Džezerska smotra u pretrpanom SNP-u

Tradicionalni četvorodnevni jesenji Novosadski džez festival počeo je na sceni “Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta spektakularnim koncertom jodnog od najatraktivnijih džez-rok gitarista današnjice Ala Di Meole sa pratećim bendom. Dobro poznata virtuoznost velikog majstora akustične i električne gitare u potpunosti je oduševila novosadske ljubitelje ove vrste muzike, koji su veliku scenu mermernog zdanja ispunili, čini se, kao nikad do sad.
U preliminarnom delu programa nastupili su predvodnik aktuelne gradske scene Aleksandar Dujin sa svojim orkestrom i kvartet tenor saksofoniste DŽerija Bergoncija. Festival organizuje Kulturni centar grada, a glavna zvezda večerašnjeg programa će biti saksofonista Keni Geret.

SUBOTICA: Od čokota do „Vinskog dvora”

Jedan od naših najpoznatijih vinara Laslo Hupert, kome je država priznala tri vina sa geografskim poreklom, poslao je svoje najbolje vino „šardone barik” na ocenu u najprestižniju vinarsku svetsku vinarsku kuću Međunarodnu federaciju vinara u Bordou u Francuskoj. - Na oceni će biti deset hiljada uzoraka i ako uđem u grupu od prvih 500, za mene će to biti veliki uspeh - kaže Laslo Hupert, proizvođač vina sa peska i vlasnik nadaleko čuvenog „Vinskog dvora” u Hajdukovu, nadomak Subotice u koji svraćaju ljubitelji vina na degustaciju.
On kaže da mu je važno da se proveri kvalitet ovog vina sa tla subotičko- horgoške peščare u konkurenciji sa francuskim, talijanskim i drugim čuvenim vinima. NJegov cilj nije pokretanje izvoza vina sa ovog područja, jer su njegove vizije i model sasvim drugačiji.
- Već sam sproveo svoje ideje u delo i voleo bih da moj model posluži i ostalim proizvođačima vina. Naime, spojio sam proizvodnju vina sa turizmom, kako to imam običaj da kažem „od čokota do kreveta”. Sada imam svoj restoran i hotel sa kapacitetom od 65 ležajeva i sa kongresnom salom, svoj podrum sa vinima i pre svega vinograde na kojima dozreva grožđe za čuvena vina sa peska. Radim profesionalni vinski turizma koji je u evropskim zemljama izuzetno popularan, ali kod nas još nije zaživeo, pa mogu reći da sam pionir u tome - kaže Hupert.
LJubitelji i poznavaoci vina dolaze na degustaciju, odsedaju u „Vinskom dvoru” koji je napravljen u mirnom kraju na plantažama, a Hupertova vina jedino ovde mogu da se kupe, jer ih ne pušta u maloprodaju.
- Godišnje proizvedem 10 do 15 hiljada boca i to nije količina sa kojom se izlazi na tržište, a i cena ovih vina je nešto viša, jer je kvalitet postignut smanjenjem roda po čokotu i vrhunskim tehnologijama u pravljenju vina. Naravno da se sve radi timski, uz savete enologa. Želja mi je da podstaknem i ostale proizvođače u Srbiji da pođu mojim stopama, pa da se Srbija potvrdi kao eko-geografski regon u Evropi i konkuriše ostalim vinskim regijama. Prema dosadašnjim statistikama kroz „Vinski dvor” godišnje prođe oko 9.000 gostiju, ali kada bi se pojavilo još ovakvih vinara koji bi spojili proizvodnju sa turizmom, onda bi se na kartama „vinski put” kroz Srbiju mogao više popularisati - naglašava Laslo Hupert.
R. Vukadin

