POŽAR U INDUSTRIJSKOJ ZONI

Izgorela hala „Novograpa”

Nije bilo nastradalih , ali je izgorela sva oprema u pogonu za prozvodnju limova fabrike „Novograp“ u Ulici LJubomira Nenadovića, u požaru koji je izbio juče oko 14 časova. Kako saznajemo od zaposlenih, radnici su popravljali limove i prilikom varenja zapalile su se staklena vuna i eval ploče na krovu. Nekoliko radnika je bilo u hali, ali su odmah izašli.
- Odmah do hale je kotlarnica na gas, ali smo isključili glavni dovod čim smo primetili dim, tako da je sprečena veća katastrofa - rekao nam je jedan od zaposlenih i napomenuo da su u hali bili podzakupci iz firme Global profil.
Vatrogasci su brzo stigli u „Novograp“, ali se požar brzo širio i za pet minuta je izgorela cela hala, saznali smo na licu mesta. Na hali su od vreline i pritiska popucala sva stakla na prozorima, a koliko je juče moglo da se vidi, prese za lim koje su iz Engleske, su oštećene i svi plastični delovi na njima su uništeni.
Radi se o preciznim mašinama, pa je pitanje koliko će one, koje nisu izgorele, moći da se koriste. Šteta je velika, ali će procenu utvrditi istražne sudije.
LJ. Petrović
Foto: S. Nikolić

STRAH OD SIROMAŠTVA PRITISNUO SRBIJU

Tema dana: Pogled pun bede iz mišje rupe

Tranzicija nema vremena za samilost. Ona melje i gura sve pred sobom. U krugu nemaštine, besposlice, milionske nezaposlenosti, socijalne nesigurnosti, izgubljenih vrednosti i perspektive, strah i stres postaju stalni životni pratilac. Danas je za većinu građana u Srbiju veliko bogatstvo imati bilo kakav posao i svakog meseca uneti u kuću barem nekoliko hiljada dinara.
Mogućnost da i tu “mrvicu” izgube dovodi ih u stanje očaja i beznađa, u začarani krug iz kojeg se teško izlazi. Došla su strašna vremena kada sirotinja ne zavidi bogatima nego onima koji su samo malo iznad njih. Istraživanja pokazuju da se građani Srbije najviše boje mogućnosti gubitka radnog mesta i bede, a većina čak smatra da će strah od nezavidne ekonomske situacije ubuduće samo još više rasti.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović smatra da je strah od gubitka radnog mesta opravdan i da njemu svakako znatno doprinosi i činjenica da je skoro milion ljudi u Srbiji trenutno bez posla.
– Čim je toliko ljudi nezaposleno, veća je konkurencija na tržištu rada. Sam po sebi broj nezaposlenih je indikator situacije u privredi, odnosno činjenice da se proces privatizacije još uvek nije okončao, te da restruktuiranje velikih sistema, u kojima se nalaze ogromni viškovi zaposlenih, nije sprovedeno. Sve to naprosto opravdava toliku dozu straha među radnicima – ocenio je Paunović za „Dnevnik”.
S druge strane, navodi naš sagovornik, tačno je i to da je jedna od osnovnih karakteristika svake tržišne privrede da ljudi osećaju strah od gubitka posla. No, kaže dr Paunović, nevolja je što naši radnici očigledno još nisu dovoljno svesni toga da se posao mora juriti, da se mora promeniti i razmišljanje o radnom mestu, kao i da se mora mnogo više raditi da bi se opstalo u tržišnoj ekonomiju .
– Strah građana Srbije jeste opravdan, ali na to smo kao društvo koje je krenulo u tranziciju morali biti spremni i pripremiti adekvatan odgovor – objašnjava za naš list sociolog prof. dr Darko Marinković. – Nažalost, kao što smo zakasnili s tranzicijom, tako smo i kasno shvatili da će ona našeg radnog čoveka samleti i dovesti u ponižavajuću situaciju da pogne glavu i moli Boga da sačuva bilo kakav posao, pa makar radio i ono što je ispod ljudskog dostojanstva.
On podseća da su rezultatiti istraživanja, koji su rađeni u Americi pre nekoliko godina, pokazali da je tamo strah od gubitka radnog mesta bio veći čak i od straha od smrti. Iako to, kaže, može da zvuči surovo i cinično, ali “kad čovek sklopi oči, ništa mu ne treba, ali kad je živ i kada je bez posla, onda je on građanin drugog reda, obespravljen i diskriminisan”.
– Čovek bez posla nema čak ni neka elementarna prava, počev od mogućnosti da dobije kredit, platnu karticu, minus na tekućem i mnogo štošta što drugi koriste da bi preživljavali ili, čak, i luksuzno živeli. Znači, ne radi se samo o gubitku posla u užem smislu te reči, nego i o gubitku čitavog niza pogodnosti koje zaposlenom čoveku pruža savremeno društvo, a sve u cilju normalnog, pristojnog života – navodi dr Marinković.
Po njegovim rečima, gubitak posla donosi i opravdan stres i strah, jer čovek ostaje bez izvora egzistencije. Naravno, taj strah je manji u ekonomskim bogatijim zemljama, gde je neko ko je ostao bez posla pre toga ipak bio u prilici da nešto uštedi, pa će tu ušteđevinu krckati dok ne nađe drugi posao. Uz to, mogućnost da se u dogledno vreme dođe do novog zaposlenja uopšte nije zanemarljiva. Međutim, u zemljama kao što je naša, siromašnim i sa malim zaradama, a sa izrazito visokom stopom nezaposlenosti (na nivou 30 odsto), taj strah je mnogo veći, jer niti ima para “u šteku”, niti ima nade da će skoro doći do novog posla.
– Od momenta kada radnik u Srbiji ostane bez posla, on faktički ostaje bez egzistencije, i to opravdano i s razlogom doživljava kao akt diskriminacije. Ako čovek nema hleba, ako njegova deca nemaju danas šta da jedu, nemaju mogućnosti da se školuju, a time automatski nemaju ni perspektivu za sutrašnji dostojanstven i kvalitetan život, i ako se budi svakodnevno s pitanjima čime će prehraniti porodicu i, uopšte, kako će preživeti dan, onda tu nema reči o ljudskom dostajanstvu – navodi naš sagovornik.
Stoga je, dodaje dr Marinković, sasvim logična povezanost osnovog ljudskog prava na život sa pravom na rad, a pravo na rad se danas ostvaruje kroz pravo na zapošljenje ili pravo, ali i realnu mogućnost, da se pokrene neki posao. A toga nema ukoliko se svima podjednako ne pruži šansa, bilo da zadrže postojeći, ili dođu do novog zaposlenja.
Kada se govori o strahovima od siromaštva i gubitka radnog mesta ne smeju se izgubiti iz vida, upozorava sagovornik „Dnevnika”, ni razni modeli poniženja, eksploatacije i maltretiranja zaposlenih.
– Javna je tajna da su mnogi radnici u Srbiji danas prinuđeni da prihvate to da im se isplaćuju minimalci. Ili poniženja koje trpe zaposlene žena, a koje neki poslodavci prosto ucenjuju da bi sačuvale posao, što tražeći „posebne usluge”, što, recimo, zahtevajući od njih da potpišu obavezu da godinu, dve, tri, pet... neće ostajati trudne. To su najbeskrupulozbniji napadi na elementarna ljudska prava i dostojanstvo – kategoričan je profesor Marinković.
Po njemu, strah od gubitka posla je i vid političke manipulacije, jer se ljudi plaše tvrdnjama da će tranzicija iz godine u godinu donositi sve veća otpuštanja. Nažalost, ukazuje, poslednjih godina je i sam ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku često slao upravo takve poruke. Nastavljena je stara praksa zastrašivanja ljudi prinudnim odmorima, objavljivanjem pretećih poruka na oglasnim tablama, prenošenjem vesti o otpuštanju većeg broja radnika, pravljenju spiskova... Rezultat toga je, zaključuje profesor Marinković, da ljudi ćute i sklanjaju se u mišju rupu u nadi da će imati sreću da barem u tom krugu budu preskočeni.
LJubinka Malešević

