Vek i po od rođenja Stevana Sremca

SENTA: Kulturna manifestacija „Sremčevi dani” pokrenuta lane prilikom obeležavanja jubileja 150-godišnjice od rođenja najznamenitijeg Senćanina, istaknutog srpskog književnika i akademika Stevana Sremca, počinje danas i trajaće do nedelje, 26.novembra. Veoma sadržajan program upriličen je u Sremčevu čast, ali i u čast njegovog ujaka Jovana Đorđevića, istaknutog korifeja srpske kulture, rodom iz Sente.
Uvod u „Sremčeve dane” u subotu je bilo proglašenje rezultata multidisciplinarnog konkursa za učenike inspirisanog Sremčevim književim delima, a danas u Gradskom muzeju od 18 časova počinje predavanje „Jakov Ignjatović – Politička biografija” profesora novosadskog Filozofskog fakulteta dr Duška M. Kovačevića, koje će osvetliti manje poznati aspekt političkog delovanja znamenitog srpskog pisca.U Gradskom muzeju će se u isto vreme sutra održati promocija knjige pesama „Dok trajem” Daniele Ivanović, a od 20 časova na pozorišnoj sceni Doma kulture gostuje Narodno pozorište iz Niša sa predstavom Hadi Kurića „Edmund Kin” u režiji Irfana Mensura.
U petak u 15 časova je komemorativna svečanost kraj rodne kuće Stevana Sremca. Povodom 151. godišnjice od rođenja poznatog književnika na spomen ploču vence će položiti predstavnici lokalne samouprave opštine Senta, Zavičajne fondacije „Stevan Sremac” i Društva članova i prijatelja Matice srpske iz Sente. U Domu stvaralaštva u 18 časova gost Senćana biće poznati književnik Radovan Beli Marković, laureat prestižne „Sremčeve nagrade” za književnost, koga će predstaviti poznati književni prevodilac i direktor Gradske biblioteke u Bečeju dr Draginja Ramadanski iz Sente. Na sceni Doma kulture od 20 časova je monodrama Milovana Vitezovića „Miloš Veliki, knjaz srpski” u izvedbi Mihaila Miše Janketića.
Pored sećanja na Sremca, u okviru manifestacije na dostojan način će se obeležiti 180.godišnjica od rođenja njegovog ujaka Jovana Đorđevića, osnivača Narodnih pozorišta u Novom Sadu i Beogradu i pisca himne „Bože pravde”. U subotu u 13 časova na uglu Ulice Stevana Sremca i Keja Tisin cvet biće svečano otkriven spomenik Jovanu Đorđeviću, rad akademskog vajara Lasla Silađija iz Novog Sada. Najavljeno je da će spomenik Đorđeviću otkriti književnik i akademik Matija Bećković, takođe rodom Senćanin. Pola sata kasnije na mestu gde se nalazila rodna kuća Jovana Đorđevića, predsednik Matice srpske profesor dr Božidar Kovaček otkriće spomen ploču, a u izložbenoj sali Doma kulture u 18,30 časova je otvaranje dokumentarne izložbe posvećene Đorđevićevom životu i radu.
Tom prilikom održaće se i promocija obnovljenog izdanja knjige profesora dr Božidara Kovačeka „Jovan Đorđević”. U čast 180.godišnjice od rođenja Đorđevića, od 20 časova u velikoj sali Doma kulture održaće se svečana akademija uz prigodan program i svečane besede profesora Božidara Kovačeka i Miroslava Egerića. Završetak „Sremčevih dana”, koje organizuju lokalna samouprava opštine Senta, Zavičajna fondacija „Stevan Sremac”, Društvo članova i prijatelja Matice srpske i Kulturno-obrazovni centar „Turzo Lajoš”, je u nedelju u 18 časova u Gradskoj koncertnoj dvorani, kada nastupa hor „Sveti Đorđe” novosadske Saborne crkve pod upravom mr Bogdana Đakovića, na čijem repertoaru će biti dela Stevana Mokranjca i Kornelija Stankovića.
