vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 30. 11. 2006.
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 30. 11. 2006.
|
|
„VODE VOJVODINE” ODBACUJU POPOVIĆEVE OPTUŽBE
Za stanje Bačkog kanala krivci i Pokrajina i Republika
Predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća “Vode Vojvodine” Jožef Kasa izjavio je juče da odgovornost za stanje na Bačkom kanalu snose nadležni u republičkoj vlasti, a ne ovo preduzeće. On je na konferenciji za novinare u Skupštini Vojvodine odbacio optužbe ministra za nauku i zaštitu životne sredine Aleksandra Popovića da su “Vode Vojvodine” odgovorne za to i ocenio da su napadi ministra Popovića neosnovani.
- Optužbe ne možemo prihvatiti jer ministar i njegovo ministarstvo imaju nadležnost da rukovode vodoprivrednom inspekcijom i da kažnjavaju, opominju i zatvaraju zagađivače vode. Popović je odgovornost prebacio na nas iako zna da smo nenadležna institucija - kazao je Kasa podsećajući da su “Vode Vojvodine” lane u nekoliko navrata signalizovale nadležnim pokrajinskim i republičkim organima, čak i premijeru Koštunici, na krupne probleme u ovom preduzeću. Upozoravali smo, dodao je, na činjenicu da ovo javno preduzeće nema zakonsku mogućnost naplate svojih potraživanja. To je, ocenio je, nerešeno ili pak izgleda nerešeno, na nivou države.
- Nijedno ministarstvo ne želi da se pozabavi tim problemom i nije pokazalo zainteresovanost da zajedno s nama pronađe rešenje za ovaj ogroman problem - kazao je Kasa podsećajući da je stepen naplate potraživanja u “Vodama Vojvodine” svega 33 odsto. On je dodao da obveznici ne plaćaju svoje obaveze, dok se sudovi izjašnjavaju nenadležnim za naplatu potraživanja. Ovim se problemom, naglasio je, nije bavio ni Ustavni sud.
Dobar deo krivice za probleme u vojvođanskoj vodoprivredi Kasa je pripisao pokrajinskim vlastima koje se, kako je rekao, time nisu ozbiljno pozabavile iako je predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić upoznat s celom problematikom. Nadležni pokrajinski sekretarijati nisu prema Republici preduzeli nikakve korake, a nije reagovao ni predsednik vojvođanske skupštine Bojan Kostreš, kazao je Kasa.
- I ministri i predsednik Skupštine Vojvodine treba da se zapitaju kako rešiti problem. Ako Kostreš reaguje na problem puta E5, onda tako treba da reaguje i sada. Nadležni organi u Republici ne mogu dovesti Vojvodinu u situaciju da svako radi šta želi jer nema odgovornog za finansiranje radova koji su neophodni - rekao je Kasa.
On je istakao da zbog nerešenih finansija, odnosno problema naplate potraživanja “Vode Vojvodine” neće predati program investicija i održavanja jer nemaju garanciju da će naplaćivati potraživanja čak i u ovoj meri. Nažalost, nadležni organi nisu učinili ništa da stvore uslove za poslovanje ovog javnog preduzeća - naglasio je Kasa istakavši da “Vode Vojvodine” neće snositi odgovornost ni u slučaju da opet dođe do enormnog nivoa vodostaja jer zbog nerešenih finansija nisu obavile potrebne radove na nasipima i drugim objektima. S. G.
SEMINAR O DEPONIJAMA I UPRAVLJANJU OTPADOM
Savremena rešenja za čistu ravnicu
U Novom Sadu juče je počeo trodnevni seminar pod nazivom “Deponije i upravljanje otpadom-mogućosti primene savremenih rešenja”koji zajednički organizuju Izvršno veće Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, Internacionalna asocijacija za čvrsti otpad – radna grupa za sanitarne deponije i EnE Centar Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. U okviru ovog skupa biće razmatrane teme vezane za razvoj i upravljanje otpadom, regulativu Evropske unije i Srbije, privatizaciju, investicije...