PRVI U VOJVODINI, A U ZRENJANINU

Biznis inkubator rađa razvoj

U Zrenjaninu je, juče, uz skromnu svečanost, počeo sa radom prvi vojvođanski “Biznis inkubator”, projekat koji su združeno pokrenuli i realizovali lokalna samouprava i Izvršno veće Vojvodine, uz podršku međunarodnih institucija, i to OEBS -a, ENTRANSA i GTZ -a. Poslovni inkubator smešten u užem gradskom jezgru, na devetom spratu zrenjaninske višespratnice poznate po nazivu “Vodotoranj”, svečano su otvorili predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić i zrenjaninski gradonačelnik Goran Knežević. Inkubator je jedinstven na teritoriji pokrajine i republike po svojoj orijentaciji na podršku preduzećima iz informatičko - tehnološkog sektora.
- Ovo je zajednički poduhvat pokrajinske Vlade i zrenjaninske opštine, čiji strateški programi razvoja se u mnogo čemu podudaraju - naglasio je Pajtić. - Cilj ovog projekta je razvoj informatičkih tehnologija i podrška malim i srednjim preduzećima, uz otvaranje novih radnih mesta. Planirano je da se ovakvi projekti realizuju i u drugim vojvođanskim sredinama i naredne godine će inkubator biti otvoren i u Subotici. Ovaj poduhvat je značajan, jer se angažuju mladi, obrazovani i vredni ljudi i razvijaju mala i srednja preduzeća.
Zrenjaninski gradonačelnik Knežević, podsetio je da je u opštinskom strateškom razvojnom planu posebno zacrtano otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje što većeg broja građana.
- Naš cilj je da kroz nekoliko godina Zrenjanin bude bez nezaposlenih, čemu će doprineti ovaj projekat, kao i već započeti poslovi na formiranju slobodnih i industrijskih zona - precizirao je Knežević. - U ovom inkubatoru već imamo dvadesetak zaposlenih a ubrzo će tu biti preko 20 firmi sa više od 50 mladih radnih ljudi. U narednom periodu, u saradnji sa Pokrajinskim izvršnim većem i svima zainteresovanima, objekat će se proširiti za još dva sprata u ovoj zgradi.
O detaljima projekta, za “Dnevnik” je govorio v.d. direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini Branislav Bugarski. On je veoma pozitivno ocenio angažovanje svih institucija uključenih u projekat, ističući da su u zrenjaninskim inkubatoru već aktivna četiri domaća i jedno inostrano preduzeće.
- Ovo je nukleus ekonomskog razvoja ovog regiona i pokrajine - poručio je Bugarski. - Već sada je u inkubator centru obezbeđeno 250 kvadratnih metara poslovnog prostora, koji je, uz veoma povoljne uslove, ustupljen za razvoj preduzeća iz oblasti informatičkih tehnologija. Uskoro će taj prostor, koji je izuzetno opremljen, biti udvostručen, uz stvaranje uslova za pristup novih firmi.
Bugarski je pojasnio da je Zrenjanin uvršten u ovaj projekat zbog geografske blizine i komparativnih sličnosti saTemišvarom, u kojem je takav program uspešno realizovan, kao i zbog činjenice da je u gradu na Begeju sedište Tehničkog fakulteta “Mihajlo Pupin”
Sl. Surla