M. Mitrović

Ledinačko jezero curi niz potok

Voda iz Ledinačkog jezera, odnosno površinskog kopa „Srebro“, istače se već dva dana. Predsednica Saveta Mesne zajednice „Stari Ledinci“ Dobrila Oparnica izjavljuje da „Alas Rakovac“, korisnik kopa „Srebro“, ima samo elaborat o istakanju vode, a ne i projekat za to. - Istače se 300 litara vode u minuti, a potok to ne može da prihvati. Stanje može biti kritično, a time je i imovina građana ugrožena- objašnjava Oparnica. Ona govori i da je „Alas Rakovac“ morao da obavesti stanovnike da će početi sa istakanjem vode, kao i upravu Vodoprivrednog preduzeća „Šajkaška“ kako bi „pripremili“ potok da prihvati tu količinu vode. Oparnica kaže da bi u projektu, koji međutim nedostaje, trebalo da bude tačno navedeno i koliko će se vode ispustiti. Međutim, direktorka preduzeća „Alas Rakovac“ LJiljana Kovač rekla je da će resorni inspektori odlučivati o tome da li će jezero biti u potpunosti ispražnjeno, ili će ipak ostati „deo vode“. Ona navodi da po rešenju vodoprivredne inpekcije imaju obavezu da istaču vodu iz akumulacije, što i čine. S druge strane, mnogi Staroledinčani protestuju protiv bilo kakvih radova na Ledinačkom jezeru, a takođe i sumnjaju u odluke nadležnih inspektora i žele da jezero ostane kakvo jeste. Tim povodom zakazan je zbor građana na koji su pozvani predstavnici nadležnih pokrajinskih i republičkih institucija, kao i preduzeća „Alas Rakovac“, a koji će održati u petak u 18 časova u prostorijama MZ „Stari Ledinci“. M. Vujasin

„Alas” obećava novo jezero Kovač je izjavila da će kada bude završena rekultivacija i revitalizacija kopa „Srebro“, na istom prostoru opet biti jezero. Kako će ono izgledati i kada će se to dogoditi znaće se do 31. decembra ove godine, da kada mora biti završeni projekti o budućem uređenju ovog prostora. Kovač je izjavila i da će javnost imati potpuni uvid u radove na „Srebru“, nakon što stručne institucije i ustanove urade projekte i daju svoj sud o tome. Dodala je i to da je sve što će se raditi na kopu „Srebro“ u skladu sa odlukama pokrajinskih i republičkih institucija.

NOVI SAD: Za osam decenija došlo četvrt miliona

Veliki priliv stanovništva, za 80 godina doselilo se 250.00 ljudi, znači da se u gradu podno Petrovaradinske tvrđave, dobro živi, bar za naše uslove. Ono što je „Novosadska hronika“ pokušala da istraži jeste da nađe odgovor zbog čega Novi Sad privlači ljude da se ovde nasele, a zbog čega neke odbija.
Novi Sad je od svog osnivanja, kao Petrovaradinski Šanac, za 300 godina postao prvi grad po veličini i značaju u Vojvodini, a u Srbiji se bori za drugo mesto s Nišem. U međuvremenu, od udžerica i zemunica na zemljanim gredama, u ševaru i među močvarama, Novi Sad je izrastao u grad koji svi uzimaju za primer kao grad prave veličine, dobro organizovan, još uvek relativno čist i koji svojim građanima pruža sve pogodnosti urbanog života.
Kulturna prestonica Srba u Ugarskoj, trgovački centar juga Austrougarske monarhije, s građanima različitih nacionalnosti i veroispovesti, Novi Sad je počeo primetno da raste tek nakon Drugog svetskog rata. Nasipanje limana, osnivanje univerzitetskog centra, prerađivačka i prehrambena industrija privlačili su ljude iz cele tadašnje Jugoslavije u Novi Sad. I grad je rastao: od 1921. godine, kada je prema popisu Novi Sad imao oko 40.000 stanovnika, do 1971. godine u gradu je živelo oko 215.000 ljudi. Četiri godine kasnije procenjeno je da je u grad došlo još 30.000 građana, a 1980. godine taj broj je porastao za još 40.000.
Prema popisu iz 1990. godine gradsku opštinu naseljavao je 288.631 građanin, da bi dvanaest godina kasnije taj broj iznosio 299.294 stanovnika. Zanimljivo je da je prirodni prirašataj negativan, - 0,7 procenata. U 13 okolnih naselja, od kojih su neka već spojena s gradom, ali se ne računaju kao gradsko područje, živi oko 83.000 ljudi.
Na 700 kvadratnih kilometara gradske opštine prostire se oko 400 kilometara puteva.
