NOVO NOVO NOVO I U NOVOM SADU ! ! !

VAŠE ZDRAVLJE!

NAŠI PROIZVODI

Šumokradice harale pred Novu godinu i Božić

Oko 40 građana je u Nacionalnom parku „Fruška gora“ uhvaćeno u poslednjih dvadesetak dana kako seče drva, čupa sadnice i bere biljke koje su zakonom zaštićene. Broj osoba koji je uhvaćen veći je u odnosu na druge dane u godini, a razlog leži u potražnji drveća koje se ukrašavaju i postavljaju u domove ljudi pred Novu godinu i Božić. Shodno tome, najviše je stradao hrast, ali ni druge vrste, poput bršljana i ruskusa, nisu pošteđene. Koliko su se pojedini osilili u lopovluku govori podatak da su šumokradice uhvaćene čak i u Kameničkom parku, nadomak Novog Sada. Ipak, šteta koja je naneta Nacionalnom parku još nije procenjena, a prema rečima rukovodilaca službe nadzora ovog javnog preduzeća Milana Radojičića to će biti urađeno veoma brzo. - Kada procenimo štetu tačno ćemo znati koliko će šumokradice morati da nadoknade Nacionalnom parku - kaže Radojičić. On napominje da nema pravila kada je reč o kretanju šumokradica i dodaje da je broj onih koji su uhvaćeni približan onom od prošle godine u ovo vreme. Radojičić je naveo da su na pojedinim mestima stradale sadnice hrasta, te da su postavljena upozorenja za ljubitelje prirode da te sadnice ne smeju da beru. Naš sagovornik ističe da služba nadzora Nacionalnog parka radi 24 časa, a da 25 hiljada hektara Fruške gore kontroliše 32 čuvara. Pored njih, policija takođe obilazi dogovorena mesta, a saradnje čuvara i policije, kako navodi Radojičić, za sada se završavala uspešno. Protiv svakog ko bespravno seče šumu piše se odštetni zahtev, po cenama trostruko višim od stvarne. Ukoliko šumokradica ne može da plati, sudu se podnosi krivična prijava, a otvorena je mogućnost da lopov završi i iza rešetaka. Đ. Borojev

Poteže se i oružje Radojičić objašnjava da čuvari nadzorne službe Nacionalnog parka „Fruška gora“ nose oružje, a ponekad lopov i zapuca. Ipak, retko se desi da šumokradica potegne oružje, već to pre svega čine lovokradice, koje zbog „posla“ kod sebe imaju vatreno oružje.

ŠTA SE ZBIVA S OBNOVOM REČNIH NASIPA U VOJVODINI

„Vode Vojvodine” ne znaju za milione

Ministar privrede Predrag Bubalo najavio je da će Srbija uzeti 120 miliona evra kredita za rekonstrukciju nasipa na obalama vojvođanskih reka i za čišćenje kanala Dunav - Tisa - Dunav. Prema rečima Bubala, to nije veliko zaduženje, jer će na taj način biti sprečena mnogo veća potencijalna šteta usled izlivanja reka, dok će kanalska mreža sistema DTD posle izmuljavanja biti sposobna da primi veće količine vode na proleće.
Zbog pretežno niskog terena, Vojvodina je prilično ugrožena od poplava. Od ukupne površine, od poplava je ugrožen 1.840.071 hektar ili 85 posto zemljišta u Vojvodini. Ova činjenica, kao i podatak da je u Pokrajini 110 lokaliteta ugroženo procurenjem i erozijom obale, zahteva hitno preduzimanje mera da bi se sprečila eventualna poplava.
Uz opasku da ne zna detalje oko realizacije tog projekta, direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine” Branislav Radanović u izjavi za “Dnevnik” ističe da je to veoma dobra vest, jer će se početi s rešavanjem ovog gorućeg pitanja u Pokrajini. Radanović dodaje da je Direkciji za vode, Ministarstvu poljoprivrede Srbije i pokrajinskoj vladi dostavljena procena potrebnih sredstava za te namene i da je, verovatno na osnovu toga, odlučivano o visini kredita.