KAKO JE FRANCUZ SINIŠA MARIČIĆ NAPRAVIO ELITNU ČARDU NA TRI LAKTA DUNAVA

Lek za nervozu želuca

Nije znao dokle će daleko dogurati Siniša, daljim poreklom Srbin iz ljute Like i još ljuće dalmatinske Zagore. Garson rođen tokom mandata De Gola u Francuskoj, gde mu je otac još pre pet decenija otišao trbuhom za kruhom, bežeći s benkovačko-obrovačkog vrelog i neplodnog kamena.
Daleko je dogurao Siniša Maričić, daljim poreklom Srbin - čovek iz ljute Like i još ljuće dalmatinske Zagore. Rođen u zemlji galskih petlova, gde mu je otac još pre pet decenija otišao trbuhom za kruhom, bežeći s benkovačko-obrovačkog vrelog i neplodnog kamena, završio je, bar zasad, nakon Sotina, tu u panonskoj ravnici, tek tri lakta Dunava ili šest kilometara plovnog puta od Mađarske.
Baračka, večito usnulo vikend-naselje na samom živom Dunavu, koje makar tri meseca spava snom praiskona, ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što moćna reka izlije svoje korito po topoloviku u kojem je somborska radnička klasa, željna pecanja i prirode, tamo negde ranih sedamdesetih prošlog veka sagradila ovo malo sirotinje što se vikendicama teško mogu nazvati. Drži Siniša u ovom topoloviku čardu, imenom “Pikec”, prvu dunavsku alasku oazu od ulaska u zemlju Srbiju iz pravca hunske zemlje. Popodne oblačno, kao da će zaplakati nebo, a skriveni balvanima sedimo na spratu zagrejane čarde (prizemlje je ionako često zimi poplavljeno) i pričamo kao da imamo sve vreme ovog sveta.
- Smatram se Bačkomonoštorcem, tamo živim, tamo sam familiju s mojom Anom, Baranjkom, zasnovao, i decu Tamaru i Milana stekao. Nije da nije, i u Monoštoru imam restoran, samo što tamo pretežno ide divljač. Znaš kako je, naspram sveca i tropar, ipak su Monoštorci pre svega lovci, pa tek onda ribolovci. Ovde ti je riba zakon, tek tol’ko da se zna da je pravi paprikaš tek od ispod Baje, od Jelašića čarde, pa niz Dunav do Bogojeva. Ostalo, ozbiljni ljudi ne računaju, da se niko ne uvredi... - priča mi Maričić, i poručuje svoj specijalitet, dimljenu ribu iz dunsta.
- Ma, malo je prejako reći da je to moj specijalitet. Onomad smo nabavili neke sardine iz Rijeke Crnojevića, svidelo nam se, ali kao da im ono nešto fali, propitamo se kod starih alasa i ukačimo našu deveriku da sušimo na dimu, pa u teglu k’o i Crnogorci sardine. Sad teško da prođe neki ručak a da gosti na polasku ne uzmu i po litrenu teglu dimljene ribe za poneti - ne bez ponosa divani mi Siniša. - A što da patentiram, pa to ti je, takoreći, narodni recept, gde bih od sramote, nije mi tata ostavio to u amanet - pomalo se i ljuti na primedbu da bi trebalo da zvanično brendira deveriku, smuđa i šarana koje ovako za svoja veličanstva mušterije sprema. Kaže, ko ga od boljih ugostitelja pita, daje recept, neka uživa narod. Valjda se i sam seća kako je krenuo u ovu rabotu pre dva’es godina.
- Prvo sam radio tu, na Velikoj dunavskoj čardi “Bezdan turista” kao konobar. Imalo se šta naučiti, i oko kuhinje i oko gostiju, jer se onda radilo i dan i noć, imao narod para. Počeo onda onaj cirkus od inflacije, vidim ja: nema se šta čekati, i uzmem u najam ovaj “Pikec”. Ja i Ana sami, ja kuvam paprikaš i poslužujem, žena mi testo pravi po ceo dan. Od astala i belu od brašna sam je na porođaj odneo. E, napatili smo se...
Za početak smo samo izbacili bilijar, ovo je pre bila samo obična kafana, rasprostremo bele stolnjake i čekaj prvu mušteriju. Pravo da ti kažem, i načekali smo se, ali kad je krenulo... Duvalo sa svih strana i krenemo malo-pomalo da popravljamo, dotežemo, redimo. Evo, sad nije loše, ima se još štošta raditi, ali već je sada ovo sve na mestu i pristojno, a i ima vremena, mora i Milanče, sin mi, nešto da uradi, tek da se pre vremena ne zaparloži i osili - planira Siniša, i prebacuje na Tamaru, kćer, što mu u Peštansku srpsku gimnaziju ide. Jedva smo skontali da joj moja bivša “školska” predaje engleski, ali se odmah vraćamo i na ugostiteljstvo.
- Dolaze s raznih strana. Od Beograda potegnu samo na paprikaš, a o Novosađanima, Vrbašanima, pa i Apatincima, da ti ne pričam. Iz Hrvatske, skoro cela Slavonija i Baranja ti je ovde k’o dobar dan, samo Dunav pređu. Svako malo i iz Mađarske dolaze. Bio “Pikec” na nekoj njihovoj televiziji, pa svratili i iz Budimpešte da vide kako je, i da “koštaju” paprikaš. I onda to od usta do usta ide, ni ne treba ti neka velika reklama, samo pošteno da radiš i gosta čestito da dočekaš - biznis filozofija je Maričićeva, naravno uz dodatak one narodne, veži kera, plati porez i ne boj se zakona.
- Ma, nagovaraju me ljudi da krenem s nekom proizvodnjom ovih tegli s dimljenom ribom, ali za sada je dosta i ovako, lepo stoji u kasi, ljudi naruče, ja blokujem, i nose kući kao restoransko jelo. Imam i neki vinograd preko, u Batini, u bregu imam i podrum, možda jednom počnem i svoje domaće vino da prodajem, ali o tom potom - sniva a na javi, Maričić, i moli me da ne preskočim “škakljivo” pitanje što se po somborskoj čaršiji danima unazad valja.
O “Pikecu” i somborskom majordomu Slavkoviću i računima za reprezentaciju. - Znaš šta, ja se politikom ne bavim, ali gre’ota je ono o čoveku pričati. Bio je samo jedared, i da mi nisu rekli ko je, ne bih ga ni prepoznao. Došao s gospojom i platio ručak za njih dvoje iz svog džepa. E, sad, kome trebaju izmišljotine da je ovde maltene češće od mene k’o gazde, ja stvarno ne znam, neka to oni u Somboru reše - iznervirao se Siniša, i odmah sebi prepisuje paprikaš za nervozu želuca.
Milić Miljenović

PUMPE NA LEDINAČKOM JEZERU
Sistem za istakanje vode postavljen je na Ledinačkom jezeru, uprkos protivljenju mnogih građana. Sistem je juče poslepodne postavilo preduzeće Alas kamen, koje je vlasnik bivšeg kamenoloma, piše Dnevnik. Savet mesne zajednice Stari Ledinci zakazao je za deset dana zbor građana na kome treba da se nađu svi učesnici u priči oko Ledinačkog jezera. (021)