Pokrajina ozbiljno rešava probleme vodoprivrede

Direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine” Branislav Radanović dematovao je juče da izvršna vlast u Vojvodini ne vodi dovoljno računa o problemima vodoprivrede u pokrajini.Na konferenciji za novinare, na kojoj je učestvovao i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu Jovan Tabakov, sazvanoj “posle optužbi predsednika Upravnog odbora JVP ’Vode Vojvodine’ Jožefa Kase da se nadležne pokrajinske službe nedovoljno zalažu za rešavanje teškog stanja u vodoprivredi”, Radanović je ocenio da je pokrajinska vlast učinila onoliko koliko je mogla za rešavanje nagomilanih problema u vojvođanskoj vodoprivredi i da se, objektivno, više novca nije moglo odvojiti.Naglasio je da “Vode Vojvodine” imaju veoma dobru saradnju sa Izvršnim većem Vojvodine i njegovim Sekretarijatom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Predsednik Upravnog odbora JVP “Vode Vojvodine” Jožef Kasa je u sredu, na konferenciji za novinare u Skupštini Vojvodine, koju je održao zajedno sa Branislavom Radanovićem, kazao da dobar deo krivice za probleme u vojvođanskoj vodoprivredi snosi pokrajinska vlast, koja se, kako je rekao, time nije ozbiljno pozabavila, iako je predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, tvrdi Kasa, upoznat s celim problemom.
- Nadležni pokrajinski sekretarijati nisu prema Republici preduzeli nikakve korake, a nije reagovao ni predsednik vojvođanske Skupštine Bojan Kostreš - rekao je Kasa.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Jovan Tabakov predočio je juče da je Izvršno veće Vojvodine ove godine izdvojilo 320 miliona dinara za redovno održavanje vodoprivrednih objekata i za odbranu od poplava koje su proletos zahvatile veći deo pokrajine.

Čišćenje kanala DTD Uporedo sa rešavanjem problema oko zagađenja Velikog bačkog kanala, direktor JVP “Vode Vojvodine” Branislav Radanović je najavio slične projekte i u Zrenjaninu i Pančevu, jer su vodotoci u rejonu ta dva grada među najzagađenijima u Vojvodini. Radanović kaže da je potrebno od mulja očistiti i ceo kanal Dunav-Tisa-Dunav, jer to nije urađeno od izgradnje tog hidrosistema. Zbog toga će se najpre, u saradnji s austrijskom kompanijom “Vijadona”, snimiti kompletna mreža od preko 600 km kanala, a zatim će početi izmuljavanje.