Blizina Beogradu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Rumuniji, te međunarodni put E-75 i njegov Koridor 10, uz koji se Novi Sad nalazi, pozitivno utiču na privlačnost našeg grada kao potencijalno najvećeg magneta za strana ulaganja. Koristeći autoputeve, Novosađani mogu automobilom da stignu do svih evropskih metropola i Azije.
Ukoliko bi naftovod Konstanca - Trst bio izgrađen trasom kojom se Novosađani nadaju, a to je preko Pančeva, Novog Sada, i dalje Siska u Hrvatskoj, Evropa bi se napajala naftom i njenim derivatima iz trenutno najbogatijeg, a politički relativno stabilnog Kaspijskog basena. S obzirom na trenutnu situaciju u bliskoistočnom regionu, i predviđanjima analitičara da mirovno rešenje još nije na pomolu, naftovod bi samo ojačao ionako dobar geostrateški položaj Novog Sada.
U prilog teoriji da je naš grad fin za živeti, govori i činjenica da je izvesni arhitekta krajem osamdesetih godina prošlog veka na Univerzitetu u Vašingtonu, SAD, slušao predavanje o Novom Sadu kao gradu koji je korektno projektovan i uređen, za primer! Lokacije gradskog groblja, plaže, industrijskih i naseljenih zona, toplane, rafinerije, mostova, glavnih saobraćajnica, parkova, sportsko-poslovnog centra i fudbalskog stadiona, kanala DTD i drugih toponima, sudeći po američkim arhitektama, izabrane su i izvedene valjano.

PREDNOSTI Kvadrat jeftiniji od beogradskog U odnosu na Beograd gde je najniža cena kvadrata 1.100 evra, u Novom Sadu za metar stambenog prostora treba izdvojiti skoro duplo manje novca, dok u odnosu na cenu kvadrata u Nišu i Kragujevcu nema bitnije razlike. - Cena od 650 evra “novosadskog” kvadrata odnosi se na kupovinu stana u zgradama za koje postoji samo idejni pokrejat. Za 650 evra može se kupiti i kvadrat stana u “malo većim kućama”, ili manjim zgradama, koje se kasnije dele na stanove, kako bi se izbeglo plaćanje komunalija za svaki stan ponaosob. Po ovoj ceni prodaje se i kvadrat dupleksa – objašnjava Vladimir Stanković iz Udruženja agencija nekretnina “NS group”. Inače, cena kvadratnog metra za useljive stanove je 850 do 1200 evra, u zavisnosti lokacije i površine stana, a u poslednjih godinu dana, po rečima Stankovića, zbog smanjene ponude novih stanova zabeležen je i blagi porast cena, posebno na novoizgrađenom Subotičkom bulevaru. Garsonjere koštaju između 800 i 1.200 evra, a stanovi veći od 40 kvadratnih metara su nešto jeftiniji i koštaju od 650 do 900 evra. Cena kvadrata na Novom Beogradu kreće se između 1.100 i 1.800 evra, dok je u starom delu grada od 1.600 do 2.200 evra po kvadratnom metru. U Kragujevcu, kvadratni metar stambenog prostora košta od 500 do 1.000 evra, zavisno od kvaliteta stana i lokacije u gradu, dok je u Nišu, između 600 i 1.100 evra. Tržni centar regije Svi veliki lanci megamarketa koji su otvoreni u našoj državi imaju ili upravo grade ogranke i u Novom Sadu, a to su Maksi, C market, Univereksport, kompanija Rodić, Magnetron, Metro, dok će Merkator i Tempo uskoro biti otvoreni. Ostatak svakodnevne potražnje građana pokriva nekoliko stotina manjih prodavnica. Poljoprivredni proizvodi ratara iz regiona ili iz uvoza mogu se kupiti na osam odlično snabdevenih pijaca, uključujući i Kvantašku namenjenu prodaji na veliko, kao i „buvlju“ pijacu Najlon. Autobuska mreža najbolja u državi Novim Sadom saobraća 251 autobus gradskog saobraćajnog preduzeća a u gradu ima 21 linija. Pored gradskih, autobusi novosadskog prevoznika saobraćaju na još 30 prigradskih linija, povezujući glavni grad Vojvodine sa više od 20 sela u neposrednoj okolini. Mreža buseva GSP „Novi Sad“ dobro je razgranata tako da se do bilo kog dela grada može stići lako i relativno brzo. U špicu na pojedine gradske linije ne treba čekati duže od deset minuta, što takođe ide na ruku Novosađanima. Jedna stvar koja kvari dobru sliku gradskog prevoza je broj