MEŠTANI SAČUVALI LEDINAČKO JEZERO

Protest je uspeo, agregati uklonjeni

Oko 200 meštana Starih Ledinaca, kako su i najavili, juče u 11 časova otišli su na Ledinačko jezero da spreče dalje istakanje vode iz jezera, koje je prošle nedelje započelo preduzeće “Alas Rakovac”, korisnik tog prostora. Međutim, Ledinčani su tamo zatekli samo jednog čuvara, pražnjenja vode nije bilo. Kako saznajemo, istakanje vode iz jezera prestalo je u subotu.
Nakon toga meštani su se povukli, ali su najavili da će nastaviti da “nadgledaju” stanje na Ledinačkom jezeru i da će sprečiti eventualne ponovne pokušaje istakanja vode. Žiteljima Starih Ledinaca pridružiće se i meštani Novih Ledinaca, i oformiće ekipe za svakodnevna dežurstva.
Istovremeno, republički insprektori za zaštitu životne sredine zajedno s vodoprivrednim inspektorima su na terenu i do četvrtka bi trebalo da urade novi projekat stanja brane. Meštani očekuju da će to pokazati da je brana bezbedna i da neće biti potrebe za pražnjenjem vode. Time bi prestala da važi ranija odluka Vodoprivredne inspekcije, koja je branu ocenila kao nesigurnu, zbog čega je i počelo istakanje vode iz jezera.
Ukoliko se pokaže da je brana bezbedna, građanski protest povodom isušivanja, koji je predvodio Radomir Delić iz Starih Ledinaca, u potpunosti bi uspeo. Tačnije, okončana bi bila njegova prva faza, jer meštani zahtevaju da njihovi predstavnici učestvuju u izradi projekta rekultivacije kopa “Srebro”, koji će odrediti dalju sudbinu jezera.
M. Vujasin
Foto: D. Dozet

U SENTI OTKRIVEN SPOMENIK JOVANU ĐORĐEVIĆU

Senta: Pisac srpske himne na obali Tise

Na Keju Tisin cvet, na obali Tise u Senti, u okviru kulturne manifestacije „Sremčevi dani”, u subotu je otkriven spomenik Jovanu Đorđeviću (1826-1900), piscu srpske himne „Bože pravde”, osnivaču Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu.
Spomenik u bronzi, rad akademskog vajara Lasla Silađija iz Novog Sada, otkrili su potpredsednik Matice srpske Miro Vuksanović i potpredsednik Izvršnog veća AP Vojvodine dr Gabor Lodi. Vuksanović je naglasio da je u istoriji srpske kulture delo Đorđevića ostalo kao trajan zapis.
Rođen u Senti 25.novembra 1826, u godini osnivanja Matice srpske, Đorđević je postao jedan od istaknutih korifeja srpske kulture. Veliki učinak dao je obavljajući dužnosti sekretara Matice srpske, urednika njenog Letopisa i upravnik biblioteke, osnivač je nacionalnih pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, a bio je i ministar prosvete Srbije. NJegov doprinos je bio presudan i u pokazivanju puta sestriću Stevanu Sremcu.
- Stihovi „Bože pravde”, koji su u 19. veku zapevani kao srpska himna, koji su kasnije potisnuti i nedavno vraćeni, obaveza su da se odaje počast čoveku koje je te reči u skladan poredak doveo. Darovitost Đorđevića ostala je nepomeriva u srpskoj povesnici. Đorđević je bio taličan čovek, preduzimljiv, uporan, umeo je što drugi nisu ni pojmili, svaki svoj posao uzdigao je visoko i ostavio meru vrednosti koja važi i danas. Zato i 180 godina posle rođenja Senćaninu, po kome se njegov grad prepoznaje i izdvaja, Srbi i Mađari zajedno podižu spomenik. Senta ima kome podizati spomenike i zna da tako sebe urezuje u spomenik koji će neko u vremenima koja dolaze prepoznati i pohvaliti - konstatovao je Miro Vuksanović.
Na mestu Đorđevićeve rodne kuće, u Poštanskoj ulici u centru Sente, prigodno su besedili predsednik Društva članova i prijatelja Matice srpske iz Sente Petar Terzić i književnica Tanja Kragujević, u prisustvu istaknutih javnih i kulturnih radnika i žitelja ove potiske varoši. Kragujevićeva je i otkrila spomen-ploču u bronzi, sa reljefnim likom Đorđevića, na koju je predsednik senćanske opštine Atila Juhas položio venac.
Povodom 180-godišnjice od rođenja Đorđevića, u Domu kulture otvorena je dokumetarna izložba o njegovom životu i radu i predstavljeno obnovljeno izdanje knjige „Jovan Đorđević”, predsednika Matice srpske profesora dr Božidara Kovačeka. Na svečanoj akademiji u Domu kulture, posle prigodnog programa, pročitan je tekst Kovačeka, a svečanu besedu o Jovanu Đorđeviću održao je akademik dr Miroslav Egerić iz Novog Sada.
Tekst i foto: M. Mitrović

