PREFARBAN JEDAN OD NAJLEPŠIH MURALA U SREMSKOJ MITROVICI

SREMSKA MITROVICA: Neće baru na zidu

Od juče na fasadi zgrade nekadašnjeg SDK nema više lepog murala koji je žitelje najvećeg sremskog grada na levoj obali Save, ali i sve putnike namernike podsećao da u blizini Sremske Mitrovice postoji oaza nedirnute prirode, Specijalni rezevat prirode Bara Zasavica.
Čelnici filijale poreske uprave u Sremskoj Mitrovici, koji su odnedavno novi stanari ove zgrade, odlučili su da svoj novi prostor temeljno renoviraju i u skladu sa tom idejom, verovatno da pokažu koliko su bogati, moćni i nedodirljivi, krenuli prvo od fasade i molerima naredili da potpuno prekreče zidnu sliku sa motivima Bare Zasavice, jednog od dvadesetak predivnih murala, islikanih po fasadama kuća i zgrada, po kojima je Mitrovica dobila epitet „grad murala”.
Upravnik Rezervata Bara Zasavica Slobodan Simić, najblaže rečeno šokiran je ovim potezom poreznika. Kako kaže, pošto nije naišao na razumevanje direktorke poreske filijale u Sremskoj Mitrovici očekivao je podršku od njenih nadređenih u Novome Sadu, ali je i odande stigao negativan odgovor. Tako je sudbina murala bila zapečaćena. On je ekspresno prekrečen, neodoljivo asocirajući na posleratna vremena nakon Drugog svetskog rata, kada su komunisti ukinuli Boga i počeli da prekrečavaju freske po manastirima i crkvama.
-Nisam mogao da verujem da iko obrazovan i recimo pametan, može da uništi jedno umetničko delo. U mitrovačkoj filijali Uprave za javna plaćanja su mi odgovorili da to nije ništa, jer ima dosta bara po Sremu - kaže upravnik Specijalnog rezervata, napominjući da je mural rađen o trošku Pokreta gorana, Hotela „Sirmijum” i Udruženja „Esnaf” i da je koštao oko desetak hiljada ondašnjih maraka. Najgore je to što neko planski pokušava da uništi duh grada i vrati ga u sivilo od pre desetak godina - ogorčen je upravnik Simić.
Akademski slikar Dragan Martinović, jedan od osnivača „Esnafa” i Projekta „Ja volim Mitrovicu”, akademski slikari Damir Savić, Goran Mitrović, kao i cela grupa talentovanih slikara koji su oslikali sve murale po gradu, takođe ne mogu da se načude ko je imao dovoljno hrabrosti, ili se to može nazvati i drugačijim imenom ili dijagnozom, da prekreči jedno umetničko delo.
I većina Mitrovčana, koji sa zaprepašćenjem posmatraju užurbane molere, kako zgradi vraćaju nekadašnji soc-realistički izgled betonske kocke takođe nezadovoljno komentarišu potez poreznika.
Mnogi sada unazad vrte film kako su umetnosti skloni stvaraoci, okupljeni oko projekta „Ja volim Mitrovicu”, Udruženja likovnih umetnika „Esnaf” i Udruženja za kulturu življenja „Oko” pokušali da raznovrsnim idejama, od brojnih kulturnih sadržaja i animiranjem eminentnih svetskih imena da u Mitrovici približe sveže ideje iz celog sveta, bilo da je reč o koncertima, izložbama, književnim večerima sve do toga i da promene celokupan imidž grada i da mu vrate sjaj nekadašnje carske prestonice.
Tako su počeli i da oslikavaju fasade zgrada što je nailazilo na oduševljenje Mitrovčana. Upravo prvi mural, onaj kojeg više nema, sa motivima ribica koje iskaču iz sivog zida zgrade SDK-a, probio je led, da bi kasnije bilo urađeno još dvadesetak murala.
Hoće li i ostali murali doživeti sudbinu ovog i može li svako prema sopstvenim kriterijumima da ruži lepo lice Mitrovice, pokazaće se u najskorije vreme. Ono što zabrinjava je činjenica da su mladi umetnici izgubili volju i da će trebati dosta vremena i strpljenja da se motivišu da ponovo oslikaju kakav novi mural. Valjda će oprostiti.
N. Nikšić

NOVI BROD BAČKOMONOŠTORSKOG „BRODOREMONTA”

BAČKI MONOŠTOR: Kreće se lađa holandska...