- Čista, uređena i umivena Vojvodina - to je cilj koji treba da postignemo i to ne samo u ovoj oblasti, naglasio je juče pokrajinski sekretar za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo Vladimir Zelenović. - Stoga su skupovi, poput ovog, veoma važni za razmenu znanja i iskustava, prezentaciju najnovijih svetskih dostignuća i rešenja, ali su i prilika da studenti koji se bave zaštitom životne sredine čuju korisne informacije i bolje se upoznaju sa ovom tematikom.
Prisutne je, u ime Skupštine AP Vojvodine i organizatora - EnE centra pozdravio direktor Centra za inženjerstvo zaštite životne sredine profesor dr Đorđe Bašić, a seminar je zvanično otvorila ekološki ekspert dr Anđelka Mihajlov.
Na seminaru će se, u okviru pet sesija, govoriti o mogućnostima poboljšanja postojećih rešenja u upravljanju otpadom, iskustvima i rešenjima iz našeg okruženja, projektovanju i troškovima... O ovim temama govoriće gosti iz inostrastva i domaći stručnjaci, a po završeku seminara svim učesnicima će biti dodeljen sertifikat o uspešno završenoj obuci upravljanja čvrstim otpadom. A. B.
EKOLOŠKI KORIDORI U VOJVODINI
Šansa za očuvanje biodiverziteta
Jedan od najznačajnijih činilaca koji ugrožavaju vojvođanske prirodne resurse predstavlja gubitak i rascepkanost prirodnih staništa. Ona su u Vojvodini dosta degradirana i odvojena obradivim površinama, naseljima i saobraćajnicama. NJihovo povezivanje ekološkim koridorima treba da omogući očuvanje biodiverziteta. Naime, prohodnost ovih koridora od vitalnog je značaja za sezonske migracije i za razmenu genetskog materijala između staništa koja su delimično izolovana ili prostorno udaljena.
Kako napominju stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Odeljenja u Novom Sadu, prirodne ekološke koridore predstavljaju poljozaštitni pojasevi, vodotoci i njihove doline s pojasom vegetacije. Na području Vojvodine prirodni ekološki koridori od međunarodnog značaja su tokovi reka Dunav, Sava, Tisa, Tamiš, a u pojedinim regijama ekološke koridore čine veći kanali i kanalizovani vodotoci. Mrtvaje su sastavni delovi ekološkog koridora i imaju važnu ulogu u očuvanju života vlažnih staništa, kao i zaštitnu funkciju u slučajevima visokog vodostaja. Radi očuvanja funkcionalnosti ovih koridora neophodno je obale i priobalni pojas održavati u prirodnom ili blisko-prirodnom stanju, što predstavlja jedan od zadataka zaštite prirode do kraja ove dekade. Očuvanje i održavanje nacionalne ekološke mreže predstavlja i deo međunarodnog projekta formiranja panevropske ekološke mreže.
U Vojvodini je stvaranje i uređivanje zaštitnih zona u mnogim regijama moguće samo na račun obradivih površina. Promena namene dela oranica i formiranje takozvanih zelenih pojaseva od rubnog travnjaka i poljozaštitnog pojasa od drvenastih i žbunastih vrsta, kao i od nekih vrsta šumskih zasada, preduslov je za očuvanje krajnje ugroženih vrsta, na primer ptica ili bubojeda. U prilog stvaranju i očuvanju zaštitnih pojaseva govori i siromašenje biodiverziteta zbog nestanka salaša u Vojvodini, kao i potreba da se umanji štetni uticaj eolske erozije na obradivim površinama. Ovome valja dodati i zahteve za poboljšanje lovišta u skladu s međunarodnim standardima zaštite prirode. E. B.
|
|
KAFEDŽIJAMA NIKAD DOSTA
Jedan gazda, četiri orhideje...
