Novi Sad – evropski grad

U galeriji „Macut“ u novosadskom SPC „Vojvodina“ otvoren je 15. međunarodni salon urbanizma, na kome su dodeljene brojne nagrade i priznanja. Veliku nagradu dobio je prof. dr Miodrag Ralević, predsednik Udruženja urbanista Srbije, za sveukupni opus izloženih planova. Državni sekretar za kapitalne investicije Ivan Miljević rekao je da je urbanizam ogledalo ili stepen izgrađenosti društva, kako u kulturi, filozofiji življenja i umetnosti, tako i politici. On je naglasio da Novi Sad ima uređen odnos u oblasti planiranja grada i da je izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji produžen rok za izradu neophodnih planova, pa sve sredine koje nisu završile ovaj posao moraju da računaju s tim.
- Salon urbanizma predstavlja najznačajniju smotru aktivnosti iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, a doskora i aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine - rekao je pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Vladimir Zelenović. - I ove godine smo značajnim sredstvima iz budžeta podržali izradu prostornih i urbanističkih planova za veliki broj opština i naselja u Vojvodini.
Predsednik Udruženja urbanista Srbije prof. dr Miodrag Ralević za Novi Sad smatra da je evropski grad, u kome se prepliću kulture, stiču vrednosti i potvrđuju urbane vizije. Predsednik Vojvođanskog udruženja urbanista Mihajlo Rutar rekao je da je pristigalo mnogo radova, što je važno za prezentaciju i grada i Pokrajine. Predsednik saveta Salona mr Dušan Minić primetio je da su urbanisti stalno u susretanju sadašnjosti s prošlošću zagledani u bolju budućnost. On se posebno osvrnuo na demografsku komponentu urbanizacije i izrazio zabrinutost zbog negativnog prirodnog priraštaja i niskog društvenog bruto proizvoda po stanovniku, zbog čega bi trebalo da se radi novi prostorni plan države. Gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković, kojoj je uručena zahvalnica Salona za podršku organizaciji, naglasila je da je Novi Sad veliko gradilište i da se u narednih 15 godina predviđa intenzivna izgradnja.
Žiri 15. salona, kojim je predsedavala Vesna Prosenica, dodelio je više nagrada u više kategorija. Prva nagrada u kategoriji prostornih planova dodeljena je timu s Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, na čijem čelu je prof. dr Miodrag Ralević, za prostorni plan opštine Surdulica. Drugu nagradu poneli su za prostorni plan Odžaka JP Zavod za urbanizam Vojvodine i JP Zavod za urbanizam iz Kule i Odžaka, a rukovodilac tima je Smiljka Protić. Treću nagradu u ovoj kategoriji dobio je tim iz Saobraćajnog instituta CIP , pod rukovodstvom Anđelke Tufegdžić, za Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd - južni Jadran, deonica Beograd - Požega.
U kategoriji regulacionih planova nagrađen je tim dr Ralevića s Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, u okviru planova detaljne regulacije prvonagrađen je tim iz JP Zavod za urbanizam Vojvodine (rukovodilac tima Jasna Lovrić), a treću nagradu poneo je tim JP Zavod za urbanizam iz Subotice ( rukovodilac Dragana Mijatović).
Prva nagrada u kategoriji konkursa dodeljena je za arhitektonsko-urbanistički konkurs za socijalno stanovanje kao deo reforme u stambenoj oblasti Srbije u okviru projekta UN Habitat kancelarije u Beogradu, u saradnji s Ministarstvom za kapitalne investicije i finansijsku podršku Italije. Studiji o mreži marina na Dunavu u APV, čiji je rukovodilac tima Mihajlo Rutar, dodeljena je prva nagrada u kategoriji istraživanja i studije, u oblasti publikacija prva nagrada dodeljena je posthumno dr Radomiru Malobabiću, druga Dušanu Pajoviću, a treća Zlati Vuksanović i Vladimiru Macuri. Među nagrađenima su i radovi studenata FTN u Novom Sadu, Odsek za arhitekturu, čiji su autori Jadranka Bugarski, Nedeljka Đaković, Monika Nemet i Sonja Stamenković. Dodeljena su i brojna priznanja za doprinos u oblasti urbanizma.
R. Dautović

URAĐENA BAZA PODATAKA O CITIRANOSTI 2.326 ISTRAŽIVAČA IZ POKRAJINE

Da se zna ko je ko u nauci Vojvodine

Zahvaljujući projektu „Izrada i pregled citiranosti naučnih istraživača na teritoriji AP Vojvodine“, koji je inicirao i finansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, odnosno Izvršno veće Vojvodine, a realizovao ga Referalni centar Biblioteke Matice srpske, ustanovljen je kompletan i kvalitetan pregled ljudskih resursa u nauci Vojvodine. Kako je na konferenciji za novinare u PIV-u naglasio pomoćnik pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj dr Janko Veselinović, ovim projektom stvara se uvid u to koliko su naši naučnoistraživački radnici citirani, ali i koje mesto zauzimaju u svetu, pa su tako od juče ovi podaci dostupni domaćoj i svetskoj nauci.
– Moglo bi se za ovu bazu citiranosti reći da predstavlja na neki način odgovor na pitanje ko je ko u nauci Vojvodine – rekao je Veselinović. – Matica srpska je od Pokrajinskog sekretarijata dobila ukupno 2.326 elektronskih kartona istraživača, što je 98 odsto svih naučnika koji rade u Pokrajini. Kartoni su sadržali ukupno 131.997 bibliografskih referenci objavljenih radova tih istraživača. Pronađeno je ukupno 21.116 citata, od čega je 15.277 citata i 5.839 samocitata.
Vrednost ovog projekta je 1,5 milion dinara, a na njemu se radilo dve godine. Iako po konkurentnosti vojvođanske privrede nismo baš na nekom zavidnom mestu u evropskim regionima, u oblasti nauke i visokog obrazovanja zauzimamo znatno povoljniju poziciju, što se najdirektnije i vidi kroz ove podatke o citiranosti. Nadamo se da će ovaj projekat Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj biti dovoljan podsticaj Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine da isti takav projekat uradi na teritoriji cele Republike da bi se znalo kakva je citiranost svih naučnika u Srbiji i mi se nudimo da budemo organizatori tog posla.

