DUG PUT GIBRALTARA NA DUNAVU DO PORODICE UNESKA

Đava u rangu piramida uz opšti konsenzu

To što je Petrovaradinska Tvrđava sa Podgrađem predložena za preliminarnu listu ubrajanja u svetsku baštinu, znači da će ona samo, nakon više godina priče, napokon dobiti veći stepen zaštite u okviru države. Ovo je, po svemu sudeći poslednji put sa ove funkcije, izjavio direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Đorđe Srbulović koji je za „Dnevnik“ najavio da će na sledećoj sednici Skupštine podneti ostavku.
- Republički zavod će napokon predati predlog Gradskog zavoda Vladi Republike Srbije, a ona Skupštini na izglasavanje, da Tvrđava od spomenika od velikog značaja pređe na najviši nivo, a to je spomenik kulture od nacionalnog značaja.
To je i preduslov da ova kulturno-istorijska celina bude upisana na listu svetske baštine. Nakon toga, ukoliko vlasti budu ozbiljno shvatile važnost da se Tvrđava proglasi svetskom baštinom, sledi veliki i dugotrajan posao razrešenja imovinskih odnosa i obnove najvrednijeg spomenika na ovim prostorima, koji može da traje i dvadesetak godina - objasnio je Srbulović.
Da bi sve bilo jasnije, Srbulović je hronološki, korak po korak, objasnio kako bi trebalo da izgleda put do Petrovaradinske tvrđave pod Uneskom. Prvo bi trebalo da Gradski zavod sa Pokrajinskim i Republičkim zavodom definiše prostor, odnosno da donese potpuno novo rešenje za stavljanje Tvrđave pod zaštitu, jer je važeće rešenje iz 1948. godine.
Zatim sledi snimanje stanje objekata u Podgrađu i Tvrđave, s objašnjenjem kako se i šta mora sanirati po specifikacijama. Kada se to uradi, prosleđuje se Skupštini Srbije na usvajanje predloga podizanja zaštite Tvrđave na nacionalni nivo.
Tada sledi sanacija bedema koji pucaju, tunela, laguma i svega ostalog što, kako Srbulović navodi, košta toliko da ni bogatije zamlje to ne bi mogle da učine za kratko vreme. Sve su to su obaveze lokalne samouprave, kao i razrešenje imovinsko-pravnih odnosa na nivou grada, Pokrajine i države, jer je veliki deo Tvrđave u rukama vojske i to će se dugo rešavati.
Otuda postoji ideja da pod kapom Gradskog veća budu dva tima, jedan za rešavanje imovinskih odnosa, a drugi za restauraciju, zaštitu, konzervaciju i prezentaciju Tvrđave. Zbog toga je, napokon, Zavod dobio i kancelariju za stručne timove na Tvrđavi, odakle će da prave dokumentaciju i planove.
Tek kada unutar grada i države budu odrađeni i ispunjeni zahtevi koji predodređuju spomenik za svetsku baštinu, pokreće se i pondosi zahtev Unesku koji to onda razmatra.
- Kada me pitaju šta dobijamo od toga da Tvrđava sa Podgrađem bude proglašena svetskom baštinom, kažem da bi tada bila pravno u rangu sa piramidama.
Pa vi vidite šta Egipat od toga ima... Neće biti hotela tipa „svratišta prenoćišta“, već “Šeraton”, “Holidej in”, “Hajat” . Moraćemo da napravimo ekskluzivnu luku, bogatu turističku ponudu i nećemo imati 50.000 turista tokom godine, već, maltene 150.000 dnevno - navodi Srbulović.
Za čitav projekat morao bi postojati konsenzus svih političkih partija, da obnova Tvrđave svima bude prioritet i da se dogovore da se oko toga neće svađati, bez obzira na to ko sve u tim godinama bude na vlasti, jer Novi Sad nema preduzeće koje se isključivo bavi Tvrđavom, za razliku od Beograda. O Petrovaradinskoj tvrđavi brinu Poslovni prostor, ZIG i Zavod koji, kako Srbulović opisuje, preti praznom puškom, jer kaže šta treba, uradi projekte i ne može ništa drugo.
- Ne mogu da razumem zašto Tvrđavu tretiramo tako da je svi koristimo, a ništa ne doprinosimo? Zašto, kada se na njoj održavaju festivali i koncerti, ne uzmemo od svake karte po evro za obnovu i na to novac i utrošim?.
Prodamo li 100.000 karata, toliko ćemo imati i hiljada evra - kazao je Srbulović.
Najbitnije u čitavom ovom projektu jeste, kako je Srbulović zaključio, da Novi Sad pokaže volju da svoj najvredniji turistički dragulj obnovi i ponudi svetu. Bez toga ništa od čitave priče.
A. Vidanović