Najteže u Banatu U Vojvodini postoji 1.361,84 kilometara odbrambenih nasipa. Najviše ih je uz Dunac (26 posto), Tisu (24 posto), oba Begeja (Stari i plovni 12 posto), Savu (devet posto), Tamiš (sedam posto). Deo odbrambenih nasipa uz reke nasleđen je iz doba Austrougarske, a drugi deo je izgrađen posle Drugog svetskog rata. U najboljem stanju su nasipi uz velike reke: Dunav, gde je rekonstruisano 95 posto bedema, Tisu i Savu, gde je rekonstruisano po 84 posto odbrambenih licija, dok je najgora situacija u Banatu, gde postoje veliki delovi nezaštićenog priobalja. Najteže je u rejonu Tamiša, ali i druge rečice u Banatu znaju i te kako da zaprete poplavama.

SR. KARLOVCI: Obnova Magistrata, bioskopa, proširenje vrtića

Karlovačka Opština planira u ovoj godini da potroši oko 150 miliona dinara za rekonstrukciju nekoliko objekata, izradu više urbanističkih planova, projekata i druge radove. Najveća stavka u programu za 2007. godinu je nastavak obnove Magistrata. Za uređenje bočne i dvorišne fasade, kompletnu rekonstrukciju svečane sale, renoviranje lokala u prizemlju, kako bi bili spremni za izdavanje, opštinski oci računaju da je potrebno oko 30 miliona dinara iz fonda za revitalizaciju Karlovaca.
Prema gruboj proceni, blizu 27 miliona dinara bi koštali građevinsko-zanatski i instalaterski radovi na zgradi bioskopa, a finansijer bi kao i prošle godine trebalo da bude republička Vlada. Na pomoć Pokrajine računa se kada je u pitanju sanacija krova na osnovnoj školi. Za taj posao valja izdvojiti 10,7 miliona dinara, u čemu lokalna samouprava planira da učestvuje sa dva miliona dinara.
U program za ovu godinu „ušlo“ je i proširenje vrtića. Da li će obdanište biti prošireno zavisi od toga hoće li iz NIP-a biti pribavljeno neophodnih 20,7 miliona dinara. Na novac iz NIP-a računa se i kada je upitanju uređenje Ulice Jovana Jovanovića Zmaja. Oko 18 miliona treba za rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže, izgradnju atmosferske kanalizacije, javnu rasvetu i kabliranje u ovoj ulici, u koju je od pretvaranja centra u pešačku zonu, preusmeren autobuski i ostali saobraćaj.
Lokalna vlast ima nameru da ove godine nastavi uređenje vidikovca na Magarčevom bregu, za šta treba izdvojiti 5,5 miliona dinara. Postavljanje stepenica i ograde biće o trošku Nacionalnog parka „Fruška gora“, a Opština će platiti rasvetu, uređenje platoa, prilaznog puta od groblja ka vidikovcu i dela groblja.
Z. Milosavljević

VOZIĆ NA GROBLJU
Na Gradskom groblju će od sledeće nedelje gradjane prevoziti vozić. Imaće 13 stajališta, prolaziće kroz sva grobna polja sem kroz osmo, a na ulazu u groblje će se nalaziti mapa sa rasporedom mesta na kojima će se voz zaustavljati. Kako su najavili iz "Lisja", vozić će saobraćati svaki dan, a polasci će biti na svakih 40 do 45 minuta. Vozić ima dva vagona i lokomotivu, pokriven je, a u jednoj vožnji će moći da se preveze oko 35 osoba. Iz ovog preduzeća takođe navode da će prevoz do proleća sigurno biti besplatan, a sva je prilika da će tako ostati i ubuduće. U Lisju kažu da vozić ne postoji ni na jednom groblju u Srbiji, a ovakav način prevoza primenjuje se u svega nekoliko evropskih zemalja. (021)

NOVA ZGRADA MATICE
Nova zgrada Biblioteke Matice srpske, koja čini celinu s postojećom zgradom te ustanove, trebalo bi da bude završena do marta. Za dovršetak nove zgrade biblioteke iz Nacionalnog investicionog plana izdvojeno je 718.000 evra. Biblioteka Matice srpske, koja se vodi kao centralna biblioteka za AP Vojvodinu, ima više od tri miliona publikacija. U novi prostor već su useljeni trezori Muzejske zbirke Vojvodine i posebnih zbirki. (021)