Najcitiraniji Za svakog istraživača dati su podaci o broju citata i samocitata, a istraživači su raspoređeni prema fakultetima i institucijama gde rade i svi podaci nalaze se na kompakt-disku. Svaki zainteresovani istraživač može da se obrati Referalnom centru Biblioteke Matice srpske i da dobije sertifikat s pečatom Biblioteke, s ukupnim brojem citata, što predstavlja relevantni dokument koji uvažava i Ministarstvo nauke. Najcitiraniji naučni radnici iz APV u stranim časopisima, po naučnim poljima, su: Vukadin Leovac (prirodno-matematičke nauke) – 759 citata i samocitata, Rudolf Kastori (biotehničke nauke) – 133, Nevenka Rončević (medicinske nauke) – 222, Vladimir Leskovac (tehničko-tehnološke nauke) – 473 i Mikloš Biro (društveno-humanističke nauke) – 37. Po citiranosti u domaćim časopisima (64) za polje društveno-humanističkih nauka (koje se bave temama i istraživanjima uglavnom vezanim za Srbiju) prvoplasirani je Momčilo Grubač – 158 citata i samocitata.

NOVOSADSKI DžEZ FESTIVAL OD 15. DO 18. NOVEMBRA

Sve bliži i sve bolji

Uvodni taktovi su već zabrujali ulicama, a zainteresovani za Novosadski džez festival počeli s odbrojavanjem: šest, pet, četiri... Promotivnu “dobošarsku” ulogu preuzeo je perkusionistički ansambl Bateria SambaNSa, sastavljen od niza manje i više poznatih novosadskih muzičara, koji će osim jučerašnjeg promenadnog nastupa u centru grada, 14. novembra, dan pre samog početka glavnog programa manifestacije, dobujući prošetati i Limanima i Novim Naseljem.
Od pratećeg najavnog programa Novosađane danas u Teatronu SPC “Vojvodina” u 19 časova očekuje sastav Tejk 1, što uz koncerte Baterije SambaNSe značajno prekraćuje vreme, ali i podiže tenziju pred nastupe Ala Di Meole, DŽerija Bergoncija, Kenija Gereta, Ričarda Bone, Šejle DŽordan i Kamerona Brauna...
Pored Saše Ignjatovića, jednog od osnivača ansambla Bateria SambaNSa, na jučerašnjoj konferenciji za novinare organizatori Novosadskog džez festivala, Kulturni centar grada, odlučili su se da predstave internet prezentaciju (http://jazzns.eunet.yu, www.kcns.org.yu), rad Radivoja Doderovića, i dizajn manifestacije Ksenije Čobanović-Rudić. Dok se Doderović bavio pravovremenim obaveštavanjem i arhiviranjem, Ksenija Čobanović-Rudić je izjavila da je tokom rada pokušala da vizuelizuje vlastiti osećaj džez muzike.
- Znam da je to već otrcana fraza, ali Novosadski džez festival je iz godine u godinu sve bolji - rekao je Aleksandar Dujin, učesnik i član Saveta Novosadskog džez festivala, koji će sa svojim orkestrom nastupiti na otvaranju, 15. novembra.
Što se tiče ulaznica, njih još uvek ima i u pretprodaji mogu da se kupe u Kulturnom centru Novog Sada od 11 do 15, i od 17 do 22 časa. Cena je 700 za jedan i 2200 dinara za sva četiri dana.
I. Burić
Foto: F. Bakić

ZA EGZIT 30 MILIONA GODIŠNJE
Predstavnici Udruženja "Egzit" i Ministarstva finansija Srbije potpisali su danas protokol o obezbeđivanju uslova za razvoj novosadskog muzičkog festivala "Egzit" do 2010. godine. Protokol, kojim je predviđena finansijska podrška festivalu u minimalnom iznosu od 30 miliona dinara godišnje, od 2007. do 2010. godine, potpisali su generalni menadžer "Egzita" Bojan Bošković i ministar finansija u ostavci Mlađan Dinkić. "Ovo je moj poslednji potpis kao ministra u ovom mandatu. 'Egzit' je zaista srpski brend i treba da bude važna stavka u budžetu Srbije", rekao je Dinkić. On je podsetio da je Ministarstvo finansija u protekle tri godine podržavalo festival "Egzit" sa po 10 miliona dinara i dodao da je vrlo važno da u budućnosti budu obezbeđeni uslovi za njegov kontinuirani razvoj. Bošković je rekao da "Egzit" košta oko 3,5 do četiri miliona evra godišnje i da bi ta suma bila znatno veća da nije podrške partnera koji učestvuju u organizaciji festivala. Predstavnici "Egzita" potpisivanjem protokola obavezali su se da promovišu Srbiju u svetu i da unaprede društvenu ulogu festivala. Medju posetiocima "Egzita 06", 27 odsto bilo je iz inostranstva. (Beta)