Kovilj: „Ćutimo kad nemamo šta da kažemo”

Ostrvo na Šlajzu u Koviljskom ritu pojavilo se 1973. godine, jer se posle velikih poplava 1965. godine nasipao teren, a bageri su nagurivali zemlju, kako se rukavci Dunava ne bi ponovo izlili. Strastveni pecaroš, Koviljčanin Vojin Popov, prvi je na ovom parčetu zemlje napravio kolibu, još davne 1978. godine, a pored njegove na ostrvu se nalaze još četiri kućice. “Mamina vila”, “Žabana” su samo neka od krštenih imena drvenih kućeraka.
- Svih pet koliba su legalizovane, jer smo tu zatečeni, kad se urbanistički uređivalo ostrvo i dalja gradnja nije dozvoljena. Svi vlasnici su iz Kovilja ili Budisave, osim jednog koji je kupio kuću za svoje radnike da imaju gde da se zabavljaju. Kad radnici dođu da divljaju, mi ostali tih dana ni ne dolazimo – uz osmeh je objasnio Popov.
– Kućicu sam napravio bez eksera, pošto su sve daske i debla od topole ugrađena ručno, a iznutra sam stavio stiropor radi izolacije. Tu je i furuna za hladne dane, rakijica da ugreje dušu, ljuta papričica u saksijima i neizbežna talandara. Ribu nikad ne stavljamo u zamrzivač, jer pecamo samo kad nam treba.
Po rečima Vojina, koji svaki dan dolazi na ostrvo, bez obzira na vremenske prilike, najgore je bilo proletos kad je sve bilo poplavljeno, a iz vode su samo krovovi kućica virili. Na ostrvu je neverovatna tišina, čuje se samo riba kako praćaka, cvrkut ptica i šuškanje opalog lišća pod nogama. Vojin i komšije su napravili 40 kućica za ptice, kako bi privukli vrapce, senice i laste da hvataju komarce. Već deset godina tu su i dve kere bez imena, koje su zadužene za teranje divljih svinja.
- Sami održavamo higijenu na ostrvu, a čamcima prevozimo samo poznate i osvedočene zaljubljenike u pecanje i prirodu. Čak ni leti, kad su tu dva splava i sve vrvi od ljudi i kupača, niko nas ne uznemirava. Ovde jedemo i pijemo ono što donesemo, mada se uvek nešto nađe da se ubaci u tiganj.
Kad nemamo šta da kažemo, mi ćutimo – šeretski je zaključio Popov.
Ostavili smo ostrvljane u njihovom miru, uz zaveslaj i pozdrav rukom, oprostili smo od istinskih prirodnjaka. Celu idilu je remetio samo grubi zvuk motorne testere, jer radnici Šumarije seku topole...valjda mora tako.
D. Ignjić

Stojanu Trumiću u spomen

Slikar Stojan Trumić (1912-1983) još za života, 1980. godine, podario Titelu svoju umetničku zaostavštinu. Slikarski hroničar vojvođanskog podneblja konačno će dobiti zavičajnu Spomen galeriju u Titelu, gradu svoga rođenja, kojem je zaveštao svoj opus od 616 eksponata, gde će dostojno i trajno biti prezentiran.
Ugovorna obaveza konačno će biti realizovana, na sreću svih ljubitelja lepe umetnosti, a Titel će dobiti značajan kulturni i turistički segment. Ovim činom Titel se na najlepši način odužuje svom velikom i značajnom slikaru. Bogati stvaralački opus Stojana Trumića će biti prezentiran u reprezentativnoj postavci, u svom najboljem svetlu, kao značajan dokumenat stvaralaštva XX veka ovoga podneblja.
Crteži, akvareli, pasteli i uljane slike će sada moći da budu pristupačne javnosti kao i segment sa memorijalnim eksponatima samoga autora (diplome, ordenje, priznanja, prepiska i drugi lični dokumenti). Memorijalni deo će bliže predstaviti i osvetliti stvaralački život autora. Vredno je podsetiti da je Stojan Trumić imao značajna inostrana priznanja za svoj umetnički rad: bio je dopisni član Akademije “Leonardo da Vinči” u Rimu, Akademije “Italija”.
Lokalna samouprava Titela i upravnik Đorđe Šarkić su se angažovali da se obezbedi prostor i sredstva za trajno utočište bogatog legata. Za Spomen galeriju je pronađena pogodna zgrada od 400 kvadratnih metara u centru Titela, a adaptacija je u toku. Predviđeno je da jedna polovina bude namenjena Spomen galeriji, a druga narodnoj biblioteci. Unutrašnje uređenje prostora je u potpunosti u funkciji vizuelnog doživljaja i namene . Sredstva obezbeđuje lokalna samouprava Titel i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. Realizacija je fazna, a završetak i opremanje planiran je tokom naredne godine.
Adaptacije se radi po projektu arhitekte Save Forkapića iz Novog Sada. Ideja projektanta je da se oplemeni i spoljni parterni prostor kao mesto okupljanja i susretanja. Raspoloživi ulični prostor to omogućava i pruža izvanrednu priliku za plansko uređenje i oblikovanje, što će obogatiti i gradski ambijent.
Sava J. Forkapić