Obustava gradnje? Srbulović je istakao i to da je gradonačelnici Maji Gojković poslao dopis s predlogom da se Tvrđava sa Podgrađem stavi na preliminarnu listu, na koji je dobio odgovor da je Grad veoma zainteresovan za taj projekat. Takođe, napomenuo je da je od Grada Zavod tražio da obustavi primenu donetih planova u vezi sa Tvrđavom, da se donesu novi i da se na njoj ništa ne može raditi dok se oni ne usaglase sa zahtevima Uneska. Staro jezgro uskoro pod zaštitom Koliko je teška i spora birokratija, Srbulović je ilustrovao i time što je tek sada došlo na red da se staro jezgo grada kao celina stavi pod zaštitu, u čemu je Novi Sad najsporiji, s obzirom na to da je većina gradova to već učinila. Zavod je napravio elaborat, on će biti oglašen i na javnom uvidu ovih dana i nakon 30 dana od objavljivanja oglasa, elaborat šalju u Vladu, gde se proglašava zaštita. Najbitnija autentičnost Osim obnove, koja zahteva velika ulaganja da bi Tvrđava bila vredna ubrajanja u svetsku baštinu, ona mora očuvati autentičnost. Zato, kaže Srbulović, ništa novo ne sme da se gradi i interveniše. Iz tog je razloga Zavod protiv građenja kao što je žičara, koja bi narušila pravi izgled Tvrđave. Zavod se zato zalaže da se na stubovima mosta Franca Jozefa izgradi novi, koji bi se isključivo koristio za pešake, a ne da se pravi saobraćajna petlja koja bi napravila haos i prouzrokovala sleganje Tvrđave. I nikako da se pravi novi tunel za nekakvu žičaru. Kako je Srbulović rekao, niko im još nije ni tražio dozvolu za žičaru.

„TOPLANA” OTKRILA ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE

Srednji vek i u Miletićevoj ulici

Ostaci slojeva iz srednjeg veka pronađeni su u Miletićevoj ulici, u kojoj „Toplana“, izvodi radove. Kako je kazala argheolog iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dušanka Veselinov na teren su izašli na poziv iz „Toplane“, a reč je o ostacima srenjovekovnih slojeva. Ipak, još uvek ne znaju da li će na ovom mestu pronaći i neki objekat.
- Na ovom lokalitetu bi trebalo da ostanemo deset radnih dana, ali čekamo da se pojavi neko iz „Toplane“ i skloni iskopanu zemlju oko nalazišta - rekla je Veselinov i dodala da je centar Novog Sada karakterističan po arheološkim nalazištima.
Da podsetimo, Gradski odbor Demokratske stranke žalio se zbog radova u Miletićevoj, koja je zatvorena, a članovima i simpatizerima je potpuno onemogućen ulaz u prostorije stranke. Žalili su se takođe i zbog toga što je velika količina zmelje nabacana ispred ulaza, a prema njihovim saznanjima radovi će trajati do pred sam kraj izborne kampanje, 15. januara.
D. L.