BOGDANU VOJINOVIĆU UGROŽENO PRAVO NA SVOJINU

Javna preduzeća uzurpirala privatan posed

Bogdanu Vojnoviću, vlasniku nekoliko parcela na Mišeluku 1, kroz koje su bez njegove dozvole DP Gas, Elektrovojvodina i Telekom provukli instalacije, ugroženo je neprikosnoveno pravo - pravo na privatnu svojinu. Vojnović se obraćao se svim nadležnim institucijama u gradu, pa i gradonačelnici, ali nigde nije naišao na razumevanje. U nameri da odbrani pravo svojine, Vojnović je spreman da ide i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
- Dve moje parcele, koje pripadaju Katastarskoj opštini Petrovaradin, uzurpirane su saobraćajem struje, gasa i telekomunikacija, a ujedno služe za saobraćajnice izgrađenim kućama, kao i onima koje se grade. Do danas opština nije donela akt o izuzimanju zemljišta iz poseda vlasnika, kako bi mogli da se regulišu imovinsko-pravni odnosi – navodi Vojnović.
U pismu gradonačelnici, Vojnović je naveo da su parcele predviđene za javno građevinsko zemljište po regulacionom planu i urbanističkom projektu preparcelacije, ali da Grad još uvek nema novca za otkup zemljišta iz poseda vlasnika, što ne znači da mu svako može provući kablove i cevi kroz dvorište.
U odgovoru gradonačelnica kaže da Vojnović nije podneo zahtev za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i upućuje ga da se obrati nadležnom sudu, ukoliko smatra da mu je uzurpirano vlasništvo. “Ukoliko se izvode radovi bez odobrenja za gradnju, možete da se obratite Gradskoj upravi za inspekcijske poslove”, preporučuje ona.
Kako nezvanično saznajemo u Zavodu za izgradnju grada, Vojnović uopšte nije morao da traži rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, jer je u pitanju njegovo zemljište, za koje je zainteresovana druga strana.
- DP Gas, Telekom i Elektrovojvodina morali su njemu da se obrate pre nego što su počeli radove na njegovim parcelama – kaže naš izvor. Potvrdu Vojnovićeve tvrdnje da su ova preduzeća bez saglasnosti uzurpirala njegovu imovinu, očekujemo narednih dana iz Gradske uprave za urbanizam.
L. Niković

PRONAĐEN SARKOFAG SVETOG PAVLA?
Arheolozi koji su za potrebe Vatikana vršili iskopavanja ispod jedne katedrale u Rimu veruju da su pronašli sarkofag sa posmrtnim ostacima apostola Pavla, a na samom sarkofagu na latinskom piše "Pavle apostol mučenik". Sarkofag nije otvoren i za sada se ne zna da li će Vatikan dozvoliti da to bude učinjeno. Arheolozi kažu da sarkofag nije mogao da bude napravljen posle 390. godine nove ere, a da je moguće da datira iz prvog veka posle Hrista. Apostol Pavle je, prema predanju, pogubljen odsecanjem glave, po naredjenju rimskog imperatora Nerona 69. godine nove ere. (BBC)