Spisak gradskog vlasništva čeka zakon

Iako je iz Gradske kuće bilo najavljeno, Komisija za utvrđivanje imovine Novog Sada još uvek nije kompletirala listu objekata u vlasništv vojvođanske prestonice, koji su Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1995. godine pretvoreni u državnu svojinu i time praktično nacionalizovani. Ovaj zakon još uvek je na snazi, a veći deo imovine grada je i poznat, jer se zna šta je pre 11 godina otuđeno.
To su ustanove kulture, svi objekti kojima upravlja „Poslovni prostor“, a treba da se utvrdi i udeo akcija Grada u društvenim preduzećima poput Luke Novi Sad i DP „Novi Sad - Gas“.
U radu komisija do podataka dolazi koristeći dokumentaciju Zemljišno - knjižnog odeljenja Opštinskog suda u Novom Sadu i Službe za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda, kod kojih se vodi imovina koja je u državnoj svojini, a na kojoj je pravo korišćenja upisano u korist Novog Sada.
Radovi komisije podrazumevaju obimne provere vlasničkih odnosa, utvrđivanje pravnog sleda, sravnjivanje faktičkog stanja i stanja u javnim evidencijama i drugoj dokumentaciji.

Odlučuje Skupština grada - Čim se formira nova vlada, insistiraćemo da se zakon o imovini lokalne samouprave što pre nađe na dnevnom redu, jer je napravljen na transparentan način. – rekao je Staničić. – Pritom ovaj zakon ne dira u prava bivših privatnih vlasnika, kojima je imovina nacionalizovana. Zakonom je predviđen povraćaj objekata, zgrada i zemljišta, jer je suština da opština stiče i prodaje imovinu. Trenutno su opštine samo korisnici, a zakonom je predviđeno da se budžet opštine upotrebljava za stvaranje imovine. Odlučivanje je dato Skupštini grada, a ne gradonačelniku, kako bi se izbegla bilo kakva zloupotreba. Ukoliko se zakon ne usvoji odmah posle formiranja vlade, to će biti loša poruka da ostajemo na deklarativnim opredeljenjima.

KEŠ, INTERES ILI PRIRODA?
Pumpe na Ledinačkom jezeru su stale jer su stanovnici Starih ledinaca pokidali creva za vodu, uništili sistem za ispumpavanje, i srušili tablu na kojoj je stajao naziv investitora i izvodjača radova. Žitelji Starih ledinaca su na zboru u petak razrešili jednoglasno predsednicu saveta MZ Dobrilu Oparnicu jer smatraju da je ona jedan od učesnika u obmanjivanju javnosti kada je reč o jezeru. Na zboru se takođe moglo čuti da Ledinčani neće sledeći put glasati za SRS, jer nisu zadovoljni kako se odnose prema njihovom problemu. O tome koliko se Grad stara o jezeru govori i nedavna izjava Maje Gojković, koja je tvrdila da se Fruška gora nalazi pod ingerencijama pokrajine. Prema Zakonu o Nacionalnom parku brine Republika. Oparnica nije mogla da odgovori na pitanje zašto se gradski čelnici ne oglašavaju povodom početka isušivanja jezera. Ona je kazala da se čeka plan rekultivacije jezera. Podsetimo, da je jezero počelo da se isušuje i bez pomenutog plana, a na osnovu izveštaja inspektora koji su utvrdili da takozvana brana predstavlja opasnost za stanovnike Starih ledinaca. Odgovorni su tada tvrdili da će se "cunami" spustiti na Stare ledince, i da će brdo ("brana") oko 400 metara širine popustiti. Na zboru građana održanom u petak, između ostalog, je zaključeno da će inspektori ponovo ispitati otpornost "brane". Očekuje se da će novi izveštaj pokazati potpuno drugačije stanje stvari od predhodnog. Direktor Nacionalnog parka Fruška gora Konstantin Plužarević je izjavio da potpuno podržava stanovnike Ledinaca, kao i da se iza pojma rekultivacije krije namera Alas internacionala da eksploatiše kamen trahit. Izjava Konstantina Plužarevića zakasnila je nekoliko meseci, jer se do protesta gradjana, kao direktor Nacionalnog parka nijednom nije pojavio u javnosti. Plužarević je ovo izjavio tek nakon što je direktor Uprave za zaštitu životne sredine Miroslav Nikčević, nedavno je izjavio da se iza pojma rekultivacije krije namera eksplatacije kamena. Podsetimo, po Zakonu o nacionalnim parkovima, zabranjena je eksplatacija minerala. Podsetimo da niko od nadležnih na pitanje Radija 021, kakav je interes inostrane kompanije da rekultiviše jezero, a da pri tom nema nikakvu ekonomsku korist, ranijih meseci nije mogao da odgovori. Šta se sve dešavalo na zboru građana u MZ Stari ledinci, kao i zvučne zapise koje su snimili naši novinari, možete slušati u emisiji Centrifuga u utorak u 17 i 30 časova. (Milan Srdić, 021)