EKOLOŠKI POKRET IZ VRBASA PROZIVA NADLEŽNE

Spas za drveće u Provalijama

Ekološki pokret Vrbasa uputio je otvoreno pismo Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrde i šumarstva s ciljem da se sačuva vrbasko izletište Provalije i prirodne lepote ovog mesta. Naime, građani Vrbasa žele da nadležni reaguju na vandalizam nad prirodnom baštinom, kao i da se loša uprava izmeni u korist zajedničkog opstanka na ovim prostorima.
Naime, Ekološki pokret Vrbasa je još polovinom prošle godine uputio niz apela da se prekine vandalsko ponašanje pojedinaca iz vrbaske lovačke sekcije, odnosno seča drveća u izletištu Provalije. Takođe, ukazuje predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa Ratko Đurđevac, neophodno je da se napravi pravilan izbor drveća koje će biti posađeno umesto posečnih jer je na ovom području posađen bagrem, invazivna i najjeftinija vrsta drveta, koja potiskuje druge vrste, a poznato je da se ni jedna ptica (osim gugutke), kao ni drugi organizmi ne gnezde i ne žive na njemu.
Budući da se niko nije potrudio da proceni koncept staništa i faune ili da angažuje florističara ili biologa, Ekološki pokret Vrbasa je preko svoje herpetološke sekcije, proletos uradio preliminarni monitoring staništa i faune izletišta Provalije, kao uvod u detaljni uvid i izradu projekta s kojim bi, na proleće ove godine, konkurisali za sredstva u resornim ministarstvima, pokrajinskim sekretarijatima i nekim drugim fondacijama, kako bi uticali da ovo područje dobije status zaštićene prirodne sredine. Utvrđeno je da na ovom staništu, od 22 hektara, gnezdi orao mišar, retka i plemenita ptica, zatim velika i jelova senica, svrčak, vetruška, pliska, pletilja, šumska zeba, stepski smuk, potom zelembać, zidni gušter, šumska sova i obilje ptica.
Međutim, ne samo da ništa nije učinjeno da se to bogatstvo sačuva već su nadležni izuzetno pasivni, ukazuje Đurđevac, jer je i pored nekoliko krivičnih prijava, i osnovane sumnje da neka službena lica iz nadzora i održavanja šumskog gazdinstva učestvuju u nedozvoljenoj seči drveća, vandalizam u izletištu nastavljen.
Pod izgovorom sanitarne seče nestao je ove jeseni još jedan segment šume, nestala su i staništa za mnoge vrste. Pripadnici vrbaske lovačke sekcije podelili su između sebe posečena drva, a u Ekološkom pokretu Vrbasa ističu da se osnovano sumnja da je velika količina drveta nestala bez evidencije.
Uz to, čelnici vrbaske lokalne samoprave su pod plaštom „novogodišnje dečije radosti“ uništili velelepnu, 30 godina staru jelku. Treba znati, ukazuje Đurđevac, da jedno razvijeno drvo poput ove jelke ima površinu listova (iglica) oko tri jutra. Kroz ovu površinu sunčeva svetlost se koristi kao izvor energije koji pokreće pretvaranje ugljen-dioksida u kiseonik i biljnu materiju.
Drveće doslovno udiše ugljen-dioksid, pošto ga mi izdahnemo kao biološki otpad, dok je biološki otpad drveća - kiseonik. Ubijanjem drveća atmosfera postaje sve otrovnija za nas, čime se naš boravak na ovoj planeti oročava na sve kraći period, zaključuje se u otvorenom pismu Ekološkog pokreata Vrbasa. A. B.