DANIJEL HUSTA: Karijera zasad blizu očekivane

Već posle nekoliko uloga u Novosadskom pozorištu/Ujvideki sinhazu, znalo se da se od mladog glumca Danijela Huste može dosta toga očekivati. On to, vremenom, i potvrđuje, tek je na početku svog glumačkog puta, te ga u budućnosti očekuje još mnogo prilika za to.
Zasad o tome svedoče dosadašnje uloge Jure u predstavi “A šta je bilo sa ženom?”, Mogli u “Knjizi o džungli”, Viktora Rozetija u “Nakostrešenosti”, Trepljova u “Galebu”, ali i ostale u “Istoriji komunizma”, “Na dnu”, “Vrlom novom svetu”, “Plesu na praznik Lunase”...Za ulogu dečaka Buraija u predstavi “Čičkovac” po romanu Nandora Giona, u režiji Kinge Mezei, Danijel Husta je na nedavnom 11. jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu dobio nagradu “Ardalion” za najboljeg mladog glumca, i “Avdo Mujčinović” koju dodeljuje list “Politika”.
Kako ste počeli da se bavite glumom?
- Nisam zamišljao da budem glumac. Hteo sam prvo da budem crtač, grafičar, pa sam se posle malo bavio muzikom, a onda je u školu, kada sam bio u šestom razredu, došao Ivan Vukosavljev i organizovao audiciju. Prijavio sam se, prošao, i posle prve premijere sam ostao na sceni i odlučio da budem glumac. Završio sam Tehničku školu u Kanjiži i nakon toga sam 2001. polagao prijemni na Akademiji u Novom Sadu.Od 2003 sam u Novosadskom pozorištu. Prvu veliku ulogu sam dobio u mjuziklu “Ben Akiba najt klab šou”, a pre toga sam igrao u “Čikagu” i predstavi “Konje ubijaju zar ne?”.
Među ulogama koje su usledile nakon toga je i Jura, jedan od trojice likova u predstavi “A šta je bilo sa ženom?” Čehova/Čabe Kiša, u režiji Zoltana Puškaša. Čini se da su glumci voleli ovu predstavu i likove koje igraju? Da li vi tu ulogu izdvajate od ostalih?
- To je, za mene, bio najlepši rad na predstavi, dotad najlakši i najopušteniji. Nikakve probleme nismo imali, ni jedni sa drugima, niti je bilo posebne frke, nego se normalno radilo. Ali, možda baš ne bi bilo interesantno da su glumcu uvek sve faze u radu takve.
Da li je sve što ste dosad doživeli u ovom pozorištu, u poslu i načinu rada, blisko vašim očekivanjima?
- Da, blizu je toga, pošto ovde imam mogućnosti da pokažem šta nosim u sebi. Imam mogućnost ne samo da glumim, nego i da režiram. U novoj predstavi “Noć dželata” koju sad radimo, ja sam muzički asistent i sviram na bubnjevima.
Verovatno vam je zanimnjiva ta uloga, budući da ste imali veze s muzikom?
- Da, ali je jako teško, pošto bubnjeve koristim na neki nov i drugačiji način, ne samo da držim ritam, nego da sviram i melodiju.
Glumili ste već u dosta predstava u ovom pozorištu. Imate li povratnu informaciju u tome kako vas publika doživljava?
- Iz publike me gledaju kao da sam dobar tip, da lepo izgledam, bar tako kažu devojčice, da imam dobru figuru, ali kao glumca, zapravo, ne znam kako me osećaju.
Da li čitate kritike o predstavama i o sebi?
- Ne baš, samo ono što me jako zanima. Čitam i dobre i loše kritike i čujem ih, i mogu da napravim distancu prema tome, i da se ne osećam loše zbog toga. Prihvatam ono što i znam da je tako kako jeste, i znam gde grešim, i kada nešto ne ide kako treba, ali ima i kritike koja uništava glumce.
Da li se konsultujete sa rediteljem kada osetite nesigurnost?
- Da, i uvek tražim da mi ukaže šta treba da osetim, a ne šta konkretno da uradim, da mi pruži neku emociju, ponudi detalj, ili rekvizit, i onda znam kako da stvorim situaciju ili, šta već treba.
A kada reditelj nameće svoja rešenja?
- Prihvatam ih, ali nevoljno. Mislim da reditelj zna najbolje šta hoće da uradi s predstavom, i najbolje zna koncepciju. Zato mislim da moram da prihvatim ono što on kaže, ali i da ipak dajem nešto svoje u tome.
Posle predstave “Knjiga o džungli” običaj je da glumci dele autograme publici. Kako vi doživljavate tu njihovu radost, uzbuđenje i vrisku kada se pojavite u holu pred njima?
- Ne znam, čudan je i dobar taj osećaj.
Kakvu karijeru priželjkujete?
- Želim sad da snimim film, da režiram i da glumim u njemu. Već smo započeli taj posao. Pored toga, želim da ostanem u ovom pozorištu, i da sviram bubnjeve s nekim bendom, ali muziku koju bismo sami komponovali.
Nataša Pejčić

PEPERSI U NOVOM SADU
Američki sastav "Red hot chilli pepers" najverovatnije će nastupiti u Novom Sadu u julu. Kako pišu neki novosadski mediji, koncert bi se održao na Gradskom satdionu ili na Petrovaradinskoj tvrđavi, a potencijalni organizatori koncerta su uduženje "Exit" ili gradske vlasti. (021)

FONTANA SA OBEZBEĐENJEM
Nova fontana u Katoličkoj porti biće svečano otvorena u 13 časova. Završetak radova u okolnim ulicama, svečano će obeležiti otvaranjem fontane gradonačelnica Maja Gojković. Prema rečima savetnika direktora Zavoda za izgradnju grada, Dragana Milovanovića, prošle nedelje su napokon stigli svi delovi, postavljeni su softveri za kontrolu svetlosnih i vodenih efekata, a do sutra će se podešavati svetlosne i vodene skulpture. Fontana će imati fizičko obezbeđenje tokom noći, jer je prema rečima Milovanovića, nekoliko "građana" u njoj htelo u da obavlja fiziološke potrebe. Podsetimo da je izgradnja fontane kasnila dva meseca, kao i da je Zavod za zaštitu spomenika kulture nezadovoljan rešenjem fontane, pošto je "estetski prevaziđeno, preveliko i neprimereno okolnim fasadama." (021)