Stojanu Trumiću u spomen

Slikar Stojan Trumić (1912-1983) još za života, 1980. godine, podario Titelu svoju umetničku zaostavštinu. Slikarski hroničar vojvođanskog podneblja konačno će dobiti zavičajnu Spomen galeriju u Titelu, gradu svoga rođenja, kojem je zaveštao svoj opus od 616 eksponata, gde će dostojno i trajno biti prezentiran.
Ugovorna obaveza konačno će biti realizovana, na sreću svih ljubitelja lepe umetnosti, a Titel će dobiti značajan kulturni i turistički segment. Ovim činom Titel se na najlepši način odužuje svom velikom i značajnom slikaru. Bogati stvaralački opus Stojana Trumića će biti prezentiran u reprezentativnoj postavci, u svom najboljem svetlu, kao značajan dokumenat stvaralaštva XX veka ovoga podneblja.
Crteži, akvareli, pasteli i uljane slike će sada moći da budu pristupačne javnosti kao i segment sa memorijalnim eksponatima samoga autora (diplome, ordenje, priznanja, prepiska i drugi lični dokumenti). Memorijalni deo će bliže predstaviti i osvetliti stvaralački život autora. Vredno je podsetiti da je Stojan Trumić imao značajna inostrana priznanja za svoj umetnički rad: bio je dopisni član Akademije “Leonardo da Vinči” u Rimu, Akademije “Italija”.
Lokalna samouprava Titela i upravnik Đorđe Šarkić su se angažovali da se obezbedi prostor i sredstva za trajno utočište bogatog legata. Za Spomen galeriju je pronađena pogodna zgrada od 400 kvadratnih metara u centru Titela, a adaptacija je u toku. Predviđeno je da jedna polovina bude namenjena Spomen galeriji, a druga narodnoj biblioteci. Unutrašnje uređenje prostora je u potpunosti u funkciji vizuelnog doživljaja i namene . Sredstva obezbeđuje lokalna samouprava Titel i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu. Realizacija je fazna, a završetak i opremanje planiran je tokom naredne godine.
Adaptacije se radi po projektu arhitekte Save Forkapića iz Novog Sada. Ideja projektanta je da se oplemeni i spoljni parterni prostor kao mesto okupljanja i susretanja. Raspoloživi ulični prostor to omogućava i pruža izvanrednu priliku za plansko uređenje i oblikovanje, što će obogatiti i gradski ambijent.
Sava J. Forkapić

ZIMSKA SLUŽBA SPREMNA
Ekipe Zimske službe JKP "Put" tokom noći su u dva navrata intervenisale na sremskoj strani grada, jer se formirao snežni pokrivač visok sedam centimetara. Kako za Radio 021 kaže šef Zimske službe, Ivica Petrović, radnici su intervenisali i na mostovima, da se ne bi stvorila poledica. On objašnjava da će, prema prognozama, padavine prestati u četvrtak oko podneva i da se očekuju jutarnje temperature oko -2 stepena, pa su Zimske službe spremne za intervenciju. Petrović dodaje da je Zimska služba trenutno u drugom stepenu pripravnosti, kao i da je obezbeđen dovoljan broj radnika da se spreče problemi. (021)

POKRIVEN DEO PIJACE
Danas je završeno pokrivanje dela Limanske pijace sa neprehrambenim proizvodima, a iz "Tržnice" su ranije najavili da će deo sa poljoprivrednim proizvodima biti pokriven početkom naredne godine. Ova pijaca je tako postala prva pokrivena u Novom Sadu, nakon više od pola veka. (021)

VEŠERAJ I MAGACIN U ATELJEIMA
Tri ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi, koja se nalaze u suterenu hotela "Varadin", trebalo bi da budu zatvoreni, kako bi prostorije bile preuređene u hotelski vešeraj i magacin. U hotelu očekuju da se umetnici uskoro isele, kako bi renoviranje bilo završeno u roku, odnosno do aprila naredne godine. Međutim, vlasnici ateljea tvrde da se neće iseliti dok im grad ne ponudi odgovarajuću zamenu za ateljee ili ime ne vrati uložena sredstva, piše "Građanski list". Vlasnici podsećaju da su sadašnje prostorije dobili u zamenu za ateljee koje su ustupili Muzeju grada. U "Poslovnom prostoru" tvrde da više nemaju veze sa ateljeima, ali i da umetnici nemaju nikakve ugovore o njihovom korišćenju. Član gradskog veća zadužen za kulturu, Radovan Jokić, nije želeo da odgovori na pitanje kako će biti rešen problem umetnika, nakon što je grad na 30 godina dao u zakup hotel na Petrovaradinskoj tvrđavi. (021)

ZIMSKE ČAROLIJE
U okviru novogodišnjeg programa "Zimske čarolije" na Dečjem odeljenju gradske biblioteke održava se radionica "Ukrasimo jelku kolačima". Program je namenjen mladjim predškolcima, početak je u 17 h u Dunavskoj 1. Za četvrtak je najavljeno ukrašavanje jelke testeninom, dok će u petak mališani učiti da postavljaju sto. (021)