Petrovaradinska tvrđava će, kako „Dnevnik“ saznaje, u restoranu „Varadin“ dobiti i tri nova restorana - italijanski, srpski nacionalni i restoran četiri azijske kuhinje „Četiri orhideje“. Ugovor bi sa zakupcem prostora na Tvrđavi HTUP „Park“ vlasnici novih restorana trebalo da potpišu danas. Ovo smo saznali od jednog od budućih kafedžija.
Međutim, ukoliko se u obzir uzme tačka 13 Ugovora o zakupu poslovnog prostora na Tvrđavi, koja kaže da zakupac poslovni prostor ne može davati u podzakup, postavlja se pitanje kakav će to ugovor potpisati „Park“, čiji je vlasnik Ratko Butorović, s Borivojem Đurovićem, vlasnikom „Pipinga“, „Dorije“ i „Akva Dorije“, Milanom Brkljačem, vlasnikom „Gondole“, „LaLanterne“ i „Karibika“ i vlasnikom kafe kluba „Ego“.
Menadžer za odnose sa javnošću „Parka“ Saška Rakić je rekla da nikom neće dati u podzakup restoran, već da razmišljaju da zaposle menadžera koji bi osmislio sadržaje na Tvrđavi. Na pitanje šta konkretno može da kaže o tri restorana o kojima se priča i sutrašnjem sastanku s ova tri novosadska ugostitelja, Rakić je izjavila da nam onda oni daju izjavu i pokažu papire.
Ugovora, naravno, još uvek nema i kako je Rakić i rekla, podzakupa neće biti, ali ostaje nepoznanica na koji će se pravni način pokriti otvaranje restorana čiji vlasnik nije HTUP „Park“ koji je sa Gradom potpisao ugovor o zakupu.
Prema nezvaničnim informacijama, „podzakupci“ bi prostor za restorane dobili na 10 godina, za 12.000 evra mesečno. Ni Đurović, ni Brkljač nisu hteli da daju izjave, jer, kako su rekli, još nije ništa definitivno ugovoreno. Ipak, Đurović je potvrdio da će on, ukoliko potpišu ugovor, držati azijsku kuhinju, Brkljač italijansku, a vlasnik „Ega“ nacionalnu.
HTUP „Park“ je, inače, od Grada u zakup na 30 godina dobio hotel, restoran s terasom, bivšu diskoteku i ekonomat. Zakupnina je 330 dinara po kvadratnom metru, uz oslobođenje da u prvih pet godina plaća zakup zbog obaveze da ulaže u sanaciju i rekonstrukciju objekata.
Zakupac se ugovorom obavezao da će u obnovu uložiti šest miliona evra.
A. Vidanović
|
|
DA LI ĆE SE UREDITI FASADA ADAMOVIĆEVE PALATE
Stanari nemaju 15 miliona
Građani nekoliko mesnih zajednica zahtevaju da se u budžetu grada za 2007. godinu obezbede dodatni novac za popravku fasada i krovova u Novom Sadu. Peticija i zahtev dostavljeni su polovinom novembra gradonačelnici, članovima gradskog veća i Skupštini grada.
Savet Mesne zajednice „Prva vojvođanska brigada“ na zahtev građana pokrenuo je inicijativu za očuvanje graditeljskog nasleđa Novog Sada, odnosno za uređenje fasada i krovova. Inicijativi su se pridružile i mesne zajednice „Žitni trg“, „Sonja Marinković“, „Petrovaradin“ i „Dunav“. Kako je navela predsednica Saveta MZ „Prva vojvođanska brigada“ Snežana Krgović, odgovor od nadležnih iz Gradske uprave na ovaj zahtev trebalo bi da stigne do sutra, jer je dopis upućen polovinom ovog meseca.
