, a za domaće sorte oko 80 dinara.Vinariju sam opremio, imam svoju labaratoriju, stručnjaka za proizvodnju grožđa, tehnologa i još pet radnika stalno zaposlenih, a povremeno angažujem i sezonce.Kad na proleće posadim novih šest hektara vinograda, moraću zaposliti još desetak radnika.I opet ću ugovarati proizvodnju grožđa sa drugim proizvođačima sa ovog područja - veli Miroslav.
S. Bojević

KANCELARIJA VOJVODINE U BRISELU?
Potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši najavio da će Vojvodina otvoriti kancelariju u Briselu. "Ne tvrdim da će kancelarija biti otvorena za tri meseca, ali smatram da nećemo morati ni dugo da čekamo na to. U vladajućoj koaliciji postoji politička volja da ta kancelarija bude otvorena", rekao je Egereši za Građanski list. On je dodao da treba postići konsenzus s političkim partijama u Srbiji, zbog čega će pokrajinske vlasti sačekati period posle izbora. Egereši je dodao da su ideju o otvaranju kancelarije podržali i predstavnici evropskih regija i pojedini poslanici u Evropskom parlamentu. Prema njegovim rečima, vojvodjanska kancelarija bi imala zadatak da lobira za ekonomske, kulturne i političke interese Vojvodine kao evropske regije. "Vojvođanska kancelarija biće spona pokrajinske administracije i Parlamenta s jedne strane i institucija EU", kaže Egereši, funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara. (B92)