džeparoša koji je veći nego ranijih godina. Meka za sportiste Za svakog ko se odluči da živi u Novom Sadu, a bavi se sportom, profesionalno ili rekreativno, ovo je idealna sredina. U gradu radi mnogo klubova i zastupljeni su svi sportovi, tako da svako može naći nešto za sebe. Kvalitet novosadskih klubova nikad nije bio sporan, tako da je Novi Sad pravo mesto za afirmaciju mladih talenata, ali i za dokazivanje već proverenih asova. U poslednje vreme sve više sportista iz svih mesta u zemlji dolazi u novosadske klubove, a sve je više igrača i iz Beograda koji su se obreli u Novom Sadu, što je ranije bilo nezamislivo. Sve ovo govori da je Novi Sad zaista sportski grad. SPC „Vojvodina“ je dom mnogih klubova i centar je sportskih zbivanja u gradu, a ukoliko ste zavisnici o rekreaciji, opet vam se pružaju brojne mogućnosti, jer postoji nekoliko balon sala u kojima rekreativci igraju mali fudbal, košarku, tenis... Novi Sad je u celoj zemlji poznat i po fantastično temperamentnoj publici, koja se zaista razume u sport. Malo koji sportista ostao je ravnodušan nakon susreta sa novosadskim navijačima. Trenutno je najveća boljka novosadskog sporta nedostatak bazena, namenskog atletskog stadiona i bar još jedne veće hale koja bi rasteretila Spens. Za svakog ko se odluči da živi u Novom Sadu, a bavi se sportom, profesionalno ili rekreativno, ovo je idealna sredina. U gradu radi mnogo klubova i zastupljeni su svi sportovi, tako da svako može naći nešto za sebe. Kvalitet novosadskih klubova nikad nije bio sporan, tako da je Novi Sad pravo mesto za afirmaciju mladih talenata, ali i za dokazivanje već proverenih asova. U poslednje vreme sve više sportista iz svih mesta u zemlji dolazi u novosadske klubove, a sve je više igrača i iz Beograda koji su se obreli u Novom Sadu, što je ranije bilo nezamislivo. Sve ovo govori da je Novi Sad zaista sportski grad. SPC „Vojvodina“ je dom mnogih klubova i centar je sportskih zbivanja u gradu, a ukoliko ste zavisnici o rekreaciji, opet vam se pružaju brojne mogućnosti, jer postoji nekoliko balon sala u kojima rekreativci igraju mali fudbal, košarku, tenis... Novi Sad je u celoj zemlji poznat i po fantastično temperamentnoj publici, koja se zaista razume u sport. Malo koji sportista ostao je ravnodušan nakon susreta sa novosadskim navijačima. Trenutno je najveća boljka novosadskog sporta nedostatak bazena, namenskog atletskog stadiona i bar još jedne veće hale koja bi rasteretila Spens. Jedini univerzitetski kampus Na teritoriji novosadske opštine postoje 34 osnovne škole i još po jedna u Baletskoj, muzičkim školama „Isidor Bajić“ i „Josip Slavenski“, kao i u Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“. U ove škole, prema podacima koje smo dobili u gradskoj Upravi za obrazovanje ide 26.614 osnovaca. Novi Sad ima 16 srednjih škola i sedam privatnih srednjih škola. Novi Sad je poznat i po tome što ima univerzitetski kampus, što ga izdvaja od drugih gradova u Srbiji. U kampusu se nalazi šest fakulteta, a dva izvan njega. U okviru njega, nalaze se dva studentska doma, menza, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, biblioteke... Osim dva studentska doma u kampusu studentima je omogućen smeštaj u još pet domova, a u svih sedam ima mesta za oko 2.200 akademaca. Svake godine fakultet upiše oko 4.000 studenata, ima oko 2.700 nastavnog osoblja i još 1.100 zaposlenih. MANE Raste nezaposlenost Broj nezaposlenih u Novom Sadu svake godine se uveća za oko tri hiljade. Prema podacima pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku 2001. godine u Novom Sadu registrovano je 31.574 nezaposlena, naredne godine 34.646, a 2003. evidentirano je 37.535 nezaposlenih u Zavodu za tržište rada. Krajem oktobra ove godine, prema podacima Zavoda, u vojvođanskoj prestonici bilo je ukupno 38.755 nezaposlenih, što je 2,3 odsto više nego na kraju