U obrazloženju ove inicijative navodi se da su mnoge zgrade koje imaju kulturnu i istorijsku vrednost zapuštene i da propadaju. Takođe, Savet napominje da Novi Sad jedini u regionu nije zvanično proglasio prostornu kulturno-istorijsku celinu grada. Dopunska sredstva iz budžeta doprinela bi i uređenju i sanaciji Adamovićeve palate. Troškovi restauracije fasade, po procenama kojima raspolaže Savet, iznosili bi oko 15 miliona dinara.
Stanari ove zgrade zabrinuti su zbog navoda da bi taj novac morali sami da obezbede. Ipak, ukoliko se odobri novac iz budžeta, polovinu troškova oko uređenja ove i drugih zgrada u gradu sufinansirala bi Gradska uprava.
Krgović govori da su postojećim odlukama o komunalnom uređenju grada stanari dovedeni u tešku poziciju da sami plate sanaciju fasada i krovova, pa čak i ako žive u zgradama koje su pod zaštitom države, kao kulturno-istorijski spomenici, što je slučaj sa Adamovićevom palatom.
M. Vujasin
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 30. 11. 2006.
|
|
KEŠ, INTERES ILI PRIRODA?
Pumpe na Ledinačkom jezeru su stale jer su stanovnici Starih ledinaca pokidali creva za vodu, uništili sistem za ispumpavanje, i srušili tablu na kojoj je stajao naziv investitora i izvodjača radova. Žitelji Starih ledinaca su na zboru u petak razrešili jednoglasno predsednicu saveta MZ Dobrilu Oparnicu jer smatraju da je ona jedan od učesnika u obmanjivanju javnosti kada je reč o jezeru.
Na zboru se takođe moglo čuti da Ledinčani neće sledeći put glasati za SRS, jer nisu zadovoljni kako se odnose prema njihovom problemu. O tome koliko se Grad stara o jezeru govori i nedavna izjava Maje Gojković, koja je tvrdila da se Fruška gora nalazi pod ingerencijama pokrajine. Prema Zakonu o Nacionalnom parku brine Republika. Oparnica nije mogla da odgovori na pitanje zašto se gradski čelnici ne oglašavaju povodom početka isušivanja jezera. Ona je kazala da se čeka plan rekultivacije jezera.
Podsetimo, da je jezero počelo da se isušuje i bez pomenutog plana, a na osnovu izveštaja inspektora koji su utvrdili da takozvana brana predstavlja opasnost za stanovnike Starih ledinaca. Odgovorni su tada tvrdili da će se "cunami" spustiti na Stare ledince, i da će brdo ("brana") oko 400 metara širine popustiti.
Na zboru građana održanom u petak, između ostalog, je zaključeno da će inspektori ponovo ispitati otpornost "brane". Očekuje se da će novi izveštaj pokazati potpuno drugačije stanje stvari od predhodnog.
Direktor Nacionalnog parka Fruška gora Konstantin Plužarević je izjavio da potpuno podržava stanovnike Ledinaca, kao i da se iza pojma rekultivacije krije namera Alas internacionala da eksploatiše kamen trahit. Izjava Konstantina Plužarevića zakasnila je nekoliko meseci, jer se do protesta gradjana, kao direktor Nacionalnog parka nijednom nije pojavio u javnosti. Plužarević je ovo izjavio tek nakon što je direktor Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav Nikčević, nedavno je izjavio da se iza pojma rekultivacije krije namera eksplatacije kamena. Podsetimo, po Zakonu o nacionalnim parkovima, zabranjena je eksplatacija minerala.
Podsetimo da niko od nadležnih na pitanje Radija 021, kakav je interes inostrane kompanije da rekultiviše jezero, a da pri tom nema nikakvu ekonomsku korist, ranijih meseci nije mogao da odgovori.
Šta se sve dešavalo na zboru građana u MZ Stari ledinci, kao i zvučne zapise koje su snimili naši novinari, možete slušati u emisiji Centrifuga u utorak u 17 i 30 časova. (Milan Srdić, 021)
|
|