KAKO JE PAJA JOVANOVIĆ DOSPEO U DREVNU VRŠAČKU APOTEKU

Maestro među aspirinima

Farmacija u Vršcu nije počela “Hemofarmom”, iako je ova kompanija danas, u svojoj branši, najreprezentativniji predstavnik našeg dela Evrope. No, Babićeva imperija je izrasla na temeljima bogate gradske istorije proizvodnje i trgovine lekovima. Prva vršačka apoteka “Kod Spasitelja”, nazivana još i “Velika”, osnovana je 1784. Posle gotovo pola veka, apoteku “Kod Svetog trojstva” utemeljio je 1821. Anton Šilder, a kasniji vlasnik postaje Jožef Hercog. Treća, “Kod Božjeg oka”, otvorena je 1878, a Sebastijan Sirah sedam godina kasnije osniva i četvrtu “Kod kralja ugarskog svetog Stefana”. Vršac je tada imao i devet lekara na, prema popisu iz 1881, gotovo 23.000 stanovnika.
Jedno od najstarijih i najreprezentativnijih zdanja starog Vršca, “Apoteka na stepenicama”, građena je baš za farmaceutske potrebe. Gledana spolja, ova jednospratnici po svojoj arhitektonskoj kompoziciji i rasporedu prostorija pripada klasicističkom stilu, dok je konstruktivni deo tipično barokni. Specifičan je podrum sa svodovima ispod cele zgrade i dvostruki tavan, prilagođen delatnostima tadašnjih apotekara – sušenju i obradi lekovitog bilja. Ali, najinteresantniji detalj su stepenice prislonjene na zapadnu fasadu. Ne postoji Vrščanin koji se u detinjstvu na njih nije popeo da bi s balkona bacio pogled “od gore” na deo urbane ravnice.
Utemeljivač apoteke “Kod Spasitelja” bio je Pelevan, a farmaceutski posao obavljan je u toj zgradi sve do 1971. Vremenom, menjali su se samo vlasnici: Kramer, Heleport, Šilder, Hercog, Kihler, Jovanović... sve do 1949, kad je postala društvena svojina – Druga narodna apoteka. Zbog karakteristične arhitekture i značaja za istoriju vršačkog apotekarstva, 1970. proglašena je za istorijski spomenik i stavljena pod zaštitu države. Srećom, nije ostala prazna. Narodni muzej je 1977, u čast otvaranja Savetovanja hirurga Srbije, otvorio postavku “Iz istorije zdravstvene kulture južnog Banata”. U prvoj prostoriji, gde su nekad građani kupovali lekove, sačuvan je nameštaj i celokupan inventar skraja 19. veka, dok je u sledeće dve predstavljen razvoj vršačkog zdravstva od 18. veka do danas.
U drugoj polovina zdanja dugo je bio stan vlasnika zgrade, apotekara Aleksandra Jovanovića, brata velikog slikara Paje Jovanovića. Da bi se u tom delu mogao oformiti Memorijalni muzej posvećen velikanu srpskog realizma, opština ga je 1964. “otkupila”. No, novac potreban za adaptaciju i iseljenje porodice Jovanović nije blagovremeno obezbeđen, niti je zapisano kako je njihovo iseljenje sprovedeno. Postavka “Sećanje na Paju Jovanovića” otvorena je 1977. I danas je posećena kao prvog dana.
A. Čupić

KOLIKO VOJVOĐANA NEMA STRUJU
Elektrovojvodina nema podataka o tome koliko stanovnika Vojvodine trenutno nema struje. Direktor Branislav Đorđević kaže za Radio 021 da je, ako se samo gledaju podaci o bespravno sagradjenim objektima, njihova procena bila da ih ima do 25.000 na području Pokrajine. Prema njegovim rečima, dok je to bilo moguće tek nešto preko pet hiljada vlasnika nelegalnih objekata se prijavilo i dobilo struju. Đorđević kaže da sada više ni nelegalni objekti ne mogu tako lako da se priključe i dobiju struju. On kaže da je posle promena zakona o izgradnji moguće da se struja priključi samo objektima koji imaju privremenu dozvolu za gradnju. Direktor Elektorovjvodine nije mogao ni da nam kaže ko bi mogao da ima podatke o tome koliko ljudi u Vojvodini nema struju. (021)