prošle godine. Gotovo polovinu nezaposlenih čine žene. Muke privatizacije Većina nekadašnjih društvenih fabrika su prodate, a one koje još nisu uglavnom su svele proizvodnju i broj zaposlenih na minimum. Gotovo da nema firme koja posle vlasničke transfomacije nije bila u štrajku. Završena je privatizacija banaka bez potresa po zaposlene, a otvorene su i nove. Komunalna preduzeća dobro rade, u njima je zaposleno oko 5.000 radnika, a primanja komunalaca su daleko iznad gradskog proseka. Ukupan obim industrijske proizvodnje za devet meseci ove godine opao je za 2,2 odsto u odnosu na isti period lane. Kvarenje vazduha Glavni zagađivač, novosadska Rafinerija, planira da uloži 27 miliona evra da bi do 2009. godine njena proizvodnja, kao i proizvodi, bila bezbedna za okolinu. Ipak, procenat čađi i kancerogenih jedinjenja iz naftnih derivata najveći su problem gradskog vazduha. Najveći izvor zagađenja su dotrajali motori vozila, pogotovo autobusa gradskog javnog saobraćaja. Prema podacima Instituta za zaštitu zdravlja kvalitet vazduha u gradu odgovara zakonskoj regulativi, ali je u skoro 90 procenata uzoraka količina suspendovanih čestica prelazila dozvoljenu granicu. Malo bolničkih kreveta Godišnje se u novosadskom porodilištu rodi više od 6.000 beba. Novi Sad nema gradsku bolnicu, što pravi dodatne gužve u Kliničkom centru, koji i tako nema dovoljno postelja za sve Vojvođane koji ovde dolaze na operacije i lečenje. U Sremskoj Kamenici su tri visokospecijalizovane ustanove - instituti za kardiovaskularne i plućne bolesti i Institut za onkologiju, u koje dolaze pacijenti iz cele Pokrajine, ali i Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Gužva na parkingu Svega tri i po hiljade parking mesta postoji u gradu koji se neprestano širi. Ova brojka se odnosi na ona parkirališta koja su u nadležnosti „Parking servisa“, a nalaze se u zoni centra, gde je potreba za parkiranjem najveća. Inače, parking mesta, u svim delovima grada, ima oko 45 hiljada, ali većina njih ostaju prazna tokom dana, kada ljudi odlaze u centar radi posla ili kupovine, gde ih čeka pravi saobraćajni krkljanac. U gradu ima više od 105 hiljada registrovanih vozila. Ali to nije sve, jer prema procenama „Parking servisa“, dnevno se u naš grad „slije“ još oko 30 hiljada vozila, koja stižu iz drugih mesta. Novinari Novosadske hronike i fotoreporteri

NOVI SAD KAO PANČEVO!
Zagađenje vazduha koje se dogodilo u Pančevu već se desilo u Novom Sadu, i može svaki dan ponovo da se desi, izjavio je za Radio 021 pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Zoltan Đarmati. On kaže da do uzbuna javnosti dolazi kada se dođe do tačke da se više ne može prikrivati zagađenje. "U Novom Sadu se ovo dogodilo pre otprilike godinu dana, kada se osećao sumpor-dioksid u vazduhu. To se naročito oseća kada vetar duva iz pravca rafinerije prema gradu. Takve stvari se sutra ponovo mogu desiti u Novom Sadu", kaže on. Pokrajinski sekretar za ekologiju, Zoltan Đarmati, u razgovoru za Radio 021 povlači paralelu između industrije u Pančevu i Novom Sadu i kaže da je pančevačka Rafinerija u boljem stanju od novosadske, i da se obe nalaze u blizini grada. Međutim, ukoliko se vodi briga o zaštiti životne sredine, to ne bi trebalo da predstavlja problem. Đarmati kaže da je značajno da same fabrike brinu o zaštiti životne sredine, tako što se na njihovim obodima postavljaju senzori koji, u slučaju zagađenja, alarmiraju ceo grad. On napominje da ni novosadska ni pančevačka rafinerija nemaju ovakav uređaj. "Kada se zagađenje registruje na mernim uređajima u samom gradu, tada je već kasno", kaže pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i napominje da će privatizacija rafinerija doneti poboljšanje, kao što se dogodilo u slučaju Beočinske fabrike cementa, u kojoj je Lafarž uložio znatna sredstva za zaštitu životne sredine.