Brod iz serije „Donata 2”, dužine devedeset metara, a širine 11,4 i visine 7,3 metra, , proizvod brodara zaposlenih u bačkomonoštorskom brodogradilištu „Tera-trejd Brodoremont”, svečano je porinut u Dunav.
Ova najnovija lađa, plod rada bačkomonoštorskih brodograđevinara, je rečna samohotka, namenjena za holandsko trčište, a služiće za transport rasutog tereta. NJena nosivost iznosi 2.700 tona.
Da se saradnja holandskog kupca i bačkomonoštorskog brodogradilišta ne završava na ovoj lađi, potvrđuje i činjenica da je ovo samo prva barža od ugovorene četiri, vredne ukupno milion evra. Za gradnju jednog ovakvog plovila monoštorskim brodograditeljima bilo je potrebno oko sedam meseci.
„Tera-trejd-Brodoremont” je jedno od retkih uspešno privatizovanih preduzeća u somborskoj opštini koje nastupa na tržištu Evropske unije i trenutno zapošljava oko 130 radnika. Najveći broj zaposlenih ima visoku stručnu spremu, dok se za uslužne, niskokvalifikovane poslove angažuju dodatni radnici.
M. Miljenović

U POKRAJINSKOM IZVRŠNOM VEĆU POTPISAN UGOVOR

Za 11 vojvođanskih opština 22,5 miliona dinara

U Izvršnom veću AP Vojvodine predstavnici 11 vojvođanskih opština juče su s pokrajinskim sekretarom za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Vladimirom Zelenovićem potpisali ugovore o dodeli novca za sufinansiranje izrade prostornih planova i projekto-tehničke dokumentacije za izgradnju infrastrukturnih objekata kao i ugovore o učešću u finansiranju izgradnje kanalizacione mreže u naselju Starčevo i kupovinu montažne kuće za romsko naselje u Opovu. Iz vojvođanskog budžeta za ove projekte izdvojeno je 22.458.460 dinara.
Za izradu plana detaljne regulacije dela naselja Jaša Tomić u opštini Sečanj izdvojeno je 2.032.960 dinara, dok se izrada projekte dokumentacije za regionalne planove upravljanja otpadom u Zrenjaninu i Subotici finansira sa 3.372.500 dinara. Za izradu projektne dokumentacije, neophodne pri izgradnji infrastrukturnih objekata (kolektora otpadnih voda, uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnju fekalne kanalizacije...) u naseljima opština Novi Bečej, Kula, Odžaci, Žitište i Čoka obezbeđeno je 11.653.000 dinara. Pokrajina će učestvovati u finansiranju izgradnje kanalizacione mreže u naseljenom mestu Starčevo u opštini Pančevo, a za taj posao je izdvojeno četiri miliona dinara. Za kupovinu montažne kuće, koja treba da posluži kao učionica za obuku i stručno usavršavanje stanovnika u romskom naselju u Opovu, pokajinska vlast je obezbedila 1, 4 miliona dinara.
- I u narednoj godini nastavićemo da pomažemo i finansiramo slične projekte, a namera nam je da sve vojvođanske opštine dobiju prostorne planove, rekao je juče Vladimir Zelenović. - Uz to, prioritet će nam biti izrada neophodne dokumentacije u oblasti upravljanja otpadom, kako bi se mogao uspešno realizoavti sistem izgradnje regionalnih deponija. Smatram da će Vojvodina za sedam ili osam godina uspešno rešiti problem otpada i da će do tada u funkciji biti najmanje četiri regionalne deponije, a da će se smeće, koje se u svetu ubraja u resurs, odlagati i reciklirati po evropskim standardima. A. B.

EXIT OD 12. JULA
Exit 07. biće održan od 12. do 15. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi. Kako se navodi na Exitovom sajtu, prodaja ulaznica za festival počeće u prvoj polovini decembra, kada će biti saopštena i prva velika imena koja će nastupiti u Novom Sadu. U narednih nedelju dana na sajtu www.exitfest.org počeće glasanje za najželjenije izvođače na glavnim festivalskim binama. (021)